Logika

Zorana Jančić
Matematička logika i teorija

skupova
– Zbirka zadataka –
Predgovor
Zbirka zadataka pred Vama nastala je kao rezultat višegodišnjeg izvodjenja

vežbi iz predmeta Diskretne strukture 1, na prvoj godini Osnovnih akadem-
skih studija na Departmanu za Računarske nauke Prirodno-matematičog
fakulteta u Nišu. Shodno tome, zbirka je koncipirana tako da odgovara
nastavnom planu i programu predmeta Diskretne strukture 1. Cilj ovog
predmeta je upoznavanje studenata sa osnovnim konceptima iskazne i
predikatske logike, osnovnim tehnikama dokazivanja matematičkih tvrd-
jenja, i osnovnim diskretnim matematičkim sturkturama kao što su skupovi,
relacije i funkcije. Mnoge oblasti koje su obradjene u ovoj knjizi izučavaju se
na više fakulteta, odeska odnosno smerova. Iz tog razloga, autori se nadaju da
ovu knjigu, pored studenata Prirodno-matematičog fakulteta u Nišu, mogu
koristiti i studenti drugih fakulteta, kao i svi stručnjaci koji su zainteresovani
za oblasti obradjene u ovoj knjizi.
Materija izložena u zbirci podeljenja je u pet glava, pri čemu se svaka
glava sastoji od poglavlja. Na početku svakog poglavlja nalaze se teorijske
osnove koje su neophodne za rešavanje zadataka iz date oblasti, nakon čega
slede i sami zadaci sa rešenjima. Odred̄eni broj zadataka predstavlja poznate
teoreme, odnosno tvrdjenja koja su formulisane u obliku zadataka.
Prva glava posvećena je iskaznoj logici. U ovoj glavi uvedeni su osnovni
pojmovi iskazne logike kao što su iskazi, iskazne formule, istinitosna vred-
nost, zadovoljive i valjane formule, semantičke posledice i drugi. Pored toga
u ovoj glavi su prikazani različiti metodi za ispitivanje valjanosti iskazne
formule.
U drugoj glavi definišu se osnovni pojmovi predikatske logike i rešavaju
se neki osnovni problemi vezani za predikatsku logiku, kao što su ispitivanje
valjanosti i zadovoljivosti predikatske formule.
Treća glava obradjuje osnovne pojmove teorije skupova. U ovoj glavi
definisane su različite operacije izmedju skupova i dokazane odredjene os-
obine operacija nad skupovima.
Četvrta glava se bavi proučavanjem relacija, sa posebnim interesovan-
jem za specijalne vrste relacija, koje se nazivaju binarne relacije. Operacije
v
vi Predgovor
izmedju relacija, svojstva relacija, uredjeni skupovi i faktor skupovi su

takodje obradjeni u četvrtoj glavi.
U petoj glavi se rešavaju ražličiti problemi vezani za funkcije, odnosno
osobine funkcija. Pored toga u petoj glavi se razmatra i pojam ekvivalentnosti
izmedju skupova, iz razloga što je ovaj pojam usko povezan sa pojmom
funkcije.
Na kraju, autori se ovom prilikom srdačno zahvaljuju svojim uvaženim
kolegama, Prof. dr Jeleni Ignjatović i Prof. dr Miroslavu Ćiriću, koji su u
svojstvu recenzenata dali korisne primedbe, sugestije i savete i time doprineli
poboljšanju kvaliteta ove zbirke.
Sadržaj
1 Iskazna logika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.1. Iskazi i iskazne formule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.2. Istinitosna vrednost iskazne formule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1.3. Zadovoljive i valjane iskazne formule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1.4. Semantička posledica i neprotivrečan skup iskaznih fomula . . 17
1.5. Disjunktivna i konjunktivna normalna forma . . . . . . . . . . . . . . . 20
2 Predikatska logika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
2.1. Termi i predikatske formule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
2.2. Valjanost i zadovoljivost predikatske formule . . . . . . . . . . . . . . . 33
3 Skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
3.1. Operacije sa skupovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
3.2. Simetrična razlika skupova i partitivni skup . . . . . . . . . . . . . . . . 72
3.3. Dekartov proizvod skupova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
4 Relacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
4.1. Operacije sa relacijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
4.2. Osobine relacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
5 Funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
5.1. Korespondencije i funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
5.2. Osobine funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
5.3. Ekvivalentni skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
vii
Glava 1
Iskazna logika
Iskazna logika, takodje poznata kao propoziciona logika, je grana logike

koja proučava načine spajanja i modifikovanja iskaza, izjava ili rečenica da
bi se stvorili složeniji iskazi, izjave odnosno rečenice. Pored ovoga, iskazna
logika se bavi proučavanjem logičkih odnosa i osobina koje su izvedene iz
tih metoda spajanja i menjanja izjava, kao i proučavanjem procesa donošenja
zaključaka na osnovu datih činjenica(iskaza).
1.1. Iskazi i iskazne formule
Pojam iskaza je, kao što i to samo ime sugeriše, osnovni pojam u iskaznoj
logici. Iskazi su izjave koje su ili tačne ili netačne. Iskaze zadajemo iz-
javnim rečenicama. Rečenica "Ceo broj 1 je najmanji pozitivan ceo broj."
jeste iskaz i to tačan. Tačnost iskaza odnosno njegova netačnost naziva se
istinitosna vrednost iskaza. Rečenice "Ko si ti?", "Za sledeći cas uradite do-
maći!", "Ova rečenica nije tačna." nisu iskazi. Prva i druga rečenica nemaju
istinitosnu vrednost, dok je treća rečenica istovremeno i tačna i netačna, što
nije dozvoljeno. U prirodnom jeziku logička struktura unutar neke rečenice
uspostavlja se korišćenjem logičkih veznika nije, i, ili, ako onda, kojima
se povezuju jednostavniji iskazi. Slično, u iskaznoj logici složeniji iskazi se
grade vezivanjem jednostavnijih iskaza uz pomoć logičkih veznika iskazne
logike. Proste iskaze, iskaze koji nemaju svoju unutrašnju logičku struk-
turu, odnosno iskaze koji se ne mogu rastaviti na jednostavnije iskaze, oz-
načavamo iskaznim slovima. Uobičajeno je da se iskazna slova obeležavaju
malim latiničnim slovima, po potrebi sa indeksima p, q, r, p1 , q1 , r1 , .... Kao što
je već pomenuto, od prostih iskaza u iskaznoj logici gradimo složene ko-
rišćenjem logičkih veznika. Skup logičkih veznika čine jedan unarni veznik
¬ (negacija) i četiri binarna veznika ∨ (disjunkcija), ∧ (konjunkcija), ⇒ (im-
plikacija) i ⇔ (ekvivalencija). Negacija iskaza p je iskaz "nije p" koji je tačan
ako i samo ako je iskaz p netačan. Negaciju iskaza p, označavamo ¬p. Kon-
1
2 1 Iskazna logika
junkcija iskaza p i q je iskaz "p i q", koji je tačan ako i samo ako su oba iskaza
p i q tačni. Konjunkcija iskaza p i q, označavamo p ∧ q. Disjunkcija iskaza p
i q je iskaz "p ili q", koji je tačan ako i samo ako su je bar jedan od iskaza
p i q tačan. Disjunkciju iskaza p i q, označavamo p ∨ q. Implikacija redom
iskaza p i q je iskaz " ako p, onda q", koji je netačan ako i samo ako su je
iskaz p tačan a iskaz q netačni. Implikaciju iskaza p i q, označavamo p ⇒ q.
U implikaciji p ⇒ q, iskaz p je premisa, pretpostavka ili antecedent, dok je
iskaz q zaključak, posledica ili konsekvent. Ekvivalencija iskaza p i q je iskaz
"p ako i samo ako q", koji je tačan ako i samo ako su iskazi p i q ili oba tačni ili
oba netačni iskazi. Ekvivalenciju iskaza p i q, označavamo p ⇔ q. Analogno
prirodnom (maternjem) jeziku, u kome proizvoljan niz slova ne predstavlja
uvek smislenu rečenicu, i u iskaznoj logici proizvoljan niz iskaznih slova i
logičkih veznika ne predstavlja uvek iskaznu formulu odnosno rečenicu u
iskaznoj logici. Jezik iskazne logike sastoji se iz sledećih simbola: iskazna
slova, logički veznici, logičke konstante > i ⊥ i pomoćni simboli ( i ). Kon-
ačan niz simbola jezika iskazne logike naziva se izraz odnosno reč iskazne
logike. Skup izkaznih formula je najmanji podskup skupa svih reč iskazne
logike, takav da važe sledeí uslovi:
• Iskazna slova i logičke konstante pripadaju skupu iskaznih formula.
• Ako reč A iskazne logike pripada skupu iskaznih formula, tada skupu
iskaznih formula pripada i reč ¬A.
• Ako reči A i B iskazne logike pripadaju skupu iskaznih formula, tada
skupu iskaznih formula pripada i reči (A ∧ B), (A ∨ B), (A ⇒ B) i (A ⇔ B).
Svaka podreč iskazne formule koja je i sama iskazna formula naziva se pot-
formula ove iskazne formule. Možemo primetiti da pored iskaznih slova,
logičkih konstanti i logičkih veznika, iskazne formule sadrže i zagrade. Ko-
rišćenjem zagrada izbegava se moguća dvosmislenost iskaznih formula. Bez
njih ne možemo sa sigurnošću odrediti redosled izvršavanja logičkih op-
eracija. Medjutim, upotreba velikog broja zagrada može uticati na čitljivost
formule. Iz ovog razloga se uvodi konvencija o prioritetu logičkih veznika.
Na osnovu ove konvencije, logički veznik negacije ima najviši prioritet kao
jedini unarni veznik. Posle negacije najveći prioritet imaju logički veznici
konjunkcije ∧ i disjunkcije ∨ koji imaju podjednak prioritet. Najmanji prior-
itet imaju logički veznici implikacije ⇒ i ekvivalencije ⇔ koji takodje imaju
podjednak prioritet. Korišćenjem konvencije moguće je brišanje zagrada oko
formula čiji veznik ima najveći prioritet.
Zadatak 1.1. Koje od navedenih rečenica predstavljaju iskaze:
(a) Koliko je sati?
(b) Ako je x = 3, onda je x2 = 6.
(c) Pazi auto!
(d) Svi parni bojevi su deljivi sa 2.
(e) Jupiter je planeta najbliža Suncu.
1.1. Iskazi i iskazne formule 3
Rešenje: Prva i treća rečenica nisu iskazi jer one nemaju istinitosnu vrednost.
Druga četvrta i peta rečenica su iskazi, pri čemu su druga i peta rečenica
netačni iskazi, a četvrta rečenica predstavlja tačan iskaz. u
t
Zadatak 1.2. Odrediti da li su sledeći izrazi iskazne formule:
(a) (p ∧ q) ∨ ¬r
(b) (p3 ⇔ p1 ) ∧ ¬p
(c) ((p∧ ⇒)q)
(d) (¬(p ∧ q) ⇔ s)
(e) ⇔ r∨p
Rešenje: Na osnovu definicije skupa iskaznih formula, možemo zaključiti da
izrazi (a), (b) i (d) jesu iskazne formule, dok izrazi (c) i (e) to nisu. u
t
Zadatak 1.3. Odrediti sve potfromule sledećih iskaznih formula:
(a) (p ∧ q) ∨ ¬r
(b) (¬p3 ⇔ p1 ) ∧ ¬p
(c) (¬r ∨ p) ⇒ (¬q ∧ s)
(d) ¬(p ⇒ q) ⇔ s
(e) ¬r ⇔ (p ∨ ¬q)
Rešenje: Na osnovu činjenice da je potformula neke iskazne formule svaka
njena podreč koja je i sama iskazna formula u nastavku navodimo sve pot-
formule datih iskaznih formula:
(a) p, q, r, ¬r, p ∧ q, (p ∧ q) ∨ ¬r
(b) p, p1 , p3 , ¬p, ¬p3 , ¬p3 ⇔ p1 , (¬p3 ⇔ p1 ) ∧ ¬p
(c) p, q, r, s, ¬q, ¬r, ¬r ∨ p, ¬q ∧ s, (¬r ∨ p) ⇒ (¬q ∧ s)
(d) p, q, s, p ⇒ q, ¬(p ⇒ q), ¬(p ⇒ q) ⇔ s
(e) p, q, r, ¬q, ¬r, p ∨ ¬q, ¬r ⇔ (p ∨ ¬q)
Primetimo da su potformule poredjane po složenosti odnosno broju logičkih
veznika u potformulama. u t
Zadatak 1.4. Sledeće rečenice prevesti na jezik iskazne logike:
(a) Pavle je pametan i vredan.
(b) Ana je pametna, ali nije vredna.
(c) Milica nije napisala pismo ili je pismo izgubljeno.
(d) Suzana vredno uči, inače će pasti na ispitu.
(e) Ako je izvod funkcije f definisan na intervalu (a, b), potreban uslov da f bude
rastuća na tom intervalu je da joj je prvi izvod pozitivan na (a, b).
Rešenje: (a) Označimo sa p prost iskaz "Pavle je pametan", dok ćemo sa q
označiti prost iskaz "Pavle je vredan". Iskaz "Pavle je pametan i vredan"
predstavlja konjunkciju iskaza "Pavle je pametan" i "Pavle je vredan" što
znači da ga možemo zapisati na sledeći način p ∧ q.
4 1 Iskazna logika
(b) Označimo sa p prost iskaz "Ana je pametna", dok ćemo sa q označiti

