Pripremna pitanja za prvi kolokvijum iz predmeta Inženjerska istraživanja

PRVI DEO
1. Sastavni delovi aparata nauke “pojam” i “termin” se razlikuju po

a) pojam je iskaz a termin je vizuelna predstava

b) pojam je misao a termin je akustična ili vizuelna predstava

c) pojam je vezan za naučne nauke a termin za društvene

d) nema razlike

2. Koja su polazišta nauke?

Objektivnost

Pouzdanost

Opštost

Sistematičnost

3. Dopuni rečenicu: (označena pitanja su roze)

Naučno saznanje jeste naučno, samo ukoliko je opšte, objektivno,

provjerljivo,precizno,sistematično, organizovano iistinito.

4. Naučni metod mora da ispuni tri osnovna uslova a to su javnost, sistematičnost i kontrolisanost.
(označena pitanja iz sveske)

Objasnite značenje ova tri uslova.

Javnost, kao prvi princip, jednostavno znači da upotrebom naučnog metoda ne sme biti ničega
skrivenog od očiju naučne javnosti.

Sistematičnost znači da u primeni naučnog metoda mi imamo obavezu da na jedan postojan i

logički opravdan način povezujemo činjenice i pojmove.
Kontrolisanost, znači da predmet saznanja mora da bude podvrgnut najrigoroznijim mogućim
merama koje okolnosti dozvoljavaju.

5. Koja je glavna razlika između naučnog mišljenja i ostalih mišljenja?

-Naučna saznanja obezbeđuju viši stepen istinitosti od drugih, do sada poznatih oblika saznanja
(zasnovana su načinjenicama, moraju biti empirijskog karaktera jer je krajnje ishodištenauke da
objasni i razume stvarnost.).

6. Zadatak nauke je:

- da prikupi što više podataka o predmetu koji posmatra;

- što tačniji opis;

- klasifikovanje činjenica, odnosno podataka, i to uvijek s obzirom na neko merilo;

- definisanje osnovnih pojmova, teorijskih i opisnih (operacionalnih);

- objašnjenje pojave (svodi se uglavnom na otkrivanje njenog uzroka nastanka, njene strukture,
funkcije, forme, itd.);

- predviđanje;

- kontrola.

7. Nabroj „neprijatelje“ nauke. (označena pitanja su roze)

Prvi neprijatelj je svakako tradicija

Drugi neprijatelj je autoritet.

Treći neprijatelj jesu interesi.

Četvrti neprijatelj jeste zdravorazumsko mišljenje.

8. Koje su razlike između naučnog i ideološkog saznanja? (označena pitanja su roze)

ideologija često definiše kao iskrivljena, lažna slika stvarnosti.

Ideologija ne može naći dodirne tačke sa naučnim saznanjem, mada treba naglasiti da bi ideologija
mogla da bude, u najboljem slučaju, I primenjena nauka, što evidentira savremena istorija.

U čemu je bitna razlika između ideološke i naučne vizije sveta?

Ta razlika nije samo u tome što je prva neistinita (ili samo parcijalno istinita), dok je druga istinita.

Uticaj vladajuće ideologije na nauke se konkretno iskazuje kroz nastojanja da: (označena pitanja
iz sveske)

• sebe proglasi naukom;

• suzbije nastanak i razvoj pojedinih nauka;

• iskrivi naučna saznanja;

• usmerava nauku prema istraživanjima koja njoj odgovaraju.

9. Nabroj naučne grupe. (označena pitanja su roze)

1. formalne nauke

2. prirodne nauke

3. socijalne nauke

4. duhovne nauke

5. informatičke nauke

6. tehničke nauke

10. Zaokruži tačan odgovor: (označena pitanja su roze)

a) Metodičar je istraživač u svom radu koji se strogo pridržava određenih nastavnih ili naučnih
metoda.

b) Metodičar učestvuje samo u prikupljanju podataka.

c) Metodičar ne poštuje pravila, ne sledi nastavne ili naučne metode.

DRUGI DEO

1. Šta je nauka? (označena pitanja su roze)

Nauka je relativno nezavisan, zatvoreni isključiv sistem ideja, verovanja i prakse.

Nauku definišemo kao: misaono sređivanje objektivne stvarnosti koja ide dalje od podataka o toj
stvarnosti.

2. Šta je metodologija?

Metodologija - deo logike koji se bavi proučavanjem saznajnih metoda,

Cilj: opisuje naučnu praksu, propisuje logička, tehnička, organizacijska i strategijska pravila ili
norme o tome kako treba da se radi u nauci

3. Podela metoda. (označena pitanja iz sveske)

Podela metoda:

• opšte metode - one koje se primenjuju na svim područjima

• specijalne metode - one koje se mogu primeniti samo na nekim područjima

• filosofske metode - one koje se primenjuju samo u filosofiji

• naučne metode - one koje se primenjuju u nauci

• metode naučnog istraživanja - one koje se upotrebljavaju u procesu naučnog istraživanja

• metode naučnog izlaganja ili metode gotovog saznanja - one koje služe za izlaganje i
obrazloženje već stečenog znanja

• pedagoške metode - one koje služe za prilagođavanje izlaganja naučnih saznanja u obrazovnom
procesu.

4. Koje aspekte mora da zadovolji metod istraživanja?

Da bi to zaista bio metod istraživanja mora da zadovolji logičke, tehničke, organizacijske i

strategijske aspekte.
Logički aspekti - logička pravila kojima istraživač definiše pojmove, stvara definicije,
klasifikacije, pri donosi sudove, zaključke i dokaze.

