Visoka tehnika kola strukovnih studija Beograd

SEMINARSKI RAD IZ MATERIJALA (TEMA: Zlato)

student: Svetislav Zori (172/10)

Kikinda april 2011.

Fizika svojstva metala

Metali zauzimaju vei deo Periodnog sistema elemenata.

U prirodi se nalaze u vidu jedinjenja i veoma su rasprostranjeni u Zemljinoj kori u vidu stena, ruda i minerala. Neki elementi su neophodni za dobro funkcionisanje ovekovog organizma, npr. gvoe je sastojak hemoglobina u krvi i neophodan je za prenos kiseonika putem krvi, kalcijum u vidu jedinjenja izgrauje kosti i daje im neophodnu vrstinu... Malobrojni su metali koji se u prirodi mogu nai u slobodnom stanju npr. zlato, srebro i bakar. Svi metali su u vrstom agregatnom stanju izuzev ive koja je tena.

Metali dobro provode elektricitet i toplotu.

Svi metali su sive boje izuzev bakra, koji je crven, i zlata koje je uto.

Na osnovu poloaja u Periodnom sistemu elelmenata metali se dele na:

alkalne metale - elementi Ia (1) grupe zemnoalkalne - elelmenti IIa (2) grupe prelazne - metali iz b grupa (od 3 do 12) ostale metale - Al, Ga, In, Tl, Sn, Pb, Bi, Po

Zlato (Au, latinski - aurum) je prelazni metal.

Pt - Au - Hg Ag Au Uuu periodni sistem

Osobine
Zlato ima znatnu specifinu teinu, dosta visoku temperaturu topljenja i kljuanja i srazmerno malu tvrdou. Tegljivost i kovnost zlata je izuzetno velika od 1 grama zlata moe da se izvue ica duine 3 km, a kovanjem ili valjanjem mogu da se dobiju listii ("zlatne folije") debljine do 0,0001 milimetara. Takvi listii su 500 puta tanji od oveije dlake. Zlato je najkovaniji metal. Pored srebra i bakra, spada u najbolje provodnike elektrine struje i toplote. Lako gradi legure, ne menja se na vazduhu. Zlato je slaboreaktivan metal koji se na vazduhu ne menja ni pri jakom zagrevanju. Ne napada ga nijedna kiselina. Rastvara se samo u carskoj vodi, zato to ova sadri Cl- jon koji stabilizuje Au3+ jon pri stvaranju kompleksnog jona tetrahloro-auratne(III)-kiseline, HAuCl4. Sva rastvorna jedinjenja zlata su otrovna. Po fizikim osobinama zlato, sem lepe boje, odlikuje i felika specifina masa i mala tvrdoa. Zlato se lako mehaniki obrauje i moe da se izvalja u vrlo tanke folije ili razvue u tanane ice. Poto je dosta mekano, legira se sa mnogim metalima. Dobro provodi toplotu i elektricitet. Hemijski je vrlo postojano, rastvara se samo u carskoj vodi(3HC1+HNO ), alkalnim cijanidima i hlornoj vodi. Sa ivom gradi amalgame a sa cinkom jedinjenja. Zlato se najee upotrebljava legirano, poto bi se predmeti od istog zlata izlizali. Pa se ee legira sa bakrom i srebrom, ree sa platinskim metalima. Legura zlata, bakra i nikla poznata je kao belo ili sivo zlato i upotreblja va se kao zamena za platinu. Osim belog zlata poznate su i legure crveno i zeleno zlato. Zlato se koristi u medicini u industriji stakla, za ukraavanje porculanskih predmeta, za izradu finih zlatnih slova na povezima knjige i sl.Zlatni predmeti se oznaavaju igovima i stepenima finoe. Na vee predmete stavlja se glava ratnika, a na manje penicni klas. Stepen finoe oznaava se rimskim brojevima od I do IV. Ranije se odnos zlata i legirajuih elemenata oznaava u karatima, dok se danas oznaava u hiljadinama....

Zastupljenost
Zlato je zastupljeno u zemljinoj kori u koliini od 1,110-3 ppm (eng. parts per million, delova na milion). Gotovo redovno je u istom elementarnom stanju u vidu zrnaca ili listia unutar kvarcnih stena ili kvarcnog peska koji nastaje troenjem stena. Grumen istog samorodnog zlata od 120 kilograma je pronaen u Australiji 1869. godine.

