УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ТЕХНИЧКИ

ФАКУЛТЕТ “МИХАЈЛО ПУПИН” ЗРЕЊАНИН

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМИ

Прости дизалични механизми

Професор: Студент:
Др Славица Првуловић Филип Стаменковићћ
Број индекса: мми

Зрењанин, 2023.
1. Uvod.......................................................................................................................................4
2. Glavni tehnološki procesi i oprema u toploj valjaonici železare............................................6
2.1. Oprema za izvođenje tehnoloških operacija...........................................................................6
2.1.1. Sadržaj opreme predvaljanja...........................................................................................7

2.1.1.1.Geometrija Štendera.................................................................................................8

2.1.1.2. Pritisna vretena........................................................................................................8

2.1.1.3. Glavni pogon...........................................................................................................9

2.2. Tehnološki proces valjanja u Toploj valjaonici...................................................................10

2.2.1. Potisne Peći br.1 i br.2..................................................................................................11

2.2.2. Kvarto Revirzibilni stan (Predpruga)............................................................................15

2.2.3. Rotacione Makaze.........................................................................................................17

2.2.4. Završna pruga................................................................................................................18

2.2.5. Motalice........................................................................................................................20

3. Priprema valjačke pruge za proces valjanja..........................................................................25

4. Bubnjaste rotirajuće makaze.................................................................................................30
4.1. Bočne vođice ispred makaza................................................................................................30
4.2. Tehnički opis makaza...........................................................................................................31
4.3. Merni valjci..........................................................................................................................33
4.4. Spirač kovarine.....................................................................................................................34
4.5. Opis funkcionisanja opreme makaza....................................................................................36
5. Opis funkcionisanja opreme stanova tokom procesa valjanja...............................................41
5.1. Razmak valjačkih stanova, odstranjivanje kovarine, hlađenje valjaka, strugači i vođice....41
5.2. Vođice..................................................................................................................................42
5.3. Podizači petlji – Luperi........................................................................................................42
5.4. Podešavanje valjačkih stanova.............................................................................................45
6. Regulacija podešavanja.........................................................................................................48
6.1. Regulacija mehaničkog sistema podešavanja motorima JSS...............................................48
6.2. Balansiranje valjaka.............................................................................................................51
6.2.1. Režim valjanja..............................................................................................................51

7. Literatura.....................................................................................................................................53

2
 1. Uvod

U Smederevu se nalaze dve visoke peći. U visokim pećima se ulažu ruda gvožđa, koks i
kreč u odnosu 2/3 : 1/6 : 2/6, i zagrevaju na temperaturama od 1200 °C, do 1800 °C, da bi se,
procesom redukcije dobilo sirovo gvožđe. Projektovani kapacitet visokih peći iznosi 2,2 miliona
tona sirovog čelika godišnje u normalnom radu, koji do sada u praksi nije postignut. U
konvertorskoj čeličani sa tri konvertora, se oksidacijom iz sirovog čelika izdvajaju suvišne
primese ugljenika (C), silicijuma (Si), mangana (Mn), fosfora (P), sumpora (S), u obliku šljake i
gasova, dobija se čelik koji prolazi kroz kompleks za kontinuirano livenje, gde dobija oblik
slabova (bramova), različitih dimenzija (zavisno od vrste i kvaliteta čelika). Proizvode se
konstruktivni, niskougljenični i mikrolegirani čelici. Slabovi se koriste kao ulošci za dalju obradu
u toploj valjaonici. U toploj valjaonici se vrši plastična deformacija metala, prethodnim
zagrevanjem na temperaturi od 850 °C do 1250 °C, s ciljem dobijanja krajnje, odnosno tražene
debljine i poboljšanja kvaliteta. Topla valjaonica se sastoji od postrojenja: potisna peć, predpruga,
završna pruga, motalica, makaze za poprečno sečenje (japanske makaze) i makaze za uzdužno
sečenje. Kapacitet tople valjaonice iznosi 1,5 miliona tona godišnje, u obliku predtraka, traka u
koturu, paketa ili razrezanih limova. Hladna valjaonica obrađuje čelik bez prethodnog
zagrevanja, na temperaturama od 10 °C do 115 °C, radi očvršćavanja materijala. Toplo valjane
trake se tretiraju u procesu dekapiranja, odnosno luženja, kada se lim čisti i odmašćuje toplom i
razvodnjenom sonom kiselinom. Hladna valjaonica ima kapacitet proizvodnje od milion tona
godišnje. Hladno valjani lim se iz Smedereva doprema u fabriku za proizvodnju belog lima u
Šapcu, gde se vrši kontinuirano elektrolitičko kalaisanje, obrezivanje, tenziono ravnanje,
poprečno sečenje i pakovanje. Proizvode se trake od 685 mm do 976 mm, debljine 0,13 mm do
0,49 mm, koje se namotavaju u koturove unutrašnjeg prečnika 420 mm, spoljašnjeg prečnika
1675 mm, maksimalne težine od 18 tona, kao i table i paketi lima, različitih dimenzija. Beli lim
se koristi u industriji ambalaže. U Šapcu postoji pogon za tehnološku pripremu voda, kao i
postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Kapacitet fabrike za proizvodnju belog lima su
200.000 tona godišnje.
Preko pogona u Luci Smederevo se obavlja najveći deo transporta sirovina i gotovih
proizvoda. Sastoji se od Stare i Nove luke na Dunavu. Stara luka ima pogone za istovar sirovina i
utovar proizvoda za kupce, radi transporta rečnim saobraćajem preko Dunava, kao i stovarište od
420 m². Nova luka se nalazi u industrijskoj zoni Smedereva, na 1.111-om km Dunava, pored puta
3
M-24, kao i auto-puta Beograd-Niš. Raspolaže sa dve portalne dizalice nosivosti 16/27,5 tona,
koje rade 24 sata dnevno, na pretovaru sirovana u komione, koji sirovine prevoze do skladišta
fabrike.

4
 2. Glavni tehnološki procesi i oprema u toploj valjaonici
železare

Da bi se proces realizovao najpre je potrebno slabove zagrejati na temperaturu od 1250 do

1300 ° C u objektima potisnih peći.
Smanjenje debljine zagrejanog slaba vrši se na objektu predvaljanja tzv. Predpruge ili
kvarto stana. Smanjenje - redukcija debljine vrši se u nekoliko faza (5 ÷ 9 ) od 200 mm do 30 ÷
35 mm. U procesu valjanja na ovom objektu ne mogu se garantovati mehaničke osobine i nije
moguće precizno održavati debljinu izlazne trake zbog toga se ovaj objekat naziva i gruba
valjačka linija, za razliku od završne pruge.
Nakon predvaljanja traka se transportuje kotrljačom do uređaja za odsecanje krajeva trake
i posle spiranja kovarine uvodi u završne stanove. Objekat završnog valjanja sadrži opremu koja
obezbeđuje vrlo precizan profil trake, a zahtevana debljina može da se ostvari u mikronskim
tolerancijama.
Traka iz završnih stanova se podvrgava termičkoj obradi koja anulira naponska stanja
usled valjanja pre svega hlađenjem iste odozgo i odozdo na završnom rolgangu. Ovako termički
obrađena traka namotava se u koturove na objektu namotavanja. Nakon namotavanja linijom
transporta koturovi se odvoze do odredišta.
U Toploj valjaonici moguce je od slabova dobiti trake sirine 600÷2200 mm a debljine od
1,5 -15 mm. Izvaljani koturovi mogu biti tezine od 8 do 35 t.

2.1. Oprema za izvođenje tehnoloških operacija

U pogonu Topla valjaonica vrši se prerada čeličnog polufabrikata - slaba u toplo valjanu
traku. Da bi se izveo ovaj proces potrebno je poznavanje rukovanja odgovarajućom opremom
koja je neophodna za rutinski rad u valjaonici.(Možeš malo preraditi, imaš ideju)
Da bi se ovaj proces realizovao najpre je potrebno slabove zagrejati na temperaturu od
1250 do 1300 ° C u objektima potisnih peći.
Smanjenje debljine zagrejanog slaba vrši se na objektu predvaljanja tzv. Predpruge ili
kvarto stana. Smanjenje - redukcija debljine vrši se u nekoliko faza (5 ÷ 9 ) od 200 mm do 30 ÷
5
35 mm. U procesu valjanja na ovom objektu ne mogu se garantovati mehaničke osobine i nije
moguće precizno održavati debljinu izlazne trake zbog toga se ovaj objekat naziva i gruba
valjačka linija, za razliku od završne pruge.
Nakon predvaljanja traka se transportuje kotrljačom do uređaja za odsecanje krajeva trake
i posle spiranja kovarine uvodi u završne stanove. Objekat završnog valjanja sadrži opremu koja
obezbeđuje vrlo precizan profil trake, a zahtevana debljina može da se ostvari u mikronskim
tolerancijama.
Traka iz završnih stanova se podvrgava termičkoj obradi koja anulira naponska stanja
usled valjanja pre svega hlađenjem iste odozgo i odozdo na završnom rolgangu. Ovako termički
obrađena traka namotava se u koturove na objektu namotavanja. Nakon namotavanja linijom
transporta koturovi se odvoze do odredišta.
U Toploj valjaonici moguce je od slabova dobiti trake sirine 600÷2200 mm a debljine od
1,5 -15 mm. Izvaljani koturovi mogu biti tezine od 8 do 35 t.

2.1.1.Sadržaj opreme predvaljanja

• Horizontalni štender sa radnim valjcima i potpornim valjcima i glavnim pogonom

radnih valjaka
• Vertikalni štender sa ravnjačima ivica (vertikalnim valjcima) i pogonom
• Dovodna i odvodna kotrljača ispred stana, 24 komada rolni & 500x2300 mm sa
jedinačnim pogonom za svaku
• Ulazne i izlazne vodice za održavanje trake sa pogonom
• Pritisna vretena sa uređajem za merenje sile sa pogonom
• Hidraulična oprema sistema" B"i"C"
• Oprema za uljno podmazivanje je obuhvaćena sistemom B
• Upravljanje i regulacija procesa predvaljanja vrši se oprermom lociranom u
razvodnom postrojenju RP2. Ovo podrazumeva i opremu koja povezuje mašinsku sa elektro
opremom, a odnosi se na taho uređaje, kopir uređaje, davače impulsa, krajnje isključivanje,
fotoćelije itd.

6
 2.1.1.1.Geometrija Štendera

Štender ili postolje predpruge čine da masivna čelična odlivka, međusobno povezana i
oslonjena na pod valjaonice. Štender služi da sva statička i dinamička opterećenja prenese na pod
valjaonice.
Na mestima gde se postavljaju radni i potporni valjci štender je zaštićen od habanja
izmenjivim pločama. Kućišta radnih i potpornih valjaka su takođe zaštićena
izmenjivim habajućim pločama. Kombinacijom debljina habajućih ploča radnih valjaka
obezbeđuje se da je osa radnih valjaka u odnosu na osu potpornih valjaka pomerena za 10 mm u
pravcu valjanja.

2.1.1.2. Pritisna vretena

Dimenzije su 560 x 3280 , TR 32 uležištena su u masivnim bronzanim navrtkama

lociranim u štenderu. Zadatak vretena je da pritiska kućište gornjeg potpornog valjka preko
aksijalnog ležaja ispod koga je uređaj za merenje sile tzv. merna dozna.
Pogon oba vretena ostvaruje se el. motorima međusobno spregnutim el. magnetnom
spojnicom, koji obrtni moment prenose na reduktor, a koji pogoni puž. Pužni točak je
ožljebljenom vezom navučen na vreteno. Ukupan hod vretena je 585 mm pri obrtanju vretena n=
33.66 o/min
Radi boljeg naleganja radnog o potporni valjak kušta potpornih valjaka se preko
mehanizama sa cilindrom povlače u smeru suprotnom od dejstva sile. Prilikom valjanja oba
vretena treba da zauzmu istu poziciju što omogućava ravnu traku po pravcu. U slučaju pojave
srpavosti ( tehnološki poremećaj) moguće je razdvajanjem el. Magnetne spojnice promeniti
odnos pozicija vretena.
Kako je donji potporni valjak stabilno oslonjen na postolju ( sankama), a na njega se
postavlja donji radni valjak, stabilno održavanje zazora između radnih valjaka ostvaruje se tzv.
blok cilindrima. Blok cilindri su smešteni u štender. Njihov zadatak je da radne valjke čvrsto
pritiskaju uz potporne.

