1

Univerzitet u Beogradu-Graevinski
fakultet

Studijski program: GREVINARSTVO

Godina/semstar: Druga/prvi

Nayiv predmeta (xifra predmeta): MATEMATIQKA ANA-

LIZA 2 (B2O2A2)

Nastavnik: ALEKSANDRA ERI

Naslov predavanja: INTEGRALI-dvojni, trojni, krivo-

linijski i povrxinski

Datum: 4.11.2021.

Beograd, 2021.

Sva autorska prava autora prezentacije i/ili video snimaka su za-

xtiena. Snimak ili prezentacija se mogu koristiti samo za nastavu
na daljinu studenta Graevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
u xkolskoj 2021/2022 i ne mogu se koristiti za druge svrhe bez pismene
saglasnosti autora materijala.
2
Glava 1

Integrali

1.1 Dvojni integrali

1.1.1 Opxte o dvojnom integralu
Neka je D ⊆ R2 merljiv skup (ima povrxinu) i neka je
f : D → R ograniqena funkcija na D.

Definicija 1: Podela skupa D je bilo koji konaqan skup

{D1 , D2 , ..., Dn } podskupova skupa D tako da vai:

1. D = D1 ∪ D2 ∪ · · · ∪ Dn
2. Di , i = 1, 2, ..., n su merljivi skupovi
3. P (Di ∩ Dj ) = 0, i 6= j.
Sa P oznaqimo skup svih podela skupa D,i neka π ∈ P , pa je
π = {D1 , D2 , · · · , Dn } jedna podela skupa D.

Definicija 2: Izbor taqaka za podelu π = {D1 , D2 , · · · , Dn }

je bilo koji skup taqaka ξ = {T1 , T2 , ..., Tn } tako da je Ti ∈
Di , i = 1, 2, ..., n.

3
4 GLAVA 1. INTEGRALI

Definicija 3: Parametar podele π = {D1 , D2 , · · · , Dn } je

λ(π) = max diam16i6n (Di ), gde je diam(Di ) = supx,y∈Di d(x, y).

Sa ξπ oznaqimo skup svih moguih izbora za podelu π i sa

ξ oznaqimo jedan izbor podele π. Neka je
n
X
S(f, π, ξ) = f (Ti )P (Di ).
i

integralna sum.
Definicija 4: I je dvojni integral funkcije f na skupu D
ako i samo ako vai

(∀ε > 0) (∃δ > 0) (∀π ∈ P ) (∀ξ ∈ ξπ ) (λ(π) < δ ⇒ |I − S(f, π, ξ)| < ε) .

Oznaka za dvojni integral je:


I= f (x, y)dxdy.
D

Ako postoji dvojni integral I kaemo da je funkcija f in-

tegrabilna na skupu D.

Teorema 1: Ako je funkcija f neprekidna na zatvorenom sku-

pu D, onda je funkcija f integrabilna funkcija.

Teorema 2: Ako je funkcija f integrabilna na skupu D i

neka je skup E ⊂ D merljiv skup onda je f integrabilna na
E.

Teorema 3: Ako je funkcija f integrabilna na D = A ∪ B,

gde su skupovi A i B merljivi i disjunktni skupovi, odnosno
P (A ∩ B) = 0, onda je:
  
f (x, y)dxdy = f (x, y)dxdy + f (x, y)dxdy.
A∪B A B
1.1. DVOJNI INTEGRALI 5

Teorema 4: Ako su funkcije f i g integrabilne na skupu D,

onda su i funkcije αf ± βg, (α, β ∈ R) integrabilne na skupu
D i vai:
  
(αf ± βg) dxdy = α f dxdy ± β gdxdy.
D D D
Teorema 5:
(a) Ako je funkcija f integrabilna na skupu D, onda je i
funkcija |f | integrabilna na skupu D
 
f dxdy ≤ |f |dxdy
D D

(b) Ako je funkcija f integrabilna na skupu D i vai da

je f ≥ 0 na skupu D onda vai

f dxdy ≥ 0
D

(v) Ako su funkcije f i g integrabilne na skupu D i vai

da je f ≥ g na skupu D onda vai
 
f dxdy ≥ gdxdy.
D D

1.1.2 Geometrijska interpretacija

z

f (Ti )
f (Ti )

y
Ti
Ti
Di
Di
D Vi ≈ f (Ti )P (Di )
x
6 GLAVA 1. INTEGRALI

n
X
V (T ) ≈ f (Ti )P (Di )
i=1

λ(π) → 0 ⇒ V (T ) = f (x, y)dxdy, f (x, y) ≥ 0
D

Specijalno, ako je f (x, y) = 1 na D integralna suma je

n
X 
P (Di ) = P (D) ⇒ dxdy = P (D)
i=1 D

1.1.3 Raqunanje dvojnog integrala

Teorema 1: Neka je funkcija f integrabilna na pravou-
gaoniku D = {(x, y)|a ≤ x ≤ b, c ≤ y ≤ d}, ako postoji integral
 d
f (x, y)dy za svako x ∈ [a, b] tada je
c
  b  d
f (x, y)dxdy = dx f (x, y)dy.
D a c

