АНАЛИЗА САДРЖАЈА

Предмет овог истраживања је да се утврди да ли и на који начин штампа у

Војводини врши своју функцију информисања? Тј Да ли медији у Србији
представљају јавност, или је стварају?

РАЗЛОГ РАЗВОЈА АНАЛИЗЕ САДРЖАЈА КАО МЕТОДА

Проучавањем порука које се упућују јавности, могу се сазнати праве али и

скривене намере њихових пошиљалаца. Сазнаје се које последице они желе да
произведу. Контрола над медијима значи пре свега политичку и друштвену моћ.
Свеприсутност и важност масовних медија, условиле су настанак и развој посебне
социологије- социологије комуникација, која настоји расветлити тенденцију
усмеравања медија ка друштвено пожељним циљевима.
Међу најважнијим проблемима социологије масовних комуникација је
разматрање односа између владајућих ставова и вредности једног друштва и
његовог јавног симболичког система. Ово отвара неколико питања:
1. Да ли се у садржају масовних медија огледају темљне друштвене
вредности и владајуће друштвене структуре или они независно производе промене
у тим вредностима и структурама? Да ли медији само преносе друштвене
вредности или их и сами стварају и менјају?
2. Могу ли се испитивањем различитих садржаја идентификовати докази о
несагласности између слике реалности коју пружају мас медији и реалности
друштва коме се упућује одређени садржај?
Комуникацијски систем чине: комуникацијска ситуација ( пошиљалац-
прималац- порука ) и техничка средства ( медији ) за одашиљање и примање
порука. У модерним друштвима углавном је политички систем тај који тежи да
себи подреди комуникацијски систем и у зависности од односа политичког система
и медија разликују се и типова деловања комуникацијског система:
 Трансмисијски- где је комуникацијски систем претворен у
инструмент владе, странке, организације или интересне групе;

7
  Медијарни- комуникацијски систем врши улогу посредника између
политичког подсистема и широке јавности:
 Аутономни- комуникацијски систем обезбеђује функционално
комуницирање између друштвених подсистема, као и између њих и
јавности“
Анализом и истраживањем политичих садржаја у средствима информисања,
могу се извести закључци о потчињености комуникацијског система,
политичком подсистему.

3.2 ПОЈАМ АНАЛИЗЕ САДРЖАЈА

„Анализа садржаја се развила као начин сређивања квантитативних
података о најразличитијим врстама друштвеног општења, које се у науци обично
назива друштвеном комуникацијом“. Настала је као резултат практичних потреба
да се о појединим облицима друштвеног општења добију објективнији и потпунији
подаци. Развој квантитативних поступака у анализи садржаја условљен је тежњом
да се утврди учесталост појединих елемената и садржаја масовних облика
општења.
Сваки потпун облик друштвеног општења састоји се од три елемената:
1. одашиљача поруке,
2. примаоца поруке,
3. садржаја поруке.
Помоћу ове методе може се на систематичан, квантитативан и објективан
начин доћи до података о садржају поруке, одашиљачу, примаоцу и ефекту поруке.
Циљ поруке може да буде одашиљачева жеља да саопшти и пренесе неко
своје искуство, да усклади своју делатност са другима, да утиче на нечије
понашање.
Анализа садржаја као средство за проучавање општења односи се ,пре
свега на, садржај порука. Проучавањем садржаја порука изводе се закључци о
схватањима, ставовима, вредностима, намерама одашиљача порука, о њиховим
односима са другим друштвеним групама, организацијама, друштвеним
заједницама унутар једног друштва али и у ширем међународном оквиру, Анализа

8
садржаја се углавном ограничава на сређивање и синтетичко, квантитативно
описивање тих података. С обзиром да овај истраживачки поступак не садржи
средства за активно прикупљање изворних обавештења, он се најлакше примењује
на организоване облике друштвеног општења који се јавлјају као трајни
документи у облику штампе, фотографије, тонског или визуелног записа.
Анализа садржаја поред онога што је речено, написано, тј садржаја
насликано, увек испитује и начин на који је то саопштено, написано, насликано тј.
облик у коме је репрезентовано. А разлог је јединство садржаја и облика поруке,
прилагођено циљу који одашиљач поруке настоји остварити.
Анализа садржаја тежи да садржај општења проучи на што објективнији,
систематичнији и квантитативан начин.
Објективност се остварује стварањем система једнозначних категорија које
се употребљавају за разврставање садржаја проучаваног општења.
Систематичност се постиже тиме што се не анализирају произвољни
исечци проучаваног општења, већ или његов целокупан садржај, или на методичан
начин створени узорци.
За анализу садржаја је карактеристично да добијени резултати буду
изражени у квантитативним величинама. Учесталост појединих елемената
општења: израза, симбола, тема, ликова, настоји се квантитативно измерити.

