EKONOMSKI FAKULTET U SUBOTICI – UNIVERZITET U

NOVOM SADU

ASIMETRIČNE INFORMACIJE – IZOSTAVLJENI PODACI

KAO POTROŠAČKI RIZIK NA PRIMERU DEČIJIH
IGRAČAKA

Seminarski rad

Iz predmeta

MIKROEKONOMIJA

MENTOR: STUDENT:

Prof. dr Viktorija Petrov Aleksa Mirosavljević

TRG022/20

Novi Sad, decembar, 2020.

 SADRŽAJ

UVOD....................................................................................................................................................... 1
1. ASIMETRIČNE INFORMACIJE ............................................................................................................... 2
2. SKRIVENE KARAKTERISTIKE I SKRIVENE RADNJE ................................................................................. 3
3. POSLEDICE ASIMETRIČNE INFORMISANOSTI ...................................................................................... 4
3.1 NEGATIVNA SELEKCIJA .................................................................................................................. 4
3.2 MORALNI HAZARD ........................................................................................................................ 5
3.3 PRINCIPAL-AGENT PROBLEM ........................................................................................................ 6
4. REŠAVANJE PROBLEMA ASIMETRIČNIH INFORMACIJA ...................................................................... 7
4.1 TRŽIŠNO SIGNALIZIRANJE.............................................................................................................. 7
4.2 DAVANJE GARANCIJA .................................................................................................................... 7
4.3 UGLED I REPUTACIJA ..................................................................................................................... 7
4.4 STANDARDIZACIJA......................................................................................................................... 8
4.5 INFORMISANI I NEINFORMISANI KUPCI ........................................................................................ 8
5. ULOGA DRŽAVE U USLOVIMA ASIMETRIČNE INFORMISANOSTI ........................................................ 9
6. ASIMETRIČNE INFORMACIJE NA TRŽIŠTU DEČIJIH IGRAČAKA .......................................................... 10
7. IZOSTAVLJENI PODACI KAO POTROŠAČKI RIZIK ................................................................................ 12
8. BORBA PROTIV POTROŠAČKOG RIZIKA ............................................................................................. 14
8.1 BORBA SA ASIMETRIČNIM INFORMACIJAMA ............................................................................. 14
POMOĆU TRŽIŠNIH MEHANIZAMA ................................................................................................... 14
8.2 BORBA SA ASIMETRIČNIM INFORMACIJAMA ............................................................................. 16
POMOĆU UTICAJA DRŽAVE ............................................................................................................... 16
9. PROIZVOĐAČ VS PRODAVAC ............................................................................................................. 18
10. ZAKLJUČAK ...................................................................................................................................... 19
LITERATURA .......................................................................................................................................... 21
 UVOD

Razmena informacija svakodnevno je prisutna kako u privatnom, tako i u poslovnom

okruženju. Pravovremenost, tačnost, pouzdanost i relevantnost informacija uslovljavaju
funkcionisanje i napredovanje privatnog i poslovnog života. Razmena informacija ključna je
za funkcionisanje poslovanja, posebno u današnje vreme kada je informacija postala jedan od
najbitnijih resursa.

Problemi sa informacijama su oduvek uticali na život ljudi, a asimetrična informisanost

postoji koliko i samo tržište, ali nisu proučavani sa ozbiljnošću sve do 1970-ih godina kada su
trojica ekonomista razradila modele koji su revolucionalizovali način na koji se razmišljalo o
informacijama i njihovoj interakciji sa tržištem. George Akerlof, Michael Spence i Joseph
Stiglitz 2001. godine dobili su Nobelovu Nagradu za Teoriju asimetričnih informacija
(Wikipedia, 2020.), na čelu sa George-ovim člankom „The Market for Lemons“, koji je jedan
od najcitiranijih ekonomskih članaka druge polovine 20. veka (Šolak, Dobrić, 2009.), gde je
na primeru polovnih automobila objasnio delovanje asimetričnih informacija, i gde je prvi put
upotrebljen termin asimetrične informacije.

Različite informacije mogu da smanje efikasnost tržišta. (Đurić Kuzmanović, 2008.) U

mikroekonomskim analizama najčešće se polazi od pretpostavke da i potrošači i proizvođači
imaju potpune informacije važne za njihovo odlučivanje. Ova pretpostavka se može braniti
ako je lako proveriti kvalitet dobra ili usluge koja se prodaje. Kada su obe strane u nekoj
transakciji jednako neinformisane, odluke se tada donose u uslovima neizvesnosti. (Trivić,
2016.)

Međutim, u ekonomskim transakcijama vrlo često dolazi do situacija kada je jedna

strana bolje informisana od druge, a provera je veoma skupa ili je čak nemoguće dobiti tačne
informacije o kvalitetu dobara koja se prodaju. (Pdfslide.net, 2020.) Po običaju prodavci su
bolje informisani o proizvodu ili usluzi koje prodaju od kupaca, mada to ne mora biti pravilo.
Ovaj fenomen naziva se asimetričnost informacija.

1
 1. ASIMETRIČNE INFORMACIJE

Asimetrična informisanost se javlja kada su relevantne informacije neravnomerno

raspoređene na pojedine učesnike u ekonomskim odnosima. Ona strana koja ima više
informacija je u prednosti u odnosu na onu koja ima manje. Ta strana zna puno više o
proizvodu, njegovim prednostima i manama, te je u stanju da donese objektivniju odluku o
njegovoj vrednosti. Prodavac zna više o svom proizvodu nego kupac, lica koja traže posao
bolje su upućena u svoje sposobnosti i veštine nego potencijalni poslodavac, osoba koja
ugovara zdravstveno osiguranje bolje je upućena u svoje zdravlje od osiguravajuće
kompanije itd. (Trivić, 2016.)

Slabije informisana strana može očekivati nepovoljne ekonomske posledice, a

funkcionisanje tržišta je defektno (Trivić, 2009.), pa je u uslovima asimetrične informisanosti
uglavnom potrebno zaštititi interes slabije informisane strane. Nekada je ujednačavanje nivoa
informisanosti i u interesu bolje informisane strane. Prenošenjem informacija potencijalnom
partneru moguće je uspostaviti ekonomske veze do kojih inače ne bi došlo usled manjka
informacija.

Asimetrična informisanost može se javiti u dva oblika, kao skrivena karakteristika i kao
skrivena akcija.

Slika 1: Asimetrične informacije, izvor: www.economicshelp.org

2
 2. SKRIVENE KARAKTERISTIKE I SKRIVENE RADNJE

Skrivena karakteristika je situacija u kojoj je jedna strana upoznata sa nekom

činjenicom, svojstvom, rezultatom i sl., dok drugoj strani te informacije nisu dostupne. Na
primer, u izradi proizvoda upotrebljena je sirovina lošijeg kvaliteta i prodavcu je poznat ovaj
skriveni nedostatak proizvoda. Kupac to teško može zapaziti prilikom kupovine. Prema
saopštenjima koja afirmišu proizvod kupac može ispoljiti otvorenu sumnjičavost, odložiti
njihovu kupovinu i na neki način pokušati da se uveri u kvalitet proizvoda. (Trivić, 2016.)

