Љубиша Спасојевић

УН - БУДУЋА ПРОШЛОСТ

Очигледно пристрасно деловање неких тела УН, у корист САД, а против Русије,
натерало је Русију да напусти нека од њих, а напуштање других следи или је у току.
Русија је већ напустила једну агенцију УН – СЗО, а (не)понашање УНЕСКА због
дешавања у Кијевско – печерској лаври и агенције УН за атомску енергију због напада
Украјинаца на запорошку термоелектрану, као и напуштање Русије седнице Савета
безбедности због понашања ВБ су све знаци продубљивања и ширења јаза између
Русије и западних чланица СБ УН. Јасан показатељ те поделе је и чињеница да не
постоји ниједно птање око ког се све сталне чланице СБ УН могу ујединити.
Такође, најновије ширење ових расцепа се догађа расписивањем потернице Русије за
тројцом судија МКС, (а МКС је још један орган УН), због тога што су тројца судија МКС
издале налог за хапшење председника Русије Владимира Путина. То су Хан Карим Асад
Ахмад из Велике Британије, Росарио Салваторе Аитал из Италије и Томоко Акане из
Јапана. Државе из којих ово троје судија потичу су још један доказ провалије између
тзв. како сами себе називају Међународне заједнице (а у питању је петнаестак посто
становника земље) и остатка света, остатка, каве ли ироније, који чини огромну већину.
Портпарол Кртемља Димитриј Песков је изјавио да Русија не признаје надлежност тог
суда, односно тог органа Разуједињених нација.
У пракси је то још један доказ да је међународно право онако како га примењује тзв.
Међународна заједница, сахрањено, а да су гробари управо чланови те тзв.
Међународне заједнице.Ови налози за хапшење за сад имају симболично значење,
али ако буду стављени на црвену Интерполову потерницу, престају да буду
симболични. То значи, да ће државе које следе међународно право по западном
моделу, тојест они који га тумаче како им кад одговара, ухапсити Путина када буде у
њиховом домашају. То опет заначи да ће Русија и државе које је подржавају ухапсити
ово троје судија, када буду у њиховом домашају. Проблем за Западњаке је у томе што
се њихова способност да то учине смањује, а руски шири, јер једнополарни свет
нестаје, а вишеполарни свет настаје.
Ови догађаји доводе у питање и будућност Интерпола јер ће се чланице делити по
томе да ли ће и када хапсити наведене.
Гнојни чиреви неоколонијализма пуцају широм света. Трећи светски рат је у току, али
се (за сад) разликује од прва два по томе што Натоиди ратују против Русије преко
других држава. Иако посредно ратују, пораз их неће спречити непосредне јавне бруке,
као што су је већ доживели у Вјетнаму и Авганистану. Трећи светски рат, као и прва два
за резултат ће имати прерасподелу моћи и нове границе држава.Ново жариште се
отвара у Африци, а тињају још у Азији (Кина – Тајван) и Јужној Америци (Венецуела,
Куба, Перу), Блиском истоку (Иран – Израел),Црном мору због забране Русије да
бродови других земаља упловљавају у украјинске луке, односно постоје и тињају свуда
где Натоиди губе утицај. Ако се та жаришта споје, а придодају и нова, Трећи светски рат
ће по разарањима и жртвама премашити прва два.
Као и у другом и у овом трећем постоје Силе Осовине и Савезници. Поред чланова из
другог,(Немачка, Италија, Јапан) у трећем, Силама Осовине су се прикључиле
САД,ВБ,Француска и остали Натоиди.
Свим овим догађајима који потврђују настајање новог светског поретка треба додати и
вреле дипломатске шамаре које су у размаку неколико месеци примили:
1. Бајден у Саудијској Арабији када је уместо захтева за повећањем производње
нафте као одговор добио смањење;
2. Шолц у Намибији када му је на његову намеру да упути власт те државе како треба
да се понаша, одговорено да гледа своја посла;
3. Трудо када је Си Ђипинг јевно критиковао премијера Канаде на састанку Г 20 због
обелодањивања њихових тајних разговора, а премијер Канаде у јадном покушају
да тај шамар ублажи, поданички приметио да он и Си имају исту шару на чарапама;
4. Макрон када није добио позивницуза заседање БРИКС коју је јавно тражио да
добије. Јавно је тражио, јавно је добио, јавно се обрукао.
Ови примери јасно показују да бивши колонизатори још живе у илузији изгубљене
моћи. Што дуже живе и што је та илузија јача, отрежњење ће бити болније.
САД, предводник Натоида уценама, притисцима и другим прљавим триковима користе
органе УН да спроводе америчку политику. Међутим, збацивање неоколонијалног
јарма, доводи до појаве нових снага које то неће трпети. Седиште Разуједињених
нација је у Њујорку је једна од последњих сламки за које се Американци хватају да би
задржали једнополарни свет. Премештањем седишта у другу државу ван тзв.
Међународне заједнице поломило би и ту сламку. Свакако, промена америчке
политике у смислу прихватања мултиполарног света би спречило да се то догоди, али
САД нису способне то да ураде, јер то би спречило њихову даљу владавину
светом.Владавина светом им омогућава пљачкање, оно им доноси богатство, а стицати
богатство прикривеном или отвореном пљачком је разлог и циљ постојања дубоке
државе. То опет значи да у данашњим условима Разуједињене нације користи дубока
држава да настави пљачку широм света. Дубока држава новац стиче свим
недозвољеним средствима, јер је новац њихов Бог,што им и пише на новчаницама.
Њему се клањају, њему се моле.
Ови догађаји посматрани заједно и у међусобно узрочно – последичном деловању
указују да се свет мења у геополитичком смислу тако да се потиру вишевековни ефекти
колонијализма и неоколонијализма. Због тога нам предстоји дуг период
нестабилности, јер ће бивши колонизатори настојати да свим средствима поврате то
што су изгубили, а бивше колоније да задрже то што су добиле.

Авг. 2023. Београд