Teorema 2: Neka je funkcija f integrabilna na nekoj obla-

sti D = {(x, y)|a ≤ x ≤ b, g1 (x) ≤ y ≤ g2 (x)}, gde su funkci-
je g1 (x) i g2 (x) neprekidne na segmentu [a, b] i neka postoji
 g2 (x)
f (x, y)dy za svako x ∈ [a, b] tada je
g1 (x)

  b  g2 (x)
f (x, y)dxdy = dx f (x, y)dy.
D a g1 (x)

Sliqno, ako je D = {(x, y)|c ≤ y ≤ d, h1 (y) ≤ x ≤ h2 (y)} onda

imamo   d  h2 (y)
f (x, y)dxdy = dy f (x, y)dx.
D c h1 (y)
1.1. DVOJNI INTEGRALI 7

1.1.4 Smena promenljivih u dvojnom integra-

lu
Definicija 1: Data je funkcija f : D → R, D ⊂ R2 i
neka je data funkcija F : D0 → D, F (u, v) = (x(u, v), y(u, v)).
Funkcije x, y, x0u , x0v , yu0 , yv0 su neprekidne na D0 . Ako je funkcija
f integrabilna na D, onda je

 
f (x, y)dxdy = f (x(u, v), y(u, v))|J|dudv
D D0

x0u yu0
gde je J Jakobijan i raquna se J = .
x0v yv0
x2 y2
Primer: Izraqunati povrxinu elipse a2
+ b2
= 1.

Povrxina elipse je:


P (D) = dxdy.
D

Da bi rexili ovaj integral uvodimo polarne koordinate:

x(r, φ) = ar cos φ; y(r, φ) = br sin φ; r ∈ [0, +∞), φ ∈ [−π, π].
2 2
Da bi opisali oblast D : xa2 + yb2 ≤ 1 u polarnim koordi-
natama ova oblast je D0 : −π ≤ φ ≤ π; 0 ≤ r ≤ 1.

Jakobijan polarnih koordinata je:

x0r yr0 a cos φ b sin φ

J= 0 0 = = abr
x r yφ −ar sin φ br cos φ
  π  1  π
ab
P (D) = dxdy = dφ abrdr = dφ = abπ
D −π 0 −π 2
8 GLAVA 1. INTEGRALI

1.1.5 Primena dvojnog integrala na raqunanje

povrxine
Teorema 1:Neka je povrx Γ definisana funkcijom f : D →
R, D ⊂ R. Ako je p = fx0 , q = fy0 onda je vektor normale na ovu
→
−
povrx N = (−p, −q, 1), povrxinu povrxi Γ raqunamo:
 p
P (Γ) = 1 + p2 + q 2 dxdy.
D

1.2 Trojni integral

1.2.1 Opxto o trojnom integralu
Neka je S ⊆ R3 merljiv skup (ima zapreminu) i neka je
f : S → R ograniqena funkcija na S.

Definicija 1: Podela skupa S je bilo koji konaqan skup

{S1 , S2 , ..., Sn } podskupova skupa S tako da vai:

1. S = S1 ∪ S2 ∪ · · · ∪ Sn

2. Si , i = 1, 2, ..., n su merljivi skupovi

3. V (Si ∩ Sj ) = 0, i 6= j.
Sa P oznaqimo skup svih podela skupa S i neka π ∈ P , pa je
π = {S1 , S2 , · · · , Sn } jedna podela skupa S.

Definicija 2: Izbor taqaka za podelu π = {S1 , S2 , · · · , Sn } je

bilo koji skup taqaka ξ = {T1 , T2 , ..., Tn } tako da je Ti ∈ Si , i =
1, 2, ..., n.

Definicija 3: Parametar podele π = {S1 , S2 , · · · , Sn } je λ(π) =

max diam16i≤n (Si ), gde je diam(Si ) = supx,y∈Si d(x, y).
1.2. TROJNI INTEGRAL 9

Sa ξπ oznaqimo skup svih moguih izbora za podelu π i sa

ξ oznaqimo jedan izbor podele π. Neka je
n
X
S(f, π, ξ) = f (Ti )V (Si ).
i

integralna suma.