Tehnički aspekt naučnog metoda - tehnička sredstva pomoću kojih nauka, dolazi do novih
saznanja.

Organizacijski aspekti naučnog metoda - optimalne organizacione forme naučnog rada, optimalne
forme komunikacije među naučnicima, optimalne forme za vaspitanje mlađeg naučnog kadra,
individualnu i kolektivnu produktivnost naučnika itd..

Strategijski aspekti - postavljanje i ostvarivanje dugoročnih teorijskih ciljeva

5. Nabrojati naučne principe. (označena pitanja iz sveske)

Naučni principi su osobine naučnog saznanja među kojima su:

opštost,

objektivnost,

proverljivost,

preciznost,

sistematičnost,

organizovanost i

istinitost naučnog istraživanja.

6. Razlike između filozofije I nauke.

filozofija je opštija, celovitija i kritičnija i zato manje instrumentalizovana nego nauka.

U odnosu na naučno, filozofsko saznanje je slobodnije u izricanju vrednosnih sudova, a filozofske

analize najčešće ne podležu verifikaciji, jer je predmet filozofije opštiji od bilo koje pojedinačne
nauke.

Pre svega razlikuju se u predmetu istraživanja. Filozofija traga za odgovorima na najopštija pitanja
o suštini, o karakteru znanja, o mogućnostima znanja i slično.

Filozofija sadrži i metafizičke i spekulativne iskaze koji se mogu racionalno obrazlagati ali ne i
iskustveno zasnovati, a najopštiji od njih ni dokazati.
7. Razlike između nauke I religije. (označena pitanja su roze)

Religija je više pogled na svet, a saznanje samo jedan njen element.

Osnovna vrednost u religiji je sveto, a u nauci istina. Istina je u religiji večna, a u nauci
promenljiva. Nauka je kritičnija.

Religija kao sistem simbola uključuje: misaoni nivo i predstave, nivo ponašanja i materijalizovanu
simboliku. Po tome se ona i razlikuje od nauke.

8. Razlike između nauke I zdravog razuma.

U zdravorazumskom saznanju se operiše predstavama a ne pojmovima.

Zdravorazumsko saznanje je bazirana na svakodnevnom iskustvu. Karakterističan oblik je

laicizam. Zdravorazumsko saznanje proizilazi iz čovekove iskonske potrebe za tumačenjem
pojava, pre svega onih u ličnoj svakodnevnici. Najčešći oblik ovog saznanja su stereotipije.

Zdravorazumsko saznanje ne ispunjava nijedan kriterijum naučnog saznanja, osim iskustva, koje
prožima svako naučno saznanje.

9. Šta čini strukturu nauke?

Strukturu nauke čine:

jezik nauke,

pojmovni aparat nauke,

naučni zakoni,

naučne teorije,

naučni sistemi (učenja, doktrine).

10. Šta čini apparat nauke.

Aparat nauke čine:

- pojmovi
- termin, odnosno reč ili simbol;

- iskaz;

- stav;

- sud;

- zaključak;

- kategorije;

- aksiomi;

- postulati;

- hipoteze.

11. Razlika između metoda I metodologije. (označena pitanja su roze)

Metodologija se najčešce definiše kao grana logike koja proučava naučni metod, te je kao takvu
treba posmatrati u okviru logike, a ne iz nje izdvajati.

Metod se može definisati kao način istraživanja da se doðe do naučne istine o problemu koji on
proučava.

12. Šta čini logičku osnovu metodologije?

Logicku osnovu metodologije cine:

(1) principi i zakoni istinitog mišljenja i pitanja imenovanja, oznacavanja, znacenja i jezika kao
sredstva i predmeta mišljenja;

(2) oblici mišljenja (ucenje o pojmu, stavu, sudu i zakljucivanju); kao i

(3) posebne metode i njihovi postupci (analiza – sinteza, apstarakcija – konkretizacija,

specijalizacija – generalizacija, dedukcija – indukcija I analogija, odnosno komparacija).

13. Koji su delovi metodologije kao nauke o metodi?

Metodologiju (kao nauku o metodi) čine sledeći delovi:

- logički deo (bavi se logičkim pravilima, kriterijumima, kategorijama, normama i dr.);

- epistimološki deo (činioci naučne discipline I odgovarajući instrumenti);

- naučno-strategijski deo (potrebe, mogućnosti I problemi naučnog razvoja).

14. Koje su tri komponente naučnog metoda?

Naucni metod cine tri komponente:

(1) logicka,

(2) epistemološka i

(3) operativno-tehnicka.

15. Kriterijumi za razvrstavanje naučnih metoda.

Naucne metode se mogu razvrstati po osnovu razlicitih kriterijuma:

opštosti,

upotrebljivosti

i po predmetu koji se metodom istražuje.

16. Podela naučnih metoda.

Naucne metode se, uglavnom, dele na

opšte metode (metafizicka i dijalekticka),

osnovne ili

opštenaucne i posebne metode.

TREĆI DEO

1. Koja je razlika između ciljeva I problema istraživanja?

Razlika između ciljeva iproblema istraživanja: problem je polazna osnova, ciljevi uslovljeni
svrhom I definisanim problemom istraživanja.

2. Koje su vrste ciljeva?

Dve vrste ciljeva:

Pragmatički ili društveni ciljevi i

Saznajni ili naučni ciljevi

3. Nabroj naučne nivoe istraživanja? (označena pitanja iz sveske)

Naučni nivo, odnosno naučni ciljevi istraživanja mogu biti:

Naučna deskripcija ili opisivanje,

Naučna klasifikacija I tipologizacija,

Naučno otkriće,

Naučno objašnjenje I

Naučna prognoza.

