Kvantna fizika od prvih svojih teorija pravi potpuni lom u prosvećenom zapadnom

društvu. Društvu koje se taman uljuljkalo u ideji da je sve oko njega solidno, čvrsto – da
je materijalno osnova našeg sveta. Do 20 veka u osnovi svega bio je atom sa svojim
česticama - proton, neutron, elektron. Međutim negde nakon rata ( II Svetskog) naučnici
registruju sve sićušnije čestice - razne kvarkove, neutrino-e, bozone…A onda 60-ih
godina pojavljuje se String teorija I donosi revoluciju – ona tvrdi da kada se najsitnije
subatomske čestice podele – na kraju ono što ostaje kao najsitniji element jeste mala
titrajuća petlja čiste energije.
Dakle u osnovi svega što postoji nije materija – već čista energija!

Male niti energije su zatvorene u petlju I osciliraju – svaka na odredjenoj frekvenciji. Od

toga kojom frekvencijom osciliraju – zavisiće koju česticu tvori. Koju materiju stvara.
Poetski rečeno – sva materija u našem univerzumu (ali I svim drugim svetovima –
videćemo docnije) nije ništa drugo do neverovatna, veoma kompleksna, kosmička
simfonija, koju sviraju niti (žičice) čiste energije.

Problem koji je do danas ostao nerešen je odnos mikro i makro kosmosa. Na nivou
atoma najmoćnija sila koja deluje je elektromagnetna, dok na nivou makrokosmosa –
među planetama najuticajnija je sila gravitacije. A na nivou atoma (ćelije) gravitacija ne
postoji. Kako je moguće da sila koja opisuje odnose među moćnim nebeskim telima
nema nikakav uticaj na atom – kako povezati jednom jednačinom elektromagnetnu silu i
silu gravitacije? Odgovor na ovo pitanje je potraga za unificirajućom jednačinom koja bi
povezala mikro i makrokosmos – elektromagnetnu silu i silu gravitacije. Da bude As
above, so below.

Dakle, misterija moderne nauke je upravo pitanje - gde ode taj graviton? Gde nestaje
kada je u pitanju atom? Iako ekspirimentom nije potvrđeno, naučnici smatraju da taj
graviton na nivou atoma beži u hiperprostor – odlazi u druge dimenzije koje se nalaze
iznad ovih koje su nama (našim čulima) dostupne. Te male ‘’Strings of energy’’ su
jednodimenzionalne petlje koje imaju neverovatnu sposobnost da vibriraju kroz sve
dimenzije. Dakle, sve ono što prelazi preko našeg 3D sveta nije vidljivo našim čulima,
međutim, sve je to I dalje stvarno – sve to I dalje postoji.

I Neki naučnici smatraju da je Dark Matter – u stvari materija koja se nalazi u drugoj
(drugim) dimenzijama – nama dolazi u nejasnim obrisima – kao senka materije iz
hiperprostora.

Glavni razlog zašto su nam druge dimenzije nevidljive je u tome što su njihove razmere
veoma male, one postoje na tzv Plankovoj udaljenosti, na najmanjoj mogućoj skali koja
meri rastojanja na subatomskom nivou.

Moglo bi se reći da su novi svetovi duboko sakriveni u nama I u svemu što opažamo.
Zaista - gubi se smisao uobičajenih pojmova iz 3D sveta: šta je malo, a šta veliko. Šta je
unutra (u atomu) šta je spolja (novi svetovi u novim dimenzijama, dimenzijama koje su
tako malih razmera da ih merimo Plankovom skalom)

1
Kako je sve ovo moguće možda postane jasnije ukoliko pokušamo slikovito da
predstavimo:
pokušajmo da zamislimo mrava koji prelazi kanjon Kolorada preko konopca koji se
nalazi zakačen na ivicama kanjona. Ako gledamo iz kilometarske daljine – kanap će za
nas izgledati kao jedna tanka linija, izgledaće kao linija u 2D svetu. I naravno da nam je
logično kako mrav na kanapu ima samo pravac napred/nazad. Ali kada se približimo
postaje jasno da kanap ima I svoju debljinu, da mrav na njemu mođe da se kreće I u
drugim pravcima (gore/dole, oko kanapa) I da njegovo mesto na konopcu ima i svoje 3D
koordinate.

Na ovom primeru pokušajmo da shvatimo kako stvari funkcionišu sa još manjim

rastojanjima I dimenzijama, zašto beže našim čulima koja su stvorena za 3D svet.
Koliko su tek ove dimenzije sićušnije od konopca kog posmatramo sa daljine od
500metara. O koliko malim razdaljinama pričamo, ako ih merimo na najmanjoj mogućoj
skali – Plnakovoj skali - koja opisuje rastojanja na subatomskom nivou. Eto novih
svetova do kojih se dolazi kroz iglene uši.