Definicija 4: I je dvojni integral funkcije f na skupu

S ako i samo ako vai

(∀ε > 0) (∃δ > 0) (∀π ∈ P ) (∀ξ ∈ ξπ ) (λ(π) < δ ⇒ |I − S(f, π, ξ)| < ε) .

Oznaka za trojni integral je:


I= f (x, y, z)dxdydz.
S

Ako postoji dvojni integral I kaemo da je funkcija f in-

tegrabilna na skupu S.

Teorema 1: Ako je funkcija f neprekidna na zatvorenom sku-

pu S, onda je funkcija f integrabilna funkcija.

Teorema 2: Ako je funkcija f integrabilna na skupu S i

neka je skup E ⊂ S merljiv skup onda je f integrabilna na
E.

Teorema 3: Ako je funkcija f integrabilna na S = A ∪ B,

gde su skupovi A i B merljivi i disjunktni skupovi, odno-
sno V (A ∩ B) = 0, onda je:
  
f (x, y, z)dxdydz = f (x, y, z)dxdydz+ f (x, y, z)dxdydz.
A∪B A B
10 GLAVA 1. INTEGRALI

Teorema 4: Ako su funkcije f i g integrabilne na skupu S,

onda su i funkcije αf ± βg, (α, β ∈ R) integrabilne na skupu
S i vai:
  
(αf ± βg) dxdydz = α f dxdydz ± β gdxdydz.
S D S
1.2. TROJNI INTEGRAL 11

Teorema 5:
(a) Ako je funkcija f integrabilna na skupu S, onda je i
funkcija |f | integrabilna na skupu S
 
f dxdydz ≤ |f |dxdydz
S S

(b) Ako je funkcija f integrabilna na skupu S i vai da

je f ≥ 0 na skupu S onda vai

f dxdydz ≥ 0
S

(v) Ako su funkcije f i g integrabilne na skupu S i vai

da je f ≥ g na skupu S onda vai
 
f dxdydz ≥ gdxdydz.
S S

Specijalno, ako je f (x, y, z) = 1 na S integralna suma je

n
X 
V (Si ) = V (S) ⇒ dxdydz = V (S)
i=1 S

1.2.2 Raqunavanje trojnog integrala

Teorema 1: Neka je funkcija f integrabilna na kvadru
S = {(x, y, z)|a ≤ x ≤ b, c ≤ y ≤ d e ≤ z ≤ g}, ako postoji dvojni
 d  g
integral dy f (x, y, z)dz za svako x ∈ [a, b] tada je
c e
  b  d  g
f (x, y, z)dxdydz = dx dy f (x, y, z)dz.
S a c e

Teorema 2: Neka je funkcija f integrabilna na nekoj obla-

sti S = {(x, y)|a ≤ x ≤ b, g1 (x) ≤ y ≤ g2 (x), h1 (x, y) ≤ z ≤
12 GLAVA 1. INTEGRALI

h2 (x, y)}, gde su funkcije g1 (x) i g2 (x) neprekidne na segmentu

[a, b] i neka postoj odreeni integrali, tada je
  b  g2 (x)  h2 (x,y)
f (x, y, z)dxdydz = dx dy dz.
S a g1 (x) h1 (x,y)

1.2.3 Smena promenljivih u trojnom integra-

lu
Definicija 1: Data je funkcija f : S → R, S ⊂ R3 i neka
je data funkcija F : S 0 → S, F (u, v, w) = (x(u, v, w), y(u, v, w), z(u, v, w)).
Funkcije x, y, z, x0u , x0v , x0w , yu0 , yv0 , yw0 , zu0 , zv0 , zw0 su neprekidne na S 0 .
Ako je funkcija f integrabilna na S, onda je
 
f (x, y, z)dxdydz = f (x(u, v, w), y(u, v, w, z(u, v, w)))|J|dudvdw
S S0

x0u yu0 zu0

gde je J Jakobijan i raquna se J = x0v yv0 zv0 .
x0w yw0 zw0
Cilindriqne koordinate:

x(r, φ, z) = r cos φ r ∈ [0, +∞)

y(r, φ, z) = r sin φ φ ∈ [−π, π]
z(r, φ, z) = z z ∈ (−∞, +∞)

x0r yr0 zr0 cos φ sin φ 0

0 0 0
J = xφ yφ zφ = −r sin φ r cos φ 0 = r
x0z yz0 zz0 0 0 1
Sferne koordinate:

x(r, φ, θ) = r cos θ cos φ r ∈ [0, +∞)

y(r, φ, θ) = r cos θ sin φ φ ∈ [−π, π]
z(r, φ, θ) = r sin θ θ ∈ (− π2 , + π2 )
1.3. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI 13

x0r yr0 zr0 cos θ cos φ cos θ sin φ sin θ

0 0 0
J = xφ yφ zφ = −r cos θ sin φ r cos θ cos φ 0 = r2 cos θ
0 0 0
xθ yθ zθ −r sin θ cos φ −r sin θ sin φ r cos θ
z z=z z z = r sin θ

(x, y, z) (x, y, z)
r

θ
φ y = r sin φ y φ y y
r cos θ
x = r cos φ x = r cos θ cos φ, y = r cos θ sin φ
x x
Cilindricne koordinate Sferne koordinate

Primer:Izraqunati zapreminu sfere x2 + y 2 + z 2 = R2

Da bi opisali sve taqke koje se nalaze unutar sfere u sfer-

nim koordinatama paramatri r, φ, θ moraju uzimati sledee
vrednosti: r ∈ [0, R]; φ ∈ [−π, π]; θ ∈ [− π2 , π2 ].
  π  π  R
2 4R3 π
V (T ) = dxdydz = dφ dθ r2 cos θdr =
S −π − π2 0 3

1.3 Krivolinijski integrali

1.3.1 Krive u prostoru
Kriva C ∈ R3 je zadata vektorskom funkcijom C : → −r =
→
−0
(x(t), y(t), z(t)), dok je izvod ovako zadate krive r = (x (t), y 0 (t), z 0 (t)).
0

Definicija 1: Kriva C je prosta kriva ako i samo ako

postoji segment [a, b] i neprekidna bijekcija →
−
r : [a, b] → C,
osim moda u krajnjim taqkama.To je u sluqaju da je zatvo-
14 GLAVA 1. INTEGRALI

rena kriva. Proste krive su krive bez taqaka samopresecanja

Definicija 2: Prosta kriva C je glatka ako i samo ako

su x0 (t), y 0 (t), z 0 (t) neprekidne na [a, b].

Definicija 3: Kriva C je deo po deo glatka ako se moe

podeliti na konaqno mnogo glatkih krivih.
Primer krive koja nije glatka, ali jeste deo po deo glatka
je data na slici 3.
y

sl. 3 x

1.3.2 Krivolinijski integral prve vrste

Neka C prosta kriva i f : C → R ograniqena. Neka su
taqke A i B krajevi krive C.

Definicija 1: Podela proste krive C je bilo koji konaqan

skup taqaka krive {A0 , A1 , ..., An } tako da vai A = A0 ≺ A1 ≺
· · · ≺ An = B.

Oznaka Ai ≺ Aj znaqi da kada se kreemo po krivoj C od

taqke A do taqke B najpre nailzaimo na taqku Ai , a zatim
Aj .

Sa P oznaqimo skup svih podela krive C. Jednu podelu kri-

1.3. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI 15

ve C oznaqimo sa π = {A0 , ..., An }. s(Ai , Aj ) je duinu luka sa

krive izmeu taqaka Ai i Aj , a λ(π) = maxi=0,n−1 s(Ai , Ai+1 )

Definicija 2: Izbor taqaka za podelu π = {A0 , A1 , ..., An } ∈

P je bilo koji konaqan skup {T0 , T1 , ..., Tn−1 } taqaka, takvih
da vai Ti pripada krivoj C i nalazi se izmeu taqaka Ai i
Ai+1 za svako i = 0, 1, ..., n − 1. Neka je ξπ skup svih izbora za
podelu π, a neka je ξ = {T0 , T1 , ..., Tn } ∈ ξπ . Integralna suma
za podelu π i izbor taqaka ξ je
n−1
X
S(f, π, ξ) = f (Ti )s(Ai , Ai+1 )
n=0

Definicija 3: I krivolinijski integral prve vrste funk-

cije f po krivoj C ako i samo ako

(∀ε > 0) (∃δ > 0) (∀π ∈ P ) (∀ξ ∈ ξπ ) (λ(π) < δ ⇒ |I − S(f, π, ξ)| < ε) .