4. Koje su osnovne uloge istraživanja?

Osnovna uloga istraživanja je:

Verifikacija postojećih istraživanja,

Proširivanje postojećih istraživanja,

Postavljanje novih naučnih zakona, teorija, hipoteza…

5. Kako se dele istraživanja sa stanovišta funkcije? Šta je fundamentalno a šta primenjeno

istraživanje? (moram da nađem bilo je kao pitanje)

Istraživanja mogu biti: ona koja proveravaju,ona koja otkrivaju I ona koja I otkrivaju I proveravaju.
Fundamentalno istraživanje bavi se poboljšanjem naučnih teorija radi boljeg razumevanja ili
predvidjanja naučnih fenomena.

Primenjena istraživanja s druge strane koriste naučne teorije za razvoj tehnologije ili tehnika za
intervenciju i promenu prirodnih ili drugih fenomena.

Kriterijum funkcije:

Eksploratorna istraživanja,

Akciona istraživanja,

Integralna istraživanja.

Eksploratorna------------------------- predistraživanja

Akciona--------------------------------- konkretna, operaciona pitanja

Integralna istraživanja----------------- prava I potpuna istraživanja.

6. Nabroj osnovne kriterijume razvrstavanja istraživanja.

Osnovni kriterijumi razvrstavanja istraživanja dele se na osnovu:

- kriterijum naučne oblasti

- kriterijum funkcije istraživanja

- kriterijum cilja ili uloge istraživanja

7. Nabroj faze istraživanja. (označena pitanja su roze)

Osnovne faze istraživanja:

naručivanje istraživanja

projektovanje istraživanja

predistraživanje
 prikupljanje podataka

obrada podataka

analiza podataka I zaključivanje

izveštaj o rezultatima istraživanja

korišćenje rezultata istraživanja

8. Koje su uloge nosioca istraživanja? (označena pitanja su roze)

Uloge nosioca istraživanja:

- posedovanje problema

- projektovanje istraživanja

- uspostavljanje ispitivanja

- učešće u ispitivanju

- registrovanje reakcija

- obrađivanje podataka

- preduzimanje akcije primene rezultata.

9. Koje su karakteristične komunikacije između subjekata istraživanja?

Karakteristične komunikacije između subjekata:

- prenošenje problema

- obuka I nadzor nad ispitivačima

- motivisanje ispitanika

- davanja odgovora

- prenošenje odgovora

- iznošenje rezultata.
10. Nabroj kriterijume za razvrstavanje naučnih metoda.

Za razvrstavanje naučnih metoda koriste se različiti kriterijumi:

Opštost,

Upotrebljivost,

Paradigmatska postavka I

Predmet koji se metodom istražuje.

ČETVRTI DEO

1. Šta određuju ciljevi istraživanja?

Ciljevi istraživanja određuju koje tačno informacije treba da pribavi istraživanje.

Ciljevi treba da odrede koje informacije pribaviti, od koga, koje “konstrukcije” ili varijable treba
meriti, koja bi bila jedinica merenja I dr.

2. Zbog čega je potrebno odrediti prirodu između ciljeva?

Potrebno je predhodno odrediti prirodu odnosa između ciljeva radi:

- uobličavanja usklađenih grupa I nizova ciljeva istraživanja

- određivanja prvenstva ciljeva

3. Koji su oblici odnosa među ciljevima? (označena pitanja iz sveske)

Postoji nekoliko vidova odnosa među ciljevima:

Nezavisni – (postizanje jednog cilja ne utiče na postizanje drugoga cilja) I zavisni (postizanje
jednog zavisi od postizanja drugog cilja)

Uzajamno isključujući I uzajamno neisključivi ciljevi

Genealoški - moguće je razlikovati osnovne ciljeve I iz njih izvedene ciljeve

Uporedni – (mogu postizati samo istovremeno) I sekvencijalni (mogu se postizati samo u sledu:
neposredni, posredni I konačni)

Kompozicioni – (odnos celine I delova; mogu se predstaviti putem “stable ciljeva”)

4. Kako se dele istraživanja prema cilju i ulozi?

Prema cilju I ulozi, istraživanja mogu biti:

- ona koja proveravaju (verifikatorna),

- ona koja otkrivaju (heuristička),

- ona koja otkrivaju I proveravaju (mješovita).

5. Šta se podrazumeva pod primenjenim istraživanjem?

straživanje koje je implementirano u praksi, I nad kojim se izvršava analiza provere dosadašnje
uspešnosti. **

6. Šta se misli pod razvojnim istraživanjem?

Koje ima za cilj unapređenje dosadašnje doctrine I primenjenih metoda.**

7. Koji su subjekti istraživanja?

Subjekti se svrstavaju u:

Naručioce istraživanja

Istraživače

Ispitivače

Ispitanike

PETI DEO
1. Kako definišemo problem u naučnom smislu?

Naučno istraživanje otpočinje zapažanjem, postavljanjem I definisanjem problema.

“problem” – svest o neznanju – pitanje na koje, u sistemu raspoloživog naučnog znanja, nema
odgovora.

Formulisati problem tako da se nedvosmisleno vidi šta je pitanje I koju predpostavku (hipotezu)
treba proveriti.

2. Šta je hipoteza? (označena pitanja su roze)

Hipoteza služi kao osnovni putokaz istraživaču pri realizaciji istraživanja. Ona pomaže ostvarenje
ciljeva istraživanja.