7
 2.1.1.3. Glavni pogon

Radni valjci pogon dobijaju od el. motora snage P = 2,4 MW koji obrtni moment prenosi
na pogonska vratila.
Ovakvo rešenje bilo je predviđeno projektom prve faze ali je 1988. god. za svako
pogonsko vratilo dograđen po jedan el. motor iste snage. Ovom dogradnjom uvećana je snaga
predpruge, a isto je za rezultat imalo smanjenje broja provlaka.
Pogonska vretena su oslonjena na kliznim ležajevima tzv. Kolevkama, a zglobno su
povezana sa el. motorima i valjcima. Zglobna veza je ostvarena četvrtkom sa polusfernim
klizačima koji prilikom okretanja vratila klize po viljušci vratila. Uravnoteženje opterećenja
pogonskih vratila u aksijalnom smeru izvršeno je mehanizmima sa oprugama na strani do motora,
a radijalna opterećenja uravnotežavaju se hidrauličnim cilindrima. Osim horizontalnog postoji i
vertikalni štender objekta predpruge. Nezavisno je uležišten (sopstveni ankeri) ali su povezani
međusobno uzdužnim i poprečnim gredama.
U vertikalnom štenderu smeštena je oprema za ravnanje ivica. Funkcija ravnjača ivica je
da spreči bočno tečenje materijala ili vrši minimalnu bočnu redukciju. Vertikalni valjci (ravnjači
ivica) smešteni su u kućištima - kasetama, koje se pomeraju u vođicama u transferzalnom smeru.
Obrtno kretanje dobijaju od vertikalnih vretena. Ista dobijaju pogon od el. motora snage P =1MW
preko reduktora sa koničnim zupčastim parovima.
Zavojna vretena (2 kom. po kaseti) vrše pomeranje kasete jedne prema drugoj pritiskujući
svojim krajevima polusferne oslonce na kućištima (kasetama) Istovremeno cilindri koji su u
zglobnoj vezi sa kasetama imaju stalnu komandu da kasete razmaknu.
Konstrukcija uvodnika na ulazu se sastoji iz 2 dela zglobno povezana od kojih je prvi
oslonjen preko osovinice na postolju. Mehanizmi za pomeranje leve i desne strane su fizički
odvojeni, a sinhrono odrađuju putem regulacije. Pogon mehanizma od el. motora se prenosi
preko reduktora (zupčasta letva) na dve grede povezane sa linealom. Zadatak uvodnika je da slab
koji se kotrljačom transportuje od peći usmeri po sredini linije valjanja na vertikalnim odnosno
horizontalnim valjcima. Isti mehanizam poseduju i izlazne vođice, a uloga im je da u toku
valjanja traku održe po pravcu valjanja.
Osim transportne kotrljače ispred i iza horizontalnih valjaka ugrađene su tzv. kuplung
rolne. Njihov zadatak je da se premosti rastojanje između vertikalnih i horizontalnih valjaka,
kako ne bi došlo do oštećenja donje površine trake.

8
 -Prateći energetski sistemi-
Svi reduktori na objektu snabdevaju se uljem iz centralnog uljnog sistema B. Uljna
stanica sa rezervoarom smeštena je u podrumskim prostorijama na koti - 6 m između stubova 9 i
10. Snabdevnje potrošača mašću vrši se iz sistema za gusto podmazivanje br.4.
Balansiranje valjaka pokriveno je sistemom emulizione hidraulike "B" (300 bar ), a
izvoženje valjaka je omogućeno hidrauličkim sistemom "C" (120 bar )
S obzirom da je neophodno u procesu rada radne i potporne valjke hladiti, projektant je za
ovu funkciju predvideo jednu od tri grane vodenog krugotoka C.
Voda iz krugotoka C dolazi iz pumpne stanice 2/3 sa pritiskom od 3,5 bara. Grana koja
služi za hlađenje valjaka ima pumpnu stanicu u kojoj se pritisak povećava na 10 bara koliko je
potrebno. Druga grana cevovoda poseduje pumpnu stanicu koja pritisak vode podire na 170 bar I
služi za spiranje kovarine kako na pećnom spiraču tako i na predpruzi i završnoj pruzi. Ova
pumpna stanica poseduje sedmostepene pumpe pogonjene el. motorom snage P = 3,5 MW .
Ova mašinska oprema nadgrađena je taho dinamama (za merenje broja obrtaja el.
motora), kopirnim uređajima, ugaonim i impulsnim davačima, krajnjim isključivačima,
fotoćelijama i dr. Ove nadgradnje prdstavljaju vezu između mašinske i elektro opreme smeštene
u razvodnom postrojenju 2 (RP2 ). Iz ovog postrojenja moguća je regulacija procesa, a koju
neposredno realizuje izvršilac na pultu.

2.2. Tehnološki proces valjanja u Toploj valjaonici

Topla valjaonica širokih traka služi za valjanje slabova u toplom stanju u cilju dobijanja
toplovaljanih traka raznih širina i debljina koje su namotane u koturove. Slabovi se dobijaju
kontinuiranim livenjem u predhodnom proizvodnom pogonu ,,Konvektorske Čeličane''.
Projektovani kapacitet Tople valjaonice je 2,2 miliona tona slabova godišnje. Topla valjaonica je
predviđena da valja slabove sledećih dimenzija:
• Debljine 150-250 mm
• Širine 750-2060 mm
• Dužine 4500-12000 mm

9
 Pogon Topla Valjaonica radi na principu linijske proizvodnje i kao takva se sastoji od više
međusobno povezanih proizvodnih celina u okviru hale pogona Tople Valjaonice i dve linije u
okviru hale Rezaonice:
• Potisne peći br.1 i br.2
• Predpruga
• Završna Pruga
• Motalice i transport
• Linija za uzdužno sečenje
• Linija za podužno sečenje
Pogon Topla Valjaonica sačinjavaju dve posebne jedinice: PJ Proizvodnja i PJ
Održavanje.

2.2.1. Potisne Peći br.1 i br.2

Oprema potisnih peći br.1 i br.2 su u osnovi iste i razvijene su u firmi OF1. Potisne peći
sastoje od sledeće opreme:
• Prilazne kotrljače peći
• Prilazne kotrljače peći
• Uređaj za hladno skidanje kovarine
• Kotrljače za ulaganje u potisne peći
• Dva dvojna potiskivača (potisne mašine)
• Četri pogona dvojnih potiskivača za peć
• Dve garniture kliznih greda (8 ulaznih i 8 izlaznih po peći)
• Dva nepokretna krajnja graničnika
• Vrata peći (ulazna i izlazna)
• Četiri sekcije izvlakača slabova iz peči
• Četiri pogona izvlakača slabova iz peći
• Izlazne kotrljače (četiri sekcije)
• Prilazne kotrljače skidaču kovarine
• Garnitura podesivih bočnih štitnika kod prilazne kotrljače haube skidača kovarine
• Hauba skidača kovarine
• Kotrljače haube skidača kovarine
10
 Pošto se radi o istim objektima u daljem tekstu biće obrađena jedna potisna peć. Prilazne
kotrljače peći (nove sekcije). Dograđene su devedesetih godina. Sastoje se od tri sekcije sa po 24
naizmenična trofazna motora snage 13.2 kW i 600 O/min.
Funkcija prilazne kotrljače peći (stare sekcije) je da primi slabove stavljene na nju
pomoću mostnih kranova na način koji je definisan programom valjanja. Maksimalni slabovi sa
kojima se radi su debljine 250 mm, širine 2080 mm u dužinama 6000-12000 mm i texine do 35
metričkih tona. Prilazna kotrljača peći se sastoji od 4 sekcija kotrljača od kojih svaka sadrži
šesnaest kovanih čeličnih valjaka prečnika 460x2300 mm cilindričnog tela valjka, postavljenih na
razmaku od 810 mm između centara, a 12150 mm odstojanja između osa krajnjih valjaka. Svaka
od kotrljača prima pogon od vratila linije pokretnog motora snage 100 kW sa 1000 O/min
povezanog preko zupčaste spojnice br.4 linije na dvostruki reduktor prenosnog odnosa 13:1.
Kabina hladne strane peći je opremljena regulacijama za komandovanje kretanja napred-nazad
zaustavljanje radi kontrolisanja kretanja slaba na kotrljaču za ulaganje u peć. Slabovi se na
kotrljače postavljaju ručnim pogonom i brzina kotrljača je oko 40m u minuti.
Uređaj za hladno skidanje kovarine sastoji se od jednog nosećeg deličnog rama
postavljenog na temelje koja opkoračuje poslednju sekciju prilazne kotrljače peći do peći br.1.
Uređaj obuhvata jednu zakretnu haubu za raspršivanje koja sadrži tri 3 razvodnika raspršivanja
vode pod niskim pritiskom za ispiranje prašine i labave kovarine sa slabova pre njihovog
ulaganja u peć za ponovno grejanje. Zakretanje haube za raspršivanje vrši se pomoću dva cilindra
prečnika 304,8h343mm hoda na komprimovani vazduh koji su smešteni na obe spoljne ivice
haube za raspršivanje. Hauba se podiže nagore i zabravljuje u gornjem položaju pomoću jednog
aranžmana sa osovinicom kada se vrši održavanje. Svaki od tri gornja uklonjiva razvodnika za
raspršivanje sadrži dvadeset zamenljivih mlaznica ukošenih pod uglom od 15 prema smeru
kretanja slaba duž kotrljače prema peći. Komandom iz operatorske kabine može se uključiti jedan
dva ili tri razvodnika raspršivanja i na taj način obaviti hladno skidanje kovarine.
Napomena: Ovakav vid spiranja nije u funkciji.
Kotrljače za ulaganje u potisne peći su podeljene u dve sekcije, a treba da prime slabove
od prilazne kotrljače peći i orjentiše slabove u pravilan položaj da bi se omogućilo dvojnim
guračima da potisnu hladne slabove u peći za ponovno zagrevanje. Svaka sekcija je snabdevena
DC motorom snage 51.5 kW i obrtajima od 350 do 1100. Operatorska kabina je opremljena
komandnom signalnom opremom za kretanje napred-nazad i zaustavijanje kao i za tačno
postavljanje slaba ispred svake od peći kako bi se omogućilo potiskivačima da potisnu slab u peć.

11
 Dvojni potiskivač (potisne mašine) za peć je konsturisan da potiskuje hladne slabove sa
kotrljača za ulaganje u peć, preko klizača saona na ulazu u peć i u peć za ponovno zagrevanje
slabova. Potiskivač je tako rešen da može da potiskuje slabove pune dužine ili poludužine. Ram
potiskivača može se koristiti takođe i za vađenje slabova iz peži na strani za ulaganje hladnih
slabova upotrebom ušica obezbeđenim na glavama batova. Dvojni potisivač za peć se sastoji od
dve grede od zavarenog čelika vođena i nošena na valjcima ugrađenim u zavarena čelična
postolja ulivena i zavrtnjima pričvršćena za temelje. Batovi su opremljeni kovanim čeličnim
letvama koje pokreću kovani i zaštićeni pogonski zupčanici. Svaki par pogonskih zupčanika
greda je međusobno povezan zbog sinhronizacije greda pri potiskivanju slaba pune dužine
pomoću ožljebljene spojnice pozitivnog zahvata koja radi pomoću pneumatskog cilindra. Vratila
pogonskih zupčanika letvi su priključena na posebne reduktore preko elastičnih zupčastih
spojnica. Svaki reduktor je kombinacija dvojne redukcije sa pravim zupčanicima sa prenosnim
odnosom 4,55:1 i jednim konusno-pužnim parom sa prenosnim odnosom 18-1/3:1 sa ukupnim
prenosnim odnosom 83,415:1. Svaki reduktor prima pogon od jednog, motora snage 184 KW
napona 460 V sa regulacijom obrtaja 435-870 O/min koji je postavljen na jedno zavareno
postolje ugrađeno na temeljima regulacije dvojnog potiskivača su smeštene u komandnoj kabini
potiskivača. Rukovalac bira potiskivač koji će upotrebiti i da li treba upotrebiti jedan ili dva
potiskivača, zavisno od raspoloživih slabova. Regulacije su opremljene za brzinu kretanja napred
od 10 m/min ili za kretanje unazad od 20m/min. Ugrađene su i magnetne kočnice za zaustavljanje
kretanja grede. U radu, hladni slab se postavi na kotrljaču za ulaganje u peć ispred vrata peći i
centrira regulacijama za postupno kretanje kotrljače.
Četiri pogona dvojnih potiskivača za peć. Pogonski zupčanik motora je direktno
priključen na valjaonički motor od 184KW, 430/860 O/min preko elastične spojnice 5-1/2
zupčastog tipa. Izlazno vratilo pogona je spojeno preko jedne elastične zupčaste spojnice br. 13
na pogonsko vratilo letve. Vraćanje ulja u sistem je preko jednog cevnog priključka od 4' na dnu
kućišta prenosnika. Ležajevi pogona se podmazuju pod pritiskom iz centralnog sistema za
podmazivanje uljem.
Dve garniture kliznih greda za peć. Ulazne garniture kliznih greda imaju funkciju da nose
slabove kada oni budu pogurani sa ulazne strane peći u peći za grejanje slabova pomoću greda
potiskivača. Grede pružaju takođe i skladišni prostor za slabove koji čekaju da budu potisnuti u
grejnu zonu peći. Postoji osam klizača nasuprot svake peći između hladne strane peći i kotrljača
za ulaganje u peć.