Postoje proizvodi kojima se skrivene karakteristike mogu utvrditi pri samoj kupovini –
pronađeni proizvodi(Nelson, 1974.) (olovka, garderoba), proizvodi kojima se skrivene
karakteristike otkrivaju prilikom upotrebe – iskustveni proizvodi (kuhinjski aparati, mašinski
alati), Nelson ukazuje i na proizvode koji su na granici ove dve grupe (knjige, časopisi)
kojima se uvidom u sadržaj u knjižari može steći površan utisak, ali se pravi kvalitet može
saznati tek nakon čitanja i nakon kupovine, i proizvodi kojima se skrivene karakteristike ne
mogu otkriti ni prilikom upotrebe (tipičan primer bili bi farmaceutski i kozmetički proizvodi,
za koje je teško odrediti u kojoj se meri njihov sastav poklapa sa onim koji je proizvođač
naveo). (Aggregator, 2020.)

U situacijama koje su tipične za skrivene karakteristike, slabije informisana strana

ispoljava i psihološko opterećenje koje se manifestuje nevericom, oklevanjem pri donošenju
odluka ili odustajanjem od kupovine. (Trivić, 2016.)

Skrivena akcija (skrivene radnje) je situacija u kojoj bolje informisana strana preduzima
određene aktivnosti sa jakim ekonomskim motivima, koje druga strana ne može
blagovremeno prepoznati. Na primer, poslodavac teško može pratiti stepen truda radnika na
radnom mestu, lice koje se odluči na sklapanje ugovora o zdravstvenom osiguranju može
potom ispoljiti promene u ponašanju i stilu života i time povećati rizik pojave bolesti ili
osigurane situacije.(Trivić, Šagi, 2008.)

Suština problema sa „tržištem limuna“ svodi se na činjenicu da prisustvo skrivenih

karakteristika stvara podsticaje za nepošteno ponašanje, a skrivene radnje pokreću
mehanizam uništavanja tržišta (negativna selekcija).

Kao posledica asimetrične informisanosti na tržištu se javljaju fenomeni: negativna

selekcija (neuspeh tržišta), moralni hazard i principal-agent problem.

3
 3. POSLEDICE ASIMETRIČNE INFORMISANOSTI

3.1 NEGATIVNA SELEKCIJA

Negativna selekcija posledica je postojanja skrivenih karakteristika, i javlja se kada se

proizvodi različitog kvaliteta prodaju po istoj ceni (Trivić, 2016.). Objasnićemo je uz pomoć
Akerlofovog „The Market for Lemons“ (u američkom slengu lemon je termin za automobil
za koji je posle kupovine utvrđeno da je neispravan) (Wikipedia, 2020.)

Pri prodaji polovnih automobila postoji problem asimetričnih informacija o njihovom

kvalitetu. Prodavac zna mnogo više o automobilu nego kupac. Prodavac ima iskustvo sa tim
automobilom, a činjenica da ga prodaje upućuje na mogućnost da je lošeg kvaliteta, pa kupac
uvek sumnja u kvalitet polovnog automobila.

Pretpostavimo da na tom tržištu postoje dve vrste automobila-visoko kvalitetni (peach-

breskva) i nisko kvalitetni (lemon-limun). Ako i kupci i prodavci razlikuju te dve vrste
automobila, postojaće dva tržišta, i prodavaće se isti broj visoko i nisko kvalitetnih
automobila. Pošto postoji asimetrija informacija kupaca i prodavaca, kupci će pri kupovini
automobil smatrati srednje kvalitetnim, što će uzrokovati manje prodavanje peach
automobila, i veću prodaju lemon automobila. Kupci će shvatiti da je većina prodatih
automobila manjeg kvaliteta, te se njihova tražnja smanjuje, što znači da se automobili
smatraju nisko i srednje kvalitetnim. Svesnost kupaca o niskom kvalitetu automobila dalje se
pojačava, pa se tražnja sve više smanjuje, dok se ne počnu prodavati samo nisko kvalitetni
automobili, što dovodi do zaključka da su na kraju svi prodati automobili nisko kvalitetni.
Dakle, nedostatak informacija na strani kupaca dovodi do toga da se neke obostrano korisne
razmene ne dogode.

Zbog prisustva asimetričnih informacija, nisko kvalitetni proizvodi istiskuju visoko

kvalitetne proizvode. Kupci ne mogu utvrditi kvalitet dok proizvod ne kupe, usled čega se
cena polovnih automobila smanjuje, a prodaje se manje kvalitetnih automobila. Navedeni
fenomen naziva se negativna selekcija.

Negativna selekcija je oblik neuspeha tržišta, koji se javlja kao posledica asimetričnih
informacija. Do ovog fenomena dolazi kada se proizvodi različitog kvaliteta prodaju po istoj
ceni, jer kupci ili prodavci nemaju dovoljno informacija o pravoj vrednosti proizvoda u
momentu kupovine. To za rezultat daje da se prodaje previše nekvalitetnih, a premalo
kvalitetnih proizvoda. Kvalitetan proizvod je potisnut, a nekvalitetan preuzima dominaciju na

4
tržištu. Reč je o procesu u kome se sužava, isčezava ili potpuno nestaje tržište kvalitetnih
proizvoda. Ovaj fenomen na tržištu naziva se „limunada princip“ (Akerlof, 1970.)

Prilikom neuspeha tržišta, tržište ne maksizira ukupni višak u korist potrošača i

proizvođača (Trivić, 2016.). Ovakvi oblici neuspeha tržišta nekad zahtevaju državnu
intervenciju. (Trivić, 2016.)

Slika 2: Vizuelna reprezentacija tržišta limuna, izvor: www.hackernoon.com

3.2 MORALNI HAZARD

Moralni hazard se pojavljuje u ekonomskim odnosima u kojima jedna strana može

preuzeti akciju koja drugoj strani ne odgovara. Druga strana ne može primetiti niti
kontrolisati takvo delovanje, ali zbog toga trpi nepovoljne ekonomske posledice. Po
definiciji, moralni hazard je skrivena akcija jedne strane u nekom poslu ili ugovoru, zbog
koje druga strana trpi ekonomske štete, jer nije u stanju da uoči ili prati te akcije. Međutim, u
akcijama koje preduzima bolje informisana strana često nema ničeg hazardnog, nego je to
zapravo racionalno ekonomsko ponašanje u okolnostima u kojima drugoj strani nedostaju
važne informacije (Trivić, 2016.). Moralni hazard se javlja u različitim sferama ekonomskih
odnosa, može imati različite forme, koje je moguće uže definisati- u oblasti osiguranja, tržišta
kapitala, tržišta proizvoda itd.