3. Nabrojati 5 opštih zahteva koje mora da ispunjava naučna hipoteza. (označena pitanja su roze)

Mora se odnositi na problem koji istražuje, pojmovno jasna; iskustveno proverljiva; mora biti
specifična; mora biti u vezisa teorijom; treba dovesti u vezu sa raspoloživom tehnikom

5. Koja je razlika između strukturnog i nestrukturnog intervjua?

U razgovoru ili nestrukturnom intervjuu planira se tema razgovora, a pitanja se formiraju tokom
razgovora, u strukturnom intervjuu pitanja I sam tok razgovora se pažljivo planiraju

6. Kako izgleda osnovna struktura izveštaja?

- identifikacija izveštaja (naslov, rezime, ključne reči)

- uvodni deo (osvrt na neposredni povod ili okolnosti pod Kojima je istraživanje nastalo)

- predmet istraživanja (sadržaj istraživanja, definisanje pojmova, postavljanje zadataka I hipoteza)

- istraživački postupak (obrazloženje izbora metode, korišćene tehnike, odluka o obradi podataka)

- rezultati istraživanja (plan izlaganja rezultata, analize, diskusija, I interpretacija)

- zaključci
- literature

- prilozi

7. Šta su nosioci istraživanja, odnosno subjekti istraživanja i kako ih razvrstavamo?

Nosioci istraživanja su stručna ili slučajno zatečena lica koja su se uključila u process istraživanja

Svrstavaju se u:

- naručioce istraživanja

- istraživače

- ispitivače

- ispitanike

8. Šta je naučna etika?

Etika naučno rada ili naučnog istraživanja je poseban deo etike, koji podrazumeva primenu načela
etičkih I moralnih vrednosti u naučnom radu I korektnost naučnika u svim delovima procesa
istraživanja, od pripreme I sprovođenja istraživanja u analizi I interpretaciji rezultata,
publikaciji,prezentovanju I korišćenju naučnih radova.

9. Nabrojati 6 načela naučne etike.

U načela etike naučnog rada se ubrajaju:

Istina

Sloboda

Odgovornost

Integritet

Saradnja

Profesionalnost
10. Koji su najteži oblici intelektualnog nepoštenja (FFP trijada)? (označena pitanja su roze)

1. fabrikovanje – podrazumeva potpuno izmišljanje podataka ili koncepcija, odnosno prikazuju se

analize, merenje I procedure koje nikada nisu izvršene ili izmišljanje podataka s namerom da drugi
veruju u njihovu tačnost,

2. falsifikovanje – obuhvata manipulisanje dobijenim podacima tako da oni ne odražavaju realne

rezultate koji su dobijeni istraživanjem. Pored manipulacije sa rezultatima, postoje manipulacije I
sa materijalom, opremom I celim procesom istraživanja,

3. plagiranje – podrazumeva prisvajanje I prikazivanje tuđih ideja, koncepcija I tekstova, bez

dozvole autora I predstavljanje tih rezultata kao novih I orginalnih. U plagijatorstvo se ubraja I
parafraziranje tuđeg rada ili nekoh tuđih podataka bez navođenja autora. Poseban oblik
plagijatorstva je samoplagijatorstvo koje podrazumeva korišćenje svojih rezultata I teksta iz ranije
objavljenih tekstova u drugim publikacijama, bez posebnog navođenja.

ŠESTI DEO

1. Od čega zavisi da li neko pitanje postaje predmet istraživanja?

Od čega zavisi da li neko pitanje postaje predmet istraživanja?

Da li na dato pitanje već postoji odgovor?

Da li je odgovor moguć bez novih istraživanja?

Alternativa: sekundarna analiza

Da li je odgovor moguće dati u naučnim okvirima, sada?

Da li je traženje odgovora socijalno poželjno (u skladu sa vladajućim

normama/ideologijom/predstavom društva o sobi)?

2. Od čega počinje naučno istraživanje?

Naučno istraživanje otpočinje zapažanjem, postavljanjem I definisanjem problema.

3. Koje su karakteristike/stanovišta istraživača koje određuju izbor problema istraživanja?

zbor problema iştraživanja određen je u velikoj meri stanovištem istraživača:

opštim pogledom na svet

teorijskim stanovištem

vrednosnim orijentacijama

moralnom tačkom gledišta

8. Metode prikupljanja podataka – kvalitativni i kvantitativni pristup. (označena pitanja su roze)

Kvalitativni pristup: deskriptivne I istorijske studije

U deskriptivne studije spada: posmatranje, razgovori, intervjui, okrugli stolovi, case studije.

U istorijske studije spada: eksterna I interna evidencija, koncept istorijskog vremena, koncept
istorijskog prostora, sistematsko korišćenje istorijskih činjenica.

Kvantitativni pristup obuhvata: desk (statistički podaci prikupljeni u druge svrhe), anketni upitnici,
testovi, analiza sadržaja, sociometrija.

9. Koja je osnovna struktura izveštaja? (označena pitanja su roze)

Identifikacija izveštaja – naslov, rezime, ključne reči,

Uvodni deo – osvrt na neposredni povod ili okolnosti pod Kojima je istraživanje nastalo,

Predmet istraživanja – sadržaj istraživanja, definisanje pojmova, postavljanje zadataka I hipoteze

Istraživački postupak – obrazloženje izbora metode istraživanja, korišćene tehnike, odluka o

obradi podataka

Rezultati istraživanja – plan izlaganja rezultata, analize, diskusija I interpretacija

Zaključci

Literature

Prilozi

10. Koji su osnovni etički principi?

Osnovni etički principi su:

Poštenje,

Objektivnost,

Integritet,

Pažljivost,

Otvorenost,

Uvažavanje intelektualne svojine,

Poverljivost,

Odgovorno publikovanje,

Odgovorno mentorstvo,

Poštovanje kolega,

Društvena odgovornost,

Pravila diskriminacije,

Kompetentnost,

Legalitet,

Zaštita ljudi u svim naučnim istraživanjima I briga o životinjama.