prost iskaz "Ana je vredna". Iskaz "Ana nije vredna" predstavlja negaciju
iskaza "Ana je vredna", dakle možemo ga zapisati kao ¬q. Dalje, iskaz "Ana
je pametna, ali nije vredna" predstavlja konjunkciju iskaza "Ana je pametna"
i "Ana nije vredna." pa se može zapisati kao p ∧ ¬q
(c) Označimo sa p prost iskaz "Milica je napisala pismo", dok ćemo sa
q označiti prost iskaz "pismo je izgubljeno". Iskaz "Milica nije napisala
pismo" predstavlja negaciju iskaza "Milica je napisala pismo", dakle možemo
ga zapisati kao ¬p. Dalje, iskaz "Milica nije napisala pismo ili je pismo
izgubljeno" predstavlja disjunkciju iskaza "Milica nije napisala pismo" i
"pismo je izgubljeno" pa se može zapisati kao ¬p ∨ q.
(d) Označimo sa p prost iskaz "Suzana vredno uči", dok ćemo sa q označiti
prost iskaz "Suzana će pasti na ispitu". Iskaz "Suzana vredno uči, inače će
pasti na ispitu" ekvivalentan je iskazu "Ako Suzana ne uči vredno, ona će
pasti na ispitu". Iskaz "Suzana ne uči vredno" predstavlja negaciju iskaza
"Suzana vredno uči", dakle možemo ga zapisati kao ¬p. Dalje, iskaz "Ako
Suzana ne uči vredno, ona će pasti na ispitu" predstavlja implikaciju iskaza
"Suzana ne uči vredno " i "Suzana će pasti na ispitu" pa se može zapisati kao
¬p ⇒ q.
(e) Označimo sa p prost iskaz "Izvod funkcije f je definisan na intervalu
(a, b)", sa q prost iskaz "Funkcija f je rastuća na intervalu (a, b)", dok ćemo sa
r označiti prost iskaz "Prvi izvod funkcije f je pozitivan na (a, b)". Tada se
iskaz "Ako je izvod funkcije f definisan na intervalu (a, b), može zapisati kao
p ⇒ (r ⇒ q). u t
Zadatak 1.5. Sledeće rečenice prevesti na jezik iskazne logike:

(a) Ako Sanja dolazi na žurku, onda i Maja i Kaća dolaze na žurku.
(b) Kaća dolazi na žurku ako Ana i Maja ne dolaze.
(c) Sanja dolazi na žurku ako i samo ako Kaća dolazi a Ana ne dolazi na žurku.
(d) Ako Sanja ne dolazi na žurku, onda ako Kaća ne dolazi Ana dolazi na žurku.
(e) Kaća dolazi na žurku pod uslovom da Sanja ne dolazi, ali ako Kaća dolazi, onda
Maja ne dolazi na žurku.
(f) Ana, Maja i Kaća dolaze na žurku ako i samo ako Sanja ne dolazi, ali ako na
žurku ne dolazi ni Ana ni Maja, onda Sanja dolazi ako dolazi Kaća.
ako se zna da su p, q, r i s sledeći iskazi
• p – "Sanja dolazi na žurku"
• q – "Maja dolazi na žurku"
• r – "Kaća dolazi na žurku"
• s – "Ana dolazi na žurku"
Rešenje: (a) Iskaz "Maja i Kaća dolaze na žurku" predstavlja konjunkciju
iskaza "Maja dolazi na žurku" i "Kaća dolaze na žurku" što znači da taj iskaz
možemo zapisati kao q ∧ r. Iskaz "Ako Sanja dolazi na žurku, onda i Maja i
Kaća dolaze na žurku." predstavlja implikaciju izmedju iskaza "Sanja dolazi
na žurku" i "Maja i Kaća dolaze na žurku" što znači da taj iskaz možemo
zapisati kao p ⇒ (q ∧ r).
(b) Iskaz "Ana ne dolazi na žurku" predstavlja negaciju iskaza "Ana dolazi
na žurku", dakle možemo ga zapisati kao ¬s. Sčno iskaz "Maja ne dolazi na
žurku" predstavlja negaciju iskaza "Maja dolazi na žurku", dakle možemo
ga zapisati kao ¬q. Dalje, iskaz "Ana i Maja ne dolaze na žurku" predstavlja
konjunkciju iskaza "Ana ne dolazi na žurku" i "Maja ne dolazi na žurku"
pa se može zapisati kao ¬s ∧ ¬q. Konačno iskaz "Kaća dolazi na žurku ako
Ana i Maja ne dolaze" predstavlja implikaciju izmedju iskaza "Ana i Maja
ne dolaze na žurku" i "Kaća dolazi na žurku" što znači da taj iskaz možemo
zapisati kao (¬s ∧ ¬q) ⇒ r
(c) Primetimo da iskaz "Ana ne dolazi na žurku" predstavlja negaciju
iskaza "Ana dolazi na žurku", dakle možemo ga zapisati kao ¬s. Iskaz "Kaća
dolazi a Ana ne dolazi na žurku" je konjunkcija iskaza "Kaća dolazi na žurku"
i "Ana ne dolazi na žurku", što implicira da ovaj izraz možemo zapisati na
sledeći način: r ∧ ¬s. Na kraju, iskaz "Sanja dolazi na žurku ako i samo ako
Kaća dolazi a Ana ne dolazi na žurku" je ekvivalencija izmedju iskaza "Sanja
dolazi na žurku" i iskaza "Kaća dolazi a Ana ne dolazi na žurku", dakle može
se zapisati kao p ⇔ (r ∧ ¬s).
(d) Negacija iskaza "Sanja dolazi na žurku" je iskaz "Sanja ne dolazi
na žurku", pa se iskaz "Sanja ne dolazi na žurku" može zapisati kao ¬p.
Analogno, negacija iskaza "Kaća dolazi na žurku" je iskaz "Kaća ne dolazi
na žurku", pa se iskaz "Kaća ne dolazi na žurku" može zapisati kao ¬r.
Implikacija izmedju iskaza "Kaća ne dolazi na žurku" i iskaza "Ana dolazi
na žurku" je iskaz "Ako Kaća ne dolazi Ana dolazi na žurku", dakle ovu
implikaciju možemo zapisati na sledeći način: ¬r ⇒ s. Iskaz "Ako Sanja ne
dolazi na žurku, onda ako Kaća ne dolazi Ana dolazi na žurku" je implikacija
izmedju iskaza "Sanja ne dolazi na žurku" i iskaza "Ako Kaća ne dolazi Ana
dolazi na žurku" pa se može zapisati kao ¬p ⇒ (¬r ⇒ s).
(e) Iskazi "Maja ne dolazi na žurku" odnosno "Sanja ne dolazi na žurku"
predstavljaju negacije iskaza "Maja dolazi na žurku" odnosno "Sanja dolazi
na žurku" pa ih možemo zapisati respektivno ¬p odnosno ne1q. Implikacija
izmedju iskaza "Sanja ne dolazi na žurku" i "Kaća dolazi na žurku" je iskaz
"Kaća dolazi na žurku pod uslovom da Sanja ne dolazi", što znači da se može
zapisati kao ¬p ⇒ r. Slično iskaz "Ako Kaća dolazi, onda Maja ne dolazi na
žurku" je implikacija izmedju iskaza "Kaća dolazi na žurku" i iskaza "Maja
ne dolazi na žurku", što znači da se može zapisati kao r ⇒ ¬q. Konačno iskaz
"Kaća dolazi na žurku pod uslovom da Sanja ne dolazi, ali ako Kaća dolazi,
onda Maja ne dolazi na žurku" je konjunkcija izmedju iskaza "Kaća dolazi
na žurku pod uslovom da Sanja ne dolazi" i "Ako Kaća dolazi, onda Maja ne
dolazi na žurku", što implicira da se može zapisati kao (¬p ⇒ r) ⇒ (r ⇒ ¬q).
(f) Konjunkcija redom iskaza "Ana dolazi na žurku", "Maja dolazi na
žurku" i "Kaća dolazi na žurku" je iskaz "Ana, Maja i Kaća dolaze na žurku".
Drugim rečima iskaz "Ana, Maja i Kaća dolaze na žurku" možemo zapisati
kao s ∧ q ∧ r. Ekvivalencija izmedju iskaza "Ana, Maja i Kaća dolaze na žurku"
6 1 Iskazna logika
i "Sanja ne dolazi na žurku" je iskaz "Ana, Maja i Kaća dolaze na žurku ako i
samo ako Sanja ne dolazi". Na osnovu ovoga iskaz " Ana, Maja i Kaća dolaze
na žurku ako i samo ako Sanja ne dolazi" se može zapisati sa (s ∧ q ∧ r) ⇔ ¬p.
Iskaz "Na žurku ne dolaze ni Ana ni Maja" je konjunkcija izmedju iskaza
"Ana ne dolazi na žurku" i iskaza "Maja ne dolazi na žurku", pa se ovaj
iskaz može zapisati sa ¬s ∧ ¬q. Iskaz "Sanja dolazi na žurku ako dolazi Kaća"
je implikacija izmedju iskaza "Kaća dolazi na žurku" i iskaza "Sanja dolazi
na žurku", što znači da ga možemo zapisati kao r ⇒ p. Slično, iskaz "Ako
na žurku ne dolaze ni Ana ni Maja, onda Sanja dolazi ako dolazi Kaća" je
implikacija izmedju iskaza "Na žurku ne dolaze ni Ana ni Maja" i iskaza
"Sanja dolazi na žurku ako dolazi Kaća", tj. ovaj iskaz se može zapisati
(¬s ∧ ¬q) ⇒ (r ⇒ p). Konačno iskaz "Ana, Maja i Kaća dolaze na žurku ako i
samo ako Sanja ne dolazi, ali ako na žurku ne dolaze ni Ana ni Maja, onda
Sanja dolazi ako dolazi Kaća" je konjunkcija iskaza "Ana, Maja i Kaća dolaze
na žurku ako i samo ako Sanja ne dolazi" i iskaza "Ako na žurku ne dolaze
ni Ana ni Maja, onda Sanja dolazi ako dolazi Kaća", odnosno ovaj iskaz se
može zapisati kao ((s ∧ q ∧ r) ⇔ ¬p) ∧ ((¬s ∧ ¬q) ⇒ (r ⇒ p)). ut
Zadatak 1.6. Andjela, Branko i Kristina su studenti koji slušaju predmet "Logika".
Neka su dati sledeći iskazi:
• p – "Andjela je položila ispit iz Logike"
• q – "Branko je položio ispit iz Logike"
• r – "Kristina je položila ispit iz Logike"
Pomoću ovih iskaza zapisati sledeće rečenice na jeziku iskazne logike:
(a) Kristina je jedina položila ispit iz Logike
(b) Andjela je jedina koja nije položila ispit iz Logike
(c) Samo jedan od ovo troje studenata je položio ispit iz Logike
(d) Bar jedan od ovo troje studenata je položio ispit iz Logike
(e) Bar dvoje od ovo troje studenata je položilo ispit iz Logike
(f) Najviśe dvoje od ovo troje studenata je položilo ispit iz Logike
(g) Tačno dvoje od ovo troje studenata je položilo ispit iz Logike
Rešenje: (a) Iskaz "Kristina je jedina položila ispit iz Logike" ekvivalentan je

