03 Kretanje I Orijentacija

Припрема за час
Час број: 30
Школа и разред
Учитељица/учитељ
Датум одржавања
Наставна област Кретање и оријентација у простору и времену
Наставна јединица Кретање
Врста (тип) часа Oбрада
Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у пару
Наставне методе Метода усменог излагања, метода разговора, метода
демонстрације, игровне активности, експериментална метода,
хеуристичка метода
Наставна средства Уџбеник Свет око нас 2, Радна свеска Свет око нас 2, PowerPoint
презентација, мултимедијални ПДФ уџбеник, рачунар, пројектор,
звучници, платно, свећа, упаљач, радни листићи, папирићи (са
натписом глагола)
Циљ часа  Уочавање различитих облика кретања живих бића и покретања
предмета.
 Усвајање знања о кретању.
 Уочавање шта све утиче на покретање и кретање тела.
 Развијање способности уочавања основних својстава објеката,
појава и процеса у окружењу.
 Оспособљавање ученика за примену стечених знања у
свакодневном животу.
 Развијање сарадничких односа током рада на часу, слушање и
поштовање мишљења осталих ученика.
 Уважавање других.
 Развијање техника сазнајног процеса: посматрање, уочавање,
упоређивање, слободно исказивање запажања.
Исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
 наводи примере различитих облика кретања у окружењу;
 понаша се тако да уважава различитости других људи;
 сарађује са другима у групи на заједничким активностима.
Међупредметне Kомуникативна компетенција, компетенција за учење, дигитална
компетенције компетенција, компетенција за сарадњу, за одговорно учешће у
демократском друштву
Кључни појмови Облици кретања у окружењу
Међупредметно Физичко васпитање
повезивање
Активности Осмишљава, започиње разговор, чита, слуша, мотивише,
учитељице/учитеља процењује, подстиче ученике на активно учешће у играма,
142
објашњава начин игре, прати активност ученика.
Активности Слушају, одговарају на питања, слушају одговоре других ученика,
ученика посматрају илустрације, закључују на основу посматрања,
сарађују са вршњацима у играма.
Производи
ученичког рада
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
Ток часа
Уводни део часа (10 минута)
PowerPoint презентација
143
Мотивациона припрема
ИГРОВНА АКТИВНОСТ
Погоди шта радим...
Ова игра се игра тако што један ученик извлачи папирић и пантомимом показује осталима
радњу која је написана на папирићу. Oстали ученици имају задатак да погоде o којoj је
радњи реч. Учитељица/учитељ пре почетка часа на папирићима исписује глаголе који
означавају кретање и убацује их у кутију за извлачење (Прилог 1).
СКАКАТИ, ПЛИВАТИ, ВОЗИТИ, ТРЧАТИ, ЛЕТЕТИ, ПРЕСКАКАТИ, КОРАЧАТИ,

ХОДАТИ, ВРТЕТИ СЕ, КЛИЗАТИ...
Емоционална припрема
Разговор започиње учитељица/учитељ питањима:

Како сте дошли до школе? Да ли неко живи близу школе па је прошетао? Да ли су некога
довезли родитељи аутомобилом или је дошао аутобусом? Ко је дошао бициклом? Нека дигну
руке они који су трчећи дошли до школе?
Најава наставне јединице
Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас ћемо причати о различитим врстама
кретања.
Учитељица/учитељ записује наслов на табли (Кретање), а ученици га преписују у свеске.
Главни део часа (25 минута)
Прича у сликама
Пажњу ученика усмерити на илустрацију у уџбенику на странама 48 и 49.
Интерактиван приказ
Кретање
Илустрација у уџбенику на странама 48 и 49.
Тражити од ученика да уоче кретање на слици, да наведу што више различитих облика
кретања.
Постављати им додатна питања да би уочили све врсте кретања која су приказана на слици.
Како се деца крећу? Шта ради лептир? Шта ради риба? Да ли има предмета који су у
покрету? Како се креће аутомобил, како лопта, а како коцка? Шта ради дечак у колицима?
На који начин се креће лист са дрвета? Како се девојчице играју?
Закључује се да се кретање дешава свуда око нас. Жива бића се крећу. Истиче се да је
кретање промена положаја тела у односу на друга тела.
144
Анимација
Кретање
Да би са једног места дошли на неко друго, људи и животиње се крећу на различите начине.
Могу да ходају, трче, скачу, пузе, пењу се... Неке животиње могу да лете. Предмети се не могу
сами покренути. Њих могу покренути људи, животиње, рад мотора, ветар, вода. Када треба да
стигну на неко удаљено место, људи користе превозна средства.
Наведите која превозна средства могу користити људи да би стигли на неко удаљено место?
Запис у свеске
Учитељица/учитељ и ученици испод наслова записују најважније делове обрађеног садржаја.
Кретање ваздуха и воде

Шта још може да се креће? Да ли вода и ваздух могу да се крећу?
Изводи се мали експеримент на основу ког ће ученици сами донети закључак.
Мали експеримент
Да би се ученицима показало кретање ваздуха у природи, изводи се експеримент са свећом.
Упали се свећа, а затим се отвори прозор. Питањима новодити ученике да сами донесу
закључак: Шта се десило са пламеном свеће? Ко је померио пламен свеће? Шта на основу
тога закључујемо?
Експериментом се доказује да се ваздух креће и покреће пламен.
Да ли знате још неки пример који нам доказује да се ваздух креће? Шта покреће ветрењаче?А
воду? Шта покреће воденице?
Истиче се да се вода и ваздух такође крећу.
Кретање и време
Колико времена вам је потребно да дођете од куће до школе? Да ли је то време увек исто? Од
чега зависи?
Ако се брже крећемо, стићи ћемо пре, али ако се споро крећемо, биће нам потребно много
више времена. Такође, ако долазимо у школу бициклом, аутобусом или ако нас довозе
родитељи аутомобилом, биће нам потребно мање времена.
Упутити ученике да окрену страну 50 у уџбенику и посматрају наредне илустрације.
Ко ће пре стићи до школе, дечак који иде пешице или дечак на бициклу? Објасните. Ко ће пре
стићи до циља, ној или кокошка? Зашто? Како су покренуте лопта и коцка?
Закључити да се тела могу кретати брже или спорије. Телима која се крећу спорије
треба више времена да пређу неко растојање него телима која се крећу брже. За разлику
од људи и животиња, да би се предмети кретали, потребно је да их неко или нешто
покрене.
ИГРОВНА АКТИВНОСТ У ПАРУ

Ко ће пре до циља?
Ученици треба да нацртају или одреде старт и циљ, а затим се такмичите ко ће пре стићи
до циља трчећи, скачући на једној нози, скачући на две ноге или на неки други начин који
145
сами осмисле.
Решавање задатака – Радни листићи

Ученици индивидуално решавају задатке у радном листићу (Прилог 2), а у пару проверавају
урађено. Учитељица/учитељ обилази ученике и помаже уколико је то неопходно, те заједно
проверавају тачност одговора.
Завршни део часа (10 минута)
Кретање животиња
Разговор наставити о кретању животиња. Зашто је животињама важно кретање? На које се
начине крећу? Које делове тела животиње користе за кретање?
Упутити ученике на фотографије животиња у уџбенику на стани 50.
Интерактивни задаци и едукативна игрица

Ученици се упућују на дигитални садржај коју могу радити на часу или код куће.
Задаци – Кретање
Едукативна игрица – Лав краљевић и златни тим
Изглед табле
Кретање
- Кретање је промена положаја тела у односу на друга тела.

- Облици кретања: падање, прескакање, летење, пливање, корачање, трчање,
клизање, котрљање, скакање...
- Крећу се жива бића и неки предмети. Док се тела крећу, протиче време.
- Тела могу да се крећу брже или спорије.
Начин праћења ученичких постигнућа

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Евалуација часа
______________________________________________________________________________
146
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
147
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ
ПРИЛОГ 1
СКАКАТИ ПЛИВАТИ ЛЕТЕТИ
ПРЕСКАКАТИ ВОЗИТИ ТРЧАТИ
КОРАЧАТИ ХОДАТИ КЛИЗАТИ СЕ
ВРТЕТИ СЕ МАХАТИ ТАПШАТИ
ПАДАТИ КОТРЉАТИ ПОСКАКИВАТИ
ШУТИРАТИ БАЦИТИ ТАПКАТИ
ПУЗАТИ ПЕЊАТИ СЕ ПЛЕСАТИ
148
ПРИЛОГ 2
Радни листић
1. Заокружи оно што се може само покренути.
2. Повежи животињу са начином њеног кретања.
гмиже плива лети скаче
3. Заокружи плавом бојом слике чији делови клизе приликом кретања, а црвеном чији се делови
котрљају:
Решења
1. Заокружити коња и кокошку.
2. голуб – лети; змија – гмиже; риба – плива; жаба – скаче.
3. Плавом бојом заокружити слике санки и скија.
Црвеном бојом заокружити слике бицикла, ваљка и аутомобила.
149
Час број: 31
Наставна јединица Кретање
Врста (тип) часа Утврђивање
Облици рада Фронтални, индивидуални, групни рад
Наставне методе Метода усменог излагања, метода разговора, метода демонстрације,
игровне активности
звучници, платно, заставице
Циљ часа  Утврђивање знања о различитим облицима кретања живих бића.
 Утврђивање знања о кретању.
 Понављање шта све утиче на покретање и кретање тела.
 Развијање способности уочавања основних својстава објеката,
појава и процеса у окружењу.
 Развијање говорне културе.
Кључни појмови Облици кретања у окружењу
Међупредметно Српски језик, Грађанско васпитање
Активности Осмишљава, започиње разговор, чита, слуша, мотивише, процењује,
учитељице/учитеља подстиче ученике на активно учешће у играма, објашњава начин
игре, прати активност ученика.
150
ученика посматрају илустрације, закључују на основу посматрања, сарађују
са вршњацима у играма.
Производи
Ток часа
Мотивациона припрема
Решавање загонетака
Цео дан иде, а никуд не одмиче. (сат)

Цео дан хода, а из куће не изађе. (пуж)
Бацим га горе бело, бацим га горе жуто. (јаје)
Идем ја, иде он, оба идемо и никад не можемо један другог да стигнемо. (дан и ноћ)
Јутром се креће на четири, у подне на две, а увече на три ноге. (човек)
Анализирати смисао и значење загонетака. Подстицати ученике на дискусију и изношење

мишљења о кретању.
Истаћи циљ часа и записати наслов наставне јединице на табли (Кретање). Данас ћемо
поновити ко се све креће и на који начин.
Учитељица/учитељ започиње час питањима:

Како се све људи могу кретати? Како се крећу животиње? Наведите што више различитих
облика кретања. Која се тела крећу брже, а која спорије? На који начин се тела покрећу?
На који начин се крећу животиње?
Садржај + (Занимљивост)
Кретање животиња
Јесте ли знали да велика бела ајкула не сме

да престане да плива док спава?
Када дрема, ајкула не престаје да плива иако
151
јој се покрети успоравају и тело улази у
опуштени ауто-пилот мод.
Велика бела ајкула мора да настави да се
креће, јер ће у супротном ударити о дно и
угушиће се.
Извор: Национална географија Србија
Рад у Радној свесци