Moralni hazard se najčešće objašnjava na primeru osiguranja. Osiguranje je

institucionalni dogovor na okolnosti u kojima postoji rizik. Osiguranje štiti pojedinca od
nepovoljnih ekonomskih posledica štetnih događaja. Vlasnik osigurane imovine može
umanjiti svoju opreznost da bi izbegao nastupanje štetnog događaja, što doprinosi uvećanju
rizika, tojest, osiguranje može promeniti ponašanje pojedinca. Osigurana lica imaju veću
slobodu da se rizično ponašaju, jer svi koji ne snose posledice svog ponašanja, na neki način
se rizičnije ophode.

5
 Na primer, nakon osiguranja mobilnog telefona, vlasnik telefona prestaje da nosi
zaštitnu masku i staklo, što povećava verovatnoću nastupanja štetnog događaja.

Moralni hazard je, znači, verovatnoća da će se promeniti ponašanje osobe kada je

potpuno osigurana. Svako ponašanje koje dobija oblik moralnog hazarda sa društvenog
stanovišta je štetno i ekonomski neracionalno. Posledice moralnog hazarda teško je ukloniti u
potpunosti, ali u praksi su se razvili mnogi postupci za ublažavanje efekta moralnog hazarda.
(Trivić, 2016.)

3.3 PRINCIPAL-AGENT PROBLEM

Principal-agent problem se može javiti u raznim oblastima savremenog ekonomskog

života i ispoljiti različite karakteristike odnosa dve ugovorene strane: menadžer- vlasnik
firme, lekar- pacijent, advokat- stranka itd. U svim situacijama postoji strana koja postavlja
zahteve – principal, i strana kojoj se zahtev upućuje – agent. Dakle, principal je strana koja
upošljava agenta i daje mu zadatak da obavi određeni posao. Principal često agentu poverava
poslove koje nije u stanju sam da uradi. Principal je strana čiji je interes primaran, a nije u
mogućnosti da u potpunosti prati akcije agenta, nadgleda njegovo ponašanje i oceni njegove
aktivnosti. Agent je strana koja prihvata obavezu da za principala obavi određeni posao, koji
će principalu doneti korist.

Principal-agent problem je situacija u kojoj agent sledi svoje interese i vrši aktivnosti
koje se u potpunosti ne podudaraju sa interesima principala. Principal može sklopiti ugovor
koji će motivisati agenta da preduzima aktivnosti koje su u principalovom interesu, ali je
takav ugovor teško koncipirati. Ugovor principala i agenta može odrediti određene nagrade
ako se posao obavi uspešno, ili kazne ako agent odstupi od dogovora. (Trivić, 2016.)

Samo 16 od 100 najvećih korporacija ima vlasništvo pojedinačne porodice ili

finansijske institucije veće od 10%. Velika većina firmi je pod kontrolom menadžmenta.
(Slideshare.net, 2020.)

6
 4. REŠAVANJE PROBLEMA ASIMETRIČNIH INFORMACIJA

Deo problema koji su posledica asimetričnih informacija mogu se izbeći ako se

nejednaka raspodela informacija ispravi i stepen informisanosti ujednači.

4.1 TRŽIŠNO SIGNALIZIRANJE

Tržišno signaliziranje je važan mehanizam pomoću kog se kupci i prodavci bore sa

problemom asimetričnih informacija. To je proces u kom prodavci šalju kupcima signale koji
prenose informacije o kvalitetu proizvoda. Signal je informacija o nekom svojstvu koje bolje
informisana strana daje slabije informisanoj strani na uvid. Na osnovu tih signala kupac se
informiše ili uverava u kvalitet proizvoda ili usluge, jer takve signale prodavac nekvalitetnog
proizvoda nije u stanju da emituje. Tako signali pomažu diferenciranju kvaliteta proizvoda u
odnosu na one koji kriju svoje slabosti, a proizvod se može prodati po višoj ceni kupcu koji je
spreman da za viši kvalitet plati više(Trivić, 2016.), a pomoću signala bolje informisana
strana smanjila je gep asimetrične informisanosti, do nivoa neophodnog za uspostavljanje
ekonomskog odnosa, jer je to i njen interes.

Dakle, tržišno signaliziranje je proces koji upotrebljava signale uz čiju pomoć se

posrednim putem prenose informacije ka strani koja je slabije informisana. Signale koristi
samo prodavac kvalitetnog proizvoda, a kao signal se koriste one informacije koje proizvođač
nekvalitetnog proizvoda ne može iskopirati ili simulirati (Jovanović, 1982.).

4.2 DAVANJE GARANCIJA

Davanjem garancija moguće je steći poverenje kupaca. Ukoliko se u garantnom roku

dogodi neki kvar, javi nedostatak i slično, proizvođač je u obavezi da ih ukloni, zameni
proizvod ili refundira novac, ako kupac nije zadovoljan. Garancije se obično daju samo na
proizvode visokog kvaliteta, mada to ne mora biti slučaj u praksi. Što je garantni rok duži, to
je kupac uvereniji u kvalitet proizvoda. (Trivić, 2016.) Odličan primer za ovo je kompanija
koja proizvodi Zippo upaljače, koja na svoje proizvode daje doživotnu garanciju-“It works or
we fix it free™” (Zippo, 2020.), koja takođe služi i kao odlična marketing kampanja.

4.3 UGLED I REPUTACIJA

Ugled i reputacija često mogu biti način za borbu protiv asimetrije tržišta. Naime,
unajmljujemo električara ili vodoinstalatera jer ima ugled kvalitetnog majstora, hranimo se u
restoranu koji je poznat po dobroj hrani, što se dalje može primeniti na bilo koju sferu
ekonomije. Ponovljene kupovine omogućavaju prodavcu kvalitetnih proizvoda ili usluga da

7
stekne reputaciju i ugled (Trivić, 2008.). Ugled i reputacija pomažu proizvođačima
kvalitetnijih proizvoda da se bore sa asimetrijom informacija i da se suprotstave istiskivanju
sa tržišta kao posledici negativne selekcije. Marka i ime proizvođača ovde igraju presudnu
ulogu, jer kupci u nedostatku informacija kupuju na osnovu tih kriterijuma. Glavna prednost
brenda potiče upravo iz njegovog prisustva u podsvesti potrošača, odnosno mogućnosti za
njegovo sećanje i prepoznavanje (Pavlek, 2017.). Nakon sticanja reputacije i lojalnosti
kupaca, proizvođač mora da nastoji da sačuva svoj ugled i ukloni sve što bi mu moglo štetiti,
što može uključiti dodatne troškove (Trivić, 2016.)