iskazu "Kristina je položila ispit iz Logike, a Andjela i Branko nisu položili
ispit iz Logike". Iskaz "Andjela nije položila ispit iz Logike" predstavlja ne-
gaciju iskaza "Andjela je položila ispit iz Logike", dakle možemo ga zapisati
kao ¬p, dok iskaz "Branko nije položio ispit iz Logike" predstavlja negaciju
iskaza "Branko je položio ispit iz Logike", dakle možemo ga zapisati kao ¬q.
Iskaz "Andjela i Branko nisu položili ispit iz Logike" predstavlja konjunkciju
iskaza "Andjela nije položila ispit iz Logike" i "Branko nije položio ispit iz
Logike" pa se može zapisati kao ¬p ∧ ¬q. Konačno, iskaz "Kristina je položila
ispit iz Logike, a Andjela i Branko nisu položili ispit iz Logike" predstavlja
konjunkciju iskaza "Kristina je položila ispit iz Logike" i "Andjela i Branko
nisu položili ispit iz Logike" pa ga možemo zapisati kao r ∧ (¬p ∧ ¬q).
(b) Iskaz "Andjela je jedina koja nije položila ispit iz Logike" ekvivalentan
je iskazu "Andjela nije položila ispit iz Logike, a Kristina i Branko su položili
ispit iz Logike". Iskaz "Andjela nije položila ispit iz Logike" predstavlja ne-
gaciju iskaza "Andjela je položila ispit iz Logike", dakle možemo ga zapisati
kao ¬p. Iskaz "Kristina i Branko su položili ispit iz Logike" predstavlja kon-
junkciju iskaza "Kristina je položila ispit iz Logike" i "Branko je položio ispit
iz Logike" pa se može zapisati kao r ∧ q. Konačno, iskaz "Andjela nije položila
ispit iz Logike, a Kristina i Branko su položili ispit iz Logike" predstavlja kon-
junkciju iskaza "Andjela nije položila ispit iz Logike" i "Kristina i Branko su
položili ispit iz Logike" pa ga možemo zapisati kao ¬p ∧ (r ∧ q).
(c) Iskaz "Samo jedan od ovo troje studenata je položio ispit iz Logike"
ekvivalentan je iskazu "Kristina je položila ispit iz Logike, a Andjela i Branko
nisu ili je Andjela položila ispit iz Logike, a Kristina i Branko nisu ili je Branko
položio ispit iz Logike, a Kristina i Andjela nisu". Na osnovu dela (a) ovog
zadatka imamo da se iskazi "Kristina je položila ispit iz Logike, a Andjela i
Branko nisu", "Andjela je položila ispit iz Logike, a Kristina i Branko nisu" i
"Branko je položio ispit iz Logike, a Kristina i Andjela nisu" mogu zapisati
respektivno r ∧ (¬p ∧ ¬q), p ∧ (¬r ∧ ¬q) odnosno q ∧ (¬r ∧ ¬p). Iskaz "Kristina
je položila ispit iz Logike, a Andjela i Branko nisu ili je Andjela položila ispit
iz Logike, a Kristina i Branko nisu ili je Branko položio ispit iz Logike, a
Kristina i Andjela nisu" predstavlja disjunkciju iskaza "Kristina je položila
ispit iz Logike, a Andjela i Branko nisu", "Andjela je položila ispit iz Logike,
a Kristina i Branko nisu" i "Branko je položio ispit iz Logike, a Kristina i
Andjela nisu" pa ga možemo zapisati kao (r ∧ (¬p ∧ ¬q)) ∨ (p ∧ (¬r ∧ ¬q)) ∨ (q ∧
(¬r ∧ ¬p)).
(d) Iskaz "Bar jedan od ovo troje studenata je položio ispit iz Logike" ekvi-
valentan je iskazu "Kristina je položila ispit iz Logike ili je Andjela položila
ispit iz Logike ili je Branko položio ispit iz Logike". Iskaz "Kristina je položila
ispit iz Logike ili je Andjela položila ispit iz Logike" predstavlja disjunkciju
iskaza "Kristina je položila ispit iz logike" i "Andjela je položila ispit iz
logike", tj. može biti predstavljen kao r ∨ p. Iskaz "Kristina je položila ispit
iz Logike ili je Andjela položila ispit iz Logike ili je Branko položio ispit iz
Logike" predstavlja disjunkciju iskaza "Kristina je položila ispit iz Logike ili
je Andjela položila ispit iz Logike" i "Branko je položio ispit iz Logike" pa ga
možemo zapisati kao (r ∨ p) ∨ q.
(e) Iskaz "Bar dvoje od ovo troje studenata je položilo ispit iz Logike"
ekvivalentan je iskazu "Kristina i Andjela su položile ispit iz Logike ili su
Andjela i Branko položili ispit iz Logike ili su Branko i Kristina položili ispit
iz Logike". Iskaz "Kristina i Andjela su položile ispit iz Logike" predstavlja
konjunkciju iskaza "Kristina je položila ispit iz logike" i "Andjela je položila
ispit iz logike", tj. može biti predstavljen kao r ∧ p. Slično iskazi "Andjela i
Branko su položili ispit iz Logike" odnosno "Branko i Kristina položili ispit
iz Logike" se mogu zapisati repektivno p ∧ q odnosno q ∧ r. Iskaz "Kristina
i Andjela su položile ispit iz Logike ili su Andjela i Branko položili ispit iz
Logike" predstavlja disjunkciju iskaza "Kristina i Andjela su položile ispit iz
8 1 Iskazna logika
Logike" i "Andjela i Branko položili ispit iz Logike" pa ga možemo zapisati

kao (r ∧ p) ∨ (p ∧ q). Slično, iskaz "Kristina i Andjela su položile ispit iz Logike
ili su Andjela i Branko položili ispit iz Logike ili su Branko i Kristina položili
ispit iz Logike" predstavlja disjunkciju iskaza "Kristina i Andjela su položile
ispit iz Logike ili su Andjela i Branko položili ispit iz Logike" i "Branko
i Kristina su položili ispit iz Logike", što implicira da se ovaj iskaz moze
zapisati kao ((r ∧ p) ∨ (p ∧ q)) ∨ (q ∧ r).
(f) Iskaz "Najviśe dvoje od ovo troje studenata je položilo ispit iz Logike"
ekvivalentan je iskazu "Tačno dvoje od troje studenata je položilo ipit iz
Logike ili je samo jedan od ovo troje studenata položio ispit iz Logike ili
nijedan student od ovo troje nije položio ispit iz logike". Iskaz "Tačno dvoje
od troje studenata je položilo ipit iz logike" ekvivalentan je iskazu "Kristina
nije položila ispit iz Logike, a Andjela i Branko jesu ili Andjela nije položila
ispit iz Logike, a Kristina i Branko jesu ili Branko nije položio ispit iz Logike,
a Kristina i Andjela jesu". Na sličan način kao što je to uradjeno u delu (e)
prethodni iskaz se može zapisati kao (¬r ∧ (p ∧ q)) ∨ (¬p ∧ (r ∧ q)) ∨ (¬q ∧ (r ∧
p)). Dalje, iskaz "Nijedan student od ovo troje nije položio ispit iz logike"
ekvivalentan je iskazu "Kristina nije položila ispit iz Logike, Andjela nije
položila ispit iz Logike i Branko nije položio ispit iz Logike" što možemo
zapisati kao (¬r ∧ ¬p) ∧ ¬q. U delu (c) je pokazano da se iskaz "Samo jedan
od ovo troje studenata je položio ispit iz Logike" može zapisati kao (r ∧ (¬p ∧
¬q)) ∨ (p ∧ (¬r ∧ ¬q)) ∨ (q ∧ (¬r ∧ ¬p)). Dakle, traženi iskaz se može zapisati
kao (((¬r ∧ (p ∧ q)) ∨ (¬p ∧ (r ∧ q)) ∨ (¬q ∧ (r ∧ p))) ∨ ((r ∧ (¬p ∧ ¬q)) ∨ (p ∧ (¬r ∧
¬q)) ∨ (q ∧ (¬r ∧ ¬p)))) ∨ ((¬r ∧ ¬p) ∧ ¬q).
(g) Videti rešenje dela (f). u t
1.2. Istinitosna vrednost iskazne formule
Opšte je poznato da istinitost složenih rečenica prirodnog jezika zavisi kako

od istinitosti iskaza od kojih se rečenica sastoji tako i od logičkih veznika koji
spajaju te iskaze. Na primer, rečenica "Sutra je sreda i danas pada sneg" je
istinita odnosno tačna samo ako su oba iskaza "Sutra je sreda" i "Danas pada
sneg" istinita. U koliko je bar jedan od ova dva iskaza netačan, za tu rečenicu
ćemo reći da je neistinita. Slično prirodnom jeziku, istinitost iskaza iskazne
logike zavisi kako od istinitosti iskaznih slova, tako i od veznika kojim su
ta iskazna slova vezana. Iz ovog razloga uvedeni su pojmovi valuacije i
istinitosne vrednosti iskazne formule.
Valuacija je pravilo po kojem se svakom iskaznom slovu jezika iskazne
logike pridružuje tačno jedna vrednost: tačno (>) ili netačno (⊥). Valuacije se
najčešće obeležavaju malim slovima, po potrebi sa indeksima. Ako valuacija
v iskaznom slovu p daje vrednost tačno, to ćemo označavati sa v(p) = >, i
kazaćemo da je iskaz p tačan u valuaciji v. U suprotnom, pisaćemo v(p) = ⊥,
i kazaćemo da je iskaz p netačan u valuaciji v. Istinitosna vrednost iskazne
1.2. Istinitosna vrednost iskazne formule 9
formule je pravilo po kojem se svakoj iskaznoj formuli pridružuje tačno jedna

vrednost: tačno ili netačno. Konkretno, istinitosna vrednost iskazne formule
A u valuaciji v, u oznaci v(A) definiše se induktivno na sledeći način:
1. Ako je A iskazno slovo p, tada važi v(A) = v(p);
2. Ako je A formula oblika ¬B, pri čemu je B takodje iskazna formula, tada
je v(A) = > ako i samo ako v(B) = ⊥;
3. Ako je A formula oblika B ∧ C, pri čemu su B i C takodje iskazne formule,
tada je v(A) = > ako i samo ako je v(B) = > i v(B) = >;
4. Ako je A formula oblika B ∨ C, pri čemu su B i C takodje iskazne formule,
tada je v(A) = ⊥ ako i samo ako je v(B) = ⊥ i v(B) = ⊥;
5. Ako je A formula oblika B ⇒ C, pri čemu su B i C takodje iskazne formule,
tada je v(A) = ⊥ ako i samo ako je v(B) = > i v(B) = ⊥;
6. Ako je A formula oblika B ⇔ C, pri čemu su B i C takodje iskazne formule,
tada je v(A) = > ako i samo ako je v(B) = v(C).
Za iskaznu formulu A kažemo da je tačna u valuaciji v, ako je istinitosna
vrednost iskazne formule A u valuaciji v jednaka >. U suprotnom kažemo
da je formula A netačna u valuaciji v. Na osnovu gore navedene definicije
istinitosne vrednosti iskazne formule u datoj valuaciji možemo zaključiti
sledeće: Da bi odredili istinitosnu vrednost složene iskazne formule moramo
najpre odrediti istinitosne vrednosti svih njenih potformula. Ovaj proces se
ponavlja sve dok se ne stigne do samih iskaznih slova.
Zadatak 1.7. Aladin je našao dva kovčega A i B u pećini. On zna da svaki od njih
sadrži ili blago ili smrtonosnu zamku. Na kovčegu A je napisano sledeće: "Barem
jedan od ova dva kovčega sadrži blago.", dok na kovčegu B piše:"U kovčegu A se
nalazi smrtonosna zamka.". Aladin zna da su ili oba natipisa tačna ili su oba netačna.
Da li Aladin mo ze da izabere kovčeg tako da sa sigurnošcu zna da će nači blago? U
slučaju da može, koji kovčeg treba da izabere aladin?
Rešenje: Označimo iskaznim slovom p iskaz "U kovčegu A se nalazi blago",