Ученици се упућују на рад у Радној свеци на страни 34. Ученици раде задатке самостално, а
након завршетка одговори се коментаришу.
Квиз – Шта знамо о кретању?
Ученици се деле у групе, па свака група бира вођу. Свака група добија заставицу коју вођа
подиже када се сви договоре који ће одговор дати. Он ће одговарати у име целе екипе. Група
мора да смисли име и оно се бележи на табли у табели за поене. За сваки тачан одговор група
добија 1 поен.
Питања за квиз
1. Наброј три ствари које ветар може да покрене.
2. Да ли ће Ана брже стићи на море ако путује авионом или аутобусом?
3. Наведи два облика кретања по снегу.
4. Врабац скаче, риба плива, а како се креће змија?
5. Наведи пет животиња које могу да лете.
6. Наброј три животиње које брзо трче.
7. Јован и Милош су комшије, живе у истој згради и иду у исти разред. Коме ће бити
потребно више времена да стигне до школе ако један дечак иде пешке, а други
бициклом?
8. Које делове тела животиње користе за кретање?
9. Како се људи најбрже крећу без коришћења превозних средстава?
10. Да ли се биљке крећу? Објасни.
11. Како се креће брод, а како камион?
12. Како се креће лептир, а како мачка?
13. На које начине може да се креће пас?
14. Ко покреће аутомобил?
15. Да ли ће се брже кретати кокошка или ној?
16. Наведи три ствари које могу да се котрљају.
17. Наведи три животиње које могу да скачу.
18. Наведи три животиње које пливају.
19. Наведи две ствари које покреће вода.
20. Шта све може да лети?
152
Пребројавају се поени и проглашава победник. Похваљују се деца која су показала изузетно
знање, залагање, борбеност и тимски дух у квизу.
Кретање
1. група 2. група 3.група

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
153
Час број: 32
Наставна јединица Шта утиче на кретање
Врста (тип) часа Обрада
демонстрације, игровне активности
звучници, платно, кликери
Циљ часа  Усвајање знања о различитим факторима који утичу на кретање
тела.
 Стицање знања о утицају облика тела на кретање и пређено
растојање.
 Стицање знања о утицају подлоге на кретање и пређено
растојање.
 Стицање знања о утицају средине на кретање и пређено
растојање.
 Развијање радозналости, интересовања и способности за активно
упознавање природног окружења.
 Оспособљавање ученика да уочавају, анализирају и извештавају
након изведеног огледа.
поштовање мишљења осталих ученикa.
 одабере начин кретања тела, узимајући у обзир облик тела,
врсту подлоге и средину у којој се тело креће;
 измери растојање које тело пређе током свог кретања;
154
Кључни појмови Облик тела, подлога, средина
Међупредметно Математика, Физичко васпитање
ученика посматрају илустрације, закључују на основу посматрања, сарађују
са вршњацима у играма.
Производи
Ток часа
155
Решавање асоцијације
А1 – ајкула Б1 – авион В1 – клиско Г1 – крос

А2 – ватерполо Б2 – птица В2 – лед Г2 – фудбал
А3 – риба Б3 – лептир В3 – клизаљке Г3 – рукомет
А – пливање Б – летење В – клизање Г – трчање
КРЕТАЊЕ

Укратко истицање циља часа, најављивање наставне јединице и писање наслова на табли.
Данас ћемо причати о томе шта све може утицати на кретање тела. Учитељица/учитељ
записује наслов на табли (Шта утиче на кретање тела).
Разговор
Како се крећу рибе у води? Како се птице крећу? Како се креће човек? Зашто човек не може да
лети? Да ли ће човек брже трчати по дубоком снегу или трави?
Истиче се да тела могу да се крећу на различите начине и да на њихово кретање утиче
подлога по којој се крећу, средина кроз коју се крећу и облик који имају.
Утицај облика тела

Ученици се упућују на уџбеник на страну 51, где могу погледати слику експеримента.
Симулација
Утицај облика тела на кретање
Слика експеримента у уџбенику на страни 51.
На слици су приказана два тела различитих облика која су покренута истом јачином. До
заустављања су прешла различита растојања.
Такође, учитељица/учитељ упућује ученике на дигитални садржај који заједно гледају и
коментаришу.
Ко је прешао дужи пут лопта или коцка? Шта закључујете, како облик тела утиче на
кретање и пређено растојање?
Закључује се да на кретање тела и пређено растојање утиче облик тела.
Утицај подлоге по којој се креће

Утицај подлоге на кретање
На слици су приказана два иста аутомобила која се крећу по различитим подлогама. Један
аутомобил се креће по леду, а други по трави.
156
Ако аутомобиле покренемо истом јачином, који аутомобил ће прећи дужи пут? Упоредите
дужину пута коју је прешао аутомобил по леду и дужину пута коју је прешао аутомобил који
се кретао по трави. Како подлога утиче на кретање тела и пређено растојање?
Закључује се да на кретање тела и пређено растојање утиче подлога по којој се тело креће.
Утицај средине кроз коју се тело креће

Утицај средине на кретање
На слици су приказане две исте лопте које се крећу кроз различите средине. Једна лопта се
креће у води, а друга у уљу.
Ако лопте покренемо истом јачином, која ће лопта прећи дужи пут? Како средина утиче на
кретање тела и пређено растојање?
Закључује се да на кретање тела и пређено растојање утиче средина кроз коју се тело
креће.
Разговарамо
Упутити ученике на захтев на дну стране 53 у уџбенику. Тражити од ученика да замисле да су
патка и да опишу кроз које средине би се кретали и шта би на том путу видели. Дати слободу
ученицима да изразе своју креативност и машту. Занимљиве одговоре похвалити.
У завршном делу часа читати занимљивости из уџбеника на стани 70 о кретању неких

животиња и људи приликом бављења одређеним спортом. Навести ученике да се сете примера
из свог искуства и окружења.
__________________________________________________________________________________
Игре кликерима
У зависности од броја ученика у одељењу и просторних могућности, организовати игру

кликерање. Објаснити правила игре, извести децу у двориште (уколико постоје могућности) или
игру реализовати у учионици. Поделити ученике у групе. Показати им почетни положај
кликера у руци: кликер се држи савијеним кажипрстом, а палцем се погура.
Кратко поразговарати са ученицима како подлога по којој су котрљали кликере утиче на
њихову брзину. Котрљати кликере по земљи, бетону, паркету, трави...
157
__________________________________________________________________________________________
Домаћи задатак
Ученици добијају задатак да понесу ствари које ће им бити потребне за извођење огледа
описаног у Радној свесци на странама 35, 36 и 37.
Шта утиче на кретање тела
На кретање тела и пређено растојање утичу:

- облик тела;
- подлога по којој се тела крећу;
- средина кроз коју се тела крећу.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
158
Час број: 33
Наставна јединица Кретање и утицај на кретање тела
демонстрације, игровне активности, метода практичних радова,
експериментална метода
Наставна средства Уџбеник Свет око нас 2, Радна свеска Свет око нас 2, лоптице,
квадар, ваљак, лењир, мајица (нека тканина), играчка аутомобил
(2 комада), две исте посуде (тепсије)
Циљ часа  Утврђивање и проширивање знања о томе шта утиче на
кретање.
 Утврђивање и проширивање знања о утицају облика тела на
кретање и пређено растојање.
 Утврђивање и проширивање знања о утицају подлоге на
 Утврђивање и проширивање знања о утицају средине на
 Развијање радозналости, интересовања и способности за
активно упознавање природног окружења.
 Оспособљавање ученика да уочавају, анализирају и
извештавају након изведеног огледа.
 Оспособљавање ученика за рад у групи.
 Развијање сарадничких односа током рада на часу,слушање и
 одабере начин кретања тела, узимајући у обзир облик
тела, врсту подлоге и средину у којој се тело креће;
 изведе једноставне огледе пратећи упутства;
 сарађује са другима у групи на заједничким
159
активностима.
Кључни појмови Облик тела, подлога, средина
Међупредметно Математика, Српски језик, Грађанско васпитање
Активности Слушају, одговарају на питања, слушају одговоре других
ученика ученика, посматрају илустрације, закључују на основу
посматрања, сарађују са вршњацима у играма.
Производи
Ток часа
КРЕЋЕМ СЕ ПО...
Учитељица/учитељ објашњава ученицима правила игре – својим покретима покушаће да
имитирају кретање по замишљеном тлу. Игра се изводи у тишини. Свако на свој начин мора да
пређе одређену путању у учионици, али слушајући инструкције.
Пробијамо се кроз гужву. Пливамо у води. Скакућемо с камена на камен. Крећемо се по
дубоком снегу. Шљапкамо по барицама. Крећемо се по лепљивом поду. Шетамо се по ливади.
Ходамо по врелом песку на плажи. Шуњамо се. Везане су нам обе ноге. Клизамо се по леду.
Укратко истицање циља часа, најављивање наставне јединице и писање наслова на табли.
Данас ћемо поновити шта све може утицати на кретање тела. Учитељица/учитељ записује
наслов на табли (Кретање и утицај на кретање тела).
Објашањавање начина рада

Учитељица/учитељ објашњава на који начин ће час бити организован и шта се од ученика
очекује по завршетку рада.
160
Данас ћете бити мали научници. Поделићете се у три групе. Пре него штo почнете да радите,
изабраћете вођу групе. Касније ћете изводити огледе како бисте испитали и доказали шта
утиче на кретање тела. Потребно је да пажљиво читате упутства за рад, пажљиво
изведете оглед и одговорите на питања у Радној свесци (стр. 35, 36 и 37). После одређеног
времена вођа групе ће рећи који је задатак добила његова група и прочитати одговоре које сте
написали. Остали чланови могу објаснити својим друговима шта су утврдили.
Ученике поделити на три групе. Обилазити ученике и по потреби им помагати, давати им
додатна објашњења и сугестије.
Напомена: због бројности ученика у групи, ученици се могу поделити и на више група (на
пример на шест), па ће један оглед радити две групе. У том случају групе могу упоредити
добијене резултате.
Саопштење резултата рада групе
Након што истекне време предвиђено за рад, представници група извештавају о раду своје
групе. Док вођа једне групе саопштава резултате, ученици осталих група слушају и дискутују о
решењима. Изводити и истицати закључке након сваког огледа.
На пређено растојање телâ која се крећу утичу: облик телâ, подлога по којој се тела крећу
и средине кроз које се тела крећу.
Анализа рада група

Веома је важно да се увек након групног рада анализира рад сваке групе појединачно. На тај
начин ученици стичу увид у начине рада осталих група, у разна решења и ставове осталих ђака.
Тада они износе своје мишљење о раду одређене групе, трудећи се да истакну и добре и лоше
елементе. Вођа сваке групе треба да истакне допринос сваког члана, док остали анализирају
успешност сваке групе у решавању задатака. Деца упоређују рад групе, проналазе предности и
слабости у свом и њиховом раду и на тај начин негују и подстичу вршњачку сарадњу,
толеранцију и едукацију.
Решавање задатака у Радној свесци

Након изведених огледа, ученици одговарају самостално на питања у Радној свесци на страни
38. На овај начин учитељица/учитељ ће стећи увид у степен усвојености пређеног градива.
Анализирају и коментаришу одговоре.
ИГРА
Погоди ко је!
Учитељица/учитељ објашњава ученицима да је замислила/замислио једну личност и да они
имају права да поставе питања на основу којих би могли да открију о коме је реч. Напоменути
да ће учитељица/учитељ одговарати само са ДА или НЕ.
(нпр., Да ли је мушкарац? Да ли је спортиста?)
Када погоде да је реч о Новаку Ђоковићу, учитељица/учитељ поставља питања:
На којој подлози се игра тенис?
161
Ученици се упућују да у уџбенику на страни 71 прочитају на којим све подлогама Новак
Ђоковић игра тенис.
Кретање и утицај на кретање тела

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
162
Час број: 34
Наставна јединица Дан
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставне методе Метода усменог излагања, метода разговора, илустративно-
демонстративна метода, метода писаних радова, игровне
активности, експериментална метода
Наставна средства Уџбеник Свет око нас 2, Радна свеска Свет око нас 2,
PowerPoint презентација, мултимедијални ПДФ уџбеник,
рачунар, пројектор, звучници, платно, глобус, лампа
Циљ часа  Усвајање знања о деловима дана.
 Усвајање знања о именовању делова дана по редоследу.
 Препознавање делова дана према активностима које људи
обављају.
 Подстицање правилног и пристојног поздрављања и
обраћања другим људима.
 одреди време помоћу часовника и календара користећи
временске одреднице: сат, дан, седмица, месец, година.
Међупредметне Kомуникативна компетенција, компетенција за учење,
компетенције дигитална компетенција, компетенција за сарадњу, за
одговорно учешће у демократском друштву
Кључни појмови Дан, обданица, ноћ
Међупредметно Српски језик, Грађанско васпитање
Производи
163
Ток часа
Решавање асоцијације
Ученици отварају и решавају асоцијацију. Када дођу до коначног решења, питати их шта ће
учити на данашњем часу.
А1 – буђење Б1 – спавање В1 – месец Г1 – топлина

А2 – доручак Б2 – вечера В2 – звезде Г2 – зрак
А3 – умивање Б3 – туширање В3 – тамно Г3 – лето
ЈУТРО ВЕЧЕ НОЋ СУНЦЕ
ДАН
Истицање циља часа, најављивање наставне јединице и писање наслова на табли.
164
Данас ћемо причати и понављати шта смо прошле године научили о деловима дана, њиховом
редоследу смењивања и активностима које обављамо у различитим деловима дана.
Учитељица/учитељ записује наслов на табли, а ученици га преписују у свеске (Дан).
Усмерити разговор на активности деце током једног дана. Тражити од ученика да опишу један
свој дан.
У које доба дана устајете? Када вам је први оброк у дану? Идете ли по сменама у школу? У
које доба дана обично ручате? Када перете зубе? Да ли по подне идете на неки тренинг? Када
вечерате? У које доба дана гледате телевизију? Шта радите после вечере?
Подсетити ученике и истаћи да дан делимо на светли и тамни део. Светли део дана назива
се обданица, а тамни ноћ. Они своје активности обављају у току дана када су будни, а
ноћу углавном спавају.
Тражити од ученика да се подсете делова дана и усмерити их на уџбеник на страну 54, где могу
у празна поља да упишу називе делова дана. Ученици овај задатак раде самостално, а затим
могу да провере одговоре на дну стране.
Закључити да обданицу чине јутро, преподне, подне и послеподне.