Devedesetih godina kao dalja razrada ove ideje pojavljuje dopunjujuća M-Torija. Ona
potvrđuje da je fundamentalna komponenta String teorije upravo ta 11-ta dimenzija.
Ponavlja stav da se čitav ovaj univerzum sastoji od sićušnih – jednodimenzionalnih niti,
žičica ili struna čiste energije, koje zatvorene u jednu nepravilnu petlju vibriraju na
različitim frekvencijama. U zavisnosti od frekvence kojom vibriraju stvaraju drugačije
partikule – čestice materije. Fizičke sile koje pokreću ove energetske niti zahtevaju
dodatne dimenzije kako bi uopšte postojale.

Dakle M teorija ponavlja da postoji 10 prostornih I 1 vremenska dimenzija. Ponavlja da

su dodatne dimenzije nevidljive jer su veoma malih razmera. Smatra se da su toliko
zavijene (curled up) I tako sabijene – kompaktifikovane - da formiraju oblike koje mi
nismo u stanju da opažamo u 3D svetu. Teško je zamisliti stvarnost ili oblik koji postoji u
11D, za lakše razumevanje pokušajmo da uzmemo kao primer parče papira – koje bi
zamislili kao 2D ravan. E sad ako ga zarolamo dobijamo tubu – 3D. Slično je i ovde –
svaka dodatna dimenzija je uvijena u kompleksiniji oblik koji ne možemo opažati našim
za 3D svet formiranim okom.

Kao String I M-teorija pokušava da unifikuje I poveže sve fundamentalne sile

univerzuma pre svega elektromagnetne I sile gravitacije. A 11 dimenzija je krucijalna
komponenta ove teorije, jer kaže da 1dimenzionalan string (struna) oscilira kroz sve
dimenzije, a pre svega u 11oj. Ovde, smatraju fizičari beži I graviton.

U čemu je novina? Ako String tvrdi da postojanje struna (kao osnovnih gradivnih
jedinica svega materijalnog) zahteva postojanje drugih dimenzija – minimum 11D, onda
M-teorija izbacuje još luđu tvrdnju – da postojanje više dimenzija znači da postoje I
drugi univerzumi. Multiverzumi. I svi imaju oblik membrane. To je ta M- teorija.

2
Svaka Membrana je multidimenzionalni objekat – tj moze postojati I sadržati više
dimenzija ali I različit broj dimenzija. Međutim Membrane se mogu sastojati i samo od 1-
dimenzionalnih stringova pa onda mogu ići do višedimenzionalnih Membrana-objekta
(tela). M teorija smatra da su svi ovi objekti fundamentalni gradivni blokovi našeg
univerzuma. Sve partikule I svi oblici materije su napravljeni od ovih objekata.
Membrane mogu stupati u interakciju jedne sa drugima I te interakcije predstavljaju
izvor svih fundamentalnih prirodnih sila, poput elektromagnetne I gravitacione sile.
M teorija još kaže I da čitav naš svet, univerzum to jest, postoji u formi jedne
sveprožimajuće membrane. Dakle, od malih membranica koje tvore mikrokosmos, do
membrane kao forme čitavog jednog univerzuma. Opet imamo – doduše na drugačiji
način – ideju As above, so below. Male ili velike – membrane stupaju u interakciju jedna
sa drugom, dakle Univerzumi su u interakciji jedan sa drugim, iako u našem za 3D
prilagođenom univerzumu mi druge svetove ne vidimo.

Za M-teoriju tajna postojanja svega je upravo u 11oj dimenziji. Ovu dimenziju naučnici
nazivaju I Membrana svetom – World Brain – ovo je igra reči, jasno da može imati
značenje I svetski (centralni) mozak. Sve ostale dimenzije su sakrivene unutar 11-te.
Njeno postojanje ima veoma duboke implikacije za poimanje prirode našeg univerzuma.
Jedna od najznačajnijih implikacija je, kako kaže M Teorija, da se gravitacija očitava u
11 D, dok je u našem 3D svetu ona dilutirana – javlja se samo kao oslabljena. A to je i
razlog kako je naš Univerzum moguć, da se Elektromagnetna sila kao odbijajuća, ne
pojavljuje kao jača od gravitacione ništa ne bi moglo da postoji. Gravitacija bi sve sabila
u 1 tačku.

M-teorija još daje i mogućnost putovanja kroz membrane – kroz druge univerzume.
Putovanje kroz univerzume je moguće iz razloga što su različite membrane koje postoje
u 11D svetu odvojene sićušnim pukotinama, razmacima (gaps ili još – wormholes) kroz
koje se može proći.