Dobijanje

U najstarije vreme, pa ak i u prolom veku, zlato se iskljuivo dobijalo iz zlatonosnog peska nastalog raspadanjem zlatonosnih stena i naknadnim ispiranjem prirodnim vodama. Danas se znatan deo zlata dobija neposredno iz takvih stena, koje se prethodno podvrgavaju drobljenju i mlevenju. Danas se to izvodi pomou ive ili cijanidnim procesom. Prvi od njih zasniva se na stvaranju amalgama Au kada se ivom dejstvuje na u vodi rastvorenu rudu. Dobijeni amalgam podvrgava se zatim destilaciji, pri emu iva predestilie, a zlato ostane u aparatu za destilaciju. Najvei nedostatak rada sa ivom je nepotpuno izvlaenje zlata, jer se najsitniji njegovi delii ravo kvase ivom i zato se ne amalgamiu. Suprotno ivinom procesu, cijanidni proces omoguava da se zlato praktino izvue ak i iz najsiromanijih stena. Toga radi na samlevenu zlatonosnu stenu dejstvuje se u prisustvu vazduha vrlo razblaenim (0,03-0,2%) rastvorom natrijum-cijanida. Tada zlato prelazi u rastvor po reakciji 4Au + 8NaCN + 2H2O + O2 = 4Na[Au(CN)2]+4NaOH iz koga se moe izdvojiti dejstvom metalnog cinka: 2Na[Au(CN)2] + Zn = Na2[Zn(CN)4] + 2Au Preiavanje na jedan ili drugi nain dobijenog zlata od primesa vri se najee vrelom koncentrovanom sumpornom kiselinom ili elektrolizom.

Primena

Za izradu luksuznih predmeta i nakita U medicini; koloidni rastvor zlata Podloga za nacionalne valute

Kod primene zlata za luksuzne predmete ono se legira sa drugim metalima, najee srebrom i bakrom. esto se koliina zlata u predmetima izraava u karatima, koji predstavljaju maseni udeo zlata u leguri prema 24-stepenoj skali. To znai da se 14-karatno zlato sastoji od 14/24 mase zlata.

Jedinjenja
Zlatna so U praksi najee upotrebljavano jedinjenje trovalentnog zlata je aurihlorovodonina kiselina, koja se izdvaja u vidu kristala sastava H[AuCl4] 4H2O kada rastvor zlata u carskoj vodi isparava sa vikom hlorovodonika. Od mnogobrojnih soli ove kiseline, najvaniji je ut hloroaurat natrijuma Na[AuCl] 2H2O (zlatna so).

Nalazita zlata
Zlato se u prirodi nalazi u slobodnom stanju kao samorodno. Uprskano je u stenama kvarca ili se nalazi u tankim i dugim naslagama(zlatna ica). Raspadanjem stena zlato dospeva u nanose reka i potoka, gde se moe nai u obliku listia ili grudvica. Zlato je lepe zlatno ute boje, postojanog sjaja, postojano na mnoge uticaje. Zbog tih svojih osobina ljudi su poeli da ga koriste za izradu nakita i novca. Grumen samorodnog zlata mase 48 kg. naen je 1842. godine na Uralu, a 1809. godine grumen mase 120. kg. u Australiji. Velika koliina zlata nalazi se u sulfidnim rudama gvoa, bakra i olova, u morskoj vodi ga ima oko 0,01-0,05 mg na jedan metar kubne bode. Zlatom su najbogatije zemlje poput Kanade, June Afrike, Rusije, Australije, June Amerike, SAD. U naoj zemlji se nalaze znatne koliine zlata u rudama bakra(Bor). Od naih zlatnih rudnika poznati su: Varvara, Neresnica, Slisane, Lee, Tronik, Bakovi. U samorodnim nalazitima zlato je retko potpuno isto, obino sadri manje koliine srebra, bakra, gvoa. Pa ga je potrebno odvojiti od pratilaca. Postoji nekoliko metoda za odvajanja zlata. Najvie se koriste amalgamiranje i cijanizacija od hemijskih metoda. A postupak ispiranja od fizikih metoda.

...O zlatu
Zlato je metal koji od davnina privlai panji ljudi. U prirodi se javlja slobodno kao "samorodno zlato" a nalazi se u stenama i ljunku zlatonosnih reka irom sveta. Istorija zlata je i istorija civilizacije. Prva zrnca ovog metala dospela su u ljudske ruke pre nekoliko hiljada godina ; ve tada ovek ga je doivljavao kao dragoceni metal. Za zlatom najbogatiju zemlju drevnog sveta smatran je Egipat. U tamonjim iskopinama naeni su maevi od kremena sa pozlaenim drkama. Dobijanje zlata se pominje i u najranijim spisima civilizovanog sveta. Opisi procesa drobljenja kvarca i preiavanja zlata naeni su u egipatskim grobnicama, oko 2500. godine pre nove ere. Isto vai i za mapu koja pokazuje oblasti u kojima se vadilo zlato 1350-1330. godine pre nove ere. Stari Egipani eksploatisali su zlato iz rudnika u Nubijskoj pustinji. Plinije, 77. godine nove ere, opisuje proces amalgamisanja (vezivanja zlata za ivu ) za vaenje zlata, a proces kupelacije (topljenje sa olovom ) za preiavanje zlata opisan je u drugom veku nove ere. Na isti proces se, verovatno, poziva i Jeremija, u Starom zavetu, oko 600. godine pre nove ere. Iz zlatonosnih reka zlato se nekada vadilo pomou ovijih koa. One su potapane u vodu, pri emu su se sitne estice zlata hvatale za dlaku. Legenda o Argonautima i traganju za zlatnim