12
 Izvlakači opslužuju svaki po jednu peć. Njihova funkcija je da podignu i uklone slab iz
grejne zone i peći i da ga stave na izlaznu kotrljaču peći. Svaki od izvlakača sastoji se od dve
garniture greda za vađenje slabova, a svaka od ovih garnitura se sastoji od tri grede rešena tako
da se podižu u grupama ili kao celina. Pogon greda se sastoji od dva motora 37 kW 575-1150
O/min, dve kočnice od 13 inča, dva potpuno zatvorena dvostruka reduktora priključena na vratila
pogonskih, zupčanika letvi preko jedne elastične spojnice zupčastog tipa. Vratila pogonskih
zupčanika letvi su međusobno povezana elastičnom spojnicom zupčastog tipa. Grede se podižu i
spuštaju hidrauličnim putem pomoću poluga koje pokreću cilindri opremljenih valjcima sa
prirubnicama i bronzanim ležajnim čaurama koje obajahuju donju površinu batova. Vodeni
raspršivači su obezbeđeni za hlađenje obe strane kraja greda od livenog gvožđa na strani peći
kada greda povuče i spusti slab između valjaka kotrljače. Kada je potrebno da se slab izvuče iz
peći operator u komandnoj kabini za ulaganje u peć (kabina hladne strane peći) daje komandu za
ulaganje hladnog slaba, čime se zagrejani slab pomeri napred u zoni izvlakača. Izvlakači se
pomere napred sve do zone ispred vrata peći, vrata peći se podignu u gornji položaj i tek po
dobijanju signala vrata gore, izvlakači slabova se pomere napred ispod slaba, poluge hidrauličkih
cilindara podignu grede. Po dobijanju signala "greda gore" dalje dolazi do povlačenja greda sa
slabom na sebi i spuštanja na izlazne kotrljače peći.
Izlazne kotrljače peći su sastavljene od tri sekcije od kojih svaka ima svoj sopstveni
pogon. Dve sekcije kotrljača su za prijem slabova, a jedna sekcija je deo međukotrljače. Izlazne
kotrljače peći imaju funkciju da prime slabove iz dve potisne peći i da transportuju slabove prema
prilaznoj kotrljači uređaja za skidanje kovarine ili u suprotnom smeru ka mestu za odbacivanje
slabova nakon čega se slabovi vraćaju u skladište. Kotraljače imaju regulaciju za promenu smera
kretanja i blokadno su vezane sa izvlakačima za slabove iz peći radi sprečavanja oštećenja greda.
Brzina kotrljača je 65m do 130 m u minuti.
Prilazne kotrljače peći skidača kovarine se sastoji od dve sekcije. Vratila linije primaju
pogon konusnih zupčanika ugrađenih na livenu čeličnu noseću ploču vratila linije. Svaku sekciju
pokreće pogon preko elastične spojnice zupčastog tipa sa jednosmernim motorima 51,5 KW i
550/110 O/min. Radom kotrljača se upravlja iz Kabine potisnih peći (topla strana).
Garnitura podesivih bočnih štitnika (vodica) kod prilazne kotrljače haube skidača
kovarine. Minimalni otvor je 500mm, a maksimalni 2300mm. Pogon je potpuno zatvoren u jedno
čelično kućište sa prenosivim odnosom 316,6:1, a vezan je za motor 3,55KW 1025 O/mi
opremljen jednom magnetnom kočnicom. Kada se širina dolazećeg slaba pokaže u kabini
potisnih peći, operator podešava otvor bočnih vodica da odgovara toj širini.
13
 Hauba skidača kovarine za skidanje kovarine sa slaba je smeštena iznad kotrljače skidača
kovarine za skidanje kovarine sa slabova pod pritiskom. Hauba je izrađena od čelika
zavarivanjem i postavljena je na jedan noseći ram oslonjena na temelje. Dva razvodnika za
skidanje kovarine i mlaznice ugrađeni su u podesivoj haubi.
Kotrljača skidača kovarine sastoje se od zavarenih čeličnih greda sa zavarenim čeličnim
separatorima. Valjci primaju pogon od zajedničkog prenosnika. Motor i primarni reduktor su
postavljeni na zajedničko postolje ugrađeno na temelje. Rad kotrljača se reguliše iz komandne
kabine, a za nju postoje i regulacija za povratni hod.

2.2.2. Kvarto Revirzibilni stan (Predpruga)

Nakon prolaska kroz spirač kovarine Potisnih peći slab se dalje upućuje na Kvarto
rezezibilni stan konstrukcije firme Wean United , na tom putu slab prolazi preko prilaznih
(dovodnih ) kotrljača kvarto stana.

Slika 1. Kvarto-revirzinilni stan

14
 Dovodne kotrlljače se satoje od 95 valjaka sa pojedinačnim motornim pogom od 24
motora u sekciji AV4 snage 9 HP i dva naizmenična motora. AV6, AV7 i AV8 imaju po 23
motora snage 29,2 HP. Svaki valjak se pokreće od pojedinačnog motora preko jedne produžene
elastične spojnice. Postolja motora su ugrađena na temelje. Radom kotrljača se upravlja iz
komandne kabine.
Radne kotrljače se dele u dva dela: ulazni deo i izlazni deo i svaki od pojedinačnih delova
poseduje 24 valjaka sa pojedinačnim pogonom. Svaka rolna se pokreće od pojedinačnog motora
preko jedne produžene elastične spojnice snage 34.1 HP. Motori su izvedeni u grupe, svaka grupa
je postavljena na jedno kontinualno postolje motora čelične izvedbe sa integralnim sistemom za
rashlađivanje motora.
Podesive bočne vodice Kvarto stana. Svaka od vođica se oslanja na dve grede. Prednji
štitnik je sa zakretnim ulaznim pratećem vođicama. Ulazne vođice služe da centriraju slab nakon
dovođenja od strane dovodnih i radnih kotrljača, maksimalna raširenost ulaznih vođica iznosi
2300mm, a minimalna 500mm. Pošto kvarto stan radi sistem reverziranja što znači da slab
prolazi više puta u smeru napred i u smeru nazad kroz radne valjke ne bi li se od slaba debljine
180 - 250mm dobila predtraka debljine 27-38mm. Bočne vođice i ulazne i izlazne imaju ulogu da
usmeravaju slab (predtraka). Pokreću se sa četiri istovetna motora snage 15 HP i 120 O/min.
Vertikalni stan je uređaj za ravnanje ivica konstruisan tako da ravna ivice materijala koji
se valja u Kvarto stanu predpruge i priključuje se za kućište valjka na ulaznoj strani predpruge.
On ima dva vertikalna valjka koji se mogu podesiti od minimalnog otvora 500mm do
maksimalnog otvora od 2300 mm. Primarni pogon ima stepen redukcije 1,85:1 i pokreće se
pomoću elektromotora jednosmerne izvedbe snage 1300 HP i 190 O/min postavljenog na temelje
priključenog preko jedne elastične spojnice zupčastog tipa.
Kvarto Rerverzibilni stan sastoji je od jednog para radnih valjaka i jednog para potporih
valjaka. Radne valjke pokreću dvostruko spregnuti motori snage 3200 HP i 2400 KW kako za
gornji tako i za donji radni valjak. Nakon zagrevanja na temperaturi od 1250°C slabovi se šalju
na Kvarto Revirzibilni stan pomoću odvodnih kotrljača, na put do revirzibilnog stana slab prolazi
kroz uređaj za spiranje kovarine pomoću vodenog mlaza pod pritiskom od 150 bara. Po izlasku iz
spirača kovarine slab dolazi do Revirzibilnog kvarto predstana. Kvarto predstan vrši revirzibilno
propuštanje slaba i u zavisnosti od dimenzija pravi od 5-9 provlaka i na taj način iz procesa
nastaje predtraka debljine 20-40 mm. Ova predtraka se odvodnim kotrljačama dovodi do
rotacionih makaza.

15
 Kontrolu debljine trake obavlja izotopski merač debljine trake koji je smešten u posebnoj
prostoriji, a koja se nalazi iznad radnih kotrljača Kvarto Reverzibilnog stana u pravcu Završne
pruge.
Odvodne kotrljače se sastoje od četiri sekcije sa ukupno 98 koji su snage 7,37 HP. Brzina
odvodnih kotrljača je sinhronizovan sa rotacionim makazama.
Gurači predtrake ili zgužvane trake koji ima tri sekcije sa po tri grede koji se pokreću
nezavisno jedni od drugih pogonom motora snage 40 HP.

2.2.3. Rotacione Makaze

Bubnjaste (rotirajuće) makaze služe za odsecanje prednjeg i zadnjeg kraja predtrake.

Naročito je vazno odsecanje glave prednjeg kraja predtrake, jer se kod valjanja na završnoj pruzi
vrši višestruko izduženje valjanje trake. Samim tim, i brzina trake od stana do stana srazmerno se
povećava. Ukoliko traka nije dobro odrezana ili ima pukotina, može se desiti da skrene, i sudari
na pruzi i skače, zbog toga mogu nastati velike havarije i oštećenja izuzetno skupih uređaja usled
ovoga pravilno odsecanje omogućava značajno povećanje izvatka toplo valjane trake.
Prilikom odsecanja čela i repa predtrake potrebno je uskladiti obimnu brzinu makaza
dužinom predtrake. Zadatak za brzinu makaza (sečenja) zavisi od brzine predtrake i korektiva za
sečenje prednjeg i zadnjeg kraja trake. Ovo usklađivanje se vrši automatski pomoću fotoćelija i
brojača za sečenje krajeva.
Makaze se sastoje od dva bubnja postavljenja jedan iznad drugog, koji imaju pričvršćen
nož. Bubnjevi su međusobno sinhronizovani sa jednakim zupčanicima. Noževi su dvodelni i po
dužini imaju oblik slova "V".
Bočne vođice ispred makaza. Oba vodeća lineala pomeraju se posredstvom motora i to
preko prenosnika sa zupčastom polugom. Motoru je pridodata kočnica za zaustavljanje sa
uređajem za podizanje
Pogon Mernih rolni. Mera rolna 1 (ispred makaza) može se pneumatski podizati i signal
meri valjak gore i fotoćelija 6 i 7 aktivirane startuju sečenje prednjeg kraja trake. Podizanje i
naleganje merne rolne br. 1 se obavlja pneumatski preko magnetnog ventila.
Merna rolna 2 (iza makaza) je istovremeno gornja rolna na ulaznoj strani terača makaza i
nema el pogon, već se pokreće snagom toplovaljane trake u pokretu.

16
 Spirač kovarine. Na ulaznoj i izlaznoj strani spirača kovarine postavljen je jedan par
terajućih rolni sa donjom rolnom koja ima sopstveni pogon, između se nalazi hauba spirača
kovarine i 2 međurolne koje se pokreću. Gornja rolna ulazne strane terača je istovremeno merna
rolna br 2 (nema pogon). Obe gornje rolne mogu se odvojeno pneumatski podizati i spuštati.

2.2.4. Završna pruga

Završna pruga se sastoji od 6 kvarto stanova u izvedbi „Mae-West" teoretske linije

valjanja 925+25mm. Jednoj jedinici valjačkog stana pripadaju 2 valjačka stalka (štendera) koja su
zajedno sa svojim stopama i temeljnim pločama ankerisani za temelj. U šupljini štendera
prilepljene su i zašrafljene bočne habajuće ploče izrađene od specijalnog čelika. U srednjem
području stalka prišrafljeni su i zalepljeni takozvani Mae-West blokovi, ovi blokovi služe za
vođenje gornjih i donjih kolevki radnih valjaka, sem toga na Mae - West blokove se oslanjaju
hidraulčini cilindri za balansiranje radnih i potpornih valjaka kao i držeći cilindar koji se koristi
za izgradnju radnih i potpornih valjaka. U kvarto valjačkom stanu nalazi se po 2 radna i potporna
valjka. Potporni valjci imaju ležajeve koji su uležišteni u kolevke i podmazuje ih Morgoil sistem.
Kolevke ležajeva se na strani opsluživanja aksijalno zabravljuju. Kolevke radnih i
potpornih valjaka dolaze uz postrojenje sa svojim odbojnim silama kod površine štendera na
strani opsluživanja. Balansiranje valjaka se obavlja na način da se gornji radni i potporni valjak
zajedno hidraulički balansiraju. Cilindri za ovu operaciju se oslanjaju na Mae-West Blokove.
Svaki valjački stan ima separatno podešavanje valjaka koje se pokreće motorima i mogu
da rade naspram pritiska valjanja. Podešavanje valjaka za svaki pojedinačni valjački stan sastoji
se iz 2 jednosmerna motora sa dodatnim hlađenjem, 2 kombninovana reduktora sa čeonim i
pužastim zupčanicima, 2 pritisna vretena sa maticama i pritisnim loncima. Ispod pritisnog vretena
visi lonac sa pritisnim ležajem i doznom za merenje pritiska. Podešavanje valjaka se obavlja
elektromehanički sa jed.motorima snage 324 KW brzine od 0-960/1390 O/min proizvodnje Eln
tip 406/316, motori su jenosmerne izvedbe i regulacija rada se obavlja pomoću tiristorskih
mostova smeštenih u razvodnom postrojenju br.4. Preko dozne za merenje pritiska nominalnog
opterećenja od 2000t(max4000t) meri se i pritisak valjanja, a time je moguće i podešavati zazor
valjaka. Između šest stanova nalaze se pet luper rolne koje imaju zadatak da održavaju vuču trake
uvek konstantnom, a time da se usaglase brzine pojedinačnih valjačkih stanova. Pogon lupera
zaustavlja se hidrauličnim cilindrom. Ulazne vođice se nalaze ispred svakog stana i podesive.
17
  Ulazna vođica max: 2130mm min 600mm