Dimenzije možemo doživeti samo kroz matematičke formule/modele ili kroz kompleksne
geometrijske strukture poput Tessaraka (4D kocke) ili Calabi-Yau Manyfolda.

Filozofske implikacije – stvarnost nije ono što opažamo, energija je izvor svega, impuls
života je frekvenca, ako postoji frekvenca, string je antena, šta je izvor?

Zero D – Teorijska tačka koja nema dimenzije, singularitet nalik Ain Sof konceptu.
Zamišljeno biće u nultoj dimenziji bilo bi fiksirano. Ne bi moglo da se kreće.

1D – ovde postoji samo dimenzija dužine. Postoji samo prava linija. Biće bi moglo da se
kreće samo napred-nazad, jer ovde ne postoji širina niti visina.

2D – ovo je dimenzija u kojoj postoje površine, kruga, trougla, kvadrata itd…Biće može
da se kreće napred-nazad, levo-desno.

3
3D svet je naš svet. Prostorne - visina, dužina, širina. Ako dodamo I vremensku
dimenziju onda neki ovo nazivaju 4D, mi ćemo skratiti i prebrojavaćemo samo prostorne
dimenzije Ovde je teorijski moguće putovanje kroz vreme ili odvajanje na više
vremenskih staza (twin paradox) ali uvek I samo u pravcu budućnosti.

4D – biće može da se kreće kroz vreme napred i nazad. Ali ne samo kroz ovo - već
može da se kreće I kroz prostor koji postoji u različitim vremenskim trenucima. U filmu
Interstellar otac se pojavljuje u sobi ćerke u različitim trenucima njenog života. Kocka u
4D se zove Tesseract – Hypercube (hiperkocka, slika Salvadora Dalija)

5D - U ovoj dimenziji možemo da kao na filmu idemo napred ili nazad kroz vreme. Svaki
momenat zivota se nalazi pred ocima, možete ići i u prošlost i u budućnost, vi ste sada
van simulakruma, gledate svoj život kao na filmskoj traci, mozete premotavati unapred i
unazad. Vise niste samo u pukoj interakciji sa zivotom - realnoscu, vi ste sada izvan nje
i kao autsajder posmatrate sve dogadjaje spolja, imajuci potpuni uvid u sve momente,
desavanja. Bice u 5D u stvari vidi sve sekvence zivota onog iz 4D ali simultano. U isto
vreme. Ovo je poviseno stanje svesti prevayilayi puki protok vremena i progresiju
momenata omogucava svesazimajucu i sveobuhvatnu opservaciju svakog momenta
zivota. Ovde hronologija gubi svoju vaznost. Takodje moguce je uzeti svaki najmanji
detalj i pratiti ga kroy vreme, npr pratimo razvoj bora na našem licu, pratimo finansijski
segment našeg života, emocije kako se grade u odredjenom dogadjaju ili kroz ceo zivot.
Dostupnost i najmanjeg dela, ali uvek kao elementa celine koju smo u stanju da
sagledamo u jednom pogledu.
Svi segmenti zivota u isto vreme u jednom pogledu iz pticije perspektive. Ovde na
vreme u stvari gledamo kao na prostor - kao sto u 3D mozemo da zakoracimo napred-
nazad, levodesno, gore-dole tako i ovde samo to mozemo sa vremenom. Medjutim ovo
ne znaci da mozemo da uticemo na proslost i buducnost, uticaj je veoma posredan.
Takođe ovde se može kretati I kroz različite lokacije u istom vremenu.
U ovoj dimenziji postoje paralelni univerzumi. Mogu postojati druge verzije nas samih u
ovim paralelnim svetovima. Ovo znači da u 5D postoje I separate vremenske linije za
svaki od ovih paralelnih univerzuma, ali ograničenje u ovoj dimenziji je da ne bi mogao
da sretneš sebe direktno, koristeći prečice kroz prostor-vreme kako bi preskočio u
vremensku liniju koja void u paralelni univerzum.
6D - u ovoj dimenziji smo u mogucnosti da vidimo sve opcije, ceo spektar mogucih
ishoda, desavanja, se nalazi pred nasim ocima. Svi alternativni izbori u proslosti, kao i u
buducnosti. Biće koje živi u ovoj dimenziji može videti sadašnjost, prošlost I budućnost
svih univerzuma. Dakle 1 dogadjaj - moguca su 3,4,x razlicitih izbora, ali i svaki
pojedinacni izbor ima svoje putice, ova slika podseca na drvo. Ovde se može
jednostavno skočiti sa jedne vremenske linije (grane= do bilo koje tačke na vremenskoj
liniji bilo kog drugog univerzuma. – što je nemoguće u 5D. Ovo je podrucje apsolutne
svesti.
Međutim, u ovoj dimenziji svi mogući svetovi I dalje imaju zajednički početak – Big
Beng.
7D - ali prethodno vazi samo ako je dogadjaj iz koga sve krece apsolutno nepromenjljiv,
medjutim sta se desava ako pocetni inicij dogadjaj ima razlicite modalitete. Prema teoriji
haosa cak i najmanje izmene u inicijalnim uslovima dovode do drasticnih razlika u
krajnjem rezultatu, konsenkvenci. Efekat leptira ovde dolazi do maksimuma. Ovde se
4
nalazi svet alternativnih realnosti.Na ovoj ravni postoji beskonačni broj univerzuma koji
potiču iz različitih startnih uslova, ne više iz samo jednog Big benga. Biće koje bi živelo
u 7D može gospodariti različitim verzijama sebe samog, može se kretati kroz sve
univerzume, bez ograničenja.