Јутро је доба дана када излази Сунце и почиње обданица.
Преподне је део дана од јутра до 12 сати.
Подне је у 12 сати.
Послеподне је део дана после 12 сати до заласка Сунца.
Вече је део дана од заласка Сунца до одласка на спавање.
Ноћ је део дана од заласка до изласка сунца.
Напоменути да је на прелазу ноћи у обданицу зора, а на прелазу обданице у ноћ вече.
Поноћ је део ноћи. Тада се завршава један и почиње нови дан.
Учитељица/учитељ и ученици испод наслова шематски записују најважније делове обрађеног
садржаја.
Ученици се упућују на дигитални садржај који заједно са учитељицом/учитељем решавају и

Интерактивни задаци
Задаци – Дан
Поздрављање у току дана
Навести ученике да објасне пословицу: Лепа реч и гвоздена врата отвара.
Напоменути ученицима да је веома важно да поштују старије, да се комшијама и познаницима

јављају на улици, да поздраве људе када улазе у продавницу, школу или неку институцију.
165
Како ћете се поздравити ујутру, како у току дана, а како увече?
Закључити да се ујутру поздравља са „Добро јутро”, у току преподнева, поднева и

послеподнева са „Добар дан”, а у току вечери са „Добро вече”.
Садржај +
Како се смењују обданица и ноћ
Упутити ученике да ће се извести мали оглед и видети како се смењују обданица и ноћ. Питати
их да ли знају да се Земља окреће укруг и да је једна страна Земље обасјана Сунцем, а да је
друга у мраку.
Учитељица/учитељ узима глобус и пита ученике да ли знају шта је то. Рећи им да он
представља нашу планету Земљу. Уз глобус користиће се и лампа чија ће светлост
представљати зраке Сунца. Затамнити завесама учионицу и извести оглед.
Након тога разговарати са ученицима:

Које је доба дана у делу Земље који је осветљен лампом? Које је доба дана у делу Земље који је
у мраку?
Напоменути да је потребно да прође један дан да би Земља окренула пун круг.
Ученици индивидуално решавају задатак са радног листића (Прилог 1). Када заврше, читају и
анализирају одговоре.
Решавање задатка у свесци

Ученици добијају задатак да у својим свескама у две, три реченице опишу омиљени део дана.
На крају часа читати одговоре и прогласити који је део дана најлеши ученицима у oдељењу.
Ученицима се препоручује да одгледају цртани филм „Бен и Холи – Јутро, подне, вече“.
https://www.youtube.com/watch?v=EuwYgcEFZno1
1
Молимо поштоване колеге да пре приказивања видео и аудио записа провере доступност и садржај материјала.
166
Дан
ПОДНЕ
ПРЕПОДНЕ ПОСЛЕПОДНЕ
ЈУТРО
ДАН
ЗОРА ВЕЧЕ
ПОНОЋ

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
ИК Нови Логос не гарантује да ће садржај увек бити доступан на адреси интернет странице коју препоручује.
167
ПРИЛОГ 1
1. Повежи одговарајуће делове реченица тако да тврдње буду тачне.
Облачим пиџаму • • вече

Породица на окупу одмара после ручка • • ноћ
Сви спавају • • јутро
Ја сам у школи • • послеподне
Пробудио/пробудила сам се и перем зубе • • преподне
Решење:
Облачим пиџаму – вече;
Породица на окупу одмара после ручка – послеподне;
Сви спавају – ноћ;
Ја сам у школи – преподне/послеподне (зависи од смене у школи);
Пробудио/пробудила сам се и перем зубе – јутро.
168
Час број: 35
Наставна јединица Мерење времена и часовник
звучници, платно, модел часовника са казаљкама, картица уз
уџбеник Мој часовник, радни листић
Циљ часа  Усвајање знања о деловима часовника.
 Упознавање с коришћењем часовника с казаљкама и дигиталног
часовника.
 Оспособљавање ученика за коришћење часовника и мерење
времена.
временске одреднице: сат, дан, седмица, месец, година;
Кључни појмови Часовник, сат, минут
Међупредметно Математика, Српски језик
Активности Слушају, уче начин коришћења часовника, одговарају на питања,
ученика слушају одговоре других ученика, посматрају илустрације,
закључују на основу посматрања, сарађују са вршњацима у
играма.
169
Производи
Ток часа
СЛИЧНИ СМО, АЛИ И РАЗЛИЧИТИ
Ова игра се игра да би се ученици међусобно боље упознали. Учитељица/учитељ изговара
налоге, а ученици устају.
„Нека устану ученици који воле рано да устају... Нека устану ученици који воле касно да
лежу... Нека устану ученици који раде домаћи задатак одмах после школе... Нека устану
ученици који после школе иду на тренинг... Нека устану ученици који после школе иду у
музичку школу...”
Питања се осмишљавају у складу са средином у којој деца живе.
Прича у сликама
170
Пажњу ученика усмерити на Причу у сликама у уџбенику на страни 55. Подсетити их на
делове дана. Разговарати о њиховим свакодневним активностима, наводећи их питањима:
Када устајете? Како називамо тај део дана? Када доручкујете? Када почиње први час у
школи? Реците назив тог дела дана. Када решавате домаћи задатак? Шта све радите у току
дана, након што урадите домаћи задатак, а пре него што одете на спавање? Како се назива
тај део дана? У које доба дана идете на спавање? Колико часова траје дан? Шта нам помаже
да не закаснимо на наше дневне активности? Да ли знате да гледате на сат? Ко вам у томе
помаже?
Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас ћемо причати о деловима часовника и
како се мери време часовником.
Учитељица/учитељ записује наслов на табли, а ученици га преписују у свеске
(Мерење времена и часовник).
Делови часовника
Посматрање илустрације часовника на страни 56 и разговор о њој.

Учитељица/учитељ на свом већем моделу часовника са казаљкама (садржај Дидактичке кутије)
показује његове делове. Објашњава да је бројчаник подлога са бројевима од 1 до 12, који
показују сате. Ученици уочавају да постоје мала и велика казаљка. Између бројева су ознаке за
минуте. Учитељица/учитељ заједно са ученицима броји колико има цртица тј. колико минута
прође од једног до другог броја и то повезује са једним сатом који има 60 минута. Истаћи да
мала казаљка показује сате, док велика показује минуте. Разговор усмеравати низом питања:
Реците бројеве који се налазе на бројчанику. Има ли разлике између казаљки? Пребројте
цртице између бројева. Колико један сат има минута? Када мала казаљка показује број два,
колико има сати?Када се велика казаљка помери од броја 12 до броја 3, колико је минута
прошло?
Истаћи: Часовник је справа којом меримо време. Састоји се од бројчаника, велике и мале
казаљке. Мала казаљка показује сате. Велика казаљка показује минуте.
Ако дан траје 24 сата, колико кругова мала казаљка обиђе на часовнику?
У току једног дана, мала казаљка обиђе цео круг два пута.
Када мала казаљка обиђе један пун круг, колико је прошло сати?
Учитељица/учитељ упућује ученике на дигитални садржај – Интерактивно упознавање
часовника.
Учитељица/учитељ заједно са ученицима посматра, коментарише и анализира.
Мала казаљка
171
Уџбеник, страна 56.
Истаћи да је тада прошло 12 сати и да је то половина једног дана.
Велика казаљка показује минуте. Положај велике казаљке показује колико је минута прошло од
пуног сата. Учитељица/учитељ демонстрира померање велике казаљке на сату из Дидактичке
кутије и заједно са ученицима броји минуте.
Од 12 до 1 прошло је 5 минута, од 12 до 2 прошло је 10 минута, показује и броји 15, 20, 25, 30,
35, 40, 45, 50, 55, 60. Напоменути да је, када велика казаљка обиђе цео круг, прошло 60 минута
или цео сат.
Ако сат траје 60 минута, колико минута траје пола сата?
Велика казаљка
Како се некада мерило време?

Како су људи одређивали време док није био измишљен часовник? Како су све људи мерили
време?
Испричати ученицима како се некада мерило време. Приказати слике различитих справа за
мерење времена – сунчаног, воденог и пешчаног сата. Упутити ученике на уџбеник, на страну
59.
Учитељица/учитељ упућује ученике на дигитални садржај. Заједно посматрају, коментаришу и
анализирају.
Мерење времена некад и данас
Садржај+
Какви све часовници постоје?
Где проверавате тачно време? Какве часовнике ми данас користимо? Какве часовнике ви у
вашој кући имате?
Постоје различити часовници: ручни, зидни, дигитални, џепни, водоотпорни... Часовници који
се данас праве могу да буду пластични, метални, да имају кожне наруквице, неки могу да се
носе у води. Колико је сати можемо погледати и преко телефона. Данашњи телефони углавном
дају опцију на екрану колико је сати и многи људи добијају информацију о времену преко
телефона. У данашње време сатови имају и естетску вредност, носе се као накит. Многе фирме
се утркују која ће што лепше и оригиналније осмислити изглед часовника и наруквице.
У многим градовима на трговима или на зградама постоје часовници који представљају
туристичку атракцију града. Најпознатији часовник је Биг Бен у Лондону. Такође, у Новом
172
Саду на Петроварадинској тврђави постоји часовник на коме су замениле улогу мала и велика
казаљка.
Садржај +
Да ли знате шта ћете користити ако желите да прецизно измерите за колико је неки
спортиста претрчао стазу од 100 м или колико је времена потребно да преплива базен?
Када желите прецизно да измерите колико минута и секунди нешто траје, користићете
штоперицу. Штоперицом се мере секунде. Један минут има 60 секунди.
На многим часовницима, поред велике и мале казаљке, уочићете танку казаљку која мери
секунде.
Решавање задатка са радног листића (Прилог 1)

Ученици индивидуално решавају задатак, а у пару проверавају урађено. Учитељица/учитељ
обилази ученикe и помаже уколико је то неопходно, те проверава тачност урађеног.
За следећи час потребно је направити свој часовник.
Часовник
Часовник је справа којом меримо време.

Састоји се од бројчаника, велике и мале казаљке.
Мала казаљка показује сате.
Велика казаљка показује минуте.
У току једног дана, мала казаљка обиђе цео круг два пута.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
173
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
174
ПРИЛОГ 1
Повежи одговарајуће делове реченица тако да тврдње буду тачне.
Мала казаљка показује • • 24 пута.