SEDMI DEO

1. Na čemu se bazira naručivanje istraživanja?

Naručivamje istraživanja se bazira na sledećem:

Prisustvu problema

Uviđanju problema

Prisustvu sredstava I želje da se problem reši

Prenošenju problema.
2. Šta je zadatak projektovanja istraživanja?

Zadatak projektovanja istraživanja je u rešavanju problema predvidljivosti puteva, načina I radnji

Kojima se dolazi do naučnog saznanja.

5. Koji su osnovni elementi istraživanja definisani nacrtom naučne zamisli? (označena pitanja iz
sveske)

Osnovni elementi istraživanja definisani nacrtom naučne zamisli:

Problem istraživanja

Predmet istraživanja

Cilj istraživanja

Hipoteze u istraživanju

Način istraživanja

Naučna I društvena opravdanost istraživanja.

6. Šta obuhvata problem istraživanja nekog istraživačkog projekta? (označena pitanja su roze)

Treba da bude kratak I da obuhvati sledeće delove:

Definicija značaja problematike koja se ispituje, određuje se društveni I naučni značaj bavljenja
ovim problemom,

Presek osnovnih teorija I rezultata, izlažu se u skraćenoj formi saznanja iz oblasti koja se istražuje

Hipotetički stavovi o problemu koji se istražuje (izvode se iz postojećih teorija I istraživanja),

stanje I tendencije u domenu odgovarajuće naučne oblasti.

7. Šta se definiše predmetom istraživanja? (označena pitanja su roze)

Predmetom se definiše šta će biti istraživano. Njime se određuje pojava koja se ispituje I o kojoj
se proveravaju ranija saznanja. Ovo je glavni deo svakog istraživačkog projekta. U zavisnosti od
pravilne definicije predmeta istraživanja zavisiće I ostali delovi projekta, a to su cilj istraživanja,
hipoteze u istraživanju I način istraživanja.
8. Kako se klasifikuju hipoteze?

Hipoteze se mogu klasifikovati:

Po njihovom predmetu,

Po njihovoj logičkoj prirodi,

Po njihovoj apsolutnosti,

Po njihovoj saznajnoj ulozi.

9. Nabrojati formalne uslove zadovoljavajuće hipoteze.

10. Šta podrazumeva naučna i društvena opravdanost istraživanja? (označena pitanja su roze)

Opravdanost istraživanja treba da definiše upotrebnu vrednost koja se ogleda u doprinosu

konkretnoj nauci I doprinos metodologiji. Takođe ukazivanje na društveni doprinos je neophodno,
posebno ako se rešava društveni problem.

OSMI DEO

3. Kako može izgledati struktura istraživanja?

Struktura predmeta istraživanja može biti:

- analiza teorijskoh saznanja (izdvajanje činjenica I saznanja)

- konkretizacija pojave koja se istražuje (sadržaj pojava, uslovi u Kojima se pojava javlja, vreme
istraživanja pojave, proctor u kome se pojavljuje, svesni efekti na druge pojave, forme u Kojima
se pojavljuje, vreme tokom kojeg se obavlja istraživanje, proctor na kome će se pojava istraživati,
nivo naučnog saznanja koji se koristi za istraživanje pojave I drugo).

4. Kako delimo hipoteze prema njihovom predmetu?

Prema predmetu hipoteze mogu biti:

Teorijske (logičke I matematičke hipoteze)

Realne (empirijske praktične hipoteze)

Fiktivne (one hipoteze koje se tokom provere pokazuju kao teorijski neosnovane I kao nerealne)

5. Kako delimo hipoteze po apsolutnosti? (označena pitanja iz sveske)

Po apsolutnosti, hipoteze se mogu podeliti na:

Generalne hipoteze – kvantitet stave je generalan; obuhvata preliminarno I teorijsko određenje

predmeta istraživanja;

Posebne hipoteze – stav hipoteze je poseban

Pojedinačne hipoteze – ako je stav ili sud hipoteze pojedinačan, predmet je individualan, tj
pojedinačna pojava ili pojedinačna određena osobina individualne pojave.

6. Koje su teškoće pri formulisanju hipoteze?

7. Šta je potrebno za postavljenje dobre hipoteze?

Najviši stepen imaju one hipoteze koje se zasnivaju na naučnih zakonima,kao I one hipoteze na
kojima počiva što veći broj drugih hipoteza.

8. Šta se podrazumeva pod načinom istraživanja?

Način istraživanja je sistem misaonih I tehničkih postupaka Kojima se realizuje istraživanje. Taj
sistem je determinisan predmetom I ciljevima istraživanja, a posebno formulisanim hipotezama I
indikatorima.

DEVETI DEO

1. Koji su delovi plana istraživanja?

U praksi postoje dve vrste planova istraživanja:

- Preliminarni plan i

- Plan realizacije istraživanja

Preliminarni plan jeste skica rada.

Plan realizacije istraživanja nastaje kao poslednja faza, posle nacrta naučne zamisili i nakon što
smo usvojili nacrt.

Planovima realizacije se precizno i sveobuhvatno planiraju sve aktivnosti koje su neophodne da bi

se ostvarili ciljevi istraživanja.

2. Šta utvrđuje plan kadrova, a šta terminski plan?

U planu kadrova se posebno definišu radne potrebe sledećih kategorija saradnika:

• Rukovodioca projekta i rukovodioca podprojekta,

• Saradnika istraživača i

• Tehničkih saradnika.