Слабости и недостаци истраживања у којима се примењује

анализа садржаја су:
1) то што радови остају на чисто описној равни, будући да се у њима
издвајају само отворени садржаји појединих облика општења без њиховог
повезивања са ширим сплетом друштвених односа у којима се она појављује;
2) вредносно- неутрални однос према проучаваном садржају. Овакав
приступ је разлог што се анализа садржаја слабо примењује за сређивање
историографске грађе.

9
 3.4. ИЗВОЂЕЊЕ АНАЛИЗЕ САДРЖАЈА - СИСТЕМ КАТЕГОРИЈА
Истраживачки поступак анализе садржаја је недовољно систематизован, у
методолошком смислу, будући да од 50-тих година 20-тог века, па на даље нема
битнијих промена у њеном развоју, чак ни у области проучавања масовног
општења, у којем је она најчешће примењивана.
Разноврсност циљева у којима се може употребити анализа садржаја
захтевају и разноврсне техничке поступке.
Квантитативна семантика је статистичка анализа речника и стила, која
испитује: учесталост појединих речи по њиховим морфолошким врстама и групама
значења; најчешће контекстуалне везе између појединих речи, посебно оних које
имају кључну улогу у испитиваном облику симболичког општења. Жели се
утврдити који се атрибути и предикати најчешће јављају уз те речи. Испитује се
затим, статистичка структура стила, дужина реченица, њихова сложеност и
уобичајени облици међусобног повезивања
Квантитативна семантичка испитивања су значајна за социологију
уколико садрже егзактни опис језика појединих друштвених слојева и откривају
општи лексички фонд којим се неки слој или класа служе у свакодневном
животу.Приликом ових истраживања испољавају се културне особености
различитих слојева. Квантитативна семантика се може користити и приликом
утврђивања аутентичности појединих извора.
Под предметним регистром се подразумева откривање само основних
садржаја неког општења. Често су основне класификацијске јединице са којим
оперишу ови облици анализе садржаја најважније речи, које имају кључну улогу у
проучаваном општењу.
Анализа садржај започиње стварањем система категорија помоћу којих се
целокупан садржај описује и класификује. Основне јединице овог система
класификације могу бити:
1) теме
2) скупови изабраних тема или симбола
3) карактери

10
 Најважнија јединица анализе, је тема. Стога је први задатак анализе
садржаја да утврди основну тему поједине целине. Остале јединице ( појмови,
симболи, карактери ), служе за изражавање теме.
Поред садржаја поруке, у развијенијим облицима анализе садржаја настоји
се утврдити и однос одашиљача према њима. Да ли је став који одашиљач
заузима према поруци: позитиван, негативан или неутралан. Такође се испитује и
интензитет поруке, који се огледа у емотивности израза. У том циљу се испитују
специфични симболи који су употребљени у поруци, реторичка средства као и
разне пропагандне варке којима се жели повећати психолошка убедљивост
одређене поруке. Један од пропагандних трикова је и упорно понављање, не би ли
се постигао жељени ефекат. Посебан је задатак у вези пропаганде да се утврди у
чије име се одашиљу поруке, јер у већини случајева онај који непосредно одашиље
поруке то чини у име неке друге особе, установе или организације. Често је врло
значајно и то да се утврди коме је порука упућена, да ли она има општије
замишљеног примаоца или је прималац специфичније одређен.

4. МЕТОДОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТРАЖИВАЊА

4.1 УЗОРАК ГРАЂЕ

Анализа садржаја започиње стварањем система категорија, помоћу којих се

целокупан садржај, описује и класификује. Систем категорија који је коришћен у
овој анализи, односи се на политичке садржаје новинских чланака „Дневника“, за
периоде изложене у табели бр.1.