4.4 STANDARDIZACIJA

U određenim situacijama preduzeće ne može da stekne ugled i reputaciju. Za primer

možemo uzeti motele i restorane koji se nalaze pored autoputa, u koje mušterije dolaze
jednom ili jako retko (Trivić, 2016.). Tada se primenjuje proces standardizacije. Iako se neko
nerado hrani u Mcdonalds restoranima, na autoputu to može biti dobar izbor, jer oni nude
standardizovan proizvod, koriste iste sastojke u svim prodajnim mestima. Neki nepoznat
restoran može imati bolju hranu, ali u ovim uslovima kupac zna šta će dobiti u McDonaldsu.
Standardizacijom, kupac je unapred upoznat sa kvalitetom proizvoda, a ponuđač diferencira
svoj proizvod od ostalih sličnih proizvoda.

4.5 INFORMISANI I NEINFORMISANI KUPCI

Nisu svi kupci informisani. Informisani kupci bitno doprinose informisanosti ostalih
kupaca. Neke vrste usluga zahtevaju visoku stručnost i veštinu (advokati, lekari, instruktori,
treneri..). Oni nove klijente nalaze među onima koji su preporuke dobili od prijatelja, komšija
i porodice. Posebnu ulogu u informisanju kupaca imaju “potrošači eksperi”, koji prenose
informacije kupcima i daju korisne savete preko određenih medija (TV emisijama,
publikacijama, društvenim mrežama itd.).

8
 5. ULOGA DRŽAVE U USLOVIMA ASIMETRIČNE INFORMISANOSTI

U nekim okolnostima tržišni mehanizam kao sredstvo borbe protiv asimetričnih

informacija nije dovoljan. Nedovoljna efikasnost i nemoć tržišta mogu uzrokovati probleme
koji su socijalno neprihvatljivi. (Trivić, 2016.) Štete koje nastaju ukoliko potrošač koristi
neispravne i neadekvatne proizvode jer nije u stanju da oceni kvalitet proizvoda moraju se
sprečiti kada se radi o proizvodima od vitalnog značaja za ljude, kao što su hrana, piće, lekovi
itd. Tada država mora da preuzme ulogu zaštitnika onih koji nisu dovoljno informisani.

Državne intervencije na tržištima s asimetričnim informacijama imaju za cilj da spreče

grube promašaje i društveno štetne posledice, gde i sama država mora biti dobro informisana.
Država istupa kao zaštitnik slabije informisane strane u oblastima od izuzetnog značaja kao
što su zdravstvena zaštita stanovništva, potrošnja prehrambenih proizvoda i slično.

Metod za zaštitu slabije informisane strane na tržištu je kontrola proizvodnje i prometa.

Ovaj vid kontrole kao cilj ima zaštitu opšteg interesa. Proizvodnja lekova, prehrambenih pića
i proizvoda kao i snabdevanje vodom i sl. oblasti su koje moraju biti pod strogim nadzorom
države.

Proizvođači koji se upuštaju u proizvodnju dobara koja imaju opštu važnost za

zajednicu moraju prethodno da nabave dozvolu za rad, kao još jedan vid kontrole koji
sprečava izlazak proizvoda koji bi mogli da ugroze zdravlje i živote ljudi na tržište.

Moguće je postaviti zahteve u vidu sadržaja poruka koje se upućuju kupcima.

Propisima se može regulisati obavezni sadržaj informacija koje proizvođač mora staviti na
raspolaganje kupcu, kao i način na koji će te poruke biti prenete (Trivić, 2016.).

9
 6. ASIMETRIČNE INFORMACIJE NA TRŽIŠTU DEČIJIH IGRAČAKA

Tržište dečijih igračaka, kao i svako tržište, ima prisustvo asimetričnih informacija,
koje su u manjoj ili većoj meri prisutne, u zavisnosti od proizvođača. Da ponovimo,
asimetrična informisanost je fenomen koji se javlja kada su bitne informacije neravnomerno
raspoređene na učesnike u ekonomskom odnosu. (Trivić, 2008.) Naravno, proizvođač zna
puno više o proizvodu, njegom sastavu, vrlinama i manama nego kupac, a kupac te
informacije teško može zapaziti prilikom kupovine.

Dečije igračke, prema Nelsonovoj podeli (Nelson, 1974.), spadaju u iskustvene

proizvode – proizvodi kojima se skrivene karakteristike otkrivaju prilikom upotrebe, tojest
nakon kupovine, ili na proizvode kojima se skrivene karakteristike ne mogu otkriti ni
prilikom upotrebe.

Proizvođači koji imaju dobar ugled i reputaciju nastoje da koriste kvalitetne materijale
za svoje proizvode što samim tim znači više cene, što se ne može reći za one koji nemaju
nikakvu, ili čak lošu, reputaciju. Tržište igračaka možemo posmatrati na više nivoa problema-
međunarodno, gde iz druge zemlje može stići roba sumljivog kvaliteta, regionalno ili
nacionalno, gde je moguće doći do polovne igračke nepoznatog porekla, ili po ugledu
proizvođača i samim tim cenovnim slojevima tržišta koje oni zauzimaju itd. Pored toga,
moramo uračunati mnoge druge faktore koji ovome doprinose, kao što su igračke dobijene na
poklon, nasleđene, impulsno kupljene, popularne igračke ili psihološki faktor iznude od
strane deteta, koje je uporno jer želi tu određenu igračku, kao i socijalne faktore društvenog
staleža i primanja roditelja koji često određuju kom nivou cena i samim tim i proizvođaču se
roditelji okreću. Sve ove igračke dolaze sa istog tržišta.

U ovom radu konkretno pozabavićemo se igračkama, mahom kineskih proizvođača, za

čiju proizvodnju je upotrebljena toksična boja koja sadrži previsoku koncentraciju olova.
Dozvoljena granica varira, ali najčešće je 0.06%. Naravno, ova informacija nije nigde
navedena, tako da je slučaj o skrivenoj karakteristici, koja je oblik asimetrične informisanosti
koji odlikuje da je jedna strana upoznata sa nekom činjenicom vezanom za proizvod, a druga
nije, tojest, proizvođač je upoznat sa upotrebom boje koja sadrži olovo, i kupac koji nije. U
ovim uslovima zabrinuti roditelji mogu ispoljiti psihološko opterećenje zbog zabrinutosti za
svoje dete, što se ispoljava nepoverenjem i oklevanjem pri donošenju odluka kupovine.

10
 Efekti izloženosti olovu kao posledica asimetrije informacija predstavljaju ozbiljan
ekonomski teret za američko društvo i koštaju ga desetine milijardi dolara. (Consumer
Federation of America, 2013.)

