ПРВА ПОБУНА СРПСКОГ НАРОДА ПРОТИВ ТУРАКА ОСМАНЛИЈА,

БАНАТСКИ УСТАНАК 1594.ГОДИНЕ

Након коначног слома самосталне српске средњевековне државе падом Смедерева под
власт Османског царства 1459.године,срспки народ нашао се најтежем
верском,националном и политичком положају у дотадашњој својој историји.Српски народ
познат по свом јунаштву , својој љубави према слободи и својој вери,није дуго могао
чекати прилику да се оружаном силом супротстави надмоћном турском освајачу,и крене
путем борбе за слободу.Како историја нашег народа и цркве бележи ,први устанак против
Турака у режији српског народа подигнут је у Банату 1594.године.Седиште побуне било је
уједно и центар спрске цркве у Банату,град Вршац,а за вођу устанка одабран је епископ
банатски Теодор Несторовић,заједно са баном Савом и војводом Вељом Миронићем.Како
историја казује,босански паша Хасан паша Предојевић је одмах по доласку на своју
функцију кренуо у освајачки поход,да би 1592. године заузео Бихаћ и створио
нови,истоимени санџак.Наредне 1593.године,Хасан паша је кренуо у опсаду Сиска,али га
је надмоћна аустријска војска тешко поразила,а он је у тој борби и сам погинуо.Након
јаког политичког притиска јаничара,турска Порта је крајем 1593.године заузела град
Веспрем,а ускоро је накратко пао и Сисак.Наведени догађаји претходили су избијању
такозваног Дугог рата(1593-1606).Ситни успеси аустријске војске током пролећа
1594.године су поколебали вазалне кнежеве турског султана,те је српски народ дошао до
могућности да се оружано супротстави Турцима.Устанак је започет упадима хајдука из
Ердеља,који су успели да протерају турску војску из Вршца и околине.У току опсаде
Вршца,дошло је до битке између турског вође Али бега и српског заповедника Јанка
Лугошана Халабуре,у ком је Јанко Халабура победио.На самом пошетку устанка,српски
устаници су организовали мање упаде на турску територију,да би напокон Петар Мајзаш
спалио Вршац.Главне труске војне снаге биле су сконцетрисане на северу бранећи
Острогон,те су због тога устаници напали и освојили Бечкерек,Бечеј,Тител и Липову и
поразили неколико мањих турских одреда.Оно што је посебно разбеснело турске
старешине били су српски барјаци са ликом Светог Саве које су поносно носили српски
устаници,истичући тако јасан карактер овог устанка.Ово је касније Турцима послужило
као повод да у знак одмазде над непокорним српским становништвом спале мошти Светог
Саве на Врачару 1594.године.Ердељски кнез Жигисмунд Батори је српским устаницима
тајно помагао око устанка,али никако није успео убедити скупштину сталежа да се окрене
против Турака и отворено подржи српске устанике,тако да је Батори, претходно одбивши
да се крунише за српског краља одлучио да остане лојалан вазал турском султану.Након
пораза аустријске војске под командом Ференца Балаша,дошло је до спајања јединица које
су биле под командом будимског и темишварског паше,а које су након тога поразиле Србе
код Бечкерека.У овој одлучујућој бици 4 300 устаника покушало је да се супротстави
надмоћној турској војсци која је бројала више од 36 000 људи.До краја јула 1594.године
цео Банат је поново био покорен од стране Турака.Након слома српског устанка,велики
део српског становништва се преселио у Ердељ,где је ускоро основана нова
епископија.Будући да је због масовног исељавања са простора Баната овај плодни део
српске земље остао пуст,а Турци тако остали без велике радне снаге која би обрађивала то
подручје,турске власти су одлучиле да понуде помиловање и мир свим Србима који би се
вратили у Банат.Ова одлука се међутим,није односила и на вођу устанка,владику
Теодора,кога су Турци најпре ухватили а потом и живог одрали.На основу сведочанства
различитих историјских извора,Банатски устанак се сматра јединим устанком против
турске власти на подручју Панонске низије,а уједно, после Првог и Другог српског
устанка, трећим највећим устанком у историји српског народа.Након протеривања Турака
из Баната у 18.веку,многи потомци српских устаника и становништва које је напустило
територију Баната после слома устанка,одлучили су да се врате у постојбину својих
предака.Највећи значај овог устанка лежи у чињеници да је управо Банатски устанак
послужио као одличан пример којим се у потоњим вековима водио наш народ у својој
борби за националну и верску слободу и стицање политичке самосталности.