 Pogonski motor 7KW sa 1000 O/min

 Brzina pomicanja 15mm/sek po strani | 30mm/sek ukupno

Visinsko pomicanje ulazne vođice trake se obavlja preko elektromotora -međureduktora

snge 5.5 KW sa kočnicom brzine 750 O/min, vođice se povlače preko cilindra između stanova sa
hodom 360mm pod pritiskom od 265 bara. Izlazne vođice trake su izvedene u završnoj
konstrukciji Povlačni uređaj ima cilindar dimenzija 140X85mm sa hodom od 360 mm i pritiskom
od 265 bara.
Cevi za hlađenje su opremljene sa mlaznicama sa pljosnatim mlazom. Količina vode se
individualno podešava kod svakog valjačkog stana tako da se postigne maksimalni efekat
hlađenja valjaka, pritisak vode za hlađenje 10 bara, a količina vode po 850 m3 za prva tri stana
830 m3 a četvrti i po 400 m3 za peti i šesti stan. Iza valjčkog stana F1 postavljene su na izlaznim
stranama gore i dole cevi za skidanje kovarine sa trake I iste su Evrsto postavljene za aljacke
sanove, cevi imaju miaznice visokog pritiska od 140 bar, voda praka traku sa jedne i sa druge
strane radi uklanjanja kovarine sa površine trake, ali se istovremeno traka i hladi. Kod zamene
potpornih valjaka najpre se izvezu radni valjci i skine pločasta obloga (platforma za zamenu
valjaka) nakon čega postaje slobodan otvor za izvoženje potpornih valjaka. Po zameni potpornih
valjaka, radni valjci se vraćaju nazad.
Pogon završne pruge se obavlja pomoću jednosmernih motora snage 4410KW. Motori su
raspoređeni na sledeći način:

• Stan F1 ima motor snage 4410 KW 125/312 O/min proizveden od strane firme Elin sa
oznakom FIAI

• Stan F2 ima dva motora snage 4410 KW 175/437 O/min sa oznakama F2A1 proizveden od
strane Elin i F2A2 proizveden u firmi Siemens

• Stan F3 ima identični raspored motora kao i stan F2 samo što su oznake na motorima F3AI i
F3A2

• Stan F4 ima jedan motor snage 4410KW 125/437 O/min oznake F4Al proizveden od firme
Elin

• Stan F5 ima jedan motor snage 4410KW 175/437 O/min oznake FSAl proizveden od strane
firme Elin
18
 • Stan F6 ima jedan motor snage 4410KW 200/500 O/min F6A1 proizveden od strane firme
Siemens

Motori se jednosmerne izvedbe i imaju regulaciju pomoću tiristorskih mostova. Motori su

smešteni u razvodnom postrojenju br.3

2.2.5. Motalice

Po projektnoj dokumentaciji predviđeno je da pogon Topla Valjaonica ima 3 motalice,

međutim za sada postoje samo dva pogona Namotača (Motalica). Nakon izlaska toplovaljane iz
šestog stana završne pruge, traka prolazi na putu do motalica preko sekcija kotrljača tzv.
rolganga, gde stize na sam ulaz u motalicu 1 i biva usmerena i privacena od strane vođica.
Bočne vođice imaju dva bočna lineala (grede) koji se pomeraju centrično preko dva
motora na Motalici 1 i jednog motora na Motalici 2. Svakom motoru pridodata je i jedna kočnica
sa podiznim uređajem. Bočne vođice imaju sledeće karakteristike:

 Put pomeranja 600-2230mm

 Hod vretena 12mm

 Prenosni odos motor-vreteno 8,25:1

 Brzina pomerenja 45mm/sec

 Trofazni motor sa kočnicom proizveden od strane firme Elin snage 7 KW i 1000 O/min

Levi uvodni lineal gledano u smeru kretanja trake moze se pomeriti pomocu dva
pneumatska cilindra pomeraja 100mm. Pomeranje vođica obavlja se u načelu samo sa mrežnim
pritiskom prebacivanje na regulaciju pritiska sme da se vrši samo pri zatvorenim vođicama.
Pritisak u pneumatskim cilindrima se ostaruje preko jednog akumulatora. Punjenje odnosno
ispuštanje se obavija preko četiri el.magnetna ventila.
Krugotok za hlađenje Motalica. Hlađenje motalica se obavlja preko krugotoka „D" koji
je podeljen na dva dela od kojih svaki hladi po jednu motalicu.
Terač (Trajber) je podeljen na gornji i donji valjak od koji svaki valjak ima nezavisni
pogon pomoću jednosmernih motora. Terači imaju sledeće karakteristike:
19
  Dimenzije gornje rolne 900(870)0x2300mm

 Dimenzije donje rolne 400(370)0X2300mm

 Gornja rolna 400/415 KW 1110/1150 O/min

 Donja rolna 390/420 KW 1085/1170 0/min

Svaki motor ima po jednu tahodinamu, a donji motor ima tahodinamu i impulsni davač.
Prelaz od regulacije zatezanja na grubu regulaciju broja obrtaja (preuzimanjem potpune
protivvuče) vrši se bez udara pomoću integratora, a mora da bude zavrsen pre nego sto kraj trake
napusti izlazni valjacki stan (praćenje trake na završnoj valjaćkoj pruzi). Vodeća veličina broja
obrtaja je ovom prilikom i stvarna vrednost brzine izlaznog valjačkog stana, koju treba
umemorisati. Različito opterećenje gornje i donje rolne usled različitih uglova petlji trake
podešava se regulisanom podelom opterećenja. Postupak kočenja obavlja se preko automatike
kočenja, koja je zavisna od vremena i brzine i koja se automatski optimizuje preko sistema za
rađenje trake. Pogon terača ne sme da se pokrene ako postoji smetnja „nedostatak
podmazivanja’’.
Podizanje i spustanje gornje rolne vrši se pneumatski preko magnetnih ventila stim da
krajnje pozicije imaju induktivne davače preko kojih regulacija dobija signal o položaju jedne
rolne. Podešavanje zazora vrši se preko mehanizma za podizanje vretena sa motorom trofaznog
motra snage 5,5KW i 750 O/min. Na ovaj mehanizam je integrisan davač preko koga se vrši
podešavanje minimalne i maksimalne vrednosti i radne pozicije rolne terača.
Tehničke karakteristike mehanizma za podešavanje zazora:

 Prenosni odos-reduktor 15,5

 Prenosni odos-mehanizam za podizanje 32:1

 Polužni prenos 2240:1293

 Hod vretena 16mm

 Ukupni hod vretena 120mm

 Put pomeranja-zazor 20mm

20
 Skretne rolne su postavljene iza rolne terača motalica i služe za vođenje - kao vodeća
kod namotavanja na motalicu br. 1 odnosno kao rolna kotrljače kod podešavanja na motalicu
br.2. U našoj valjaonici pogon skretne rolne nije u funkciji.
Kako obe funkcije teku u suprtnom smeru obrtanja to svaki motor prevojne rolne ima
posebno napajanje sa EMK-regulacijom na brzinu kotrljača završnog rolganga.

• Dimenzija rolni 340(320)0X2300mm

• Motor tipa GF 286/808(Elin) 37,5K W brzine 1375/1460 O/min

Skretnica. Svaka motalica ima jednu skretnicu (ulazna blokada) koja se aktivira
pneumatski preko magnetnog ventila. U krajnjim položajima skretne rolne montirani su
induktivni davači pozicije. Skretnica služi za preusmerenje trake u zavisnosti od predbiranosti
motalice koja prima traku.
Šahtna rolna je rolna bez elektromotonog pogona koja u spuštenom položaju je potrebna
vođenje počtka trake. Podizanje i spuštanje se obavlja preko 2 pneumatska ventila, u krajnjim
pozicijama su postavljeni induktivni davači pozicije. Kada je početak trake uveden u motalicu i
namotano od 3-4 namotaja Šahtna rolna prilazi uz traku i na taj nacin ostvaruje zatezanje trake
koja se namotava.
Pritisne rolne. Svaka motalica ima po tri pritisne rone dimenzija 380(350)0X2300mm, a
pokreću motorima tipa GF 286/808(Elin) snage 82/90 KW 1190/130 O/min.
Pogon trna
Tehnički podaci:

• Prenosni odnos – reduktor 2,33:1

• Prenosni odnos reduktor sa preduključivanjem 2,22:1

• Ukupni prenosni odnos 5,18:1

• Maks. Bryina trna 0-23,4 m/s

• Širina trake 600-2080

• Debljina trake 1,2-15 mm

• Prečnik kotura 2200 mm

• Težina kotura 35t

21
 • Motor Elin GF 630 30-16 650 KW 1410 O/min

Svaki motor motalice ima posebno napajanje i pokreće se uz pomoć slabljenja pobude
potisnog od EMK i odgovarajuće strujne regulacije. Regulacija brzine brzo-sporo obavlja se
pomoću magnetnog ventila i ova operacija se obavlja u trenutku stajanja pogona trna. Širenje i
skupljanje trna motalice vrši se hidraulikčki preko jednog tropolažjnog cilindra. Upravljanje se
vrši preko magnetnih ventila. Potporna ležišta trna drže pogonsku osovinu trna kod namotavanja
trna o trn, u trenutku operacije skidanja potporna ležišta se razmiču i na taj način se omogućavaju
mogućnosti dopreme kotura u sklop koji se zove prevrtač koturova.
Kolica za izvoženje koturova. Sa kolica za izvoženje koturova skida se kotur sa motalice
i odvozi do prevrtača. Odvoženje se obavlja posredstvom hidrauličkih ventila. Kolica imaju
kraјnje prekidače za poziciju gore i poziciju dole preko krajnjih induktivnih prekidača. Duž
vozne staze kolica takođe postoje krajnji prekidači na osnovu čega se prati pozicija kolica u
prevrtaču.
Prevrtač koturova. Prevrtač koturova služi za prebacivanje namotanih koturova iz
horiznotlanog položaja u vertikalni položaj i spušta na lančasti transporter broj 1. Prevrtanje
koturova se obavlja posredstvom hidraučkih ventila, a pozicija prevrtača se određuje krajnjim
induktivnim prekidačima. Maksimalna težina koja može biti prihvaćena od strane prevrtača je
35t.

22
Slika 2. Topla valjaonica
23
3. Priprema valjačke pruge za proces valjanja

Baždarenje stanova je potebano da bi se za različite prečnike valjaka 1 kod promena u

sistemu podešavanja obezbedili definisani odnosi za regulisanja sistema podešavanja. Za čisto
mehaničko i za kombinovano mehaničko - hidrauličko podešavanje za postupak baždarenja
programirani su slični procesi baždarenja, koji svojim razlikama svakako udovoljavaju
osobenostima sistema podešavanja.
U oba procesa baždarenja zauzima se više položaja i sila valjanja sa ciljem:

• izračunavanja ofseta merenja sile valjanja,

• izračunavanje ekscentričnosti valjaka,

• autmatskog balansiranja kosog položaja,

• izračunavanje modula stanova,

• parametrisanje impulsnih brojača za obuhvatanje stvarne vrednosti položaja

mehaničkog sistema podešavanja,

• koordinacije definisanog ukupnog položaja prema definisanoj sili valjanja.

Baždarenje sistema podesavanja potrebno je uvek:

• Nakon resetovanja računara
Nakon resetovanja računara kroz postupak baždarenja ponovo se mora obuhvatiti
izgubljeni stvarni položaj u mehaničkom podešavanju. Kod mehaničkog podešavanja određivanje
stvarne vrednosti izvodi se preko impulsnih brojača i softverske memorije, a ne kao kod
hidrauličnog podešavanja preko analognog davača. Kako impulsni brojači tako i memorija
zadanih vrednosti resetuju se u startu računara. Osim toga, postupak mehaničkog podešavanja za
vreme stajanja računara ne može se realizovati kao kod hidrauličkog podešavanja. Položaj
mehaničkog sistema podešavanja nakon resetovanja nije više definisan.
• Nakon zamene valjaka
Izmenjeni prečnici i svojstva materijala novog para valjaka pre svega čine neophodnim
ponovno određivanje modula stana. Ponovna koordinacija definisanog ukupnog položaja prema
odgovarajućoj sili valjanja takođe je svrsihodna nakon zamene valjaka. Preko zamene valjaka
takođe se može vršiti uticaj i na ofset materijala sile valjanja i aktuelni kosi položaj.
24
 Sem toga, potrebno je da se posle pauze valjanja, koja traje duže od 30 minuta, ponovo
karakteristike stanova kroz postupak baždarenja. Po isteku ovog vremena čekanje rukovaocu se
preko COROS - ekrana inicira da bi sistem podešavanja trebalo baždariti. Ova indikacija se gasi
čim se uvede postupak baždarenja ili čim se stan ponovo optereti.
Za vreme baždarenja zauzima se difinisana baždarena sila valjanja, koja je u aktuelnom
programu definisana sa 10 MN. Ovoj sili valjanja određuje se definisani položaj, koji se kroz
stanja impulsnih brojača mehaničkog podešavanja baždari u sistem podešavanja. Kod čistog
mehaničkog baždarenja brojač se puni sa željenim položajem. Ako postoji mehaničko-
hidraulično podešavanje stanje brojača puni sa razlikom između položaja baždarenja i stvarnog
hidrauličnog sistema podešavanja, a manipulacija davačima stvarnih vrednosti hidraličkog
sistema podešavanja u tom smislu nije moguća. Položaj baždarenja je referentna tačka za sva
naredna pozicioniranja. Da bi se izbegle negativne vrednosti položaja, položaj baždarenja
utvrđuje se sa vrednošću od 10 mm (1000 jedinica). Ovaj ofset treba uzeti u obzir prilikom
predodređivanja zadane vrednosti podešavanja.
Postoje dva postupka baždarenja:
• ručno baždarenje sa predpodešenom baždarnom silom valjanja,
• automatsko baždarenje.
Postupak baždarenja uvek inicira rukovaoc preko PLT - tipke. Ako su ispunjeni uslovi za
oslobađanje za odabrani postupak onda funkcioni računar startuje proces baždarenja. Rukovaoc
preko COROS - monitora dobija povratnu informaciju o stanju baždarenja svakog stana.
Ručno baždarenje sa predpodešenom baždarnom silom valjanja. Kod ručnog baždarenja
sa predpodešenom baždarnom silom valjanja, rukovaoc sistema podešava najpre uz regulisani
položaj ili pomoću ručnog zahteva dovodi na definisanu baždarnu silu valjanja (10MN). Njemu je
prilikom podešavanja stavljen na raspolaganju tolerantni opseg od +750 KN.
Automatsko baždarenje. Stbarno iniciranje baždarenja tada sledi kroz aktiviranje za stan
specifične tipke PLT "BAŽDARENjE" (tipka za automatsko baždarenje). U cilju oslobađanja
procesa baždarenja od strane funkcionog računara moraju biti ispunjeni razni ciljevi:

• Podešena sila valjanja u granicama tolerancije,

• Odsustvo signala za prinudno zaustavljanje,

• Stan nije zauzet,

• Merenje sile valjanja je spremno,

25
 • Zamena valjaka nije u toku,

• Ne odvija se nikakav ručni zahvat,

• Prisustvo važećih podataka za stanove.