Kod planiranja kadrova vodi se pre svega briga o stručnim kompetencijama istraživača, njihovim
sklonostima, sposobnostima, psihofizičkim, moralnim i drugim osobinama od značaja za
konkretan projekat.

Plan potrebnog vremena (ili ,,terminski plan”) utvrđuje vreme koje je potrebno odvojiti za
realizaciju brojnih aktivnosti koje su uključene u neposredno istraživanje – od početka rada na
projektu do saopštavanja rezultata istraživanja. Detaljno se navode sve funkcije, delatnosti, radnje
i postupci, činovi i operacije koje su uključene u projekat. . Terminskim planom se određuju
konkretni rokovi za izvršenje svih planiranih aktivnosti, a kao vremenske jedinice koriste se:
časovi, nedelje, meseci, kvartali i godine.

3. Koji su delovi plana sredstava?

Sadržaj ovog plana čine tri dela koji se odnose na planiranje:

(1) finansijskih sredstava,

(2) prostora i

(3) tehničke opreme.

4. Šta podrazumeva predistraživanje u širem, a šta u užem smislu?

Predistraživanje u užem smislu

Predistraživanje u užem smislu, tj. Eksplorativno istraživanje je završni segment prve faze
realizacije istraživanja.

Predistraživanje ima funkciju pripremanja terena za izvođenje istraživanja.

Putem njega se proveravaju:

- Instrumenti i postupci prikupljanja podataka i sami izvori podataka

- Pripremljenost kadrova

- Celokupna organizacija koja realizuje projekat.

5. Koje su tri vrste zahteva kod izbora saradnika?

Postoje tri vrste:

- Stručni zahtevi,

- Biomedicinski zahtevi i

- Psihološki zahtevi.

6. Koja je razlika između preliminarnog i konačnog izbora saradnika?

Preliminaran izbor ------na samom početku

Bira se širi krug mogućih saradnika svih vrsta, od saradnika koji treba da obrade pojedine delove
istraživanja ili potprojekte pa dp tehničkih saradnika i saradnika za terenski rad.

Konačan izbor ----posle završetka obuke, njihove selekcije I provere zauzetosti.

Preliminaran izbor saradnika počinje neposrednim predlaganjem pojedinaca

Predlozima se zatvara širi spisak, zatim se pozivaju na i tumači im se zamisao projeka i zadaci
svakog od njih.
7. Šta se podrazumeva pod sakupljanjem podataka? (nije obavezno navesti tačnu definiciju,
možete svojim rečima)

Sakupljanje podataka jeste sistem unapred organizovanih aktivnosti usmerenih na opažanje i

evidentiranje odabranih spoljnih manifestacija određene suštine, korišćenjem odgovarajućih
naučno verifikovanih metoda, tehnika, instrumenata i postupaka koji odgovaraju svojstvima
pojave, predmetu i ciljevima istraživanja I izvorima podataka i obaveštenja.

8. Koja su dva osnovna načina sakupljanja podataka?

dva osnovna načina sakupljanja podataka:

neposrednim čulnim opažanjem (čulom vida, sluha, osećaja - dodira, mirisa i ukusa);

posredstvom drugih - posredstvom opažanja i iskaza drugih o pojavi/procesu koji je predmet

istraživanja.

9. Koje su osnovne tehnike ispitivanja, i koja je razlika među njima?

U osnovne tehnike ispitivanja ubrajaju se intervju i anketa. Kao poseban njihov rod mogu se u
ispitivanje uvrstiti i određeni oblici testova,

Bitni kriterijumi za razlikovanje intervjua od ankete su svojstva instrumenta i postupka ispitivanja.

Instrument intervjua je "osnova za razgovor" koja se u praksi još naziva I "podsetnik za razgovor",
što nije potpuno korektno ni dovoljno obuhvatno.

Ovo zbog toga što je instrument intervjua obrazac, Iz teorije i empirije proizlazi da postoji više
tipova intervjua I više kriterijuma njihovog razvrstavanja. Uobičajeni su kriterijumi: rad
intervjuera i broj i odnos istovremeno ispitivanih ispitanika od strane jednog ispitivača. Po prvom
kriterijumu imamo podelu na: neusmereni i usmereni intervju.

10. Koje su tri vrste eksperimenta? Objasniti svaku od njih. (označena pitanja su roze)

eksperiment izvodi, danas se u društvenim naukama najčešće koriste tri vrste eksperimenta:

laboratorijski,

eksperiment u prirodnim uslovima, i

prirodni eksperiment.
Laboratorijski eksperiment je naučno posmatranje određenih pojava u veštački stvorenim
uslovima koji omogućavaju što povoljnije sagledavanje njenih uzroka.

Eksperiment u prirodnim uslovima izvodi se u stvarnim prirodnim uslovima u kojima

eksperimentator kontroliše dejstvo eksperimentalnog činioca.

Prirodni eksperiment nije eksperiment u pravom smislu reči. To je u stvari kvazieksperimentalno

istraživanje nekog procesa u njegovom spontanom toku na onim mestima i u onim vremenskim
momentima kada se on pojavljuje u svojim najizrazitijim oblicima.

DESETI DEO

1. Kako se ostvaruje ekonomičnost prilikom sastavljanja plana istraživanja?

Ekonomičnost se u prvom redu ostvaruje pravilnim sastavom istraživačkog tima.

Dva pitanja: prvo, definisanje sastava istraživačkog tima utvrđivanjem uloga, funkcija, odnosa i
veza, ovlašćenja i odgovornosti unutar tima. Drugo, izborom saradnika odgovarajućih osobina.