11
 Узорак грађе

Период 2000.- 2005.

Године Изабрани месеци
I- 2000. IX, X
II- 2001. XII
III- 2002. XII
IV- 2003. XII
V- 2004. XII
VI- 2005. XII

Табела 1.

I- период изборних и демократских промена, слом режима Слободана

Милошевића;
II, III, IV, V, VI- последњи месеци текућих година, осврт на целогодишња
дешавања, остварене резултате...
Укупан број текстова обухваћених узорком је 4441.

4.2 ОБРАЗАЦ ИСТРАЖИВАЊА

Предмет истраживања је: да се утврди да ли је денвни лист „Дневник“, за

време наведеног перида вршио функцију објективног информисања јавности.
Ради илустровања и лакше разумљивости начина на који је истраживање
спроведено, издвојен је конкретан пример анализе садржаја политичких текстова
„Дневника“ из септембра 2000. године, којим је започето ово истраживање.

12
Систем категорија
( септембар 2000.)

а) Избори
 Предизборне активности СПС- аи ЈУЛ- а
 Предизборне активности странака ДОС- а
 Предизборне активности осталих странака
 Припреме предстојећих избора
 Ретултати- извештаји СИК- а, са бирачких места
 Саопштења изборног штаба СПС- а и ЈУЛ- а
 Саопштења изборног штаба ДОС- а
 Саопштења изборних штабова осталих странака
 Извештаји страних посматрача- свет о изборима

б) Косово
 Активности снага НАТО, КФОР- а и УНМИК- а
 Злочини Албанаца над српским становништвом
 Помоћ угроженом становништву
 Повратак Војске Југославије на Космет
 Свет о Косову

ц) Међународни односи
 Свет
 Бивше Југословенске републике
 Сарадња са Хашким трибуналом

д) Остало
 НАТО агресија
 Обнова земље
 Војска Југославије

13
  Привреда
 Просвета

У складу са наведеним категоријама, бележен је изворни садржај и то на

места која недвосмислено изражавају ставове комуникатора. Смер ставовај је
праћен коришћењем врсте ознака: +, -, 0;
а) Позитиван став (+)- значи сваку оцену која је афирмативна у односу на
предмет о коме је реч.
б) Негативан став (-)- значи сваку негативну и критичку оцену у односу на
предмет о коме се говори у садржају.
ц) Неутралан став (0)- значи сваку општу или посебну констатацију којом
се нешто описује или тврди, али без заузимања одређеног става.
Комуникацијска вредност, је резултат процене значаја који се придаје
тексту са обзиром на положај у структури листа- на којој страни се налази, мерена
је на тај начин што су најважнијим процењени текстови који заузимају ударне
странице новина- прву и другу, док су текстови на осталим странама оцењени
као мање важни. Вредност појединих страница листова одређена је:
I страна вреднована је пондером 5
II страна вреднована је пондером 4
III страна вреднована је пондером 3
IV страна вреднована је пондером 2
V и остале стране вредноване су пондером 1
Максимална комуникацијска вредност- 5,00
Минимална комуникацијска вредност- 1,00
Јединица анализе био је чланак.

14
 За сваку од наведене четири категорије отворен је одељак за бележење
смера ставова и комуникацијске вредности (таб. 2).

Категорија Смер става Комуникацијска

+ - 0 вредност
Избори

Косово

Међународни
односи
Остало

Укупно

Табела 2.

Отворен је и посебан одељак за сваку подкатегорију, јер је на тај начин

садржај боље класификован и изложен на систематичан начин ( таб. 3 ).

Избори

(Под)категорија Смер става Комуникацијска

+ - 0 вредност

Један од основних задатака ове анализе садржаја био је да открије не само

основне проблеме који су били у центру пажње комуникатора, већ да покаже којим
се проблемима придавала изузетна пажња у анализираним материјалима.
Поред ове квантитативне анализе која се односи на дистрибуцију ставова,
извршена је и квалитативна анализа која се односи на садржај ставова:
Позитивних ставова %
Негативних ставова %
Неутралних ставова %

15