Proces baždarenja odgovara procesu koji postoji kod ručnog baždarenja. Opisanim
mernim vrednostima se izračunava srednja vrednost preko jednog obrtaja potpornog valjka.
Ručno baždarenje može se izvršiti u relativno kratkom vremenu. Ono svakako isporučuje
samo jedan deo podataka dobijenih prilikom automatskog baždarenja. Posebno treba reći da se
ovde ne izračunava aktuelni modul stana, niti se određuje offset sile valjanja.
Automatsko baždarenje se razlikuje za stanove sa mehaničkim i stanove sa mehaničko -
hidruličnim podešavanjem. Automatsko baždarenje stanova sa mehaničkim sistemom -
podešavanja pokreće se kod otvorenog zazora valjanja to jest kada se valjci nalaze ispod krajnjeg
gornjeg isključivača. Prvo se uključuje merna regulacija putanja (MRP) za dati stan, a zatim
tasterom "dozvola" i tasterom za automatsko baždarenje datog stana ("F1 bažd", "F2 bažd", "F3
bažd) startuje postupak baždarenja. Postupak baždarenja odvija se u 20 koraka:

1. Zatvaranje zazora valjanja

2. Podešavanje na 2 MN

3. Proveravanje da li pogoni miruju

4. Provera-startovanje glavnog pogona

5. Izračunavanje ofseta sile valjanja

6. Podešavanje na 2 MN

7. Proveravanje da li pogoni miruju

8. Proveravanje glavnog pogona

9. Automatsko balansiranje

10. Podešavanje na 5 MN

11. Provera da li pogoni miruju

12. Vreme čekanja

13. Balansiranje na 5 MN

14. Snimanje merenih vrednosti preko jednog obrta potpornog valjka

26
 15. Podešavanje na 8 MN

16. Podešavanje na 10 MN

17. Proveravanje da li pogoni miruju

18. Vreme čekanja

19. Snimanje merenih vrednosti preko jednog obrta potpornog valjka

20. Završetak procedure baždarenja

Automatsko baždarenje stanova sa mehaničkim i hidrauličnim sistemom podešavanja

mora otpočeti pri otvorenom zazoru valjaka. Postupak zatvaranja zazora obuhvata sledeće:

• Na monitoru za brzine i podešavanja odabrati pogonske slike

• Na podešavanju uključiti "MRP" ; "HID" a kontrasavijanje dovesti na 30 %

Automatsko baždarenje stanova sa mehaničkim sistemom podešavanja pokreće se kod

otvorenog zazora valjanja to jest kada se valjci nalaze ispod krajnjeg gornjeg isključivača. Zatim
se tasterom "dozvola" i tasterom za automatsko baždarenje datog stana ( "F4 bažd", "F5 bažd",
F6 bažd") startuje postupak baždarenja. Postupak baždarenja odvija se u 19 koraka:

1. Hidraulično podešavanje na 4 mm

2. Zatvaranje zazora valjanja

3. Podešavanje na 2 MN

4. Vreme čekanja

5. Proveravanje-start glavnog pogona

6. Izračunavanje ofseta sile valjanja

7. Podešavanje na 2 MN

8. Vreme čekanja

9. Proveravanje glavnog pogona

10. Automatsko balansiranje

11. Podešavanje na 5 MN

12. Vreme čekanja

27
 13. Balansiranje pri 3 MN

14. Snimanje merenih vrednosti preko jednog obrta potpornog valjka

15. Podešavanje na 8 MN

16. Podešavanje na 10 MN

17. Vreme čekanja

18. Snimanje merenih vrednosti preko jednog obrta potpornog valjka

19. Završetak procedure baždarenja

Završetkom procedure baždarenja crvena trepćuća vrednost podešavanja za dati stan

prelazi u zeleno.
Valjač zavrine pruge posle svake izmene valjaka u masci "izmene valjaka" na monitoru
"glavni pogon" unosi podatke u prečnicima ugrađenih radnih valjaka. Ako se radi izmena
potpornih valjaka, unose se podaci o prečnicima potpornih valjaka i ploča za štelovanje visine
provlake. Valjak završne pruge unosi podatke o debljini i širini trake kao i vrednosti podešavanja,
brzina, ubrzanja, specifičnog zatezanja i kontra savijanja. Za sva unošenja važi da dok se podaci
unose polje ima plavu pozadinu, a po završenom unosu boja pozadine se menja u zelenu. Svi
podaci uneti u stub B postaju važeći preslikavanjem u stub SL pritiskom na taster ,,predaja".
Vrednosti brzina unosi u stub B na ekranu "glavni pogon". Vrednost ubrzanja i vreme koje
protekne do momenta uključivanja ubrzanja nakon ulaska početka trake u stan F6 unosi u
blok ,,speed-up" stub B, ekrana "glavni pogon". Ukoliko je izabran speed-up po vremenu treba
uneti i vreme čekanja za start speed up. Vremenski speed-up i speed-up motalice.
Startne vrednosti brzina unose se u stubu B na masci "glavni pogon". Na masci glavnog
pogon unose se i podaci o sili zatezanja za lupere od 1 - 5. Na ovoj masci vrši se i predbiranje
spirača kovarine stana F1.
Na masci "podešavanja", valjače na stubu B unosi zadate vrednosti za podešavanje za
kontra savijanje u rasponu od 31 do 99 %. Na ovoj istoj masci se vrši odabir AGC regulacije za
željene stanove kao i MONI regulacija za stanove F4, F5 i F6. Na masci podešavanja unose se
podaci o zadatoj debljini i širini trake.

28
4. Bubnjaste rotirajuće makaze

4.1. Bočne vođice ispred makaza

Tehnički podaci:

• Put kretanja je od 600 - 2300 mm

• Prenos reduktora 363.2889:1

• Brzina kretanja 82.6 mm/s

Podaci motora:
Trofazni motor sa namotanim rotorom.

• 7 KW

• 1000 o/min

• Tip MQH - 116 MOG ELIN

Davači vođica:

• Kopir uređaj bez reduktora sa uglom obrtanja 338° u odnosu na 1700 mm pomeraja

• Davač ugaonog pomeraja (impulsni davač), tip "arb-xog 17"

Elektro oprema se nalazi u razvodnom postrojenju - RPIII. Glavne komponente

razvodnog ormana sa pripadajućom opremom:

• Rastavljač sa osiguračima

• Kontaktori za uljučenje i promenu smera

• Kontaktori za uključenje zaustavne kočnice

• Rotorski otpornik i rotorska zaštita

• Kontrolnik kočenja

29
 • Pomoćni relei za signalizaciju i upravljanje

Regulaciju puta i indikaciju zadate, stvarne, dodate vrednosti kontroliše SIMATIC S5

(nalazi se u RPIV - bazna soba) kao i računar za vizuelizaciju i upravljanje VDU 2000 (master
system se nalazi u RPIV - bazna soba, a slave system se nalazi na pultu završne pruge).

4.2. Tehnički opis makaza

Tehnički podaci:

• Radius putanje noža je 446 mm

• Prenos reduktora 15.6249:1

• Broje rezova je 120 re/h

• Nulti položaj makaza - startnom položaju - 270° pre najvećeg reza noža

Podaci o predtraci:

• Maksimalna moguća debljina je 40 mm

• Predviđena debljina je od 20 - 32 mm

• Maksimaina širina je 2080 mm

• Dozvoljena brzina je 0,5 - 2,54 m/sec

• Otpor rezanja: max 5,0 kp/mm^ kod 2080 mm širine, a 7,0 kp/ mm° kod 2500 mm širine

• Minimalna temperatura odsecanja 900 °C

Podaci motora:
Motor JSS sa nezavisnom pobudom i prinudnim hlađenjem.

• 900K W

• 0-900 O/min

30
 • 1350A

• 700V

• Udare struje 4050 A ( maksimalno 5 sec, 120 puta/h)

• proizvođača Elin tip GF 630/21-24.

Davači motora:

• taho dinama TDP 5.5 B3

• impulsni generator FG4 1200

Elektro oprema pogona makaza nalazi se u razvodnom postrojenju - RPIII. Glavne

komponente su:

 2 prigušnice za ograničenje kružne struje

 2 brza prekidača za uključenje sa potrebnim elementima za pokretanje zaštitu i kontrolu snage

2000 A i napona 750 V

 Uljani tansformator karakteristika:

 Primar 6 KV, 1430 KVA

 Sekundar 670 V, 1300 KVA

 Sekundar 740 V, 1430 KVA

 Ispravljački uređaj za jendosmernu struju

 TIP USK/11-14 DR

 trofazni - mostni spoj u antiparalelnoj vezi bez kruzne struje

 opseg regulacije 0 - ‡100 %, ograničena vrednost istosmerne struje 4350 A

 2x24 tiristorstih elemenata: TIP R16

 Razvodni ormani za napajanje pomočnih pogona S1G1D1, S1D1G2

 Pomoćni pogoni su:

 Ventilatori tiristora - 4

 Ventilator tiristorske sale - 2

31
  Ventilator za tansformator - 1

 Ventilator motora - 2 (u upotrebi samo 1)

 Napajanje regulatora

 Napajanje pobude motora

 Fotoćelija 7

Po svakom od ovih izvoda predviđeno je:

 Jedan zaštitni prekidač motora sa bimetalnom zaštitom i brzim okidačem

 Kontaktor za uključenje

 Pomoćni relej za signalizaciju

4.3. Merni valjci

Elektro oprema mernog valjka 1 se nalazi u razvodnom postrojenju - RPIII. Glavne

komponente su:

• Transformator 380/220 V, 1300 VA

• Zaštitni prekidači

• Ispravljač rotora - SIMOREG

• Bimetalna i prekostrujna zaštita motora

• Ispravljač pobude

• Signalizacija kvarova

Merni valjak 1 (iza makaza) može da se spušta i podiže pneumatski, a pogonjen je

motorom jednosmerne struje.
Merni valjak 2 (iza makaza) je istovremeno gornji valjak terača (trajbera) na ulaznoj
strani i nije pogonjen.

32
 Tehnički podaci:
1. Merni valjak 1:

• Dimenzije valjka - 0400/390/ x 300 mm

• Direktni pogon sa brzinom - V = 0.5 - 3 m/sec

• Jednosmerni motor - 0.5 K W

• Tahogenerator 0.1 V/rpm

• Generator impulsa 150 impulsa/obrtaj

2. Merni valjak 2:

• Dimenzije valjka - 0400/360/ x 2600 mm

• Tahogenerator 0.1 V/pm

• Generator impulsa 150 impulsa/obrtaj

Merni valjak 1 ima fiksni zadatak za brzinu i on iznosi 1.3 m/s. Podatak o brzini kao i
podatak o pređenom putu sa mernog valjka 1 koristimo za proračun u praćenju sečenja čela trake,
prilikom simulacije sečenja trake i prilikom ručnog sečenja. Dizanje i spuštanje mernog valjka 1
pneumatskim putem, regulisano je jednim magnetnim ventilom.
Pri automatskoj regulaciji, merni valjak se podiže prilikom osvetljavanja fotoćelije 5 ili 6.
Spuštanje sledi po opterećenju stana 1.
Operator na pultu ima mogućnost ručnog podizanja i spuštanja mernog valjka 1 u svakom
trenutku.
Merni valjak 2 ili trajber rolna 1 spirača kovarine u automatskom radu spušta se nakon
dobijanja signala „stan F1 opterećen". Dizanje mernog valjka 2 sledi nakon prolaska kraja trake
kroz makaze, a pređeni put se prati preko impulsnog davača mernog valjka 2 i zavisi od fiksnog
rastojanja fotoćelije 7 - merni valjak 2. Operator na pultu ima mogućnost spuštanja i dizanja
mernog valjka 2 u svakom trenutku.