Oznaka za krivolinijski integral prve vrste je I = f (x, y, z)ds.
C

Primetimo da je vai s(Ai Aj ) = s(Aj Ai ) pa krivolinijski

integral ne zavisi od orijentacije krive C pa imamo
 
f (x, y, z)ds = f (x, y, z)ds
AB
d BA
d

1.3.3 Raqunanje krivolinijskog integrala pr-

ve vrste
Neka je kriva C : → −
r = (x(t), y(t), z(t)), t ∈ [a, b] i neka je
data podela π = {A0 , A1 , ..., An } ∈ P , i izbor taqaka ξ =
{T0 , T1 , ..., Tn−1 } ∈ ξπ . Ai (x(ti ), y(ti ), z(ti )), i = 0, n, Ti ∈ Ai Ai+1 ,
Ti (x(ξi ), y(ξi ), z(ξi )) onda je a = t0 < · · · < tn = b i π = {t0 , ..., tn }
je podela segmenta [a, b], a ξi ∈ [ti , ti+1 ], i = 0, n − 1.
16 GLAVA 1. INTEGRALI
 ti+1 p
s(Ai Ai+1 ) = x02 (t) + y 02 (t) + z 02 (t)dt =
ti
p
= x02 (η i) + y 02 (ηi ) + z 02 (ηi )(ti+1 − ti ) gde je ηi ∈ [ti , ti+1 ].

Onda imamo:
 n−1
X
f (x, y, z)ds = lim f (Ti )s(Ai Ai+1 ) =
C λ(π)→0
i=0
Pn−1 p
= limλ(π)→0 i=0 f (x(ηi ), y(ηi ), z(ηi )) x02 (ηi ) + y 02 (ηi ) + z 02 (ηi )∆ti =
 b p 
= 02 02 02
f (x(t), y(t), z(t)) x (t) + y (t) + z (t)dt = f (x, y, z)ds
a C

Krivolinijski integral prve vrste moemo da koristi-

mo da izraqunamo povrxinu cilindriqne povrxi qija je
 C, a gornja granica joj je definisana sa
direktrisa kriva
f : C → R, P = f (x, y)ds.
C

Primer 1: Izraqunati povrxinu cilindra x2 + y 2 = R2 , x >

0, y > 0 ograniqene sa f (x, y) = xy.

Krivu C parametrizujmo polarnim koordinatama pa imamo

π
da je C : x = R cos t; y = R sin t; t ∈ [0, ].
2
p
Pa je x02 + y 02 = R.
  π2  π
3 R3 2 R3
P = xyds = R cos t sin tdt = sin 2tdt = .
C 0 2 0 2
1.3. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI 17

1.3.4 Krivolinijski integral druge vrste

Neka je kriva C = AB d prosta kriva i P : C → R. U
integralnoj sumi umesto duine s(Ai Ai+1 ) uzimamo duinu
∆xi = xi+1 − xi gde su xi i xi+1 projekcije taqaka Ai i Ai+1 na
x osu.
n−1
X
Sx = P (Ti )∆xi
i=0

Definicija 1: I je integral P (x, y, z)dx ako i samo ako
AB

(∀ε > 0) (∃δ > 0) (∀π ∈ P ) (∀ξ ∈ ξπ ) (λ(π) < δ ⇒ |I − Sx | < ε) .

 
Na isti naqin definixemo Q(x, y, z)dy i R(x, y, z)dz.
AB
d AB
d

Krivolinijski integral druge vrste je:


P (x, y, z)dx + Q(x, y, z)dy + R(x, y, z)dz =
C
  
= P (x, y, z)dx + Q(x, y, z)dy + R(x, y, z)dz
C C C

Primetimo da krivolinijski integral druge vrste zavisi

od smera integracije, poxto se u integralnoj sumi poja-
vljuje ∆xi = xi+1 − xi koje u sluqaju promene smere postaje
∆xi = −(xi+1 − xi ).

Dakle:

P (x, y, z)dx + Q(x, y, z)dy + R(x, y, z)dz =
AB
d


=− P (x, y, z)dx + Q(x, y, z)dy + R(x, y, z)dz
BA
d
18 GLAVA 1. INTEGRALI

Ako je kriva C sastavljena od prostih krivih C1 , C2 , ..., Cn

onda vai:    
= + +··· + .
C C1 C2 Cn
Ako je kriva C zatvorena kriva, krivolinijski integral
druge vrste po krivoj C emo oznaqavati sa .
C