8D jos dublji nivo postojanja - svet u kome bismo mogli da postavimo citav i potpun plan
svih alternativnih realnosti, ravan svih mogucih varijante inicijalnih uslova i dogadjaja.
Za sve beskonačno brojne paralelne univerzume koji se prostiru u beskonačnost.
Dimenzija u kojoj se ovaj neverovatni matrix svih alternativnih realnosti predstvalja
jedinstveno sveobuhvatno skladiste.
Ovo bice bi ima mogucnost da percepira svaki moguci pocetak - svaku alternativnu
realnost i svaku stazu i ishod kom ona vodi. Bice koje bi bilo na ovom nivou svesti - u
ovoj dimenziji bilo bi poput vestog lutkara koje bi orkestriralo kosmickim teatrom
beskonacnih mogucnosti. Na ovom nivou mogao bi da izabere tacno one dogadjaje,
tacno vreme, sled, lica, roditelje, supruge....sve koji bi vodili idealnom zivotu. Mogli bi da
izaberu optimalni pocetak set inicijalnih uslova, optimalnu egzistenciju i optimalni put ka
najboljem izboru.
Ovaj nivo je u idealnom usavrsavanju na putu koji je savrseno izabran iz okeana
mogucnosti drugacijih pocetaka. Ovde objekti gube fizičku dimenziju. Ovde više ne
postoji fizičko postojanje. Oblik je fluidan, može da se menja, svoju veličinu, mogu da se
pojavljuju I da nestaju. Ova dimenzija je najsličnija virtuelnoj realnosti.
9D - u ovoj dimenziji ni zakoni fizike vise nisu isti, svaki univerzum ima sopstveni set
zakona fizike. Sva pravila vise ne vaze, posledica prethodi uzroku, ili vreme nije
linearno, svet u kom se radjamo stari, umiremo kao bebe....U nasem univerzumu sve je
savrseno nastelovano da podrzava zivot. Na ovom nivou postoje univerzumi koji
podrzavaju nesto drugo, sto moguce nije zivot u formi koju poznajemo. U ovoj dimenziji
bi mogle koegzistirati sve civilizacije, uključujući I vanzemaljske u isto vreme I na istom
mestu.
10D – Biće koje postoji na ovom nivou ima beskonačne moći. Kontroliše I prostor I
vreme u svim mogućim svetovima. Na ovom nivou postoje kutije sa potpuno drugacijim
pravilima postojanja, beskonacno mnogo i svaka ima svoja sopstvena pravila fizike,
logike, Ovde se nalazi apsolutno sve sto bi ikada moglo da postoji. Ovde prestaje da
postoji koncept nemoguceg, sve je moguce. Gde boje dozivljavamo kroz zvuk. Ovde
bice kako razvija putice ka svakom mogucem i progresivno rastucem ishodu, tako da
sve ono sto bi se moglo desiti ce se desiti na putu, bice koje bi moglo da postoji i
dosegne 10D je bice koje bi moglo da kreira nove realnosti, nove igrice, potpuno nove
okvire postojanja. Bice koje bi bilo na ovom nivou, posto poznaje sve i svaku kutiju,
moglo bi da diktira, odredjuje i determinise dogadjaje u svakoj pojedinacnoj.

11 D se ponekad naziva I Membrana svetom (World brain)U ovoj poslednjoj

matematički dokazanoj dimenziji svi mogući svetovi I svi mogući rezultati postoje
simultano. Ovo je prostor koji nalikuje beskonačnom platnu na kom su iscrtani
svi mogući oblici, i izgled kakav bi univerzum mogao biti.