4.4. Spirač kovarine

33
 Posle odrezivanja prednjeg kraja trake, glave predtrake, ista prolazi kroz spirač kovarine.
Ovaj uređaj, postavljen odmah iza bubnjastih makaza, služi za skidanje sekundarne kovarine,
koja se stvara na putu od predstana do završnih stanova. Na ulaznoj i izlaznoj strani spirača
kovarine postavljen je po jedan par pogonskih valjaka, sa pogonjenim donjim valjkom, koji
zahvataju traku i guraju napred. Između njih se nalaze dva donja pogonjena međuvaljka, a zatim i
dve donje grede, cevi (kolektori) sa mlaznicama i dve gornje grede sa mlaznicama. Iznad njih se
nalazi zaštitna hauba koja služi za pokrivanje ovih uređaja i sprečavanje rasipanja vode po
prostoru oko skidača kovarine. Na svakoj donjoj gredi nalazi se po 17 mlaznica, a na gornjoj po
18 mlaznica. Mlaznice su postavljene pod uglom od 15° u odnosu na vertikalnu ravan, a pod
istim uglom su i zakrenute u horizontalnoj ravni. Kroz njih se prska voda pod pritiskom od 150
at.
Voda sa ovako velikim pritiskom, sa gornje i donje strane razbija kovarinu, spira je sa
metala i nosi u sabirni kanal ispod valjačke linije, a dalje u sinter bunar (jama za kovarinu).
Gornji valjak ulaznog para pogonskih valjaka je istovremeno i „merni valjak 2" koji nije
pogođen. Oba gornja valjka se mogu pneumatski spuštati i dizati.
Tehnički podaci:
Donji pogonski i međuvaljci:
• Dimenzije - 0360/320/ x 2600 mm

• Obimna brzina - 0-2.54 m/sec

Gornji pogonski valjak:

• Dimenzije - 0400/360/ x 2600 mm

• Motor jednosmerne struje 15 KS, 120 o/min

Četiri motora imaju zajedničko napajanje preko digitalnog regulatora WNTC, sa vodećom
vrednosti brzine dobijenom od uvodne brzine umanjene za zaostajanje. U slučaju nezgoda,
aktiviranje tastera za nužno zaustavljanje makaza, automatski se uključuje zadatak za smer nazad.
Ovim putem se pokreću unazad kako pritisni valjci, tako i grupa usporavajuće kotrljače, sa
fiksnom brzinom 1.2 m/s. Uključivanje vode koja se dovodi preko dva sistema pod pritiskom u
skidaču kovarine se vrši pneumatskim putem pomoću magnetnog ventila.
Ventili se mogu uključiti kada:

• Rade pumpe za vodu pod pritiskom,

• Hauba spirača kovarine je zatvorena za položaj u kome se automatski isključuje.

34
Ventili se isključuju ako se:

• izgubi signal „voda visokog pritiska u pogonu" aktivira nužno isključenje makaza

• ručnim isključenjem komandom sa pulta.

4.5. Opis funkcionisanja opreme makaza

Priprema makaza za proces sečenja sastoji se od sledećih koraka:

1. Uključenje pogona makaza:

• Uključenje makaza podrazumeva uključenje svih NV rastavnih osigurača sa kontrolom

ispada osigurača kao i svih zaštitnih prekidača.

• Uključenje pomoćnih pogona, delovanjem na taster za uključenje, preko logike

uključenja,

• Uključenje visokonaponskog rastavljača i prekidača 6 KV u ćeliji 12 RP -IV,

• Uključenje brzog prekidača daljinskim komandom iz operatorske kabine.

2. Uključenje mernog valjka 1:

• Uključenje NV rastavnih osigurača sa kontrolom ispada osigurača kao I svih zaštitnih

prekidača,

• Uključenje kola rotora preko uključenja pomoćnog pogona makaza.

3. Uključenje spirača kovarine

• Uključenje NV rastavnih osigurača sa kontrolom ispada osigurača kao I svih zaštitnih

prekidača,

• Uključenje trafo prekidača daljinskom komandom,

35
 • Davanja dozvole za uključenje rotorskog prekidača pritiskom tastera na elektro ormanu
regulatora,

• Uključenje rotorskog prekidača daljinskom komandom iz operatorske kabine.

4. Uključenje bočnih vođica

• Uključenje NV rastavnih osigurača sa kontrolom ispada osigurača kao i svih zaštitnih

prekidača,

• Uključenje komandog napona daljinskom komandom iz operatorske kabine.

5. Uključenje magnetnih ventila

• Uključenje zaštitnih prekidača konandnog napona i napajanja ventila

6. Pripema makaza za rad od strane operatora

• Ako makaze nisu predhodno sinhronizovane (na COROS-u stoji poruka u polju makaza
SINHRONIZOVATI). Operator uradi sinhronizaciju.

• Nakon sinhronizacije uradi se pozicioniranje makaza odabirom komande na pultu

POZICIONIRANjE MAKAZA dok ne dobijemo signal POČETNA POZICIJA

• Uključenje AUTOMATIKA makaza

• Uključenje AUTOMATIKA mernog valjka 1

• Uključenje AUTOMATIKA spirača kovarine

• Izbor spirača za automatski rad. SPIRAČ ili SPIRAČ2

7. Simulacija makaza. Simulacija makaza treba da uradi kontrolu spremnosti pogona za

automatsko sečenje početka i kraja trake.

• Operator vrši odabir sečenja početka i kraja trake

• Operator vrši odabir dužine sečenja početka i kraja trake

• Operator pritiskom na taster SIMULACIJA, ulazi u mod SIMULACIJA

36
 • Operator pritiskom na taster START SIMULACIJA, startuje simulaciju

Računar uključuje digitalni izlaz, koji treba da aktivira fotoćeliju 5 (uključuje sijalicu za
simulaciju u fotoćeliji). Fotoćelija 5 šalje povratni signal da je aktivirana. Po dobijanju signala,
računar daje komandu za dizanje mernog valjka 1. Merni valjak 1 se diže i na monitor označi se
sa DIGNUT. Na osnovu izmrenog pređenog puta po impulsnom davaču mernog valjka 1 i
fiksnog rastojanja između fotoćelija 5 i 6 računar aktivira digitalni izlaz za simulaciju fotoćelije
6. Po aktiviranju fotoćelije 6, računar napuni brojače za pređeni put vrednošću unapred
izračunatom na osnovu unetog podatka o dužini parčeta za prednje sečenje. Računar šalje digitani
signal za simulaciju fotoćelije 7 (na osnovu virtualnog praćenja cela trake između fotoćelija 6 i
7). Po dobijanju signala da je fotoćelija 7 aktivna, startuje se pražnjenje brojača koji je predhodno
napunjen kod fotoćelije 6. Kada se brojač isprazni, startuje se izdavanje zadatka za pokretanje
makaza. Po završetku sečenja makaza aktivraju se odabrani spirači i fotoćelija 8 koja se aktivira
na vreme, a to vreme zavisi od brzine mernog valjka 1. nakon sečenja uključuju se odabrani
spirači kovarine, a signal za uključenje stiže sa brojačkog modula IP242. Ovaj brojački modul za
uključenje spirača koristi podatak o prednjoj ivici fotoćelije 7 i impulsa sa mernog valjka 1.
Simulacija sečenja kraja trake startuje se tako što operator ponovo aktivira taster START
SIMULACIJA. Isključuje se digitani izlaz za aktiviranje fotoćelije 5 i 6. Nakon gašenja fotoćelije
6 puni se broja za pređeni put vrednošću unapred izračunatom na osnovu unetog podatka o dužini
parčeta za zadnje sečenje. Nakon gašenja fotoćelije 7, startuje se sečenje zadnjeg kraja trake.
Napomena: pošto prilikom simulacije sečenja zadnjeg kraja trake nemamo materijal koji
bi nam pokrenuo merni valjak 2, podatak o brzini materijala koristimo sa tahogeneratora i
impulsnog brojača mernog valjka 1.

8. Baždarenje bočnih vođica makaza i vođica stanova F1 - F6

Postupkom baždarenja obuhvaćene su bočne vođice makaza i stanova završne pruge.

Baždarenje se radi posle:
• resetovanja računara,

• dužih zastoja tokom rada ili ako tokom rada vođice izgube poziciju

Postupak baždarenje otpočinje dovoženjem vođica u minimalni položaj. Vođice se zatim

izvoze dok se ne izgubi signal krajnjeg isključivača. Zatim se za svaku vođicu ponovi sledeći
37
postupak. Pritisne se taster "dozv" pa "bažd by reset" i dva puta "sinh bažd bv". Posle ovog
postupka bočne vođice automatski krenu u širenje i po gubitku signala grube sinhronizacije,
signal sa kopir uređaja bočnih vođica, vođice staju. Metrom se meri stvarna pozicija bočnih
vođica i pritiskom na tastere "bažd vr bv F1-F6" i "bažd vr bv mak" izmerene vrednosti unose u
odgovarajuća polja. Zatim se unosi dodatna vrednost bočnih vođica pritiskom na tastere "dodat
vr bv" i "dodat vr mak". Postupak baždarenja završava se njihovim ubacivanjem u automatiku.
Opis funkcionisanja makaza prilikom sečenja početka trake:
Puštanje u rad. Operator na pultu posle urađene simulacije ručno spušta merni valjak 1 u
donji položaj. Ako već nije odabrana automatika, odabere automatiku mernog valjka 1, makaza i
spirača kovarine. Izvrši se odabir sečenja početka i sečenja kraja trake, ako za to ima potrebe.
Odredi se dužina odsečka čela i repa trake kao i vrednost prednjačenja ili kašnjenja makaza (0 -
19%) u odnosu na brzinu materijala.
Sečnje. Prolaskom čela predtrake pored fotoćelije 4, dolazi do preuzimanja zadatka za
brzinu dovodnih kotrljača od spirača kovarine makaza. Brzina okretanja kotrljača može da se
kreće u rasponu od 0.5 - 1.5 m/s, a u našem slučaju brzina je 1.2 m/s. Materijal usporava na
zadatu brzinu. Prolaskom čela traka pored fotoćelije 5 aktivira se komanda za dizanje mernog
valjka 1 i njegovo prislanjanje uz materijal. Prolaskom čela trake pored fotoćelija 6.1, 6.2 1 6.3
napune se brojači za praćenje čela trake sa već proračunatim vrednostima. Ove tri fotoćelije treba
da potvrde fotoćeliju 7 tako da uvek treba bar dve da odrade od kojih jedna mora da bude 6.1. Po
aktivanju fotoćelije 7, setuje se brojač za prednji kraj koji nakon odbrojavanja startuje makaze.
Od trenutka pokretanja makaza, pa do ulaska noževa u materijal, računar vodi računa o brzini
materijala tako što istu prati preko impulsnog davača mernog valjaka 1. Ako dođe do bilo kakvih
promena u brzini materijala, računar koriguje zadatak za brzinu makaza. Na konačan zadatak za
brzinu makaza utiče i dodata vrednost za prednjačenjem koju operator zada. Dodata vrednost će
procentualno ubrzati makaze i treba da nam omogući da makaze lakše odvoje odsečak od
predtrake. U isto vreme dok traje zaletanje, računar na osnovu brzine makaza određuje moment
motora tako što izdaje zadatak za limitaciju struje. Što je materijal brži, limitacija je veća i
obrnuto. Poziciju noževa makaza računar kontroliše preko svog impulsinog davača. Nulta
pozicija noževa nalazi se na 270 ° u odnosu na početnu poziciju noževa. Na osnovu impulsnog
davača, računar zna kada je završeno sečenje.
Kočenje. Posle završenog sečenja, računar izdaje zadatak za zaustavljanje makaza. U isto
vreme ukida se zadatak za limitaciju, tako da je regulatoru motora makaza omogućeno da