Provera, tojest test za olovo postoji na američkom tržištu, ali nije precizan, nego samo
indicira da li igračka ima olovo u sebi ili ne, pomoću hemikalija koje sadrže i menjaju boju u
dodiru sa olovom. Najbolji i najsigurniji način je slanje igračaka u profesionalnu laboratoriju
sa sertifikatom za olovo (Treehugger, 2018.), što može biti poprilično skupo, posebno kada se
uzme u obzir broj igračaka. Nažalost, na srpskom tržištu ne postoje kućni testovi za olovo,
kao ni bilo kakvo uputstvo, u smislu koje igračke je dokazano da imaju previsoke nivoe olova
ili kojim laboratorijama se obratiti za testiranje igračaka.

Slika 3: upotreba olova u igračkama, izvor: multimedia.scmp.com

11
 7. IZOSTAVLJENI PODACI KAO POTROŠAČKI RIZIK

Iako je olovo prirodni metal, koji se može naći svuda-u zemljinoj kori, vazduhu, vodi,
baterijama, vodovodnim cevima, voštanim bojama, pa čak i hrani, njegovi nivoi obično
opadaju u našim proizvodima i našem okruženju. Decenijama je korišćeno u gorivu, farbi i
drugim kućnim proizvodima, ali je njegova upotreba drastično opala od 1970ih, kao rezultat
otkrića zdravstvenih rizika od olova, koji mogu biti posebno veliki za bebe i malu decu jer
brzo rastu. (epa.gov, 2020.) Iako je zabranjeno 1978. za potrošačke upotrebe, i dalje je
predstavljalo opasnost u 25% američkih domova sa decom mlađom od 6 godina.
(webmd.com, 2007.) 2007. godine testirano je 1200 proizvoda za decu i čak 35% sadržalo je
olovo. (Charles W., 2008.)

WHO (Svetska Zdravstvena Organizacija) je identifikovala olovo kao jednu od 10

hemikalija glavne zabrinutosti za javno zdravlje. (WHO, 2019.) Trovanje olovom predstavlja
oko 0,6% globalnog tereta bolesti. (WHO, 2010.) Kada je trovanje olovom široko rašireno,
sem pogoršanja zdravlja i degradiranja inteligencije, postoji mogućnost oštećenja ekonomije i
onesposobljenja budućeg vođstva i bezbednosti zemalja. Takođe je otkriveno da je za svaki
1US$ uložen u smanjenje opasnosti od trovanja olovom benefit od US$17-220, što je bolji
odnos troškova i korisnosti čak i od vakcina, koje su opisane kao medicinski objekat sa
najboljim odnosom benefita i troškova. (Gould, 2009.)

Ovi rizici uključuju i trajne posledice, oštećenje krvi i funkcionisanja mozga,

snižavanje IQ, hiperaktivnost, probleme sa ponašanjem, usporavanje rasta, napade, bolove, a
u nekim slučajevima čak i smrt i mnoge druge simptome, s tim što se ovi rizici povećavaju sa
porastom izloženosti olovu. Deca su uglavnom izložena olovu kada progutaju oljuštenu farbu
koja sadrži olovo, ili kada grizu ili sisaju igračke farbane bojom koja sadrži olovo ili igračke
koje se sastoje od olova. (Treehugger, 2018.) Deca mogu apsorbovati čak 60% olova kom su
izložena, što je 4 do 5 puta više nego odrasli (WHO, 2019.), a igračke su jedan od najčešćih
izvora trovanja olovom kod dece. (productsafety.gov.au, 2020.) Institut za Metriku i
Evaluaciju zdravlja je procenio da je 2017. godine izloženost olovu bio razlog za 1,06
miliona smrti i 24,4 miliona godina života prilagođenih invalidnitetu zbog dugoročnih efekata
na zdravlje(DALYs-disability adjustes life years, je mera ukupnog opterećenja bolestima,
izražena kao broj godina izgubljenih zbog lošeg zdravlja, invalidniteta ili rane smrti određene
ciljne grupe(Wikipedia, 2020.)), a samo 37% zemalja uvelo je zakonsko kontrolisanje farbe
koja sadrži olovo. (WHO, 2019.)

12
 Prema američkoj Agenciji za zaštitu životne sredine, sva deca koja imaju 5 mikrograma
olova po decilitru krvi ili više moraju se lečiti što je pre moguče. Ne postoji definisani nivo
olova u krvi za koji može da se kaže da je bezbedan, jer je dokazano da su i niski nivoi imali
uticaj na IQ, sposobnost za fokusiranje i akademska dostignuća. (epa.gov, 2020.)

Iako su opasnosti olova poznate, kineski, što ne mora značiti isključivo kineski,
proizvođači ga i dalje koriste jer farba sa visokom koncentracijom olova košta trećinu iznosa
koliko košta farba sa niskom koncentracijom olova, proizvodi jarke boje i izdržljiva je protiv
rđanja, što podstiče vlasnike fabrika da je koriste zbog uslova visoke kompetitivnosti a loše
kontrole tržišta radi višeg profita. Zanimljiva informacija je da su regulacije o koncentraciji
olova u Kini zapravo bile striktnije nego u Americi, ali se provere nisu izvršavale dovoljno
dobro. (nytimes.com, 2007., health.howstuffworks.com 2007.)

Slika 4: štetnost olova, izvor: https://www.who.int/

13
 8. BORBA PROTIV POTROŠAČKOG RIZIKA

Početak borbe protiv trovanja olovom počinje od kuće. Ako već nisu testirana, potrebno
je posetiti lekara ili zdravstvenu kliniku da se deca testiraju na koncentraciju olova u krvi da
bi se uverili da je izloženost olovu u normalnim granicama. Pored ovoga trebalo bi da se
uklone sve obojene ili metalne igračke nepoznatog porekla ili proizvedene u zemljama bez
strogih zakona o zaštiti potrošača, kao i boje za lice, pošto je dokazano da i one u nekim
slučajevima sadrže olovo, kao i igračke nakit. Kada se igračke kupuju trebalo bi na njima da
se nalazi oznaka CE, što predstavlja oznaku proizvođača da je proizvod u skladu sa
smernicama EU i odgovarajućim evropskim normama na koje se pozivaju smernice, ili naš
nacionalni znak usaglašenosti, koji se sastoji od tri slova „A“(slika ispod). (Eurostandard.rs)
Takođe se može proveriti lista opozvanih proizvoda Komisije za bezbednost potrošačkih
proizvoda u SAD-u. (spsc.gov, 2020.)

Slika 5:Nacionalni znak usaglašenosti, izvor: www.bsccentar.rs

8.1 BORBA SA ASIMETRIČNIM INFORMACIJAMA

POMOĆU TRŽIŠNIH MEHANIZAMA

Da bi se zaštitili i smanjili asimetričnu informisanost, proizvođači kvalitetnih igračaka

mogu se okrenuti nekom od mehanizama borbe protiv asimetričnih informacija da bi se
diferencirali od proizvođača nekvalitetnih proizvoda.