1.3.5 Raqunanje krivolinijskog integrala dru-

ge vrste
  b
P (x, y, z)dx = P (x(t), y(t), z(t))x0 (t)dt
 
AB
d a
b
Q(x, y, z)dy = Q(x(t), y(t), z(t))y 0 (t)dt
 
AB
d a
b
R(x, y, z)dz = R(x(t), y(t), z(t))z 0 (t)dt
AB
d a


P (x, y, z)dx + Q(x, y, z)dy + R(x, y, z)dz =
AB

d
b
= (P (x(t), y(t), z(t))x0 (t) + Q(x(t), y(t), z(t))y 0 (t) + R(x(t), y(t), z(t))z 0 (t)) dt
a

Teorema 1: Integral P dx + Qdy + Rdz ne zavisi od puta-
AB
d
nje AB
d ve samo od krajnjih taqaka ako i samo ako je izraz
P dx + Qdy + Rdz diferencijal neke funkcije u = u(x, y, z) de-
finisane u nekoj oblasti koja sadri AB.
d Tj. vai

∂P ∂Q ∂R ∂P ∂Q ∂R
= ; = ; =
∂y ∂x ∂x ∂z ∂z ∂y
Definicija 1:Oblast D je elementarna akko je
D = {(x, y)|f1 (x) ≤ y ≤ f2 (x)}
1.3. KRIVOLINIJSKI INTEGRALI 19

D = {(x, y)|g1 (y) ≤ x ≤ g2 (y)}

gde su funkcije f1 , f2 i g1 , g2 neprekidne. To znaqi da prave
paralelne x-osi i y-osi seku rub oblasti D u najvixe dve
taqke.
Grinova formula: Neka je D konaqna unija elementarnih
oblasti i C granica oblasti D (zatvorena kriva) je deo po
∂P ∂Q
deo glatka i funkcije P, Q, , su neprekidne u D. Onda
∂y ∂x
vai:   
∂Q ∂P
P dx + Qdy = − dxdy
C D ∂x ∂y
Dokaz: Ukoliko je D elementarna oblast to znaqi da prave
paralelne x i y osi seku D po duima.
 
x = g1 (y) x = g2 (x)
C = C1 ∪ C2 ; C1 : ; C2 :
y ∈ [d, c] y ∈ [c, d]
  b  g2 (y)  d
∂Q ∂Q
dxdy = dy dx = (Q(g2 (y), y) − Q(g1 (y), y)) dy =
∂x ∂x
 D
d
a
 d
g1 (y)
c
d  c
Q(g2 (y), y)dy− Q(g1 (y), y)dy = Q(g2 (y), y)dy+ Q(g1 (y), y)dy =
c  c c d

Qdy + Qdy = Qdy

C2 C1 C

Takoe:
 
y = f1 (y) y = f2 (x)
C= C10 ∪ C20 ; C10 : ; C20 :
x ∈ [a, b] x ∈ [a, b]
  b  f2 (x)  b
∂p ∂P
dxdy = dx dx = (P (x, f2 (x)) − P (x, f1 (x))) dx =
∂y ∂y
 D
b
a
 b
f1 (x) a
 a  b
P (x, f2 (x))dx− P (x, f1 (x))dx = − P (x, f2 (x))dx− Q(x, f1 (x))dx =
a   a b a

− P dx − P dx = − P dx
C20 C10 C
20 GLAVA 1. INTEGRALI

Konaqno imamo:
 
∂Q ∂P
dxdy − dxdy = Qdy + P dx =
D ∂x D ∂y C C
  
∂Q ∂P
= P dx + Qdy = − dxdy
C D ∂x ∂y
U sluqaju da oblast D nije elementarna, podelimo je na ele-
mentarne podoblasti D1 D2 .
     
= + + + jer je = − , a iz pret-
C1 ∪C2 BA
d C1 C2 AB
d AB
d BA
d
hodnog imamo:
   
∂Q ∂P
+ = − dxdy
∂x ∂y
 BA
C1  
D2
d

∂Q ∂P
+ = − dxdy
AB
d C2 D1 ∂x ∂y
     
∂Q ∂P ∂Q ∂P
= = − dxdy + − dxdy =
C C1 ∪C2 D1 ∂x ∂y D2 ∂x ∂y
  
∂Q ∂P
= − dxdy
D ∂x ∂y
Primetimo da ako su P (x, y) = −y i Q(x, y) = x Grinova for-
mula nam daje

xdy − ydx = 2dxdy = 2P (D)
C D

povrxinu oblasti D, tj povrxinu oblasti D moemo da iz-

raqunamo primenom krivolinijskog integrala druge vrste,
gde je kriva C rub oblasti D.

x2 y 2
Primer 1: Izraqunati povrxinu elipse + 2 = 1.
a2 b
1.4. POVRXINSKI INTEGRALI 21

1
P (D) = 2
xdy − ydx.
C

Parametrizujmo elipsu polarnim koristei polarne koordinate:x =

a cos t; y = b sin t, t ∈ [−π, π] pa imamo da su dx = −a sin tdt; dy =
b cos tdt.