2. Ko je najodgovorniji kod realizacije projekta?

Na rukovodiocu (ili nosiocu) i metodologu leži velika odgovornost u realizaciji projekta.

Rukovodilac je odgovoran za realizaciju čitavog projekta i izbor saradnika, odnosno istraživača.
Metodolog je, s druge strane, zadužen u timu za izbor metoda i tehnika istraživanja, njihovu
primenu u prikupljanju, sređivanju i analizi, te tumačenju podataka, kao i za razradu okvirno datog
plana istraživanja i slična pitanja.

3. Šta je odgovornost rukovodioca?

Rukovodilac je odgovoran za realizaciju čitavog projekta i izbor saradnika, odnosno istraživača.

4. Šta je odgovornost metodologa?

Metodolog je, s druge strane, zadužen u timu za izbor metoda i tehnika istraživanja, njihovu
primenu u prikupljanju, sređivanju i analizi, te tumačenju podataka, kao i za razradu okvirno datog
plana istraživanja i slična pitanja.

5. Koje aktivnosti obuhvata realizacija istraživanja?

10.Istraživanje – rad na terenu:

a) odlazak na mesto sakupljanja podataka,

b) rad na sakupljanju podataka,

c) kontrola rada na sakupljanju podataka,

d) povratak sa mesta sakupljanja podataka,

6. Kojim elementima su uslovljeni zahtevi za izbor saradnika na terenu?

Zahtevi za izbor saradnika na terenu uslovljeni su sledećim elementima:

-predmetom istraživanja

- određenom metodom, tehnikom i instrumentima,

-izvorom podataka,

- uslovima rada na terenu i

- raspoloživim sredstvima koja će tokom rada biti na raspolaganju.

Postoje tri vrste:

- Stručni zahtevi,

- Biomedicinski zahtevi i

- Psihološki zahtevi.

8. Zašto je važno da tim bude homogen i šta se pod time podrazumeva?

Tim treba da je homogen

U praktične svrhe homogenog tima pre nego što pozovemo svakog saradnika sa šireg spiska dobro
je da prikupimi sledeće informacije o njima:

- Čime se trenutno bave i koliko im je opterećenje

- Kakva im je teorijska i metodološka orijentacija

- Koji su im finansijski i organizaciono-tehnički kriterijumi

- Kakve su im osobine i navike i

- U kakvim su odnosima sa ostalim saradnicima

9. Koja su dva osnovna načina prikupljanja podataka?

dva osnovna načina sakupljanja podataka:

neposrednim čulnim opažanjem (čulom vida, sluha, osećaja - dodira, mirisa i ukusa);

posredstvom drugih - posredstvom opažanja i iskaza drugih o pojavi/procesu koji je predmet

istraživanja.

10. Šta podrazumevamo pod ispitivanjem?

ispitivanje je način sakupljanja podataka preko iskaza drugih subjekata (ispitanika), a putem
verbalnog opštenja sa njima upotrebom "upitnih iskaza".

Dakle, dve su bitne odredbe definicije: podaci se prikupljaju posredno i do njih se dolazi verbalnom
provokacijom, kojom se izazivaju verbalne reakcije (verbalni odgovori).

11. Kako klasifikujemo intervjue po broju ispitanika?

Intervjui se mogu klasifikovati i po broju ispitanika s kojima jedan intervjuer istovremeno

razgovara, odnosno broju ispitanika koji sudeluju u formiranju odgovora i njihovom uzajamnom
odnosu. Po tom kriterijumu naučne razgovore možemo podeliti na: individualne, grupne i
kolektivne.

Individualni intervju je naučni razgovor u kome, u jednom vremenskom odsečku, ispitivač

neposredno verbalno opšti samo sa jednim ispitanikom. U istraživanju ova vrsta intervjua ima
prednosti nad ostalim vrstama intervjua.
Grupni intervju podrazumeva istovremeno komuniciranje jednog ispitivača sa više ispitanika na
istom mestu i u isto vreme ili više ispitivača sa više ispitanika.

Kolektivni intervju podrazumeva komuniciranje između jednog ispitivača I jedne zajednice –

kolektiva, odnosno dela organizacije koji na postavljeno pitanje daje jedinstven zajednički
odgovor. I ovde se može javiti više oblika, ali dva su osnovna.

12. Šta se podrazumeva pod testom?

Test je tehnika utvrđivanja i merenja početnog stanja I situacije nastale posle delovanja određenih
činilaca, pri čemu se polazi od strogo utvrđenih modela.

13. Koja je osnovna prednost posmatranja?

Osnovna bitna karakteristika posmatranja kao načina prikupljanja podataka u tome da se njime
dolazi neposredno do originalnih, autentičnih podataka bez protoka vremena i prenosilaca
podataka koji bi mogli da ih deformišu. To je osnovna prednost posmatranja.

14. Koje su osnovne teškoće kod posmatranja?

Osnovne teškoće bile bi:

ograničenost opažajnog polja istraživača,

podređenost procesa istraživanja spontanom ritmu događaja,

složenost pojava i istovremenost mnogobrojnih raznovrsnih manifestacija pojave,

nepravilnost

teorijsko-metodološki nedostaci,

15. Koje greške postoje kod prikupljanja podataka?

Prikuplanje podataka je faza istraživanja koja iziskuje najviše materijalnih i tehničkih sredstava i
angažovanje najvećeg broja saradnika.

Namerne i slučajne greške

Da bi se spečile namerne ili slučajne greške saradnika na terenu preduzimaju se mere kontrole
njihovog ponašanja.
16. Kako se vrši kontrola kod prikupljanja podataka?