Велика казаљка показује • • сате.
У току једног дана велика казаљка обиђе круг • • минуте.
Један сат има • • 60 минута.
У току једног дана мала казаљка обиђе круг • • 2 пута.
Решење:
Мала казаљка показује минуте.
Велика казаљка показује сате.
У току једног дана велика казаљка обиђе круг 2 пута.
Један сат има 60 минута.
У току једног дана мала казаљка обиђе круг 24 пута.
175
Час број: 36
Наставна јединица Колико је сати и минута
мултимедијални ПДФ уџбеник, рачунар, пројектор, звучници,
платно, модел часовника са казаљкама, картица уз уџбеник Мој
часовник, радни листић, часовник
Циљ часа  Усвајање знања о деловима часовника.
 Упознавање с коришћењем часовника с казаљкама и
дигиталног часовника.
времена.
 Развијање способности за оријентисање у времену у односу на
делове дана и предстојеће дневне активности.
176
играма.
Производи
Ток часа
Ученицима прочитати песму „Једна птица куца, куца, куца” Душана Радовића или је пустити са
линка https://www.youtube.com/watch?v=fmv6qrLvAqM2.
2
177
Једна птица куца, куца, куца
Једна птица куца, куца, куца

Невидљиве залогаје кљуца.
Кљуца зрна часова и дана
- чудна птица, врло смешна храна!
Тик-так, тик-так, тик-так.
Мала птица у маленом стану

Појела је дан данашњем дану.
Прича, броји, тихо, ситно куца
- невидљиве залогаје кљуца!
Тик-так, тик-так, тик-так.
Ова песма је мала загонетка. На шта песник мисли када говори о птици? Какве залогаје
кљуца? Шта је њена храна?
Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас ћемо учити да гледамо на сат.
Учитељица/учитељ записује наслов на табли, а ученици га преписују у свеске (Колико је сати и
минута?).
Мерење времена
Учитељица/учитељ подстицајним питањима уводи ученике у нове садржаје:

Да ли неко зна да гледа на сат? Зашто је важно да знамо колико је сати? Да ли неко има свој
сат?
Напоменути да сазнајемо колико је сати тако што гледамо на казаљке на бројчанику часовника.
Када је велика казаљка на броју 12, очитавамо пуне сате.
Учитељица/учитељ прати слике у уџбенику на страни 57, упућује ученике и демонстрира на

сату који се налази у Дидактичкој кутији.
Колико је сати и минута?
Учитељица/учитељ на свом моделу помера казаљке, а ученици говоре време које сат показује.
На исти начин анализирају се часовници приказани у уџбенику.
178
Истаћи да велика казаљка показује колико је минута прошло после сата који показује мала
казаљка.
Дигитални садржај
Учитељица/учитељ упућује ученике на Анимацију – мерење времена. Посматрати,
коментарисати и анализирати.
Анимација
Мерење времена
Учитељица/учитељ на свом моделу помера казаљке, а ученици говоре време које сат показује.
Савет
Да ли касните или сте тачни када се налазите са неким?
Истаћи и дати савет да када се договоре са неким да се виде у одређено време, треба да се труде
да не касне. Тиме се показује поштовање према тој особи.
Навиј ме...
Ученици узимају своје сатове од картона које су донели од куће и играју игру.
Учитељица/учитељ пита:
У колико сати крећете у школу? Када почиње час? У колико сати ручате? У колико сати
идете на спавање? Када гледате телевизију? Када вам почиње тренинг?
После сваког питања упоређивати одговоре ученика и анализирати њихове навике.
Дигитални садржаји
Ученици се упућују на задатке – Мерење времена. Анализирати одговоре, похвалити ученике
који их веома успешно решавају.
Задаци – Мерење времена 1
__________________________________________________________________________________
Колико времена је потребно?
Објашњавамо ученицима да време меримо секундама, минутима и сатима.
Узети сат који ради и питати ученике: Колико времена је потребно да шутнемо лопту?
Колико времена је потребно да скочимо? За колико можемо да поједемо банану? Да вежемо
пертлу? Да погледамо цртани филм? Да отпутујемо у суседни град?
179
_________________________________________________________________________________
У завршном делу часа ученици решавају задатке на радном листићу.

_________________________________________________________________________________
ИГРОВНА АКТИВНОСТ У ПАРУ
Колико је сати?
Сваки ученик намешта казаљке на свом часовнику. Парови размењују своје часовнике и
одређују дата времена.
__________________________________________________________________________________________
Задати ученицима да код куће вежбају читање времена на својим часовницима.
Часовник
Сада је осам сати. Десет сати и десет минута. Четири сата.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
180
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
ПРИЛОГ 1
1. Аутобус је кренуо из Београда у 9 часова и стигао у Суботицу у 12 часова. Колико

је путовао?
_____________________________________________________________________
2. Марија до школе путује 30 минута. Од куће је кренула у 7 сати и 25 минута. Да ли

ће стићи на време ако настава почиње у 8 часова?
_____________________________________________________________________
Решење:
1. Аутобус је путовао 3 сата.
2. Марија ће стићи на време пошто стиже у школу у 7 сати и 55 минута.
181
Час број: 37
Наставна јединица Преподневно и послеподневно мерење времена
звучници, платно, модел часовника са казаљкама, картица уз
уџбеник Мој часовник, радни листић
Циљ часа  Оспособљавање ученика за коришћење часовника и
преподневно и послеподневно мерење времена.
 одреди време својих активности;
182
играма.
Производи Илустрација
Ток часа
Час започети решавањем загонетака:

Крила нема, а лети. (време)
Језик нема, али радо ће рећи кад треба устати, а кад треба лећи. (часовник)
Цео дан иде, а никуд не одмиче. (сат)
183
Две другарице: једна другу стално јури по сваком кругу. Да их нема, упамти, каснио би свуда
ти. (казаљке на сату)

Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас ћемо причати о преподневном и
послеподневном мерењу времена.
Учитељица/учитељ записује наслов на табли, а ученици га преписују у свеске (Преподневно и
послеподневно мерење времена).

Започети разговор питањима:
Како идете у школу, пре подне или после подне? Када вам почињу часови када идете у школу
пре подне? Када вам почињу часови када идете у школу по подне? У колико сати идете на
спавање?
Преподневно и послеподневно мерење времена
Ученицима објаснити да се време пре подне и после подне другачије записује. Већ смо рекли да
мала казаљка у току дана обиђе два пута цео круг. У првом кругу мала казаљка показује сате од
1 до 12. У другом кругу означава сате од 12 до 24. Дакле, након поднева у 12 сати, наредне
часове зовемо 13, 14, 15 и тако редом. Тако се зна да је 17 сати после подне када нам часовник
са казаљкама показује 5 сати током послеподнева.
Упућивање ученика на дигитални садржај – Симулација мерења времена. Анализирати и
коментарисати преподневно и послеподневно мерење времена.
Дигитални часовник и часовник с казаљкама
Уочавање разлике у мерењу времена пре подне и после подне, путем илустрације
часовника и указивањем на дигитални часовник.
Упутити ученике на уџбеник на илустрацију сата на страни 58.

Колико је сати приказано на првом часовнику? Које је време приказано на дигиталном сату?
Објаснити ученицима да ако нам часовник показује 4 сата после подне, онда кажемо да је 16
сати. Скренути пажњу да се увек на сат додаје 12 и на тај начин одређује послеподневно време.
Ако нам часовник показује 9 сати увече, онда кажемо да је 21 сат.
Колико је сати?
Учитељица/учитељ узима сат из Дидактичке кутије и даје га једном ученику који показује
184
осталим ученицима одређено време, а они имају задатак да кажу колико је сати. Постављати
питање тако што ће се истаћи доба дана. На тај начин се проверава да ли су ученици добро
схватили преподневно и послеподневно мерење времена. Ученик који се јавио и знао одговор
следећи бира време на сату и поставља питање.

Ученици индивидуално решавају задатке. Учитељица/учитељ обилази ученикe и помаже
уколико је то неопходно, а затим заједно проверавају урађено.
Задатак за рад у свесци

У завршном делу часа са ученицима разговарати о њиховим активностима у току дана, о
времену када их обављају. Тражити од њих да своје активности кроз стрип-илустрације у шест
слика представе цртежом и да напишу у које време их обављају. Најлепше радове похвалити.
Едукативна игрица
Упутити ученике на дигитални садржај и едукативну игрицу.
Едукативна игрица – Петра и њен ручни сат
Преподневно и послеподневно мерење времена
- У току једног дана мала казаљка на часовнику обиђе два круга. Први круг пре
подне, а други круг после подне.
- Послеподневне сате пишемо 13h (1+12), 14h (2+12) и тако до 24h (12+12)

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
185
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
186
ПРИЛОГ 1
1. Доцртај казаљке:
2. Погледај слике и напиши шта ће Марија радити у току дана и у које време:
__________________________________________________________________________
187
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
Решење:
1.
2. Могући одговори. (Учитељица/учитељ може прихватити све остале одговоре који

описују шта ради девојчица.)
У седам сати Марија спава.

У девет сати она иде у тоалет.
У десет сати иде у купатило и пере зубе.
У десет сати Марија се игра лоптом.
Марија има пса и игра се са њим у четрнаест часова.
У петнаест часова Марија игра игрице на рачунару.
Марија се игра коцкицама у петнаест часова.
У осамнаест часова она чита књиге.
188
Час број: 38
Наставна област Кретање и оријентација у времену
Наставна јединица Мерење времена и часовник
рачунар, пројектор, звучници, платно, хамер, радни листић
Циљ часа  Утврђивање знања о деловима часовника.
 Утврђивање знања о коришћењу часовника с казаљкама и
времена.
временске одреднице: сат, дан,седмица, месец, година;
 понаша се тако да уважава различитости својих вршњака
и других људи;
189
играма.
Производи Плакат-сат
Ток часа
Реши осмосмерку (Прилог 1). У њој се крију следеће речи:
САТ, СЕКУНД, ВЕЧЕ, ВРЕМЕ, ЧАС, ЧАСОВНИК, ЈУТРО, КАЗАЉКА, МИНУТ, ПОДНЕ,
ПОНОЋ

Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас ћемо поновити оно што смо учили о
часовнику и о мерењу времена.
Учитељица/учитељ записује наслов на табли (Мерење времена и часовник), а ученици га
преписују у свеске.