runom, koja opisuje Jasonov put do Kolhide (Jermenije ) i krau zlatnog runa, verovatno ima podlogu upravo u ovnujskoj koi prekrivenoj esticama zlata. Najvei grumen dosad naenog prirodnog istog zlata bio je teak 112 kg i pronaen je u Australiji. Pre oko dve i po hiljade godina pojavio se prvi zlatni novac, u Lidiji, monoj dravi u zapadnom delu Male Azije. Iz te zemlje tehnika kovanja zlatnika preneena je u Persiju i Grku. Uporedo sa novcem, pravljene su ogromne skulpture od zlata. Asirska carica Semiramida bila je poznata po izradi statua boanstava od zlata. Najgrandioznija je bila statua boginje Ree, teka "skoro 250 tona"? uvene su bile riznice vitekog reda Templara, a najvie zla donelo je blago drevnih amerikih naroda Acteka, Inka i Maja, koje su panski osvajai poubijali samo da bi pokupili njihovo zlato. Veliki deo tada opljakanog zlata lei na dnu Atlantskog okeana, gde je dospelo posle brodoloma ili napada gusara. U toku cele svoje istorije oveanstvo je proizvelo neto vie od sto hiljada tona zlata, to i nije mnogo jer se procenjuje da je ukupna koliina ovog metala u zemljinoj kori oko sto milijardi tona. Od najstarijih vremena, pa i u skoranjoj prolosti, zlato se skoro iskljuivo dobijalo iz zlatonosnog peska nastalog raspadanjem zlatonosnih stena i naknadnim ispiranjem prirodnim vodama. Na ovaj nain zlato se i danas dobija iz reka Peka i Timoka. Znatan deo zlata danas se dobija neposredno iz takvih stena, koje se prethodno podvrgavaju drobljenju i mlevenju. Poto pojedina rudna nalazita sadre samo nekoliko grama po toni materijala, njegovo izdvajanje se izvodi amalgamacionim ili cijanidnim postupkom. Prvi postupak je izbaen iz upotrebe zbog velikih otrovnosti ivinih para koje se pri tom izdvajaju. Cijanidni postupak omoguava da se zlato izvue i iz najsiromanijih stena. Na samlevenu zlatonosnu stenu dejstvuje se, u prisustvu vazduha, razblaenim rastvorom natrijum cijanida (0,03 do 0,2 % NaCN ). Tada zlato prelazi u rastvor (4 Au + 8 NaCN +2 H 2 O +02=4 Na Au (CN ) 2 + 4 NaOH ), iz koga se moe izdvojiti dejstvom metalnog cinka (Zn ) (2 Na Au (CN )2 + Zn = Na 2 Zn (CN ) 4 + 2 Au ). Zlato se javlja i kao sporedni proizvod pri dobijanju drugih metala, najee bakra. Prilikom elektrolitikog preiavanja bakra, zlato, zajedno sa srebrom, platinom i drugim retkim metalima, zaostaje u anodnom mulju. U skorije vreme otkriveni su mikroorganizmi koji koncentruju pojedine metale u svom organizmu odakle ih je kasnije mogue izdvojiti. Nauka danas moe da ostvari vekovni san o dobijanju zlata iz drugih metala. Neutronskim bombardovanjem iridijuma, platine, ive i talijuma u nuklearnim reaktorima dobijeni su radiokativni izotopi zlata. Ovo, naravno, nema praktini znaaj. Zlato je jedan od najteih metala. Gustina mu je 19.3. Tegljivost i kovnost su takoe veliki : od 1 gr zlata moe da se izvue ica duine 3 km a kovanjem ili valjanjem mogu da se dobiju listii debljine 0,0001 mm. Oni imaju, u odbijenoj svetlosti, utu a u proputenoj svetlosti zelenu boju. Izuzetno je po elektro i toplotnoj provodljivosti. Spada meu najpostojanije metale na hemijske uticaje i zato se naziva plemeniti metal. Na njega skoro nikakvo dejstvo nemaju ni kiseline ni baze. Zlato je osnova novanog sistema veine zemalja, zbog ega su ogromne koliine van prometa, u trezorima banaka, kao podloga novcu od hartije i formiranju zlatnih rezervi. Na izradu zubnih proteza i juvelirske radove odlazi tek neznatni deo proizvedenog zlata. istoa ovog metala se izraava u karatima. isto zlato ima 24 karata. Poto se zlato za nakit, novac i zubarstvo, zbog svoje mekoe, uvek legira sa drugim metalima (srebro, platina, paladijum,

bakar, nikl...), sadraj zlata varira. Legure koje sadre polovinu teine zlata imaju po 12 karata. U poslednje vreme tehnika je sve zainteresovanija za ovaj metal. Zbog izuzetne provodljivosti i postojanosti, zlato se sve vie koristi u elektrotehnici, prvenstveno u raunarskim i telekomunikacionim sistemima. Sve se ee primenjuje u vazduhoplovstvu i kosmikoj tehnologiji pa se moe pretpostaviti da e se ovaj dragoceni metal preseliti iz elinih sefova banaka u fabrike i laboratorije.