 π
1 1
P (D) = xdy − ydx = abdt = abπ
2 C 2 −π

1.4 Povrxinski integrali

1.4.1 Povrxi u prostoru
Povrx Γ ⊂ R3 je definisana neprekidnom funkcijom → −
r :
D→Γ
→
−r (u, v) = (x(u, v), y(u, v), z(u, v))
Funkcije x, y i z su neprekidne i → −
ru i→ −
r v su izvodi po u i
v. Parametrizacija je regularna ako je |→ −
r ×→ −
r |=
6 0.u v

Definicija. Γ je glatka povrx ako suparcijalni izvodi

funkcij x, y i z neprekidne na D.
Ako je Γ konaqna unija glatkih povrxi, kaemo da je povrh
deo po deo glatka.
Neka je Γ deo po deo glatka povrx, M taqka na njoj i l za-
tvorena kriva kroz M koja ne seqe rub povrxi Γ. Neka je →
−
n
vektor normale povrxi kroz taqku M . Ako ovaj vektor po-
meramo du krive l i na kraju se vratimo u taqku M a da
vektor normale nije promenio smer, kaz emo da je povrx Γ
dvostrana ili orijentabilna. U suprotnom je jednostrana,
na primer to je Mebijusova traka.
22 GLAVA 1. INTEGRALI

1.4.2 Povrxinski integral prve vrste

Neka je Γ deo po deo glatka, ograniqena, povrx konaqne
povrxine i f : Γ → R ograniqena funkcija. Sa σ(Γ) emo
oznaqiti povrxinu povrxi Γ.

Definicija 1:. Γ1 , ....., Γn je podela Γ ako

(1) Γ = Γ1 ∪ . . . , Γn
(2) Γi su merljivi ( imaju povrxinu)
(3)σ(Γi ∩ Γj ) = 0 za i 6= j
Neka je Π skup svih podela i π = {Γ1 , ....., Γn }.
Izbor za podelu π je konaqan skup {T1 , . . . , Tn } gde Ti ∈ Γi .
Neka je ξπ skup izbora za podelu π.

λ(π) = max{diamΓi }

Integralna suma je
n
X
S(f, π, ξ) = f (Ti )σ(Γi )
1


Definicija2: I = f (x, y, z)dσ je povrxinski integral
Γ
prve vrste funkcije f po povrxi Γ akko

(∀ > 0)(∃δ > 0)(∀π ∈ Π)(∀ξ ∈ ξπ )(λ(π) > 0 =⇒ |I − S(f, π, ξ)| < 

Primetimo da σ(Γi ) ne zavisi od orijentacije povrxi pa ni

povrxinski integral prve vrste.
Γi se moe aproksimirati delom tangentne ravni Ei a ona
projekcijom na xOy ravni Di .

1 p
σ(Γi ) ≈ P (Ei ) ≈ P (Di ) = P (Di ) 1 + p2 + q 2
cos γ
1.4. POVRXINSKI INTEGRALI 23
!
−p −q 1
gde je →
−
n = (cos α, cos β, cos γ) = ,p p ,p
1 + p2 + q 2 1 + p2 + q 2 1 + p2 + q 2
i p i q su parcijalni izvodi funkcije z = f (x, y).
n
X p
S(f, π, ξ) = f (Ti )P (Di ) 1 + p2 + q 2
1

Onda je
 
f (x, y, z)dσ = f (x(u, v), y(u, v), z(u, v))|→
−
r u×→
−
r v |dudv
Γ D

Odnosno
  p
f (x, y, z)dσ = f (x, y, z(x, y)) 1 + p2 + q 2 dxdy
Γ D

1.4.3 Povrxinski integral druge vrste

Neka je Γ deo po deo glatka, dvostrana, ograniqena, povrx
konaqne povrxine i f : Γ → R ograniqena funkcija i neka
se povrx jednoynaqno projektuje na ravan xOy. Izaberimo
stranu povrxi a zatim izvrximo podelu i izbor taqaka kao
kod povrxinskog integrala
Pn prve vrste.
Neka je Sxy (R, π, ξ) = 1 f (Ti ))(±P (Di )) gde je Di normalna
projekcija Γi na xOy ravan i znak zavisi od strane povrxi.