Учитељица/учитељ дели ученике у групе и објашњава задатак. Свака група добија хамер на
коме је исцртан сат и сличице на којима су приказане дневне активности једне особе (Прилог
2). Њихов задатак је да осмисле како ће организовати време. Ученици могу исећи сличице и
лепити их на одређене сате и минуте. Такође, имају задатак да напишу колико ће та активност
трајати. Бирају представника групе који ће на крају презентовати њихов рад.
Саопштење резултата рада групе

Након што истекне време предвиђено за рад, представници група извештавају о раду своје
групе. Док вођа једне групе саопштава резултате, ученици осталих група слушају и дискутују о
решењима.
Анализа рада група

Веома је важно да се увек након групног рада анализира рад сваке групе појединачно. На тај
начин ученици стичу увид у начине рада осталих група, у различита решења и ставове осталих
ђака. Тада они износе своје мишљење о раду одређене групе, трудећи се да истакну и добре и
лоше елементе. Вођа сваке групе треба да истакне допринос сваког члана, док остали
анализирају успешност сваке групе у решавању задатака. Деца упоређују рад групе, проналазе
190
предности и слабости у свом и њиховом раду и на тај начин негују и подстичу вршњачку
сарадњу, толеранцију и едукацију.
Решавање задатака у Радној свесци

Ученици индивидуално решавају задатке у Радној свесци на странама 39 и 40, а у пару
проверавају урађено. Учитељица/учитељ обилази ученике и помаже уколико је то неопходно и
проверава тачност урађеног.
Упутити ученике на дигиталне садржаје и задатке о мерењу времена.
Мерење времена и часовник

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
191
ПРИЛОГ 1
1. Реши осмосмерку. У њој се крију следеће речи:
САТ, СЕКУНД, ВЕЧЕ, ВРЕМЕ, ЧАС, ЧАСОВНИК, ЈУТРО, КАЗАЉКА, МИНУТ, ПОДНЕ, ПОНОЋ
Ч А С О В Н И К
А Е Е Р Р П С А
С Ч К Т Е О А З
Н Е У У М Н Т А
А В Н Ј Е О В Љ
П О Д Н Е Ћ И К
Т И Т У Н И М А
Решење:
Ч А С О В Н И К
А Е Е Р Р П С А
С Ч К Т Е О А З
Н Е У У М Н Т А
А В Н Ј Е О В Љ
П О Д Н Е Ћ И К
Т И Т У Н И М А
192
ПРИЛОГ 2
Организуј Ивану време у току једног дана. Исеци сличице и залепи их на одређене сате
и минуте тако да организујеш Иванов радни дан. Напиши колико ће свака активност
трајати.
193
Организуј Маји време у току једног дана. Исеци сличице и залепи их на одређене сате
и минуте тако да организујеш Мајин радни дан. Напиши колико ће свака активност
трајати.
194
Организуј Николи време у току једног дана. Исеци сличице и залепи их на одређене сате
и минуте тако да организујеш Николин радни дан. Напиши колико ће свака активност
трајати.
195
Час број: 39
Наставна јединица Седмица
рачунар, пројектор, звучници, платно, радни листић, лопта
Циљ часа  Усвајање временских одредница, упознавање са седмицом и
њеним трајањем, именима дана у седмици и њиховим
редоследом.
 Оспособљавање ученика за разликовање радних и нерадних
дана у седмици.
Кључни појмови Седмица
Међупредметно Физичко васпитање, Музичка култура, Српски језик, Ликовна
повезивање култура
196
Производи Илустрација
Ток часа
Баци лопту и погоди
Циљ ове игре лоптом јесте именовање дана у седмици и упознавање њиховог редоследа.
Деца стоје у кругу, у центру је учитељица/учитељ или други ученик са лоптом у руци.
Учитељица/учитељ баца лопту једном детету и каже, на пример: „Уторак“. Дете које
ухвати лопту мора именовати дан који следи након уторка или дан који му претходи (у
зависности како се договоре за тај круг). Када дете да тачан одговор, враћа лопту
учитељици/учитељу или другом ученику који је у центру.
197
Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас ћемо причати о седмици.
Учитељица/учитељ записује наслов на табли (Седмица), а ученици га преписују у свеске.
Учитељица/учитељ упућује ученике на страну 60 у уџбенику и каже им да су се картице

измешале. Тражи од ученика да напишу одговарајуће бројеве као што је започето да би
редослед дана у седмици био тачан. Одговоре могу проверити на крају стране.
Колико седмица има дана? Којим данима идете у школу? Како се зову ти дани? Којим данима
не идете у школу? Како се зову ти дани?
Истаћи да седмица има седам дана, зато се и зове седмица. Сваки дан у седмици има своје
име. Првих пет дана у седмици (понедељак, уторак, среда, четвртак и петак) су радни.
Тада се иде у школу. Субота и недеља су нерадни дани или дани викенда.
Обавезе у седмици
Које обавезе имате током седмице? Када идете на тренинг? Којим данима имате енглески
језик? Да ли неко иде у музичку школу? Када? Које дане највише волите? Да ли идете некада у
природу или на излет са родитељима? Како проводите дане викенда? Колико дана викенд
траје?
Закључити да током седмице имамо разноврсне активности. Истаћи да је веома важно да
добро испланирамо своје време да бисмо имали довољно времена за учење, слободне
активности, игру и одмор. Подсетити ученике на пословицу Што можеш данас, не
остављај за сутра.
Рад у пару
Ученици добијају задатак. (Прилог 1)
Лазар следеће недеље треба да иде код зубара, вежба математику, помогне мами, иде на
пливање, чита лектиру, иде код Маје на рођендан, а Иван га зове у госте. Испланирајте Лазару
слободно време тако да све то уради.
понедељак уторак среда четвртак петак субота недеља

зубар у 16h
198
Одглумити дијалог пред осталим ученицима након што заједно у пару попуне табелу и
испланирају Лазареву седмицу.
Пример:
Иван: Можеш ли доћи у среду код мене?
Лазар: У среду не могу. Идем код зубара. Можемо се договорити за...
Ученици добијају радни листић. Праве план за своју следећу седмицу. Учитељица/учитељ
обилази ученике, прати њихов рад, усмерава их и на крају заједнички анализирају одговоре.
У завршном делу часа пустити ученицима песму коју пева Бранко Коцкица Дани у недељи, коју
слушају док илуструју у свеске.
Аудио: Дани у недељи
Интерактивни задаци
Задаци – Седмица
Седмица
- Седам дана чини једну седмицу.
- Радни дани су: понедељак, уторак, среда, четвртак и петак.
- Субота и недеља су дани викенда.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
199
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
200
ПРИЛОГ 1
Радни листић – рад у пару
1. Лазар следеће недеље треба да иде код зубара, вежба математику, помогне мами,
иде на пливање, чита лектиру, иде код Маје на рођендан, а Иван га зове у госте.
Испланирајте Лазару слободно време тако да све то уради.
понедељак уторак Среда четвртак петак субота недеља

зубар у
16h
Одглумите дијалог пред осталим ученицима након што заједно у пару попуните табелу и
испланирате Лазареву седмицу. Договорите се ко ће бити Лазар, а ко Иван.
Пример:
Иван: Можеш ли доћи у среду код мене?
Лазар: У среду не могу. Идем код зубара. Можемо се договорити за...
Решење:
Радни листић (рад у пару)
Предложени су могући одговори. Пустити ученике да свако на свој начин испланира Лазару
слободно време.
понедељак уторак среда четвртак петак субота недеља

Лазар чита Мајин зубар у 16h Лазар Лазар Тренинг Лазар и
лектиру рођендан помаже вежба пливања Иван се
мами математику друже
201
ПРИЛОГ 2
1. Допуни реченице одговарајућим речима. Након тога попуни табелу као што је
започето.
Данас је ________________. Јуче је био ____________________ и ишли смо у

позориште. Прекјуче је била _______________________. Имали смо пет часова.
____________________ је _________________, а __________________ је недеља.
Тада не идемо у школу.
среда четвртак петак субота недеља
данас
2. У празна поља упиши своје обавезе у току седмице.
понедељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља
Решење:
Данас је ___петак_____. Јуче је био ____четвртак___ и ишли смо у позориште. Прекјуче
је била _____среда_____. Имали смо пет часова. ___Сутра____ је ____субота____, а
_прекосутра___ је недеља. Тада не идемо у школу.
среда Четвртак петак субота недеља
прекјуче јуче данас сутра прекосутра
202
Час број: 40
Наставна јединица Mесец и година
Наставна средства Уџбеник Свет око нас 2, мултимедијални ПДФ уџбеник, рачунар,
пројектор, звучници, платно, картице, календар
Циљ часа  Усвајање временских одредница месец и година.
 Упознавање са месецима и њиховим трајањем, именима и
њиховим редоследом.
 Упознавање са годишњим календаром и његовим трајањем.
 Упознавање са датумом и начином записивања.
Кључни појмови Месец, година, календар, датум
Међупредметно Математика, Српски језик, Музичка култура
203
играма.
Производи
Ток часа
204
Слушање песме „Дванаест месеци“, Миће Татића.

https://www.youtube.com/watch?v=vvCoACsp26o3
Кратко разговарати о песми, са циљем да се истакну месеци у години.
Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас ћемо причати о месецима и години.
Учитељица/учитељ записује наслов на табли (Месец и година), а ученици га преписују у свеске.
Разговор започети питањима која су ученицима позната:

Реците ког месеца сте рођени? Наведите који је сада месец. Ког месеца започиње школска
година, а ког се завршава? Који је први месец у години? Када сте били на летњем распусту?
Нагласити да једна година има 12 месеци. Сваки месец има своје име. Редослед месеци у
години је увек исти. Месец меримо данима и седмицама. Одређен им је број дана. Месец
може имати 30 или 31 дан. Фебруар је изузетак, он је једини месец који има 28 дана, а
сваке четврте године има 29 дана.
Месец и година
Приказ месеци у уџбенику на страни 61.
Колико дана има сваки месец и година?

Упутити ученике да погледају календар (садржај Дидактичке кутије) у учионици и мотивисати
их за рад питањима:
Колико дана има јануар? Колико дана ове године има фебруар? Колико дана има март? А
колико дана има април?... Да ли можемо да одредимо колико дана ће имати сваки месец, а да
не погледамо календар?
Објаснити ученицима да број дана у месецу могу одредити помоћу својих шака.
Испупчења (зглобови) показују месеце који имају 31 дан, а удубљења који имају 30, 28
или 29 дана.
Учитељица/учитељ показује на својим шакама, а затим ученици проверавају број дана на
својим шакама (илустрација у уџбенику на страни 61).
Истаћи да се година мери данима, седмицама и месецима. Година има 365 дана. Када
фебруар траје 29 дана, онда година има 366 дана. Година је проста ако фебруар има 28
дана, а преступна ако фебруар има 29 дана. Редослед месеци у години увек је исти. Година
почиње 1. јануара, а завршава се 31. децембра. То су први и последњи дан у години.
3
205
Картице – Месеци у години

Ученицима се показују картице уз уџбеник – Месеци у години, и објашњава да је потребно да
исеку сличице. Добијају задатак да:
- поређају картице с месецима према правилном редоследу;
- поређају картице са месецима према томе колико дана трају.
Учитељица/учитељ обилази ученике, помаже уколико је то неопходно и проверава тачност
урађеног.
Годишњи календар
Упутити ученике на годишњи календар који је илустрован у уџбенику на страни 62 и дигитални
садржај. Разговарати са ученицима:
Шта на календару означавају слова П, У, С, Ч, П, С и Н? Шта мислите, због чега је Снешко
Белић у јануару, а лубеница у августу? Шта је илустровано у децембру? Зашто?
Годишњи календар
Слика календара у уџбенику, на страни 62.
Нагласити да је календар попис свих дана, седмица и месеци у једној години. За сваку
годину саставља се нови календар.
Који је данас датум?

Записати га на табли и коментарисати.
Датум је одређени дан у месецу и години.
На основу данашњег датума ученицима објаснити шта тачно представља сваки број у датуму.
Записати на табли, а ученици преписују у своје свеске. Истаћи редни број дана у месецу,
редни број месеца и годину. Усмено проверити на више различитих датума да ли су сви
ученици схватили.
Закључити да датум помаже да тачно планирамо догађаје у будућности, на пример, када ћемо
ићи на излет, другару на рођендан и друго. Датуми указују и на значајне догађаје у прошлости,
на пример, када су рођени бака и дека, када су рођени њихови родитељи и друго.
Дигитални садржаји
Систематизовање лекције кроз анимацију.

Анимација
Календар
Упутити ученике на дигиталне садржаје и едукативну игрицу Сава и календар.

206
Задаци – Календар
Едукативна игрица – Сава и календар
Сазнај+
Пут Земље око Сунца
Да ли се Земља креће?
Истаћи да су сазнали на прошлим часовима да се Земља окреће.
Објаснити да поред тога што се Земља окреће, она и путује око Сунца. То путовање Земље око
Сунца траје једну годину, тачније 365 или 366 дана.

У завршном делу часа разговарати са ученицима о справи која успорава и убрзава време.
Тражити од њих да опишу када би је и за шта искористили. Похвалити занимљиве и маштовите
одговоре.
За домаћи задатак ученици добијају радни листић (Прилог 1).
Месец и година
- Месец меримо данима и седмицама.