38
maksimalnom strujom zaustave motor. Ako dođe do malog promašaja pozicije, računar će
dodatno da izda zadatak za korekciju pozicije noževa.
Uključenje spiranja. Uključenje spiranja vrši se nakon sečenja početka, a pravi trenutak
određen je nakon odbrojavanja brojača za pređeni put koji je setovan preko fotoćelije. Vrednost
brojača je u stvari rastojanje između fotoćelije 7 i odabranog spirača izraženo u impulsima.
Preuzimanje brzine. Posle sečenja početka trake, regulator rolne u spiraču preuzima novi
zadatak za brzinu od MMC racunara. Vrednost zadatka za brzinu zavisi od linijske brzine stana
F1 umanjenog za redukciju na stanu F1.
Fotoćelija 8. Fotoćelija 8 je virtuelna i zavisi od brzine materijala. Signal fotoćelije 8
setuje se nakon određivanja tajmera čija vrednost zavisi od brzine matrijala, sa taho generator.
mernog valjka 1, u trenutku aktiviranja fotoćelije 7. Vrednost brojača je manja ako je brzina veća
i obrnuto. Reset signala fotoćelije 8 isto zavisi od brzine materijala. Tajmer za reset fotoćelije
zavisi od signala sa taho generatora mernog valjka 2 u trenutku gašenja fotoćelije 7.
Spuštanje trajber rolni. Spuštanje trajber rolni dešava se po dobijanju signala ,,F1
zauzet''. Po dobijanju ovog signala dolazi do spuštanja mernog valjka 1 i time se završava
praćenje čela trake na makazama.
Opis funkcionisanja makaza prilikom sečenja kraja trake:
Sečenje. Prolaskom repa trake pored fotoćelija 6.1, 6.2 i 6.3 napune se brojači za praćenje
repa trake sa već proračunatim vrednostima. Po aktivanju fotoćelije 7, setuje se brojač za kraj
trake koji nakon odbrojavanja startuje makaze. Od trenutka pokretanja makaza, pa do ulaska
noževa u materijal, računar vodi računa o brzini materijala tako što istu prati preko impulsnog
davača mernog valjaka 2. Ako dođe do bilo kakvih promena u brzini materijala, radunar koriguje
zadatak za brzinu makaza. Na konačan zadatak za brzinu makaza utiče i dodata vrednost za
kašnjenje koje operator zada preko COROS računara. Dodata vrednost za kašnjenje će
procentualno usporiti makaze i treba da nam omogući da makaze lakše odvoje odsečak od
predtrake. U isto vreme dok traje zaletanje, računar na osnovu brzine makaza određuje moment
motora tako što izdaje zadatak za limitaciju struje. Postupak praćenja pozicije noževa makaza isti
je kao i kod sečenja čela trake.
Dizanje trajber rolni. Nakon sečenja kraja trake sledi dizanje trajber rolni. Trajber rolne
se dižu nakon određivanja tajmera čiji parametar (vreme) zavisi od brzine mernog valjka 2. što je
brzina veća, vreme je kraće, i obrnuto. Za setovanje tajmera koristi se zadnja ivica fotoćelije 7.
Isključenje spirača. Spirači se isključuju posle gašenja fotoćelije 8. predtrake. Na ovaj
način opisano je funkcionisanje opreme makaza prilikom sečenja početka i kraja.
39
 5. Opis funkcionisanja opreme stanova tokom procesa valjanja

5.1. Razmak valjačkih stanova, odstranjivanje kovarine, hlađenje valjaka,

strugači i vođice

Razmak između valjačkih stanova završne pruge je sveden na najmanju moguću meru,
kako bi se izbeglo suvišno hlađenje trake koja se valja. Ovaj razmak od sredine valjaka jednog do
sredine valjka drugog stana iznosi 5,5 m, odnosno za našu liniju od 5 stanova 22 m. Na ovaj
način traka se istovremeno nalazi u svim valjačkim stanovima, iako je prednji kraj trake već
pustio završnu prugu.
Mali razmaci između stanova daju kratko vreme valjanja, a time neznatno hlađenje i
oksidacija trake. Za uklanjanje delića sekundarno storene kovarine, traka se ispred prvog stana
prska sa obe strane vodom pod pritiskom od 150 bara. Svakim od ovih sistema se upravlja sa
magnetnim ventilom. Njima se komanduje sa upravljačkog pulta. Automatski rad spirača
sekundarne kovarine, vrši se odabirom preko industrijske tastature na pultu. Uključivanje i
isključivanje ventila vrši se preko praćenja trake na taj način, što je prskanje već uključeno, kada
vrh trake ulazi u valjački stan. Isključivanje se vrši preko promene sile valjanja (pad) na kraju
trake. Predviđeno je spiranje iza stanova F1, F2 i F3, a trenutno je u funkciji samo spiranje iza
sana F1.
Na završnoj pruzi se preduzimaju sve mere da se izbegne nepotrebno hlašenje trake.
Međutim, veliki kapaciteti završne pruge iziskuju jako hlađenje valjaka, kako njihova
temperatura ne bi prekoračila dozvoljenu granicu (70°C) i tako nepovoljno uticala na profil
valjaka.
Zbog toga se svaki radni valjak hladi na ulaznoj i izlaznoj strani, a veći značaj ima
hlađenje izlazne strane, jer se toplota koju traka prenese na valjke mora odvesti pomoću hladne
vode. Ovo se vrši pomoću prskalica koje imaju prečnik 350 mm sa pritiskom od 10 bara i
regulisanog pomoću ventila motorno pokrenutog. Vreme potrebno za zatvaranje ventila iznosi
100 sec. Za svaki od ovih ventila predviđena su po dva tastera sa svetljkama i sa okidačem. Svaki
od ventila ima u oba krajnja položaja po jedan prekidač za isključenje i signaliziranje pozicije.

40
 Velika količina rashladne vode, koja je tu neohodna i čiji je efekat pojačan time što se
nalazi pod pritiskom od 10 bara, rashladila bi u velikoj meri i traku. Zbog toga se na radne valjke
postavljaju klizači (brisači), koji čvrsto naležu na valjke i svu tu vodu sprovode ka bočnim
stranama. Ovi brisači na izlaznoj strani imaju još jednu funkciju, da onemoguće obmotavanje
trake, koja izlazi velikom brzinom oko valjaka, što bi izazvalo veliko oštećenje uređaja. Zbogtoga
je neophodno da oni dobro naležu na valjke

5.2. Vođice

Svaki valjački stan završne pruge je snadbeven sa ulaznim "uvodnim" i izlaznim

vođicama.
Uvodne vođice pokreće motor, koji ima kočnicu tipa "Elektrohidraulični otkočnici
Eldro". Vođice mogu da podešavaju od 600 - 2150 mm, sa brzinom pomeranja od 30 mm/s.
Svaka vođica ima po jedan kopir uređaj, sa uglom obrtaja cca 349° u odosu na 1550 mim, i dva
tastera za ručnu vožnju svih šest vođica istovemeno. Baždarenje i uključenje automatskog rada
vođica vrši se preko industrijske tastature COROS-a makaza. Na radnoj masci monitora makaza
mogu se očitati zadati i stvarni otvor vođica. Baždarenje vođica i unos baždarenih vrednosti
vođica vrši se preko industrijske tastature na masci 4 COROS-a makaza.
Na masci 4 vršii se i odabir dodate vrednosti. Ova vrednost dodaje se na zadatu širinu
koja stiže od MMC računara. Ovu vrednost operator unosi u COROS podešavanja u polje za
zadatu širinu.
Ulazno izlazne vođice mogu da se pokreću napred (položaj za valjanje) ili nazad (položaj
za izmenu valjaka). Za ovo pokretanje koriste se hidraulični cilindri koji se napajaju iz hidraulike.
Vođice na ulazu mogu, u cilju prilagođavanja linije prolaza, da se pomeraju po visini
preko jednog ekscentra. Put pomeranja iznosi +25 mm, sa brzinom pomeranja 25.5 mm/sec,
pomoću motora sa ugrađenom kočnicom. Promena ili provera visine vrši se uvek nakon izmene
radnih valjaka. Proveru vrši operator završne pruge.

5.3. Podizači petlji – Luperi

41
 Da bi se izbeglo preveliko zatezanje trake, ostavlja se da između stanova nastupi
obrazovanje petlji čija se veličina tačno kontroliše i određuje pomoću podizača petlji (lupera). Da
bi ispunjavali svoju namenu, luperi moraju da ispunjavaju tri bitna zahteva:

1. Omogućavaju postavljanje definisanog zatezanja trake između valjačkih stanova time što
određenom silom pritiskaju i podižu traku. Istovremeno, oni regulišu brzinupripadjućih
valjačkih stanova, tako da unapred dužina petlje ostaje konstantna

2. U početku valjanja, podizač petlje diže traku između dva stana uvis i tako sprečava da u
slučaju pogrešno zadane brzne dođe do preklapanja trake i njenog ulaska među valjke, čime bi
izazvala preopterećenja i zastoj pruge.

3. Potrebni brojevi obrtaja motora operator zadaje samo približno, pošto se regulisanjem petlje
koriguje brzna valjanja uticajem na broj obrtaja glavnih motora.

Zatezanje trake između pojedinih valjačkih stanova podesi se tako da ne postoji opanost
od sužavanja. Valjački stan broj 6 predstavlja vodeći stan., tj. on im konstantan broj obrtaja koji
odgovara valjačkoj traci, a ostala pet stana se podešavaju prema njemu. Luperi se nalaze iz
svakog stana da regulišu stan iza sebe. Stan F6 nema svoj luper.
Za rad lupera koristi se hidraulčno postrojenje AGC čiji je radni pritsak 240 bara. Taj
pritisak se doprema u hidraulični orman u kome se nalaze dva servo ventila, dva ventila sa po
jednom špulnom, i jednim razvodnik za špulne. Ovaj razvodnik ili regulacioni služi za
rasterećenje sistema ili pogon kada uključujemo regulaciu lupera. U hidruličkom ormanu se
nalazi AKO ivica koja treba da amortizuje pad pritiska u sistemu kada dođe do veće potrošnje ulja
usled teške promene ugla lupera.
Regulacija lupera radi sa uvek sa jednim servo ventilom i tada je uključena brava tog
servo ventila kao i špulna za pogon razvodnika. Kada se tasterom na pultu uključi hidraulika za
hiper računar uključuje regulaciju pozicije lupera i preko zadatka na servo ventilu teži da postavi
ugao lupera na 7.5 stepeni i to je ugao sa kojim se čeka traka.
Regulacija lupera radi po sledećim stanjima:

 Stanje 0 regulacija lupera nije spremna za rad

 Stanje 1 regulacija lupera je spremna za rad stan je rasterećen

 Stanje 2 regulacija lupera je spremna za rad stan je opterećen

42
  Stanje 3 regulacija lupera je spremna za rad stan je opterećen. Opterećen je sledeći
pomoćni stan. Postavljanje lupera je u toku

 Stanje 4 regulacija lupera je spremna za rad stan je opterećen Opterećen je sledeći

pomoćni stan. Postavljanje lupera je zaviseno

 Stanje 5 regulacija lupera je uključena

 Stanje 6 regulacija lupera je isključena Stan je opterećen. Skidanje lupera je u toku.

 Stanje 7 regulacija lupera je isključena Stan je opterećen Skidanje lupera je završeno

Regulacija ugla lupera Stanje 5 uključuje

 Kada stvarna sila cilindra poraste na 80% zadane sile ili kada brina porasta sile prekorači
određeni trag

 Kada podizač lupera postigne zadani ugao na zadanoj zalihi trake (za F1, F2, F3, a 51
stepen za F4 i FS).

Zadana sila FSSOLL se računa iz zadatog momenta i aktivne poluge HBI.SWIRKS

 MSSH: zadati moment

 MSSG: težina lupera

 MSBG: težina trake na luperu (zavisi od debljine i širine trake)

 MSBZ: zadata sila zatezanja

 REIBSFAKT: faktor trenja

 REIBSKONST:konstanta za kompezaciju trenja

Pa je MSSH=(MSSHG +MSBG+MSBZ)*REIBSFAKT+REIBSKONST

A zadata sila je FSSOLL=MSSH/HBLSWIRKS

Iz ovoga se vidi da se luper diže po maksimalnom pritisku koji nam stiže iz hidraulike, a
da tek po dodiru sa materijalom odnosno po uključenju regulacije kreće sa regulacijom po zadatoj
sili i teži da sa tom zadatom silom merenom preko pritiska reguliše petlju od 20mm što odgovara
uglu od 30 stepeni. Kada se uključi regulacija lupera kreće i korekcija brzine za pripadajući stan.
Usporenjem dizanja lupera odložićemo korekciju po brzini što može da nam napravi velike

43
probleme. Ako je velika nesrazmera u brzini između dva stana i ako luper koji treba da iskoriguje
tu brzinu kasni sa dizanjem, može doći do kidanja ili do nagomilavanja (velike petlje) materijala
između stanova.

5.4. Podešavanje valjačkih stanova

Složen sistem automatskog upravljanja položaja gornjih valjaka se realizuje pomoću šest
funkcionalno različitih procesnih računara koji nose nazive: POS, AGC, HYD, MONI, BEIG,
BEDA. Okosnicu celog sistema automatskog upravljanja položaja gornjeg valjka predstavlja
procesni računar POS. Negove funkcije su sledeće:
 Prikupljanje i prosleđivanje svih signala i informacija između merno-pretvaračkih uređaja
i izvršnih organa na valjačkom postrojenju, njemu pridruženim i podređenim procesnim
računarima: HYD. AGC I BITO, komandnim pultom, kao i sa najvišim nivoom
upravljanja procesnim računarom BEDA preko računara DAV.

• Programiraju se razne logike za izvođenje najrazličitijih procesa (baždarenje, zamena

valjaka),

 Koordinacija rada svih pridruženih i podređenih podsistema kao i kontrola nihovog rada,
izdavanje zadataka i signalizacija

 Kontrola mehaničkog sistema podešavanja preko impulsnih davača kao i očitavanje

brzine glavnog pogona za valjanje.

 Analiza digitanih signala krajnih isključivača, signala tastera i izdavanje odgovarajućih

komandi.