a iskaznim slovom q iskaz "U kovčegu B se nalazi blago". Očigledno negacija
iskaznog slova p, ¬p, je iskaz "U kovčegu A se nalazi smrtonosna zamka",
dok je negacija iskaznog slova q, ¬q, iskaz "U kovčegu B se nalazi smrtonosna
zamka", jer znamo da svaki kovčeg sadrži ili blago ili smrtonosnu zamku.
Prevedimo na jezik iskazne logike ono što Aladin zna:
• Prevodj enjem natpisa na kovčezima dobijamo:
a) "Barem jedan od ova dva kovčega sadrži blago." – p ∨ q
b) "U kovčegu A se nalazi smrtonosna zamka." – ¬p
• Prevodj enjem samog problema dobijamo:
"Ili su oba natipisa tačna ili su oba netačna." – (p ∨ q) ⇔ ¬p
Dakle, naš zadatak je da ispitamo da li postoji valuacija v koja zadovoljava
formulu (p ∨ q) ⇔ ¬p, odnosno da li postoji valuacija v u kojoj je ta formula
10 1 Iskazna logika
tačna. Odgovor je potvrdan, a jedina valuacija u kojoj je formula tačna je

valuacija kod koje je iskaz p netačan a iskaz q tačan. Shodno ovome, Aladin
može da otvori kovčeg B i da bude siguran da se u njemu nalazi blago. u t
Zadatak 1.8. Pretposavimo da su sledeći iskazi istiniti:
• "Ako je Petar mršav, onda Laza nema crnu kosu ili Ana nije visoka"
• "Ako je Ana visoka onda je Sara ljupka"
• "Ako je Sara ljupka i Laza ima crnu kosu onda je Petar mršav"
• "Laza ima crnu kosu"
Da li će tada i iskaz "Ana nije visoka" biti istinit?
Rešenje: Označimo iskaznim slovom p iskaz "Petar mršav", iskaznim slovom
q iskaz "Laza ima crnu kosu", iskaznim slovom r iskaz "Ana je visoka", a
iskaznim slovom t iskaz "Sara je ljupka". Prevedimo na jezik iskazne logike
gore navedene istinite iskaze:
• p ⇒ (¬q ∨ ¬r)
• r⇒t
• (t ∧ q) ⇒ p
• q
Ono što se od nas traži je da ispitamo da li ako su svi iskazi p ⇒ (¬q ∨ ¬r),
r ⇒ t,(s ∧ q) ⇒ p i q tačni možemo da zaključimo da je iskaz ¬r takodje tačan.
Ekvivalentno potrebno je utvrditi da li je sledeća formula tautologija
((p ⇒ (¬q ∨ ¬r)) ∧ (r ⇒ t) ∧ ((s ∧ q) ⇒ p) ∧ q) ⇒ ¬r.
Korišćenjem bilo kog metoda za ispitivanje da li je formula tautologija dolaz-

imo do zaključka da gore navedena formula jeste tautologija, pa iz datih
iskaza možemo da zaključimo da je iskaz "Ana nije visoka" istinit. u t
Zadatak 1.9. Ispred Vas se nalaze tri kutije. U jednoj od kutija se nalazi zlato dok su
ostale dve prazne. Na svakoj od kutija se nalazi natpis koji nam pomaže da utvrdimo
u šta se nalazi u kojoj kutiji. Natpisi su sledeći:
• Na prvoj kutiji se nalazi natpis "Zlato nije u ovoj kutiji"
• Na drugoj kutiji se nalazi natpis "Zlato nije u ovoj kutiji"
• Na trećoj kutiji se nalazi natpis "Zlato je u drugoj kutiji"
Samo jedan od ovih natpisa je tačan; dok su druga dva netačna. Da li je moguće
utvrditi u kojoj se kutiji nalazi zlato?
Rešenje: Označimo sa pi , za i ∈ {1, 2, 3} iskaz "Zlato se nalazi u i-toj kutiji".
Prevodj enjem datog problema na jezik iskazne logike dobijamo:
1. U jednoj od kutija se nalazi zlato dok su ostale dve prazne
(p1 ∧ ¬p2 ∧ ¬p3 ) ∨ (¬p1 ∧ p2 ∧ ¬p3 ) ∨ (¬p1 ∧ ¬p2 ∧ p3 ) (1.1)

1.2. Istinitosna vrednost iskazne formule 11
2. Samo jedan od ovih natpisa je tačan; dok su druga dva netačna
(¬p1 ∧ ¬¬p2 ∧ ¬p2 ) ∨ (¬¬p1 ∧ ¬p2 ∧ ¬p2 ) ∨ (¬¬p1 ∧ ¬¬p2 ∧ p2 ) (1.2)
Poslednja formula je ekvivalentna sa formulom:
(p1 ∧ ¬p2 ) ∨ (p1 ∧ p2 ) (1.3)
Obe formule (1.1) i (1.3) su tačne jedino u valuaciji u kojoj je iskaz p1 tačan a
iskazi p2 i p3 netačni. Dakle možemo da zaključimo da se zlato nalazi u prvoj
kutiji. ut
Zadatak 1.10. Mika, Pera i Laza su zarobljeni u hladnoj i mračnoj tamnici. Nakon
kratke pretrage oni su utvrdili da tamnica ima tri vrata različitih boja: plava, crvena
i zelena. Iza jednih od ovih vrata nalazi se njihov put ka slobodi, dok se iza ostalih
nalaze opasni zmajevi koji bljuju vatru. Na svim vratima se nalaze natpisi:
• Na crvenim vratima se nalazi natpis "Iza ovih vrata je put ka slobodi"
• Na plavim vratima se nalazi natpis "Iza ovih vrata nije put ka slobodi"
• Na zelenim vratima se nalazi natpis "Put ka slobodi nije iza plavih vrata"
Ako je bar jedan od ovih natpisa tačan i bar jedan od ovih natpisa netačan, da li je
moguće utvrditi sa sigurnošću iza kojih vrata se nalazi put ka slobodi.
Rešenje: Označimo sa p, q i r sledeće iskaze:
• p: "Sloboda se nalazi iza crvenih vrata"
• q: "Sloboda se nalazi iza plavih vrata"
• r: "Sloboda se nalazi iza zelenih vrata"
Prevodjenjem problema na jezik iskazne logike dobijamo:
1. "Iza jednih vrata se nalazi put ka slobodi, doka se iza ostalih nalaze opasni
zmajevi koji bljuju vatru"
(p ∧ ¬q ∧ ¬r) ∨ (¬p ∧ q ∧ ¬r) ∨ (¬p ∧ ¬q ∧ r) (1.4)
2. "Bar jedan od natpisa je tačan"
p ∨ ¬q ∨ ¬q (1.5)
3. "Bar jedan od natpisa je netačan"
¬p ∨ ¬¬q ∨ ¬¬q (1.6)
Sve tri formule (1.4), (1.5) i (1.6) su tačne jedino u valuaciji u kojoj je iskaz r
tačan a iskazi p i q netačni. S obzirom na ovo, možemo da zaključimo da se
sloboda nalazi iza zelenih vrata. u t
Zadatak 1.11. Ana se nalazi u lavirintu. Nakon nekog vremena nailazi na
raskrsnicu od koje vode tri različita puteljka: put sa leve strane je posut peskom,
12 1 Iskazna logika
put pravo ispred nje je šumovit dok je onaj sa desne strane posut sitnim šljunkom.
Ispred svakog puteljka se nalazi čuvar. Ana je razgovarala sa svakim čuvarom i oni
su joj rekli sledeće:
• Čuvar puta posutog peskom: "Ovaj put će te odvesti pravo u centar. Ako put
posut šljunkom vodi u centar onda i šumovit put vodi u centar."
• Čuvar šumovitog puta : "Ni put posut peskom ni put posut šljunkom ne vode u
centar."
• Čuvar puta posutog šljunkom: "Ako pratiš put posut peskom stići ćes u centar, a
ako pratiš šumoviti put izgubićeš se."
Ana zna da svi čuvari govore neistinu. Da li Ana može sa sigurnošću da izabere put
koji će je odvesti u centar lavirinta?
Rešenje: Označimo sa p, q i r sledeće iskaze:

• p: "Put posut peskom vodi u centar."
• q: "Šumoviti put vodi u centar."
• r: "Put posut šljunkom vodi u centar."
Prevodjenjem problema na jezik iskazne logike dobijamo:
1. "Čuvar puta posutog peskom laže"
¬(p ∧ (r ⇒ q)) (1.7)
ili ekvivalentno
¬p ∨ (r ∧ ¬q) (1.8)
2. "Čuvar šumovitog puta laže"
¬(¬p ∧ ¬r) (1.9)
ili ekvivalentno
p∨r (1.10)
3. "Čuvar puta posutog šljunkom laže"
¬(p ∧ ¬q) (1.11)
ili ekvivalentno
¬p ∨ q (1.12)
Postoje dve valuacije u kojima su sve tri formule (1.8), (1.10) i (1.12) tačne
: valuacija u kojoj su iskazi q i r tačni a iskaz p netačan i valuacija u kojoj
je iskaz r tačan a iskazi p i q netačni. S obzirom na to što je u obe valuacije
iskaz r tačan, možemo da zaključimo da put posut šljunkom vodi do centra
lavirinta. u t
1.3. Zadovoljive i valjane iskazne formule 13
1.3. Zadovoljive i valjane iskazne formule
Za iskaznu formulu kažemo da je zadovoljiva, ako postoji bar jedna valu-

acija u kojoj je ta formula tačna. U suprotnom, kažemo da je formula nezado-
voljiva. U iskaznoj logici, od posebnog interesa je izučavanje formula koje
su tačne u svakoj valuaciji. Tautologija ili valjana iskazna formula je iskazna
formula koja je tačna u svakoj valuaciji. Činjenicu da je formula A tautologija
zapisujemo sa |= A. Kontradikcija je iskazna formula koja je netačna u svakoj
valuaciji. Jasno, neka formula A je kontradikcija ako i samo ako je formula ¬A
tautologija. Za iskazne formule A i B kažemo da su semantički ekvivalentne
ako su im istinitosne vrednosti jednake u svim valuacijama tj. ako i samo
ako važi v(A) = v(B) za svaku valuaciju v. Činjenicu da su A i B semantički
ekvivalentne zapisujemo sa A ≡ B.
Zadatak 1.12. Odrediti istinitosnu vrednost formula
(a) p ∧ (q ⇔ ¬r)
(b) p ⇒ (q ⇒ r)
(c) p ⇒ ¬q
(d) ¬p ∨ q
(e) ¬(p ∧ ¬q)
(f) (¬p ∨ ¬q) ∧ (p ∨ q)
(g) (p ∧ q) ⇒ r
(h) p ∧ ¬q
(i) ¬(p ⇔ q)
u valuaciji v za koju važi v(p) = >, v(q) = v(r) = ⊥.
Rešenje: (a) v(p ∧ (q ⇔ ¬r)) = v(p) ∧ v(q ⇔ ¬r) = > ∧ (v(q) ⇔ v(¬r)) = > ∧ (⊥ ⇔
¬v(r)) = > ∧ (⊥ ⇔ ¬⊥) = > ∧ (⊥ ⇔ >) = > ∧ ⊥ = ⊥
(b) v(p ⇒ (q ⇒ r)) = v(p) ⇒ v(q ⇒ r) = > ⇒ (v(q) ⇒ v(r)) = > ⇒ (⊥ ⇒ ⊥) =
>⇒>=>
(c) v(p ⇒ ¬q) = v(p) ⇒ v(¬q) = > ⇒ (¬v(q)) = > ⇒ (¬⊥) = > ⇒ > = >
(d) v(¬p ∨ q) = v(¬p) ∨ v(q) = (¬v(p)) ∨ ⊥ = (¬>) ∨ ⊥ = ⊥ ∨ ⊥ = ⊥
(e) v(¬(p ∧ ¬q)) = ¬v(p ∧ ¬q) = ¬(v(p) ∧ v(¬q)) = ¬(> ∧ ¬v(q)) = ¬(> ∧ ¬⊥) =
¬(> ∧ >) = ¬> = ⊥
(f) v((¬p ∨ ¬q) ∧ (p ∨ q)) = v(¬p ∨ ¬q) ∧ v(p ∨ q) = (v(¬p) ∨ v(¬q)) ∧ (v(p) ∨
v(q)) = (¬v(p) ∨ ¬v(q)) ∧ (> ∨ ⊥) = ((¬>) ∨ (¬⊥)) ∧ > = (⊥ ∨ >) ∧ > = > ∧ > = >
(g) v((p ∧ q) ⇒ r) = v(p ∧ q) ⇒ v(r) = (v(p) ∧ v(q)) ⇒ ⊥ = (> ∧ ⊥) ⇒ ⊥ = > ⇒
⊥=⊥
(h) v(p ∧ ¬q) = v(p) ∧ v(¬q) = > ∧ (¬v(q)) = > ∧ (¬⊥) = > ∧ > = >
(i) v(¬(p ⇔ q)) = ¬v(p ⇔ q) = ¬(v(p) ⇔ v(q)) = ¬(> ⇔ ⊥) = ¬⊥ = > u t
Zadatak 1.13. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A i B važi: Ako su A i B

semantički ekvivalentne i formula A je tautologija, onda je i formula B tautologija.
14 1 Iskazna logika
Rešenje: Neka su A i B semantički ekvivalentne fomule i neka je formula A

tautologija. Dokažimo da je tada i formula B tautologija. Na osnovu defini-
cije tautologije, da bi pokazali da je formula B tautologija, potrebno je da
dokažemo da je ona tačna u svakoj valuaciji. Neka je v proizvoljna valuacija.
S obzirom da je formula A tautologija, ona je tačna u svakoj valuaciji, pa i u
valuaciji v, odnosno v(A) = >. S druge strane, formule A i B su semantički
ekvivalentne, što znači da su im istinitosne vrednosti jednake u svim valuaci-
jama, pa i u valuaciji v, odnosno v(A) = v(B). Dakle, v(B) = > jer u suprotnom
formule A i B ne bi bile semantički ekvivalentne. Ovime smo dokazali da je
formula B tačna u proizvoljnoj valuaciji, tj. da je formula B tautologija. u
t
Zadatak 1.14. Ispitati da li su sledeće formule tautologije:
(a) p ⇔ ¬¬p
(b) p ∨ ¬p
(c) (¬p ∨ ¬q) ∧ (p ∨ q)
(d) (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) ∧ ¬r ⇒ ¬p
(e) (p ∨ ¬q) ∧ (r ∨ ¬q) ∧ ¬p ⇒ ¬r
Rešenje: Najjednostavniji nečin za ispitivanje da li je neka formula tautologija
je metod istinitosne tablice. U njoj za svaku potformulu date formule A pos-
toji jedinstvena kolona, a za svaku valuaciju koju želimo da ispitamo jedin-
stveni red. Počevši od iskaznih slova, izračunavaju se istinitosne vrednosti
svih potformula sve dok se ne dodje do formule A. Ukoliko formula A sadrži
n iskaznih slova, tada će istinitosna tablica sadrži 2n različitih redova, jer je
to broj različitih valuacija date formule.
(a) Iskaznoj formuli p ⇔ ¬¬p odgovara sledeća istinitosna tablica:
p ¬p ¬¬p p ⇔ ¬¬p
> ⊥ > >
⊥ > ⊥ >
Iz gornje istinitosne tablice vidimo da je formula p ⇔ ¬¬p tačna u svim
valuacijama, dakle ona je tautologija.
(b) Iskaznoj formuli p ∨ ¬p odgovara sledeća istinitosna tablica:
p ¬p p ∨ ¬p
> ⊥ >
⊥ > >
Formula p ∨ ¬p je tačna u svim valuacijama, dakle ona je tautologija.
(c) Iskaznoj formuli (¬p ∨ ¬q) ∧ (p ∨ q) odgovara sledeća istinitosna tablica:
p q ¬p ¬q p ∨ q ¬p ∨ ¬q (¬p ∨ ¬q) ∧ (p ∨ q)
> > ⊥ ⊥ > ⊥ ⊥
> ⊥ ⊥ > > > >
⊥ > > ⊥ > > >
⊥ ⊥ > > ⊥ > ⊥
1.3. Zadovoljive i valjane iskazne formule 15
Formula (¬p ∨ ¬q) ∧ (p ∨ q) nije tačna u svim valuacijama, što znači da ona
nije tautologija.
(d) Iskaznoj formuli F = (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) ∧ ¬r ⇒ ¬p odgovara sledeća is-
tinitosna tablica:
p q r p⇒q q⇒p ¬r (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) ∧ ¬r ¬p F
> > > > > ⊥ > ⊥ ⊥ >
> > ⊥ > ⊥ > ⊥ ⊥ ⊥ >
> ⊥ > ⊥ > ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ >
> ⊥ ⊥ ⊥ > > ⊥ ⊥ ⊥ >
⊥ > > > > ⊥ > ⊥ > >
⊥ > ⊥ > ⊥ > ⊥ ⊥ > >
⊥ ⊥ > > > ⊥ > ⊥ > >
> ⊥ ⊥ > > > > > > >
Iz gornje istinitosne tablice vidimo da je formula F tačna u svim valuaci-
jama, dakle F je tautologija.
(e) Iskaznoj formuli F = (p ∨ ¬q) ∧ (r ∨ ¬q) ∧ ¬p ⇒ ¬r odgovara sledeća is-
tinitosna tablica:
p q r ¬q p ∨ ¬q r ∨ ¬q ¬p ¬r (p ∨ ¬q) ∧ (r ∨ ¬q) ∧ ¬p F
> > > ⊥ > > ⊥ ⊥ ⊥ >
> > ⊥ ⊥ > ⊥ ⊥ > ⊥ >
> ⊥ > > > > ⊥ ⊥ ⊥ >
> ⊥ ⊥ > > > ⊥ > ⊥ >
⊥ > > ⊥ > > > ⊥ > ⊥
⊥ > ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ > > ⊥ >
⊥ ⊥ > > > > > ⊥ > ⊥
> ⊥ ⊥ > ⊥ > > > ⊥ >
Iz gornje istinitosne tablice vidimo da postoji valuacija u kojoj je formula
F netačna, dakle F nije tautologija. u
t
Zadatak 1.15. Dokazati da su sledeće iskazne formule tautologije:
(a) ¬p ∧ (p ∨ q) ⇒ q
(b) |= ((((p ⇒ q) ⇒ q) ⇒ r) ⇒ r) ⇒ p ∨ q ∨ r
(c) |= ((((p ⇒ q) ⇒ (¬r ⇒ ¬s)) ⇒ r) ⇒ t) ⇒ ((t ⇒ p) ⇒ (s ⇒ p))
Rešenje: Pored metoda istinitosne tablice, jedan od metoda za ispitivanje da