- Месеци у години: јануар, фебруар, март, април, мај, јун, јул, август, септембар,
октобар, новембар и децембар.
- Годину меримо данима, седмицама и месецима.
- Проста година има 365 дана, а преступна година има 366 дана.
- Календар је попис свих дана, седмица и месеци у години.
- Датум је одређени дан у месецу и години.
25. 6. 2019.
редни бр. дана редни бр. месеца година

______________________________________________________________________________
207
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
208
ПРИЛОГ 1
1. Допуни реченице:
Први месец у години је ____________________. Седми месец у години је

__________________, а осми ________________________.
У једној години _______________ месеци има 30 дана. Месеци који имају 31 дан
су:
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
2. Направи позивницу и позови другаре на свој рођендан:
Позивам те
на прославу
______________________________
Датум ________________________
Од __________ до __________ часова
Адреса ________________________
209
Решење радног листића:
1. јануар
јул, август
4
јануар, март, мај, јул, август, октобар и децембар.
210
Час број: 41
Наставна јединица Седмица, месец и година
Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у групи
платно
Циљ часа  Утврђивање знања о усвојеним временским одредницама –
седмица, месец и година.
 Утврђивање знања о седмици и њеном трајању, именима дана у
седмици и њиховом редоследу.
 Утврђивање знања о разликовању радних и нерадних дана у
седмици.
 Утврђивање знања о месецима у години, њиховoм трајању,
именима и њиховом редоследу.
 Утврђивање знања о годишњем календару и његовом трајању.
 Утврђивање знања о датуму и начину записивања.
временске одреднице: сат, дан, седмица, месец и година;
Кључни појмови Седмица, месец, година, календар, датум
Међупредметно Математика, Музичка култура, Физичко васпитање
211
ученика закључују на основу посматрања, сарађују са вршњацима у
играма.
Производи
Ток часа
Проверити како су ученици урадили домаћи задатак са радног листића. Заједнички анализирати
одговоре.
Пронађи моје место
Учитељица/учитељ изабере седморо деце који учествују у првој игри, остали прате и
посматрају у тишини. Ђаци не смеју међусобно да комуницирају речима већ само
покретима. Могу једно друго да усмеравају и пантомимом показују. Учитељица/учитељ на
самолепљивим стикерима исписује називе дана у недељи које лепи ученицима на чело.
Сваки ученик има залепљен стикер са једним даном у недељи. Ученик не зна шта му пише
на челу, али остали ученици знају. Задатак је да стану на своја места у низу. Потребна је
међусобна сарадња, поверење и концентрација да би се задатак испунио. Када се поређају,
питати ученике да закључе сами који су дан у седмици на основу тога што виде осталима
на челу.
Ова игра се може играти и на други начин тако што сада учитељица/учитељ изабере
дванасторо ђака. На самолепљивим стикерима исписује називе месеци у години које лепи
ученицима на чело. Сваки ученик има залепљен стикер са једним месецом у години.
Такође, када се поређају по реду у низу, питати ученике да закључе сами који су месец у
години на основу тога што виде осталима називе на челу.
Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас ћемо поновити научено о седмици,
месецу и години.
Учитељица/учитељ записује наслов на табли, а ученици га преписују у свеске (Седмица, месец
и година).
Квиз – Шта знамо о седмици, месецу и години

212
Ученици се деле у групе, те бирају вођу групе. Свака група добија заставицу коју вођа подиже
када се сви договоре који ће одговор дати. Он ће одговарати у име целе екипе. Група мора да
смисли име и оно се бележи на табли у табели за поене. За сваки тачан одговор група добија 1
поен.
1. Колико радних дана има у седмици и који су?

2. Поређај појмове по дужини трајања од најкраћег до најдужег: месец, дан, година,
седмица.
3. Који датум ће бити за три дана?
4. Колико месеци има по 30 дана?
5. Који месец има 28 дана?
6. Колико дана има година када је преступна?
7. Који је шести месец?
8. У ком месецу крећемо у школу?
9. Ако је мој рођендан у јуну, а Марков два месеца касније, када он слави рођендан?
10. Ако на распуст идемо 19. априла, а крећемо у школу 3. маја, колико дана ћемо бити на
распусту?
11. Ако је Иван рођен 2017. године, а његов старији брат Лазар 2014. године, колико је
Лазар старији од Ивана?
12. Колико седмица има у једном месецу?
13. Ако је данас уторак, који дан ће бити прекосутра?
14. Ако је данас недеља, који дан је био пре три дана?
15. Који је дан у години датум 10. јануар 2019. године?
Радна свеска
Ученици индивидуално решавају задатке из Радне свеске на странама 41 и 42. Решења

проверавају самостално упоређујући их са решењима с краја уџбеника. Учитељица/учитељ
обилази ученике и помаже уколико је то неопходно, и проверава тачност урађеног.
Садржај +
Ученике упутити да прочитају књигу Јасминке Петровић „Од читања се расте”, у којој су
називи поглавља дани у недељи.
У завршном делу часа читати занимљивости: Како су настали називи дана у недељи.
Коментарисати називе и питати ученике да ли они имају своје предлоге. Похвалити занимљиве
одговоре.
Како су дани доби имена?
ПОНЕДЕЉАК – Некада је био други дан по реду. На словенским језицима значи „после недеље”
(по недељи).
УТОРАК – на старословенском значи „други”.
СРЕДА – означава средину „сред недеље”.
213
ЧЕТВРТАК – четврти дан у недељи.
ПЕТАК – пети.
СУБОТА – некада је била последњи дан у седмици и значи „свети одмор”.
НЕДЕЉА – означава дан када се не ради, „не дјела”.
На крају часа ученицима се може пустити песма „Дани у недељи”, коју пева Миња Субота.
Аудио: Дани у недељи
Ученици могу играти коло уз песму. Напоменути им да се дани у седмици понављају у току
године више пута и да се врте укруг као у песми.
Ученици добијају домаћи да заврше задатке у Радној свесци на страни 43.
Седмица, месец и година

Квиз
1. група 2. група 3. група

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
214
Час број: 42
Наставна јединица Календар празника
демонстрације
рачунар, пројектор, звучници, платно, укрштеница и радни
листић
Циљ часа  Стицање знања о празницима и датуму када се и на који начин
прослављају.
 Препознавање обележја неких празника у свакодневном
животу.
 Развијање толеранције према обичајима других народа.
 Упознавање са правилима лепог понашања приликом
прослава.
Кључни појмови Празници
Међупредметно Математика, Српски језик, Народна традиција, Грађанско
повезивање васпитање, Верска настава
215
Производи
Ток часа
Проверити домаћи задатак са прошлог часа, заједнички анализирати одговоре.
Решавање укрштенице
Ученици одговарају на постављена питања, а након уписаних појмова у дата поља укрштенице
долазе до решења ПРАЗНИЦИ. Укрштеница се налази у Прилогу 1.
216
Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас ћемо разговарати о празницима и
периоду у години када се они прослављају.
Учитељица/учитељ записује наслов на табли (Календар празника), а ученици га преписују у
свеске.

Упутити ученике на илустрације на страни 64 у уџбенику. Покренути разговор питањима
ослањајући се на знања од прошле године.
Шта су празници? Препознајте и именујте празнике са илустрација. Које још празнике знате?
Истаћи и подсетити ученике да постоје дани у години када се обележавају неки важни
догађаји. Ти посебни дани називају се празници. За сваки празник постоје одређени
обичаји: како га честитамо, како га славимо и са ким га прослављамо.
Док се говори о сваком празнику, учитељица/учитељ може на табли записати назив сваког
празника и датум када се тај празник прославља.
Упутити ученике на видео. Коментарисати и анализирати са ученицима.
Видео
Празници и обичаји
Рођендан
Када славите рођендан? Како прослављате рођендан? Шта вам је тог дана најзанимљивије?
Рођендан је породични празник који свако прославља на дан када је рођен. Постоје људи који
су рођени истог датума. (Напомена: проверити да ли је у разреду такав случај.)
Божић
Када прослављамо Божић? Како га прослављате? Када је Бадњи дан?
Божић је значајан верски и породични празник. Већина људи у Србији га прославља 7.
јануара. Тог дана је рођен Исус Христ. Истаћи ученицима да неки наши суграђани
прослављају Божић другог датума, 25. децембра.
Подсетити се обичаја и разговарати о Бадњем дану и народном обичају сечења бадњака (дрво
храста), о одласку у цркву, сечењу колача (чеснице), уношењу сламе и бадњака у кућу, о храни
која се спрема, о уношењу жита у кућу, о доласку положајника (прва особа која на Божић уђе у
нашу кућу), о здравицама и поздрављању других људи у време Божића.
Сазнај +
Божић је један од празника за који се везују многи лепи и познати обичаји који се преносе
с колена на колено. Али да ли знате шта је коринђање и ко су коринђаши?
Коринђање је стари обичај који се задржао само у неким деловима Војводине, где деца певањем
божићних песама честитају својим комшијама Бадње вече, а заузврат добијају дарове. Деца се у
сумрак окупљају у мање групе и певају специјалне песмице баш за ту прилику. Одлазе редом у
куће својих комшија и пријатеља. На вратима их дочекују домаћини и часте их слаткишима,
јабукама, шљивама, орасима.
217
Нажалост, данас је све мање коринђаша и овај народни обичај полако изумире, посебно у
градским срединама.
„Ја сам мали Ива,

Трчим преко њива,
Њиве се зелене,
газде се веселе.“
Ускрс
За који празник се фарбају јаја?
Објаснити да је Ускрс или Васкрс највећи хришћански празник. Он је верски и породични
празник и сваке године се прославља другог датума.
Бајрам и Ханука
Проверити има ли у одељењу ученика који славе ове празнике: Да ли неко у разреду прославља
Бајрам или Хануку?
Подсетити ученике да Бајрам славе људи муслиманске вероисповести, а Хануку славе људи
јеврејске вероисповести. Уколико у разреду има ученика муслиманске или јеврејске
вероисповести, они причају осталима о обичајима.
Нова година
Када китимо јелку? Кога очекујемо? Да ли се радујете пакетићима? Шта добијамо? На који
начин прослављате Нову годину?
Истаћи да је Нова година породични празник. Тада се не иде у школу, сви људи су тог дана на
одмору и најчешће у оквиру своје породице прослављају овај празник. Истаћи да се Нова
година прославља 31. децембра, а да је 1. јануар први дан нове календарске године.
Нова година се слави у целом свету. Китимо новогодишњу јелку, дајемо поклоне драгим
особама и чекамо да се казаљке поклопе на 12 часова. Тада честитамо једни другима долазак
Нове године.
Да ли се овај празник слави само код нас или у читавом свету? Да ли Нова година стиже у
исто време људима на целој планети?
Може се поменути да људи у другим деловима света прослављају Нову годину и неког другог
датума, не славе је сви 31. децембра.
Дан жена – 8. март

Коме ви прво честитате 8. март? Да ли сте правили честитке?
Дан жена се прославља свуда у свету 8. марта. Тог дана мамама, бакама, теткама и свим
женама које волимо дајемо поклоне. То може да буде цвет, честитка, цртеж, фотографија,
чоколада и обавезно – пољубац.
Свети Сава
Ко је био Свети Сава? Како се прославља у нашој школи? Шта се тог дана пева на приредби?
218
Свети Сава се прославља 27. јануара и то је дан када школе прослављају своју славу. Тог дана
деца долазе у школу, али нема наставе, већ се одржава Светосавска академија. Свети Сава је
први учен човек међу Србима који је описмењавао неписмене људе и учио их стварима важним
за живот.
Упутити ученике на дигитални садржај – Интерактивни приказ Календар празника.
Посматрати са ученицима, анализирати и коментарисати.
Календар празника
Празници насеља
Да ли постоји празник који се прославља у нашем насељу? На који начин се прославља?
Истаћи да и насеља имају своје празнике. Тада се одржавају приредбе, концерти, вашари,
изложбе... Људи се друже и забављају.
Напоменути да се у главном граду Републике Србије у Београду обележава 20. октобар – Дан
ослобођења. Тог дана се полажу венци на споменике ослободиоцима, одржавају приредбе...
Радна свеска
Ученици индивидуално решавају задатке из Радне свеске на страни 44. Решења проверавају у
пару. Учитељица/учитељ обилази ученике, помаже уколико је то неопходно и проверава
тачност урађеног.