Kontrola se vrši na dva nivoa:

Kroz neposrednu kontrolu rada na terenu i

Kroz stalnu kontrolu dobijenih podataka.

11 DEO

1. Koje aktivnosti uključuje obrada podataka?

Na fazu prikupljanja podataka nadovezuje se postupak obrade podataka koji uključuje aktivnosti
kao što su:

(1) kontrola podataka,

(2) sređivanje podataka,

(3) prebrojavanje podataka,

(4) analiza podataka,

(5) tabeliranje i ukrštanje podataka

i (6) zaključivanje o podacima

12 DEO

1. Koji su zadaci obrade podataka?

Na fazu prikupljanja podataka nadovezuje se postupak obrade podataka koji uključuje aktivnosti
kao što su:
(1) kontrola podataka,

(2) sređivanje podataka,

(3) prebrojavanje podataka,

(4) analiza podataka,

(5) tabeliranje i ukrštanje podataka

i (6) zaključivanje o podacima

Obrada podataka vraća istraživača s terena (laboratorije) ponovo u istraživački cabinet

2. Koje se oznake koriste u postupcima razvrstavanja?

U postupcima razvrstavanja koriste se numeričke, slovne, grafičke ili kombinovane oznake.

7. Šta obuhvata analiza podataka?

Analiza podataka, kao faza realizacije istraživanja, sledi obradu podataka, a prethodi
zaključivanju. U toku analize podataka pripremaju se odgovori koji idu u prilog potvrde
postavljenih hipoteza. Objektivnost i pouzdanost analize obezbeđuju se pridržavanjem prethodno
definisanih koraka u planu analize podataka koji je predodređen naučnim ciljevima; na primer,
opisom, razumevanjem, predviđanjem i sl.

Analiza podataka se realizuje kroz:

(1) razlaganje dobijenih podataka na činioce i relacije,

(2) poređenje dobijenih podataka i

(3) izlaganje činjenica u vidu određenih iskaza.

12. Koja je struktura izveštaja?

Najčešće je osnovna struktura izveštaja o istraživanju podudarna sa strukturom samog istraživanja

(što znači da je prikladan vrsti istraživanja na koje se odnosi).
• (Naslov, ime pisca, sadržaj)

• Opšta struktura izveštaja:

• Sažetak

• Ključne reči

• Uvod

• Način istraživanja

• Rezultati

• Rasprava o rezultatima

• Bibliografske informacije

• Prilozi

13 DEO

1. Koje su najpoznatije nenaučne metode?

- metoda upornog ponavljanja stavova ili metoda istrajnosti, (navika ili inercija podržava stav,
verovanje u neku tvrdnju);

- metoda pozivanja na autoritet;

- metoda intuicije (mi treba da utvrdimo naša verovanja pozivanjem na stavove koji su “očigledno
istiniti” i u koje, prema tome, nema mesta sumnji).

Sve tri ove metode nisu naučne metode jer one ne otkrivaju i ne proveravaju svoje rezultate.

2. Šta je analiza, a šta sinteza?

Analiza je osnovna metoda kojom se predmet istraživanja razlaže na sastavne činioce.

Sa aspekta složenosti, analiza može biti elementarna, kauzalna I funkcionalna.

Prema delu kome je usmerena, analiza se deli na strukturalnu, genetičnu i komparativnu.

Prema obuhvatnosti, odnosno predmetu istraživanja, razlikuju se mikroekonomska i
makroekonomska analiza.

Sinteza predstavlja sistematičan postupak kojim se činiocidobijeni analizom spajaju u jedinstvenu

celinu.

3. Apstrakcija se zasniva na analizi. Po čemu se razlikuje od analize?

Apstrakcija se zasniva na analizi, ali sa druge strane, i svaka analiza, kao rastavljanje, predstavlja
i izdvajanje, apstrakciju delova iz celine predmeta.

Ona se razlikuje od analize time što analiza predstavlja samo razdvajanje jednog ili razlikovanje
različitih ĉinilaca, odnosno svojstava jedinstvene stvari, a apstrakcija znači i nešto više, izdvajanje
pojedinih, određenih, opštih ili posebnih, bitnih ili nebitnih svojstava.

4. Koja su pravila klasifikacije?

Postoje utvrđena pravila klasifikacije, i to:

1. Pojam i predmet koji se klasificira mora biti jasno određen;

2. Klasifikacija se mora obaviti na osnovu jedinstvenog načela, a to je načelo deobe;

3. Klasifikacija mora biti potpuna, odnosna, iscrpna i adekvatna;

4. Najviši pojam klasifikacije, odnosno rod, mora da predstavlja karakteristiku sadržaja vrste.

5. Šta se podrazumeva pod istorijskom metodom?

Istorijska metoda

Istorijska metoda je postupak kojim se na osnovu raznovrsnih dokumenata i dokaznog materijala

može egzaktno saznati ono što se u prošlosti dogodilo i, po mogućnosti, kako i zašto se to dogodilo.

6. Koje se mere preduzimaju da bi se obezbedila objektivnost opažanja?

7. Koji su osnovni nedostaci metode posmatranja?

8. Šta se podrazumeva pod pojmom “naučni eksperiment”?

9. Kako se prikupljaju podaci za naučni eksperiment?

10. Koje su vrste eksperimenta po mestu izvođenja?

11. Koja su dva smera komuniciranja kod metode ispitivanja?

12. Šta podrazumeva verbalna reakcija?

13. Koje su grupe teškoća ispitivanja po svojoj prirodi?