Definicija 1: I = R(x, y, z)dxdy je povrxinski inte-
Γ
gral druge vrste funkcije R po povrxi Γ akko
(∀ > 0)(∃δ > 0)(∀π ∈ Π)(∀ξ ∈ ξπ )(λ(π) > 0 =⇒ |I − S(R, π, ξ)| < 
 
Sliqno se definixu i P (x, y, z)dydz i Q(x, y, z)dxdz i
Γ Γ
konaqno
   
P dydz + Qdxdz + RdxdyR = P dydz + Qdxdz + dxdy
Γ Γ Γ Γ
24 GLAVA 1. INTEGRALI

Oqigledno, integral zavisi od orijentacije, pa je:

 
P dydz + Qdxdz + Rdxdy = − P dydz + Qdxdz + Rdxdy
Γ− Γ+

Ovi integrali se raqunaju svoenjem na dvostruki integral:

 
P dydz + Qdxdz + Rdxdy = ± (P, Q, R)(−p, −q, 1)dyxdy
Γ− D

gde je D projekcija povrxi na xOy ravan.

Veza izmeu povrxinskog integrala prve i druge vrst:
 
P dydz + Qdxdz + Rdxdy = (P cos α + Q cos β + R cos γ)dσ
Γ Γ

Definicija 2:. Γ je elementarna povrx aako ima jedno-

znaqno predstavljanje

z = f (x, y), y = g(x, z) x = h(y, z)

gde su f , g i h neprekidne funkcije.

Formula Stoksa
Neka se Γ moe podeliti na konaqno mnogo elementarnih
povrxi i neka je C rub od Γ. Ako su funkcije P , Q i R i
njihovi parcijalni izvodi neprekidne funkcije na oblasti
koja sadri Γ i C, onda

 dydz dxdz dxdy

∂ ∂ ∂
P dx + Qdy + Rdz =
C Γ ∂x ∂y ∂z
P Q R

A ovo je
1.4. POVRXINSKI INTEGRALI 25
      
∂R ∂Q ∂P ∂R ∂Q ∂P
− dydz + − dxdz + − dxdy.
Γ ∂y ∂z ∂z ∂x ∂x ∂y

Primer 1: Izraqunati
C
(y + z)dx + (2x + z)dy + (x + y)dz gde je C kriva u presku
cilindra x2 + y 2 = 4 i paraboloida 2 − z = x2 + y 2 .

Primenom Stoksove formule dobijamo

 dydz dxdz dxdy

∂ ∂ ∂
Γ ∂x ∂y ∂z
y + z 2x + z x + y
a ovo je
    
∂ ∂ ∂ ∂
(x + y) − (2x + z) dydz+ (y + z) − (x + y) dxdz
Γ ∂y ∂z ∂z ∂x
 
∂ ∂
+ (2x + z) − (y + z) dxdy.
∂x ∂y
A poslednji integral je

dxdy = P (D) = 4π
D

gde je D projekcija Γ na xOy ravan.

Definicija 3: Telo T je elementarno akko je

T = {(x, y, z)|f1 (x, y) ≤ z ≤ f2 (x, y), (x, y) ∈ D1 }

T = {(x, y, z)|g1 (x, z) ≤ y ≤ g2 (x, y), (x, z) ∈ D2 }

T = {(x, y, z)|h1 (y, z) ≤ x ≤ h2 (y, z), (y, z) ∈ D3 }
26 GLAVA 1. INTEGRALI

gde su f1,2 , g1,2 i h1,2 neprekidne funkcije.

Formula Gaus-Ostrogradskog Neka je telo T konaqna

unija elementarnih, Γ njegova granica . Ako su P , Q i R
∂P ∂Q ∂R
kao i njihovi parcijalni izvodi , , neprekidni na
∂x ∂y ∂z
T ∪ Γ, onda je
   
∂P ∂Q ∂R
P dydz + Qdxdz + Rdxdy = + + dxdydz
Γ T ∂x ∂y ∂z

Primer 2: Izraqunati

x3 dydz + y 3 dxdz + z 3 dxdy
S

ako je S spoljna strana (pozitivna ) sfere S : x2 +y 2 +z 2 = 25.

Primenom formule Gaus-Ostrogradskog dobijamo da je
 
3 3 3
x dydz + y dxdz + z dxdy = (3x2 + 3y 2 + 3z 2 )dxdydz
S T

Telo T je lopta i uvoenjem sfernih koodinata dobijamo da

je dati integral
 2π  π
2
 5  2π  π
2
2 2
3 dϕ dθ ρ ρ cos θdρ = 3 dϕ 625 cos θdθ = 7500π
−π −π
0 2
0 0 2