У завршном делу часа ученици причају о томекоји је њима омиљени празник и због чега, шта
им се посебно допада у вези са тим празником.
Ученици индивидуално решавају задатак. Учитељица/учитељ обилази ученике и помаже
уколико је то неопходно, а затим заједно проверавају урађено.
Задаци – Календар празника
Покренути едукативну игрицу Сачувај Петрину забаву или упутити ученике да је играју код
куће.
Едукативна игрица
Сачувај Петрину забаву
Ученици добијају задатак да опишу у неколико реченица празник који им се највише допада,
напоменути да истакну датум када се он прославља. Такође, добијају задатак да напишу ког
дана у седмици ове године пада тај празник. Они који желе могу илустровати.
219
Календар празника
- Празници су дани када прослављамо значајне догађаје.

- Божић 7. јануар
- Нова година 1. јануар
- Дан жена 8. март
- Свети Сава – школска слава 27. јануар
- Празници насеља

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
ПРИЛОГ 1
1 П А П Р И К А 1. Љуто поврће
2 Т Р Ч А Њ Е 2. Кретање на кросу
3 Ј А Н У А Р 3. Први месец у години
4. Има 30 слова
4 А З Б У К А
5. Равно земљиште без узвишења...
5 Р А В Н И Ц А
6 У Л И Ц А 220
7 Б И Ц И К Л
8 Р И Б А
6. У насељу се сналазимо помоћу...
7. Превозно средство на два точка
8. Животиња која живи у води
221
ПРИЛОГ 2
1. Који празници су приказани на сликама? Напиши називе празника.
___________________________ _________________________ ____________________________
____________________________ ___________________________
Решење:
Осми март; Нова година; Божић; Ускрс; Свети Сава
222
Час број: 43
Наставна јединица Годишња доба
Облици рада Фронтални, индивидуални, рад у пару/групи
демонстрације, игровне активности/егземпларнa методa
Наставна средства Уџбеник Свет око нас 2, PowerPoint презентација,
платно, радни листићи
Циљ часа  Усвајање знања о годишњим добима, њиховим одликама,
месецима који их чине.
 Усвајање знања о трајању годишњих доба.
 Указивање на цикличност годишњих доба и појава у
природи.
 Развијање способности за оријентисање у времену у односу
на годишња доба.
 Неговање кооперативности у раду.
 Развијање истраживачких активности.
 Развијање техника сазнајног процеса: посматрање,
уочавање, упоређивање, слободно исказивање запажања.
 одреди време помоћу календара користећи временске
одреднице: сат, дан, седмица, месец, година;
 повеже промене у природи и активности људи са
годишњим добима;
компетенције компетенција за сарадњу
Кључни појмови Годишња доба, пролеће, лето, јесен, зима
Међупредметно Српски језик, Ликовна култура
223
Активности ученика Слушају, уче начин коришћења часовника, одговарају на
питања, слушају одговоре других ученика, посматрају
илустрације, закључују на основу посматрања, сарађују са
вршњацима у играма, договарају се.
Производи ученичког Цртежи
рада
Ток часа
Анализа домаћег задатка

Подстицати ученике да прочитају реченице којима су описали празник који им се највише
допада. Похвалити ученике за труд.
Решавање ребуса (Прилог 1)

Ученике мотивисати и помоћи им у решавању ребуса.
Игровна активност
Рођендани
224
Ова игра се игра да би се ученици међусобно боље упознали и сазнали када је коме
рођендан. Учитељица/учитељ изговара налоге, а ученици устају.
Нека устану ученици који славе рођендан у мају... Нека устану ученици који славе
рођендан у септембру... Нека устану ученици који славе рођендан када је зима... Нека
устану ученици који славе рођендан у пролеће...
Предлог: Питања се осмишљавају како би се поновили сви месеци у години и/или
годишња доба.
Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас ћемо причати о годишњим добима.
Учитељица/учитељ записује наслов на табли (Годишња доба), а ученици га преписују у свеске.
Напомена: Могући сценарио за обраду ове наставне јединице је применом егземпларне

наставе. Најуспешнија примена је у трећем и четвртом разреду, али се адекватним избором
садржаја може реализовати и у другом разреду. Овај метод рада доприноси осамостаљивању
ученика и повећава мисаону активност.
Наставникова обрада егземпларног садржаја ( Прилог 2)

Учитељица/учитељ упућује ученике на илустрацију у уџбенику на страни 66, где су
представљена годишња доба.
Годишња доба
Упућивање на илустрацију у уџбенику.
Фронталним радом учитељица/учитељ обрађује карактеристике пролећа. Питањима мотивисати

ученике на уочавање и закључивање. Илустрација и садржај PowerPoint презентације помажу
ученицима у конципирању одговора.
225
Обрада аналогних (сличних) садржаја (Прилог 3)
Задатак ученика је да (индивидуално, у пару или групи, што зависи од специфичности и
бројности ученика у одељењу) по угледу на наставников модел, обраде остале садржаје (лето,
јесен и зима). У раду користе текст и илустрације из уџбеника, на странама 66 и 67, као и своја
искуствена знања. Учитељица/учитељ обилази и прати ученике током рада, помаже, усмерава и
сугерише, уколико је потребно.
Систематизовати научено кроз разговор и анализу одговора.

Илустровати у свесци омиљено годишње доба.
Интерактивни задаци и едукативна игрица

Упутити ученике на дигитални садржај – задаци, и покренути едукативну игру.
Задаци – Годишња доба
Едукативна игрица – Сава путује кроз годишња доба
 Рад у Радној свесци на страни 45.
 Ученици добијају задатак да од куће понесу 3-4 своје фотографије, од рођења до данашњих
дана, како би на следећем часу направили своју временску ленту.
Годишња доба
Током године смењују се четири годишња доба:

- Пролеће – најчешће почиње 21. марта
- Лето – најчешће почиње 22. јуна.
- Јесен – најчешће почиње 23. септембра.
- Зима – најчешће почиње 22. децембра.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
226
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
ПРИЛОГ 1
Ребус
ИИИИИ
И
И НА
И
И
ГОДИНА
________________
227
ПРИЛОГ 2
ПРОЛЕЋЕ
Ког датума најчешће Дан почетка пролећа је

почиње? најчешће 21. март и назива
Како се назива тај дан? се пролећна равнодневница.
Обданица и ноћ трају једнако – 12 сати. Од тада се обданица

Tрајање обданице и ноћи.
продужава, а ноћ скраћује све до почетка лета.
Mесеци који припадају овом

Пролећни месеци су март, април и мај (и половина јуна).
годишњем добу.
Kакво је време? У пролеће су дани све топлији и има више сунчеве светлости.
Заокружите изглед дрвета!
Биљке се буде. Дрвеће пупи,

добија младе листове и
Понашање биљака. цветиће. Цветају весници
пролећа висибабе и
љубичице.
Враћају се птице селице, роде и ласте. Праве нова гнезда и полажу

Понашање животиња. јаја из којих ће се излећи нови младунци. Неке животиње се буде
из зимског сна.
Облачимо тање јакне, мантиле, тање џемпере. Скидамо дубоке

Како се облачимо?
ципеле и обувамо плиће. Није нам потребна капа.
Које годишње доба је било

пре, а које следи, после овог Пре пролећа је била зима, а после пролећа ће доћи лето.
годишњег доба?
228
ПРИЛОГ 3
ЛЕТО
Ког датума најчешће почиње?

Како се назива тај дан?

Kакво је време?
Понашање биљака.
Понашање животиња.

пре, а које следи, после овог
229
ЈЕСЕН



230
ЗИМА



231
Час број: 44
Наставна јединица Временска лента
платно, картице са именима месеци у години, хамер исечен на
траке
Циљ часа  Стицање основних знања о временској ленти.
 Развијање вештине сналажења на временској линији.
 Развијање сарадничких односа током рада на часу,
слушање и поштовање мишљења осталих ученика.
 забележи и прочита податке из личног живота помоћу
ленте времена;
 понаша се тако да уважава различитости својих вршњака
и других људи;
одговорно учешће у демократском друштву
Кључни појмови Временска лента
Међупредметно Математика
232
Производи Временска лента
Ток часа
Пронађи место...
Учитељица/учитељ исписује на табли или хамеру у хоризонталном реду бројеве од 1 до 12 и
припрема картице са именима месеци у години (Прилог 1). Испод назива месеца у години
налази се сличица која представља неки празник или опис тог месеца. Учитељица/учитељ
поставља питање, а ученик који је одговорио тачно излази на таблу да залепи папир на број
који је редни број тог месеца у години.
Када крећемо у школу? У ком месецу прослављамо школску славу Светог Саву? Када китимо
јелку? Када прослављамо Дан жена? У ком месецу прослављамо Ускрс? Када се завршава
школска година? У ком месецу је Празник рада? У ком месецу идемо на одмор, купамо се на
мору или реци? Када сазревају лубенице код нас? У ком месецу обележавамо светски Дан
хране? У ком месецу дрвеће губи своје лишће, пада доста кише и постаје хладно?

233
Када сви папирићи буду залепљени, разговарати са ученицима:
Шта смо добили? Шта можемо сазнати на основу ове временске траке?
Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас ћемо причати о временској ленти тј.
временској траци.
Учитељица/учитељ записује наслов на табли (Временска лента), а ученици га преписују у
свеске.

Учитељица/учитељ започиње разговор са ученицима:
Којим данима у седмици се највише играте? Којим данима у недељи имате свет око нас?
Којим данима имате часове енглеског језика? Када имате физичко васпитање?
Истичемо да неки период, на пример седмицу, месец, годину, можемо представити

временском лентом тј. временском траком.
Упутити ученике на Анимацију – временска лента. Коментарисати и анализирати приказано.
Анимација
Временска лента
Упутити ученике да погледају графичке приказе на страни 68 у уџбенику.
Поразговарати са ученицима који период представља свака од приказаних ленти. Саопштити

ученицима да се на временској ленти могу приказати и неки догађаји редоследом како су се
догодили. Истичемо да догађаје ређамо од леве ка десној страни ленте времена. Она се
завршава стрелицом.
Упутити ученике на интерактивне ленте.
Временске ленте
Временска лента – годишња доба

Када почиње зима? До када траје? Које годишње доба долази после зиме? До када траје
пролеће? Шта иде после пролећа? До када траје лето?
Упутити ученике на уџбеник, на ленту годишњих доба, и тражити да попуне празна поља на
ленти када свако годишње доба најчешће почиње.
Временска лента са редоследом догађаја
Упутити ученике да погледају временску ленту приказану у уџбенику на страни 69 и кратко

поразговарати о догађајима које је девојчица Ана уписала у ленту.
234
У ком месецу се родила Ана? Са колико година је пошла у вртић? Када је пошла у школу?
Колико година је имала када је кренула у музичку школу?
Ана је одлучила да на ленти представи најважније догађаје из свог живота.
Израда ленте
Који су најважнији догађаји у вашем животу? Када сте се родили? Када сте кренули у вртић?
А када у школу? Када сте научили да возите бицикл, ролере, да пливате?
Саопштити ученицима да ће свако израдити своју временску линију која ће приказивати
значајне догађаје који су се десили од њиховог рођења до данас. Учитељица/учитељ дели хамер
на више трака и сваки ученик добија једну коју дели на онолико поља колико има година.
Учитељица/учитељ им даје упутство за израду. Почетак временске линије је датум њиховог
рођења који ту треба уписати. Сваки део представља једну годину њиховог живота. У свако
поље (годину) треба залепити одговарајућу фотографију или нацртати неки битан догађај који
се тада десио. Уз фотографију и цртеж могу написати кратак опис онога што је приказано.
Док ученици раде, обилазити их, помагати им у изради папирне траке, у одређивању њихових
година на фотографијама и сл.