Tržišnim signaliziranjem proizvođači i prodavci kvalitetnih igračaka i igračaka koje ne

sadrže olovo mogu da se izdvoje od konkurenata koji i dalje koriste olovo. Tržišno
signaliziranje je zapravo proces u kom prodavci kupcima šalju signale koji sadrže informacije
o kvalitetu proizvoda (Trivić, 2016.). Na osnovu tih signala kupac se uverava da proizvod ne
sadrži toksične supstance i olovo, jer proizvođač koji koristi olovo u proizvodnji svog
proizvoda takve signale ne može da emituje. Naravno, za signal se biraju takve informacije
kakve proizvođač nekvalitetnih proizvoda ne može da da iskopira, a kvalitetan proizvod se
ovim metodom može prodati po većoj ceni kupcu koji je za veći kvalitet, tj igračku bez olova,

14
spreman da plati više, čime se ispunjava zajednički interes obe strane u ekonomskoj
transakciji.

Davanje garancije je takođe način da se stekne poverenje kupca i da se uveri da igračka

ne sadrži olovo, mada je ovaj tip davanja garancije redak i atipičan.

Ugled i reputacija su verovatno mehanizam tržišta kom se potrošači najčešće okreću

kada se sustretnu sa problemom asimetričnosti informacija o sastavu igračke. Ako se kupci
vrate i ponove kupovinu, time proizvođač kvalitetnih proizvoda stiče ugled. Marka i ime su
izuzetno bitni, jer u situaciji asimetrije informacija i nedoumice potrošači kupuju na osnovu
ovog kriterijuma, što znači da bi trebalo da su lako prepoznatljivi i laki za zapamtiti. Kada se
proizvođač ili prodavac koriste ovim metodom, bitno je da nakon sticanja lojalnosti kupaca i
reputacije otklone sve ono što bi tome moglo da šteti, što može iziskivati dodatne troškove.
Bitno je informisati kupce da ovo ne sme biti jedini kriterijum prilikom odabira igračke i
diferenciranja proizvoda koji sadrži olovo i onog koji ne sadrži, sa čim je tržište već upoznato
2007. godine, koja se može smatrati godinom obeleženom opozivima igračaka proizvedenih
u Kini, kojom je počela intenzivna borba protiv upotrebe olova u igračkama na američkom,
ali i svetskom tržištu. Među mnogim kompanijama, Mattel Inc., drugi najveći proizvođač
igračaka po prihodu, poznat po svojoj kontroli kvaliteta, odmah iza The Lego Group,
kompanija koja prodaje svoje proizvode u više od 150 država, 2007. godine opozvala je više
od 18 miliona igračaka po osnovu upotrebe olova preko dozvoljene koncentracije.
(Wikipedia, 2020., Nytimes, 2007.)

Informisani kupci pomažu proizvođačima da osvoje nove, neinformisane kupce.

Potrošači eksperti imaju posebnu ulogu i doprinos u informisanju ostalih kupaca preko svojih
medija, što bi se u današnje vreme moglo poistovetiti sa terminom “influenser”, tojest,
poznati majke i očevi mogu svojim društvenim statusom da pomognu ostalim kupcima da se
informišu o bezbednim proizvodima za decu, samim tim i indirektno promovisati firmu koju
preporučuju. Samo postojanje interneta pomaže u borbi protiv asimetričnih informacija.
Kupci mogu mnogo brže i na većoj skali međusobno da razmenjuju informacije i iskustva o
proizvodima, obaveštavajući i edukujući druge potrošače o potencijalnim opasnostima ili
bezbednim proizvodima putem foruma ili koristeći opcije ocenjivanja prodavnice ili prodavca
na nekoj platformi, kao na primer Ebay, Kupujemprodajem, što samim tim prodavce podstiče
da prodaju kvalitetne igračke, naravno koje ne sadrže olovo između ostalog, da ne bi dobili
loše ocene, tojest, da bi dobili dobre ocene, što zauzvrat daje sticanje poverenja budućih
kupaca. (economicshelp.org, 2020.)

15
 8.2 BORBA SA ASIMETRIČNIM INFORMACIJAMA

POMOĆU UTICAJA DRŽAVE

Kao što smo ranije napomenuli, nekada borba isključivo tržišnim mehanizmima nije
dovoljna, ili u ovom slučaju, obavezna je pored tržišnih mehanizama jer ova problematika
spada u oblast od izuzetnog značaja tojest zdravstvenu zaštitu stanovništva. Utvrdili smo da
svaki ulog od 1US$ za smanjenje opasnosti trovanja olovom donosi benefit od 17-220 US$.
Država mora da preuzme ulogu zaštitnika potrošača, da ih štiti, edukuje i informiše, što
iziskuje dobru informisanost same države o problematici trovanja olovom i njegovoj upotrebi
u proizvodnji dečijih igračaka.

Početni korak je objavljivanje dozvoljene granice koncentracije olova po jedinici

proizvoda. Time država postavlja zakonski standard koji su proizvođači u obavezi da prate,
što će se u suprotnom, u slučaju da proizvođač te zakonske mere ne poštuje, kazniti u skladu
sa donetim odredbama i zakonom.

Metodi kojima država može zaštititi potrošače su višestruki. Kontrolom prometa i

proizvodnje igračaka država može isključiti veliki deo, ako ne i sve igračke koje imaju
koncentraciju olova veću od dozvoljene. Ovo se može postići dokumentovanim praćenjem
svih sastojaka u proizvodnji, odnosno kontrolom kvaliteta igračaka, koja se može ostvariti u
proizvodnji (na početku i tokom procesa proizvodnje), na gotovom proizvodu i na uzorcima
uzetim iz prometa, kontrolom posle puštanja igračke u promet, ali se ne smeju zaboraviti
švercovane igračke.

Država bi trebalo da postavi zahteve u vidu sadržaja poruke koja se upućuje kupcima,
propisima regulišući obavezni sadržaj informacija ključnih za olovo, njegov sadržaj u igrački
i način na koji će ta poruka biti preneta, da bi kupci bili upoznati sa njegovim postojanjem,
iako je ispod dozvoljenje granice. Ranije pomenuta dekorativna boja koja se koristi za
farbanje lica deteta je jedan od glavnih uzroka trovanja dece olovom. Od čak 141 limenke
boje na kineskom tržištu, 50% (70 komada) prelazilo je kineske regulacije za olovo i ne bi
smele biti u prometu. 34% (48 komada) ima ekstremno visoku koncentraciju olova i ne bi
bilo dozvoljeno da se prodaje ni u jednoj zemlji koja ima restrikcije za upotrebu olova.
Glavni problem je što potrošači nisu upoznati sa postojanjem olova, jer etiketa ne nosi
informacije o tome, retko čak i na preostalim konzervama koje ne sadrže olovo ili sadrže
olovo ispod dozvoljene koncentracije (ipen.org, 2016.). Ovaj problem bi se mogao rešiti kada
bi država postavila zahteve u vidu informacija o olovu u okviru sadržaja etikete.