• Izdavanje zadatih vrednosti za regulator broja obrtaja preko digitlinog regulatora položaja
(svi osim POS 6)

• Tropozicioni regulator položaja za mehaničko podešavanje stana F6 (poseduje ga samo

POS 6)

• Kontrola sinhronizacije oba regulatora položaja za pozicioniranje i sprečavanje

međusobnog ne željenog razilaženja prilikom kretanja

• Proračun zadane vrednosti za mehaničko i hidrauličko podesavanje sa dodanim zadanim

vrednostima od AGC regulacije i MONI regulacije kao i prosleđivanje zadatka dalje
regulatorima za mehaničko i hidrauličko podešavanje

• Kontrola sistema kosog položaja kako mehaničkog, tako i hidrauličkog sistema kao i
kontrola graničnih vrednosti pozicije. Kontrola ukupne sile kao i razlika sile valjanja.

44
 Podsistem AGC je tehnički realizovan u procesnom računaru AGC koji je podređen
procesnom računaru POS. Njegova funkcija bi se mogla svesti na regulaciju debljine preko
dodatih zadatih vrednosti. Dodatne zadane vrednosti:

 Dodatna zadana vrednost AGC gornji ugib stana (skok valjaka).

 Dodatna zadana vrednost gornji ugib stana pri savijanju,

 Dodatna zadana vrednost plavljenja ležaja,

 Dodatna zadana vrednost zagrevanje valjaka.

Četvrti, peti i šesti valjaonički stan za koje su pored mehaničkog predviđen i hidraulični
sistemi automatskog upravljanja položaja gornjeg valjka, opremljeni su podsistemom HYD koji
su ralizovani pomoću procesnih računara HYD. Procesni računar HYD informaciono je podređen
procesnom račnaru POS. Osnovne funkcije podsistema HYD su:
 Realizacija hidrauličnog sistema automatskog upravljanja položaja gornjeg valjka,

 Realizacija lokalne povratne sprege zasnovane na merenju promene pozicije hidrauličnih

kapsula.

Da bi se mogao vršiti uticaj na profil trake stanovi F5 i F6 opremljeni su uređajem za

savijanje radnih valjaka koji se kontrolišu preko raznih izvršnih organa i sistema regulacije.
Prilikom valjanja preko sile savijanja menja se kontura zazora valjaka. Kompletna regulacija
upravljanja savijanja valjaka ostvaruje se digitalno. Za svaku stranu je predviđena regulacija sile
savijanja sa sopstvenim zadatim i stvarnim vrednostima. Za ovo je predviđen poseban funkcijski
računar BIEG.
• Računar POS šalje računaru BIEG bazni zadatak za silu savijanja kao i signale o stvarnim
vrednostima podešavanja (signal o zameni valjaka, signal o postupku baždarenja i signal o
zauzetosti stana)

• Računar BIEG šalje POS raunaru podatak o stvarnoj sili savijanja koji prosleđuje
računaru AGC

Zadatak podsistema MONI je da izvrši promene zadatih položaja gornjih valjaka pri
sistematskom odstupanju debljine izvaljane trake od željene vrednosti u nešto dužem
vremenskom periodu. U principu delovanje podsistema MONI se zasniva na merenju debljine

45
izvaljane trake na kraju valjaoničkog stana. Korekciju na osnovi odstupanja od debljine šalje na
poslednja tri aktivna stana. Moduli rada računara MONI su apsolutni mod i relativni mod.
Najvažnija radna stanja i greške indiciraju se u maskama za greške COROS - sistema. U
tu svrhu ova stanja se na BEDA prenose u cikličnim telegramima stvarnih vrednosti. Informacije,
upozorenja, javljanja, ali takođe i procesne vrednosti, mogu se MMC sistemima javljanja izdavati
štampaču i procesnom kompjuteru. U programu su sva ova javljanja usmerena, građena i
parametrisana. Kao dalja mogućnost indikacije u sistemu, specijalno za puštanje u rad, na
raspolaganju stoje led diode funkcionalnih računara.
Na MMC racunarima imamo instaliran Iba sistem za monitoring kao i arhiviranje
parametara. Za analize sa ovog sistema koristi se softver IbaAnalyzer.

46
 6. Regulacija podešavanja

6.1. Regulacija mehaničkog sistema podešavanja motorima JSS

Stanovi F1 do F5 snadbeveni su mehaničkim sistemom podešavanja sa po dva motora

jednosmerne struje - JSS. Svaki motor ima svoj regulator položaja gde je maksimalno moguće
regulisati položaj. POS računar preko analognih izlaza izdaje zadatak za svaki regulato
pojedinačno. Postoje dve vrste zadatka:

• Zadatak za paralelnu vrednost

• Zadatak kosog položaja

Zadatak za paralelnu vrednost odnosi se na vrednost zazora u sredini valjaka.

Zadana vrednost AS * paralelna zadana vredost = zadana vrednost kosog položaja / 2.
Zadana vrednost BS - paralelna zadana vrednost + zadana vrednost kosog položaja / 2.
Zadana vrednost kosog položaja = zadana vrednost BS - zadana vrednost AS.
Izračunavanje stvarne pozicije
Prilikom izračunavanja stvarne pozicije uzimaju se u obzir sledeće tačke:
• Broj impulsa po jednom obrtaju

• Prenosni odnos reduktora

• Korak vretena

Nakon RESET-a računara položaj podešavanja setuje se na neku definisanu vrednost (50
mm). Čim je stan izbaždaren (kalibrisan) položaj baždarenja definiše se sa 10 mm kako bi se
načelno izbegli negativni položaj podešavanja. Ovaj ofset položaja se prilikom predodređivanja
zadane vrednosti uzima u obzir kroz nivo opsluživanja odnosno računar za optimizaciju. Obe
vrednosti kao konstanta su smeštene u programu i u slučaju potrebe jednostavno se mogu
modifikovati.
Regulacija mehaničkog trofaznog sistema podešavanja

47
 Na stanu F6 građen je mehanički sistem sa jednim trofaznim AC motorom koji pokreće
oba pogonska vretena. Ovaj regulator još se i naziva tropoložajni regulator:

 Podizanje sistema podešavanja preko startnih otpornika

 Isključenje sistema podešavanja preko kočenja suprotnim smerom

 Spuštanje sistema podešavanja preko startnih otpornika

Regulacija kosog položaja moguća je samo ako se predhodno razdvoji spojnica i tada se
pomera samo BS strana. Kretanje trofaznog sistema podešavanja moguće je samo bez sile.
Izdavanje zadaka za kretanje trofaznog sistema od MMC računara vrši se preko digitalnih izlaza.
Kod ovog sistema moguće je izdavanje zadatka samo za paralelnu vrednost.
Regulacija hidrauličnog sistema podešavanja
Na stanovima F4, F5 i F6 postoji i hidraulični sistem podešavanja preko hidrauličnih
kapsula koje su dograđene sa donje strane špingle (navojno vreteno) mehaničog podešavanja.
Posebna svojstva sistema hidrauličnog podešavanja su brzina i tačnost. Funkcijski računar POS
poseduje regulator za izračunavanje zadatih vrednosti za hidraulični sistem podešavanja.
Ukupna zadata vrednost, određena od strane operatora raspoređuje se na mahaničko i
hidraulično podešavanje. Ukupna zadana vrednost sistema podešavanja = paralelna zadana
vrednost mehaničkog sistema podešaanja + paralelna zadana vrednost hidrauličkog podešavanja.
Paralelna zadana vrednost hidrauličnog sistema podešavanja sastoji se od bazne zadane vrednosti,
kao i od drugih korigovanih zadanih vrednosti regulacije debljine. Postoje više baznih zadanih
vrednosti:

• Zadana vrednost postavljena od strane operatora

• Zadana vrednost prinudno zaustavljenja

• Zadana vrednost zamene valjaka

• Zadana vrednost = stvarna vrednost

• Odmerena dodata zadana vrednost

• Zadana vrednost ručeni zahvat

• Zadana vrednost predpodešavanje od strane procesnog računara

• Zadana vrednost ulazna korekcija od strane procesnog računara

48
 • Zadana vrednost ponovni proračun od strane procesnog računara

Zadnje tri zadane vrednosti dobijaju se iz C - moda.

Regulacija debljine
Sistem regulacije debljina ima zadatak da u uskim tolerancijama drži željenu debljinu
završnogg valjanja. To je potrebno pošto se kvalitet toplo valjane trake posebno određuju kroz
toleranciju debljine na dužinu trake. Uzroci za odstupanje debljine mogu se podeliti u dve grupe:
1. Uzroci koji se javljaju u slabovima i predtrakama

• Oscilacija temperature usled neravnomernog zagrevanja slabova u peti

• Neravnomerno progrevanje slabova u peći, ustlovljeno mestima naleganja na kliznim

šinama

• Oscilacija temperature usled neravnomemo prskanja u spiračima kovarine pre završnog

valjanja neujednačenja brzina prolaska trake kroz spirač,

• Oscilacija temperature usled vremenske razlike sa kojom početak i kraj predtrake ulaze u
valjačke stanove

• Razlika debljine predtrake

• Različiti kvalitet čelika (oscilacija tvrdoće materijala)

2. Uzroci koji se pojavljuju u završnoj pruzi

• Promena mehaničkih podataka stanova do kojih dolazi usled zagrevanja valjaka kao i
usled trošenja valjaka

• Uticaj ekscentričnosti valjaka

• Oscilacije zatezanja trake između stanova, kao posledica kinetičke energije, koje se
javljaju na podizaču lupera kod promene servo ventila

• Izvlačenje i uvlačenje trake bez njenog zatezanja

• Plavljenje ležajeva potpornih valjaka u zavisnosti od sile valjanja i broja obrtaja

Regulaciju debljine vrši računar POS koristeći dodatnu zadanu vrednost od funkcijskoj
računara AGC kao i monitorsku dodanu zadanu vrednost koja se proračunava u funkcijskom
računaru MONI.
49
 6.2. Balansiranje valjaka

Da bi se omogućilo sigurno zahvatanje materijala koji se valja, i kako bi se kod zahvata

izbegli jaki udari na sistem podešavanja koji dolaze zbog normalno postojećih zazora u
mehaničkim uređajima, potrebno je da se težina gornjeg potpornog i radnog valjka izbalansira.
Balansiranje se vrši na taj način da se kućište ležaja valjaka u svakom položaju pritiskaju
prema vretenu i pritisnoj glavi, da svi delovi rade bez zazora. Sila koja je potrebna za to treba da
izravnja težinu radnog i potpornog valjaka kućista ležaja radnog i potpornog valjka.

6.2.1. Režim valjanja

Za optimalan plan proračuna rezima valjanja vrši se zahtev da se dobiju finalne dimenzije
ili da se totalna (ukupna redukcija) raspodeli na broj stanova završne pruge, odnosno da se razlika
u debljini trake na ulazu i izlazu pravilno raspodeli na svim stanovima. Pri tome kod najboljeg
mogućeg iskorišćenja pruge ne smeju se premeštati sledeća ograničenja za regulaciju
• Max sila valjanja,

• Max moment valjanja,

• Max redukcija,

• Max procentualna redukcija.

U cilju proračuna uzimaju se u obzir (i pune u računar) sledeći podaci:

• Ulazne dimenzije trake,

• Željene izlazne dimenzije,

• Vrsta materijala,

• Ulazna temperature,

• Tolerancije i specijalne karakteristične veličine za valjanje (izlazna temperature i

temperature materijala).

Pri zahtev je da se utvrdi otpornost na promenu oblika za sledeći pravac. Otpornost na

deformaciju zavisi od materijala koji se valja, temperature, geometrijskih dimenzija zazora
valjaka, kao i od brzine prolaska materijala. Polazi se od željene temperature na kraju, u odnosu u
onu na ulazu pred trake u završnu prugu. Uzima se u obzir veličina temperature duž cele pruge, a
50
pri tom se uračunavaju toplotni gubici zbog zračenja, kondukcije, konvekcije kao i mehanički
apsorbovane energije za vreme pojedinih provlaka.
Promena u nominalnim dimenzijama valjaka se posle promene valjaka budno prate i
uračunavaju. Geometrijska zavisnost otpornosti na deformaciju je tada odrađena preko redukcije i
ulazne debljine pre prolaza. Iz otpornosti na deformaciju može da se izračuna sila valjanja,
koristeći pri tom dužinu kontakta valjaka i širinu materijala koji se valja.
Za režim valjanja u završnoj pruzi broj provlaka je određen brojem stanova. Cilj
proračuna režima valjanja je da se izvede toplotna raspodela redukcije na pojedine stanove tako
da se na kraju dobije željena završna debljina. Sledeće veličine služe kao osnova za program
računa režima u završnoj pruzi. Ulazni podaci:
• Debljina predtrake

• Izlazna debljina

• Širina trake

• Kvalitet čelika

Podaci iz postrojenja:
• Prečnik vrednosti parametara za stanove

• Prečnik valjaka

Opisan proračun ima efekat da glava postiže željene dimenzije i odgovara postojećim
uslovima. Međutim temepreatura predtrake koja ulazi u prvi stan završne pruge opada duž trake.
Zbog toga veličina brzine mora da se odgovarajuće menja duž trake u pruzi. Zato se vreme
ubrzavanja trake odražava konstantno. Sa druge strane regulacijom trake postiže konstantnost
debljine po poprečnom preseku trake.

51
7. Literatura

52