li je data iskazna formula tautologija je metod svodjenja na protivrečnost.
Ovaj metod se sastoji u sledećem: Polazimo od pretpostavke da data iskazna
formula nije tautologija i u koliko polazeći od ove pretpostavke dodjemo
do protivrečnosti, zaključujemo da data formula jeste tautologija. U ovom
zadatku ćemo za ispitivanje da li je formula tautologija kristiti upravo metod
svodjenja na protivrečnost.
(a) Pretpostavimo da važi 2 ¬p ∧ (p ∨ q) ⇒ q. Na osnovu definicije imamo
da je formula tautologija ako i samo ako je tačna u svim valuacijama. Dakle,
16 1 Iskazna logika
pretpostavka da formula nije tautologija zapravo znači da postoji bar jedna

valuacija u kojoj ta formula nije tačna. U konkretnom slučaju, to znači da
postoji bar jedna valuacija v takva da je v(¬p ∧ (p ∨ q) ⇒ q) = ⊥, odnosno
postoji bar jedna valuacija v takva da je v(¬p ∧ (p ∨ q)) = > i v(q) = ⊥. Na
osnovu definicije vrednosti iskazne formule u datoj valuaciji imamo: v(¬p) =
>, v(p ∨ q) = > i v(q) = ⊥, tj. v(p) = ⊥, v(p ∨ q) = > i v(q) = ⊥, što je nemoguće,
pa zaključujemo da je polazna formula tautologija.
(b) Pretpostavimo da važi 2 ((((p ⇒ q) ⇒ q) ⇒ r) ⇒ r) ⇒ p ∨ q ∨ r, tj. da
postoji bar jedna valuacija v takva da je v(((((p ⇒ q) ⇒ q) ⇒ r) ⇒ r) ⇒ p ∨ q ∨
r) = ⊥. Slično kao u dokazu dela (a), na osnovu definicije vrednosti iskazne
formule u datoj valuaciji imamo v((((p ⇒ q) ⇒ q) ⇒ r) ⇒ r) = > i v(p∨q∨r) = ⊥.
Sada na osnovu v(p ∨ q ∨ r) = ⊥ imamo v(p) = v(q) = v(r) = ⊥ i
v((((p ⇒ q) ⇒ q) ⇒ r) ⇒ r) = (((⊥ ⇒ ⊥) ⇒ ⊥) ⇒ ⊥) ⇒ ⊥ =
= ((> ⇒ ⊥) ⇒ ⊥) ⇒ ⊥ =
= (⊥ ⇒ ⊥) ⇒ ⊥ = > ⇒ ⊥ = ⊥,
što je u kontradikciji sa pretpostavkom, pa zaključujemo da je polazna for-

mula tautologija.
(c) Pretpostavimo da data formula nije tautologija, tj. da postoji bar jedna
valuacija v takva da je v(((((p ⇒ q) ⇒ (¬r ⇒ ¬s)) ⇒ r) ⇒ t) ⇒ ((t ⇒ p) ⇒ (s ⇒
p))) = ⊥. Na osnovu definicije vrednosti iskazne formule u datoj valuaciji
imamo v((((p ⇒ q) ⇒ (¬r ⇒ ¬s)) ⇒ r) ⇒ t) = > i v((t ⇒ p) ⇒ (s ⇒ p)) = ⊥. Sada
na osnovu v((t ⇒ p) ⇒ (s ⇒ p)) = ⊥ i činjenice da je formula koja predstavlja
implikaciju izmedju dve iskazne formule netačna jedino u slučaju kada je
formula levo od znaka valuacije tačna a formula desno od znaka valuacije
netačna imamo v(t ⇒ p) = > i v(s ⇒ p) = ⊥. Ovo dalje implicira v(s) = >,
v(p) = ⊥ i v(t) = ⊥. Medjutim tada važi
v((((p ⇒ q) ⇒ (¬r ⇒ ¬s)) ⇒ r) ⇒ t) =

= (((⊥ ⇒ v(q)) ⇒ (¬v(r) ⇒ ⊥)) ⇒ v(r)) ⇒ ⊥ =
= ((> ⇒ v(r)) ⇒ v(r)) ⇒ ⊥ =
= (v(r) ⇒ v(r)) ⇒ ⊥ = > ⇒ ⊥ = ⊥,
što je u kontradikciji sa pretpostavkom, pa zaključujemo da je polazna for-

mula tautologija. u t
Zadatak 1.16. Dokazati da su sledeće iskazne formule tautologije:

(a) |= (p ∧ q) ∨ (q ∧ r) ∨ (p ∧ r) ⇔ (p ∨ q) ∧ (q ∨ r) ∧ (p ∨ r)
(b) |= (φ(p ∨ q) ⇔ φ(p) ∨ φ(q)) ⇔ (φ(p ∧ q) ⇔ φ(p) ∧ φ(q)), gde je φ(p) iskazna
formula koja sadrži samop iskazno slovo p.
Rešenje: Još jedan način da ispitamo da li je neka iskazna formula tautologija
je takozvani metod diskusije po slovu. On se sastoji u sledećem: 1. |= F(p) ako
i samo ako je |= F(>) i |= F(⊥)
1.4. Semantička posledica i neprotivrečan skup iskaznih fomula 17
F(>) = (> ∧ q) ∨ (q ∧ r) ∨ (> ∧ r) ⇔ (> ∨ q) ∧ (q ∨ r) ∧ (> ∨ r)

⇔ q ∨ (q ∧ r) ∨ r ⇔ > ∧ (q ∨ r) ∧ >
⇔ (q ∨ q ∨ r) ∧ (q ∨ r ∨ r) ⇔ (q ∨ r)
⇔ (q ∨ r) ⇔ (q ∨ r)
pa važi |= F(>)
F(⊥) = (⊥ ∧ q) ∨ (q ∧ r) ∨ (⊥ ∧ r) ⇔ (⊥ ∨ q) ∧ (q ∨ r) ∧ (⊥ ∨ r)
⇔ ⊥ ∨ (q ∧ r) ∨ ⊥ ⇔ q ∧ (q ∨ r) ∧ r
⇔ (q ∧ r) ⇔ (q ∧ q ∧ r) ∨ (q ∧ r ∧ r)
⇔ (q ∧ r) ⇔ (q ∧ r)
pa važi |= F(⊥).
2. |= F(>) ako i samo ako važi
|= (φ(> ∨ q) ⇔ φ(>) ∨ φ(q)) ⇔ (φ(> ∧ q) ⇔ φ(>) ∧ φ(q))

|= (φ(>) ⇔ φ(>) ∨ φ(q)) ⇔ (φ(q) ⇔ φ(>) ∧ φ(q))
Razlikujemo dva slučaja:

I slucaj: Ako je φ(>) = > imamo
|= (> ⇔ > ∨ φ(q)) ⇔ (φ(q) ⇔ > ∧ φ(q)) akko

|= (> ⇔ >) ⇔ (φ(q) ⇔ φ(q)) akko
|= > ⇔ > akko
|= >
II slucaj: Ako je φ(>) = ⊥ imamo
|= (⊥ ⇔ ⊥ ∨ φ(q)) ⇔ (φ(q) ⇔ ⊥ ∧ φ(q)) akko

|= (⊥ ⇔ φ(q)) ⇔ (φ(q) ⇔ ⊥) akko
|= >
Kako u oba slučaja važi |= F(>), ostaje još da se pokaže da važi |= F(⊥).
Analogno se pokazuje da je |= F(⊥), odakle zaključujemo da važi |= F(p). t
u
1.4. Semantička posledica i neprotivrečan skup iskaznih

fomula
Skup iskaznih formula {A1 , A2 , ..., An } je neprotivrečan ako i samo ako pos-
toji bar jedna valuacija u kojoj su sve formule iz ovog skupa tačne. Ako
18 1 Iskazna logika
ne postoji ni jedna valuacija u kojoj su sve formule iz skupa {A1 , A2 , ..., An }