16
 Država mora obratiti paznju na vraćene proizvode i na koji način se sa njima postupa,
kao i obezbediti javnosti listu takvih proizvoda. Često se dešava da se vraćene igračke samo
prepakuju i plasiraju na tržište pod drugim imenom. Takođe treba pratiti i proizvođače za
koje je dokazano da su koristili prekomerne količine olova u proizvodnji igračaka, češće ih
proveravati i testirati njihove proizvode pre puštanja u promet, kao i mogućnost da je fabrika
prividno zatvorena i otvori se opet pod drugim imenom. Takođe treba pratiti sve poslovne
transakcije te fabrike i utvrditi da li su vraćene igračke prodate u istom periodu još nekom
distributeru koji nije volonterno vratio igračke, već nastavlja da ih prodaje pod drugim
imenom.

Slika 6:Testiranje igračaka na olovo, izvor: webmb.com

17
 9. PROIZVOĐAČ VS PRODAVAC

Kina je najveći proizvođač i rudar olova na svetu. (nytimes.com, 2007.)

Moguće je da dođe do asimetrije informacija i između proizvođača i prodavca u slučaju

da firma koja prodaje igračke nije odgovorna za njihovu proizvodnju. Ovde dolazi do
asimetrije informacija ispoljene u vidu skrivene radnje, što dovodi do principal-agent
problema ili moralnog hazarda.

Igračke napravljene u Kini ili drugim zemljama u razvoju nose veći rizik da sadrže
hemikalije i olovo koji su nelegalni nego igračke napravljene u Americi, Kanadi ili Evropskoj
Uniji, zato što su opasne hemikalije manje regulisane u zemljama u razvoju.
(Greenamerica.org, 2020.)

Ranije pomenuta kompanija Mattel Inc., za svoje povučene proizvode okrivila je

kineske proizvođače. Mnoge kompanije, uključujući Mattel Inc., ne poseduju niti upravljaju
fabrike u kojima se proizvode njihove igračke. Umesto toga, oni sklapaju ugovore sa
kineskim kompanijama, gde je radna snaga jeftina. Mattel ima ugovore sa do 50 kineskih
kompanija, od kojih mnoge imaju dalje ugovore sa drugim kompanijama. Ovakav proces gde
su sredstva mala, podstiče fabrike da koriste najjeftinije materijale za proizvodnju radi što
većeg profita, posebno kompanije koje dobijaju sredstva “iz druge ruke”.
(health.howstuffworks.com, 2007.)

Nije neobično ni da dobavljači pošalju izvanredan uzorak sirovina i gotovog proizvoda

da bi dobili ugovor, ali da ih potom zamenjuju nekvalitetnim materijalima da bi povećali
profite. (chicagotribune.com, 2007.)

Doduše, nije uvek problem u kineskim proizvođačima. Od 1988. godine do 2007.

godine 95% ukupnog povrata proizvoda bilo je proizvedeno u Kini, ali čak 76% bilo je do
nedostataka u dizajnu. Samo 10% bilo je do greške proizvođača. (health.howstuffworks.com,
2007.)

2007. godine, firma Future Industries je povukla 20.000 proizvoda iz prodaje zbog
olova. Kada se to dogodilo, izjavili su da nema potrebe da se obavesti kineski proizvođač, jer
iako su proizvodi kršili pravila o koncentraciji olova, nije kršilo njihov ugovor, jer u ugovoru
nije specifikovana granica upotrebe olova. (Chicagotribune, 2007.) U mnogim situacijama
dešava se da prodavac ne traži od kineske fabrike i proizvođača da ne koristi olovo, što u tom
slučaju nije krivica proizvođača, nego naručioca i distributera.

18
 10. ZAKLJUČAK

Asimetrične informacije su situacija u kojoj prodavac i kupac nemaju iste informacije o

proizvodu i usluzi koja je objekat ekonomskog odnosa gde strana koja je slabije informisana
trpi ekonomske posledice, na šta je među prvima ukazao George Akerlof u svojoj analizi
tržišta limuna. One se javljaju u obliku skrivene akcije i skrivene karakteristike, što su
zapravo akcija koju jedna strana preduzima radi svoje ekonomske dobiti, i skrivena
karakteristika proizvoda koja je jednoj strani poznata, a drugoj nije. Njihova posledice se
javljaju u obliku negativne selekcije, moralnog hazarda i principal – agent problema.
Negativna selekcija je zapravo neuspeh tržišta, situacija u kojoj nekvalitetni proizvodi iz
prometa istiskaju kvalitetne proizvode, moralni hazard je verovatnoća da se nakon nekog
događaja akcije jedne strane promene, a principal – agent problem je situacija u kojoj agent
donosi odluke i obavlja radnje koje nisu nužno u korist principala, nego zarad agentove lične
koristi. Protiv ovog problema bori se pomoću slanja signala, davanjem garancija, ugledom i
reputacijom, standardizacijom i pomoću informisanih kupaca. Signale šalju proizvođači
kvalitetnih proizvoda da uvere kupce u svoj kvalitet i da se razlikuju od drugih, garancijama
garantuju kvalitet svog proizvoda a u suprotnom daju kompenzaciju, ugled se stiče
ponovljenim kupovinama, standardizacijom kupac zna šta da očekuje, a informisani kupci
edukuju druge neinformisane kupce. Država takođe ima ulogu u borbi protiv asimetričnih
informacija u slučajevima kada je u pitanju dobro izuzetnog značaja, da bi zaštitila svoje
građane.

Asimetrične informacije takođe nalaze se i na tržištu dečijih igračaka, gde pored

zdravstvene pretnje predstavljaju i ekonomski teret. Pozabavili smo se slučajem asimetričnih
informacija na tom tržištu kada je prisutna skrivena karakteristika igračaka, tojest skriveno je
postojanje olova u igračkama ili njegova povišena koncentracija. Povišena koncentracija
olova je toksična, posebno za decu do 6 godina zbog njihovog brzog rasta. Deca olovo
apsorbuju 4 ili 5 puta više nego odrasli, a efekti olova na zdravlje su višestruki, kako na
zdravstveno stanje tako i na mentalne sposobnosti deteta. Svetska zdravstvena organizacija
olovo je proglasila za jednu od 10 supstanci glavne zabrinutosti za javno zdravlje. Uprkos
tome, kineski proizvođači ga i dalje koriste u proizvodnji jer je jeftina sirovina koja ima
dobra svojstva. Usled okolnosti gde su testovi na olovo skupi, neprecizni ili nedostižni,
preporučljivo je odstraniti sve igračke koje su sumljivog porekla ili kvaliteta i kupovina
igračaka sa odgovarajućim oznakama kvaliteta Republike Srbije ili EU. Tržište se ovom
problemu suprotstavlja slanjem signala gde prodavci uveravaju kupce da igračke ne sadrže