Организовати одељенску изложбу и појединачно представљање временских ленти.
Упутити ученике на дигиталне садржаје – задаци о временској ленти и на едукативну игрицу
Катина лента.
Задаци – Временска лента
Едукативна игрица – Катина лента
Ученици добијају домаћи задатак да реше задатке из Радне свеске на страни 46.
235
Временска лента
- Временска лента (временска трака) приказује редослед догађаја у неком периоду

(седмица, месец, година).
јануар фебруар март април мај јун јул август септембар октобар новембар децембар

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
236
ПРИЛОГ 1
237
Час број: 45
Наставна јединица Празници и годишња доба
платно, хамер
Циљ часа  Утврђивање знања о празницима и датуму када се
прослављају и на који начин.
 Утврђивање знања о трајању годишњих доба и дужини
трајања обданице у току године.
 Развијање сарадничких односа током рада на часу,
слушање и поштовање мишљења осталих ученика.
 одреди време својих активности помоћу часовника и
календара користећи временске одреднице: сат, дан;
Кључни појмови Празници, годишња доба, пролеће, лето, јесен, зима
Међупредметно Ликовна култура
238
ученика посматрају илустрације, закључују на основу посматрања,
сарађују са вршњацима у играма.
Производи Мапа ума, плакат
Ток часа
Учитељица/учитељ проверава домаћи задатак из Радне свеске. Заједнички се анализирају
одговори.
Ученици гледају кратак снимак природе у различитим годишњим добима који их мотивише и
подстиче на разговор о променама у природи. https://www.youtube.com/watch?
time_continue=3&v=lmIFXIXQQ_E4

Истаћи циљ часа и најавити наставну јединицу: Данас ћемо поновити оно што смо научили о
годишњим добима и празницима.
Учитељица/учитељ записује наслов на табли (Празници и годишња доба), а ученици га
преписују у свеске.
Квиз знања
Учитељица/учитељ упућује ученике да се поделе у четири групе на основу тога ког датума су
рођени и у ком годишњем добу. Прву групу представљају они који свој рођендан прослављају у
пролеће, другу групу они који свој рођендан прослављају у лето, трећу групу они који свој
рођендан прослављају у јесен и последњу групу ученика чине они који свој рођендан
прослављају зими. Док се деле, поновити са ученицима од када и до када траје које годишње
доба и који месеци припадају одређеном годишњем добу. Ако су групе неравномерно
распоређене, учитељица/учитељ може број ученика кориговати.
Именовати капитене група и објаснити правила квиза. Свака група добија папир који вођа
подиже када се сви договоре и напишу одговор. Он ће одговарати у име целе екипе. Рећи им да
добро размисле пре него што дају одговор. Групе треба да поштују правило слушања других
док говоре. Треба да поштују све чланове групе, уз уважавање и оног ко дâ погрешан одговор.
Читати питања или их приказати путем видео-бима. Бележити тачне одговоре група на табли и
на крају прогласити победника.
1. Када и који празник прослављамо са украшеном јелком и поклонима?

2. У ком годишњем добу прослављамо 8. март – Дан жена?
4
239
3. Наведи четири одевна предмета која носимо зими.
4. Наведи четири биљке чији плодови сазревају у јесен.
5. Које празнике прослављамо у јануару?
6. Који месеци у години су пролећни?
7. За који празник фарбамо јаја и у ком годишњем добу се он прославља?
8. У ком годишњем добу је најдужи школски распуст?
9. У ком годишњем добу обданица најкраће траје?
10. У ком годишњем добу је температура највиша, тј. када је најтоплије?
11. Најброј четири биљке које су весници пролећа.
Прављење мапе ума, плаката
По завршетку усменог утврђивања ученици добијају задатак да сами на креативан, забаван и

оригиналан начин осмисле плакат. Деле се у четири групе и учитељица/учитељ свакој групи
даје по један хамер на коме ће направити мапу ума. Једна група добија тему пролеће, друга
лето, трећа јесен и четврта зиму. Објаснити им да се договоре шта ће представити плакатом.
Скренути им пажњу да у мапу ума унесу најважније празнике који се обележавају у том
годишњем добу. Напоменути им да се могу служити цртежима, симболима, бојама, словима,
облицима... Рећи им да могу бити маштовити да би на што оригиналнији и креативнији начин
представили оно о чему су причали и учили. Плакати ће бити изложени у учионици.
Док групе раде, учитељица/учитељ их обилази и надзире рад. По потреби даје додатна
објашњења. Уколико уочи пропусте, одмах их исправља да би плакати били успешни, а подаци
на њима тачни.

У завршном делу часа анализирају се и коментаришу настали плакати. Свака група стане поред
свог рада и објашњава све што су урадили и представили. Учитељица/учитељ заједно са
ученицима истиче и хвали радове у које је уложен највећи труд.
Празници и годишња доба
1. ПРОЛЕЋЕ 2. ЛЕТО 3. ЈЕСЕН 4. ЗИМА

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
240
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
241
Час број: 46
Наставна јединица Кретање и оријентација у простору и времену
Врста (тип) часа Систематизација
Наставне методе Метода усменог излагања, метода разговора, метода рада на
тексту, метода писмених радова, хеуристичка метода
демонстрације, илустративна метода
рачунар, пројектор, звучници, платно, радни листић
Циљ часа
 Уочавање различитих облика кретања живих бића и
покретања предмета.
 Утврђивање знања о различитим облицима кретања живих
бића.
 Утврђивање и проширивање знања о утицају облика тела,
подлоге и средине на кретање и пређено растојање.
 Утврђивање знања о деловима часовника.
 Утврђивање знања о коришћењу часовника с казаљкама и
 Утврђивање знања о усвојеним временским одредницама –
седмица, месец и година.
 Утврђивање знања о трајању годишњих доба и дужини
трајања обданице у току године.
 Развијање сарадничких односа током рада на часу, слушање
и поштовање мишљења осталих ученика.
 одабере начин кретања тела, узимајући у обзир облик
тела, врсту подлоге и средину у којој се тело креће;
 наводи примере различитих облика кретања у
окружењу;
242
 забележи и прочита податке из личног живота помоћу
ленте времена;
 повеже резултате рада са уложеним трудом.
Међупредметне Комуникативна компетенција, компетенција за учење,
одговорно учешће у демократском друштву.
Кључни појмови Кретање, облик тела, подлога, средина, часовник, сат, минут,
седмица, месец, година, календар, датум, празници, годишња
доба, пролеће, лето, јесен, зима, временска лента
Међупредметно Српски језик, Ликовна култура
учитељице/учитеља процењује, подстиче ученике на активно учешће на часу,
објашњава, прати активност ученика.
Активности ученика Слушају, повезују и на основу искуства примењују своја
знања, раде задатке, примењују научено, проверавају и
проширују знање, повезују дате чињенице, самостално
решавају задатке, закључују и одговарају на питања.
Производи ученичког Мапе ума, прикази, шеме
рада
243
Ток часа
Учитељица/учитељ најављује да ће овог часа проверавати знање о различитим облицима

кретања, пређеном растојању, о временским одредницама и временској ленти. Ученицима даје
усмено упутство за решавање провере знања.
Овога часа ћете самостално решавати задатке. Провера знања се ради цео час, што значи да
имате довољно времена да полако прочитате и решите све задатке. Прво све прочитајте и
питајте уколико вам нешто није јасно. Пажљиво прочитајте упутство испред сваког
задатка, а тек онда решавајте. Задатак који не знате прескочите и немојте губити превише
времена. Пређите на следећи, а ако вам остане времена на крају часа, вратите се на задатак
који нисте решили и покушајте да га решите. За време решавања контролне вежбе не сме
бити разговора ни договарања. Када завршите, још једном прочитајте све задатке и
проверите решења, па тек онда предајте радни листић.
Подела радних листића по групама

Учитељица/учитељ дели ученицима радне листиће (Прилог 1).
Напомена:
Одељења се разликују, као и приступи у бодовању. Стога дајемо предлог начина оцењивања –
бодовне скале, а Ви је можете прилагодити према сопственој процени.
Број поена 22-26 18-21 14-17 10-13 0-9

Оцена 5 4 3 2 1
Самостални рад ученика

Док ученици индивидуално решавају задатке, учитељица/учитељ прати њихов рад, усмерава их
и отклања нејасноће уколико их има.
Прављење паноа
Уколико неко од ученика заврши раније, предаће рад, а учитељица/учитељ даје том ученику
задатак да на белом папиру А4 формата представи пређену област и све што је научио у њој
цртањем шеме, мапе, слике, приказа. Нека ученици дају машти на вољу и што оригиналније и
колоритније представе своје знање. Пожељно је користити различите боје, облике и симболе.
Учитељица/учитељ објашњава да ће од тих радова направити одељенску изложбу и да ученици
треба да се потруде да рад буде прегледан, уредан, садржајан и сликовит.
244
Предаја радних листића
Након што истекне време предвиђено за рад, ученици предају радне листиће. Следи дискусија о
урађеном и анализа самосталног рада.
Прављење одељенске изложбе

Анализа и коментарисање завршених мапа, бирање најкреативније мапе и прављење изложбе.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
245
ПРИЛОГ 1
Преузмите из фолдера Додатни материјали Тест 4 – Кретање и оријентација у простру и

времену
246

03 Kretanje I Orijentacija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

03 Kretanje I Orijentacija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Припрема за час

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

СКАКАТИ, ПЛИВАТИ, ВОЗИТИ, ТРЧАТИ, ЛЕТЕТИ, ПРЕСКАКАТИ, КОРАЧАТИ,

Разговор започиње учитељица/учитељ питањима:

Најава наставне јединице

Главни део часа (25 минута)

Кретање ваздуха и воде

ИГРОВНА АКТИВНОСТ У ПАРУ

Решавање задатака – Радни листићи

Завршни део часа (10 минута)

Интерактивни задаци и едукативна игрица

- Кретање је промена положаја тела у односу на друга тела.

Начин праћења ученичких постигнућа

СКАКАТИ ПЛИВАТИ ЛЕТЕТИ

ПРЕСКАКАТИ ВОЗИТИ ТРЧАТИ

КОРАЧАТИ ХОДАТИ КЛИЗАТИ СЕ

ВРТЕТИ СЕ МАХАТИ ТАПШАТИ

ПАДАТИ КОТРЉАТИ ПОСКАКИВАТИ

ШУТИРАТИ БАЦИТИ ТАПКАТИ

ПУЗАТИ ПЕЊАТИ СЕ ПЛЕСАТИ

1. Заокружи оно што се може само покренути.

2. Повежи животињу са начином њеног кретања.

гмиже плива лети скаче

Цео дан иде, а никуд не одмиче. (сат)

Анализирати смисао и значење загонетака. Подстицати ученике на дискусију и изношење

Најава наставне јединице

Главни део часа (30 минута)

Учитељица/учитељ започиње час питањима:

Јесте ли знали да велика бела ајкула не сме

Када дрема, ајкула не престаје да плива иако

Извор: Национална географија Србија

Рад у Радној свесци

Квиз – Шта знамо о кретању?

1. група 2. група 3.група

Начин праћења ученичких постигнућа

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

А1 – ајкула Б1 – авион В1 – клиско Г1 – крос

Најава наставне јединице

Главни део часа (25 минута)

Утицај облика тела

Утицај подлоге по којој се креће

Утицај средине кроз коју се тело креће

Завршни део часа (10 минута)

У завршном делу часа читати занимљивости из уџбеника на стани 70 о кретању неких

У зависности од броја ученика у одељењу и просторних могућности, организовати игру

Шта утиче на кретање тела

На кретање тела и пређено растојање утичу:

Начин праћења ученичких постигнућа

Најава наставне јединице

Главни део часа (25 минута)

Објашањавање начина рада

Саопштење резултата рада групе

Анализа рада група

Решавање задатака у Радној свесци

Завршни део часа (10 минута)

Кретање и утицај на кретање тела

Начин праћења ученичких постигнућа

А1 – буђење Б1 – спавање В1 – месец Г1 – топлина

Најава наставне јединице

Истицање циља часа, најављивање наставне јединице и писање наслова на табли.

Главни део часа (25 минута)

Закључити да обданицу чине јутро, преподне, подне и послеподне.

Ученици се упућују на дигитални садржај који заједно са учитељицом/учитељем решавају и