19
olovo, davanjem garancija, ugledom i reputacijom brenda gde su ime i marka u očima kupaca
vid garancije da je igračka kvalitetna, i pomoću informisanih kupaca koji edukuju
neinformisane kupce. Država takođe mora da ima udela u borbi protiv asimetričnih
informacija o sadržaju olova, jer to direktno utiče na zdravlje njenih državljana. Država može
pomoći smanjenju ovog problema objavljivanjem dozvoljene granice upotrebe olova u
igračkama, kontrolom prometa i proizvodnje, postavljanjem zahteva o poruci koju prodavci
šalju kupcima i načinu prenosa te poruke, kao i čvrstom kontrolom proizvođača, posebno
onih koji su već proizveli igračke za koje je dokazano da imaju previsoke nivoe olova, kao i
obezbeđenjem liste vraćenih igračaka po osnovu previsoke koncentracije olova na uvid
javnosti. Mogućnost da su proizvođači ili prodavci odgovorni za upotrebu olova je ista.
Postoje okolnosti u kojima proizvođač distributeru pošalje kvalitetan uzorak radi dobijanja
ugovora, da bi posle upotrebio olovo i druge nekvalitetne elemente radi maksimizacije
profita, kao primer principal – agent problema i primer skrivene akcije. Česte su i situacije u
kojima distributer takođe radi minimiziranja troškova zatraži upotrebu olova ili ne navede u
ugovoru da se olovo ne upotrebljava.

Asimetrične informacije su jako bitan problem, sa kojima se mora postupati u skladu sa

tim, jer su njihove posledice opšteprisutne, posebno kada se koriste da proizvođači i prodavci
zarad svog profita dovode zdravlje dece u rizik.

20
 LITERATURA

[1 ] Đurić Kuzmanović Tatjana „Poslovno okruženje“ 2008.

[2] Trivić Nada „Mikroekonomija“ 2016.

[3] Trivić Nada, Šagi Andraš „Savremeni mikroekonomski modeli“ 2008.

[4] https://pdfslide.net/documents/simetricne-i-asimetricne-informacije.html (poslednji datum

pristupa 26. Decembar 2020.)
[5] Šolak Zdravko, Dobrić Nikola „Economic theory of assymetric information – terminology
in English and their Serbian equivalents“ 2009.
[6] https://www.economicshelp.org/blog/glossary/asymmetric-information/ (poslednji datum
pristupa 28. Decembar 2020.)
[7] Trivić Nada, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici, 2009., broj 22, str111-121,
,,Asimetrična informisanost-ekonomski i/ili etički problem”
[8] Akerlof George „The Market for Lemons“ 1970.

[9] https://aggregator-mlm.ru/bs/firmy-ispolzuyut-sleduyushchii-metod-sozdaniya-
informacionnoi-asimmetrii/ (poslednji datum pristupa 28. Decembar 2020.)
[10] https://en.wikipedia.org/wiki/The_Market_for_Lemons#The_paper (poslednji datum
pristupa 29. Decembar 2020.)
[11] https://hackernoon.com/about-disclosures-and-information-asymmetry-in-security-
tokens-fc83c350548a (poslednji datum pristupa 30. Decembar 2020.)
[12] https://www.zippo.com/pages/repairs-windproof-lighter (poslednji datum pristupa 28.
Decembar 2020.)
[13] Pavlek Zvonimir ,,Marka ili brand/brend?” 2017.

[14] https://www.slideshare.net/IrfanSheikh23/information-asymmetry-86138814 (poslednji

datum pristupa 30. Decembar 2020.)
[15] Trivić Nada ,,Asimetrična informisanost: uzroci, posledice, tržišni i institucionalni
odgovori” 2016.
[16] Nelson Philip ,,Advertising as information, Journal of Political economy” 1974.

[17] Jovanović Bojan ,,Favorable selection with asymetric information, The Quarterly
Journal of Economics” 1982.
[18] https://www.treehugger.com/ask-treehugger-how-do-i-test-my-toys-for-lead-4857053
(poslednji datum pristupa 2. Januar 2021.)
[19] https://www.epa.gov/lead/learn-about-lead (poslednji datum pristupa 2. Januar 2021.)

[20]
www.cpsc.gov/Recalls?combine=lead&field_rc_date%5Bdate%5D=&field_rc_date_1%5Bd
ate%5D= (poslednji datum pristupa 2. Januar 2021.)

21
[21] https://www.webmd.com/parenting/features/lead-in-toys-could-it-be-lurking-in-your-
home#5 (poslednji datum pristupa 2. Januar 2021.)
[22] Consumer Federation of America ,,CPSIA and Lead Fact Sheet” 2013.

[23] https://www.nytimes.com/2007/09/10/business/worldbusiness/10iht-lead.5.7455679.html
(poslednji datum pristupa 2. Januar 2021.)
[24] https://health.howstuffworks.com/wellness/preventive-care/china-lead-poisoning.htm
(poslednji datum pristupa 2. Januar 2021.)
[25] World Health Organization ,,Structure of Mercury paper” 2019.
(https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/329953/WHO-CED-PHE-EPE-19.4.7-
eng.pdf?ua=1)
[26] https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/lead-poisoning-and-health (poslednji
datum pristupa 3. Januar 2021.)
[27] World Health Organization ,,Childhood Lead Poisoning” 2010.

[28] Gould E. ,,Childhood Lead Poisoning, conservative estimates of the social and economic
benefits of lead hazard control” 2009.
[29] https://multimedia.scmp.com/infographics/news/world/article/3105603/lead-
poisoning/index.html (poslednji datum pristupa 3. Januar 2021.)
[30] https://www.bsccentar.rs/sr/tri_a (poslednji datum pristupa 3. Januar 2021.)

[31]
http://www.nytimes.com/2007/08/15/business/worldbusiness/15imports.html?_r=1&adxnnl=1&or
ef=slogin&adxnnlx=1187186596-oNS1R0lLuikAZXcqdzR/6Q (poslednji datum pristupa 4. Januar
2021.)
[32] https://en.wikipedia.org/wiki/Mattel (poslednji datum pristupa 4. Januar 2021.)
[33] https://ipen.org/news/new-study-finds-lead-levels-majority-paints-exceed-chinese-regulation-
and-should-not-be-store (poslednji datum pristupa 4. Januar 2021.)
[34] Charles W. Schmidt ,,Face to Face with Toy Safety: Understanding an Unexpected Threat” 2008.
[35] https://www.greenamerica.org/green-living/beyond-lead-toxins-toys (poslednji datum pristupa
4. Januar 2021.)
[36] https://www.chicagotribune.com/news/chi-070805lead-story.html (poslednji datum pristupa
4. Januar 2021.)
37. https://en.wikipedia.org/wiki/Disability-adjusted_life_year (poslednji datum pristupa 4. Januar
2021.)

38. https://www.eurostandard.rs/ce-znak/ (poslednji datum pristupa 3. Januar 2021.)

22