tačne, tada za taj skup formula kažemo da je kontradiktoran ili protivrečan.
Semantička posledica skupa iskaznih formula {A1 , A2 , ..., An } je iskazna for-
mula A takva da za svaku valuaciju v za koju važi da ako su sve formule iz
skupa {A1 , A2 , ..., An } tačne u valuaciji v onda je i formula A tačna u valuaciji
v. Činjenicu da je iskazna formula A semantička posledica skupa formula
{A1 , A2 , ..., An } obeležavamo sa A1 , A2 , ..., An ` A, a u suprotnom piÅaemo˛
A1 , A2 , ..., An 0 A.
Zadatak 1.17. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A1 , A2 , ..., An važi: Za
svako i ∈ {1, .., n} Ai je semantička posledica skupa iskaznih formula {A1 , A2 , ..., An }.
Rešenje: Da je formula Ai semantička posledica skupa formula {A1 , A2 , ..., An }
za svako i ∈ {1, .., n} sledi direktno iz definicije semantička posledica skupa
formula. u t
Zadatak 1.18. Dokazati da za proizvoljnu iskaznu formulu A važi: Formula A je
tautologija ako i samo ako je A semantička posledica praznog skupa iskaznih formula.
Rešenje: Neka je A proizvoljna iskazna formula. Ako je formula A tautologija,
tada je ona tačna u svakoj valuaciji, pa i u svakoj valuaciji u kojoj su sve for-
mule iz praznog skupa formula tačne. Dakle, ona je semantička posledica
praznog skupa. Obrnuto, ako je A semantička posledica praznog skupa for-
mula tada je ona i tautologija (jer za svaku valuaciju važi da su sve formule
iz praznog skupa formula tačne). Kao što smo veńapomenuli, činjenicu da
je formula A tautologija obeležavamo sa |= A, a ne sa ∅ ` A kao što bi se
očekivalo iz ovog dokaza. u t
Zadatak 1.19. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A, B i C važi: Formula
A je semantička posledica skupa formula {B, C} ako i samo ako je C ⇒ A semantička
posledica skupa formula {B}.
Rešenje: Neka su A, B i C proizvoljne iskazne formule. Ako je formula A

semantička posledica skupa formula {B, C}, tada je ona tačna u svakoj valu-
aciji u kojoj su obe formule B i C tačne. Da bi dokazali da je formula C ⇒ A
semantička posledica skupa formula {B}, potrebno je dokazati da je formula
C ⇒ A tačna u svakoj valuaciji u kojoj je formula B tačna. Neka je sada v
proizvoljna valuacija u kojoj je formula B tačna. Formula C ⇒ A je tačna u
valuaciji v jer bi u suprotnom formule B i C bile tačne a formula A netačna
u valuaciji v, što je u suprotnosti sa činjenicom da je A semantička posledica
skupa formula {B, C}.
Obrnuto, ako je C ⇒ A semantička posledica skupa formula {B}, tada je
C ⇒ A tačna u svakoj valuaciji u kojoj je formula B tačna. Da bi dokazali da je
formula A semantička posledica skupa formula {B, C}, potrebno je dokazati
da je formula A tačna u svakoj valuaciji u kojoj su obe formule B i C tačne.
Neka je sada v proizvoljna valuacija u kojoj su formule B i C tačne. Na osnovu
činjenice da je C ⇒ A semantička posledica skupa formula {B}, ona je takodje
1.4. Semantička posledica i neprotivrečan skup iskaznih fomula 19
tačna u valuaciji v, tj. v(C ⇒ A) = >, što dalje implicira da je i formula A tačna
u valuaciji v. ut
Zadatak 1.20. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A1 , A2 , ..., An i A važi:
Ako je formula A je tautologija onda je A semantička posledica skupa formula
{A1 , A2 , ..., An }.
Rešenje: Neka su A1 , A2 , ..., An i A proizvoljne iskazne formule. Ako je for-

mula A tautologija, tada je ona tačna u svakoj valuaciji, pa i u svakoj valuaciji
u kojoj su sve formule iz skupa formula {A1 , A2 , ..., An } tačne. Dakle, ona je se-
mantička posledica skupa formula {A1 , A2 , ..., An }. Interesantno je primetiti da
obrnuto tvrdjenje u opštem slučaju ne važi, tj. ako je A semantička posledica
skupa formula {A1 , A2 , ..., An }, onda A može ali ne mora nužno biti tautologija.
t
u
Zadatak 1.21. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A1 , A2 , ..., An i C
važi: Ako je formula C kontradikcija i C je semantička posledica skupa formula
{A1 , A2 , ..., An }, onda je skup formula {A1 , A2 , ..., An } protivrečan.
Rešenje: Neka su A1 , A2 , ..., An i C proizvoljne iskazne formule. Ako je formula
C kontradikcija i C je semantička posledica skupa formula {A1 , A2 , ..., An },
onda je formula C netačna u svakoj valuaciji i formula C je tačna u svim onim
valuacijama u kojima su sve formule iz skupa {A1 , A2 , ..., An } tačne. Dakle,
ne postoji ni jedna valuacija u kojoj su sve formule iz skupa {A1 , A2 , ..., An }
tačne (jer tada C ne bi bila kontradikcija), tj. skup formula {A1 , A2 , ..., An } je
protivrečan. u t
Zadatak 1.22. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A i B važi
A, A ⇒ B |= B
Rešenje: Neka su A i B proizvoljne iskazne formule. Da bi dokazali da je B

semantička posledica skupa hipoteza {A, A ⇒ B}, potrebno je da dokažemo
da u svakoj valuaciji u kojoj su obe formule A i A ⇒ B tačne, tačna je i formula
B. Neka je sada v proizvoljna valuacija u kojoj su formule A i A ⇒ B tačne,
tj v(A) = > i v(A ⇒ B) = >. Ako bi formula B bila netačna u valuaciji v onda
bivažilo
v(A ⇒ B) = v(A) ⇒ v(B) = > ⇒ ⊥ = ⊥,
što je u nemoguće jer imamo v(A ⇒ B) = >. Dakle formula B je tačna u
valuaciji v. Kako je ovo proizvoljna valuacija u kojoj su formule A i A ⇒ B
tačn, možemo zaključiti da je formula B semantička posledica skupa formula
{A, A ⇒ B}, što je i trebalo dokazati. ut
Zadatak 1.23. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A i B važi
¬B, A ⇒ B |= ¬A
20 1 Iskazna logika
Rešenje: Neka su A i B proizvoljne iskazne formule. Slično kao u prethod-

nom zadatku, da bi dokazali da je ¬A semantička posledica skupa hipoteza
{¬B, A ⇒ B}, potrebno je da dokažemo da u svakoj valuaciji u kojoj su obe for-
mule ¬B i A ⇒ B tačne, tačna je i formula ¬A. Neka je sada v proizvoljna valu-
acija u kojoj su formule ¬B i A ⇒ B tačne, tj v(¬B) = ¬v(B) = > i v(A ⇒ B) = >.
Ako bi formula ¬A bila netačna u valuaciji v, tj. ako bi formula A bila tačna
u valuaciji v, onda bivažilo
v(A ⇒ B) = v(A) ⇒ v(B) = > ⇒ ⊥ = ⊥,
što je u nemoguće jer imamo v(A ⇒ B) = >. Dakle formula ¬A je tačna

u valuaciji v. Kako je ovo proizvoljna valuacija u kojoj su formule ¬B i
A ⇒ B tačne, možemo zaključiti da je formula ¬A semantička posledica
skupa formula {¬B, A ⇒ B}, što je i trebalo dokazati. u
t
1.5. Disjunktivna i konjunktivna normalna forma
Literal je iskazno slovo ili nnjegova negacija. Drugim rečima literal je iskazna
formula oblika p ili ¬p, pri čemu je p iskazno slovo. Iskazna formula A je u
konjunktivnoj normalnoj formi (skraćeno KNF), ako je A oblika:
(a11 ∨ a12 ∨ · · · ∨ a1n1 ) ∧ (a21 ∨ a22 ∨ · · · ∨ a2n2 ) ∧ · · · ∧ (ak1 ∨ ak2 ∨ · · · ∨ aknk )
j
pri čemu su ai , za svako 1 ≤ i ≤ n j i 1 ≤ j ≤ k, literali. Iskazna formula A je u
disjunktivnoj normalnoj formi (skraćeno DNF), ako je A oblika:
(a11 ∧ a12 ∧ · · · ∧ a1n1 ) ∨ (a21 ∧ a22 ∧ · · · ∧ a2n2 ) ∨ · · · ∨ (ak1 ∧ ak2 ∧ · · · ∧ aknk )
j
pri čemu su ai , za svako 1 ≤ i ≤ n j i 1 ≤ j ≤ k, literali. Za formule u disjunktivnoj
odnosno konjunktivnoj normalnoj formi jednostavno je ispitati da li su zado-
voljive, odnosno da li nisu tautologije. Preciznije, ako želimo da pronadjemo
valuaciju u kojoj je formula u disjunktivnoj normalnoj formi tačna, dovoljno
j j j
je da nadjemo valuaciju u kojoj je bar jedna konjunkcija a1 ∧ a2 ∧ · · · ∧ an j tačna.
S druge strane, ako želimo da dokažemo da neka formula u konjunktivnoj
normalnoj formi nije tautologija, dovoljno je da nadjemo bar jednu valuaciju
j j j
u kojoj disjunkcija a1 ∨ a2 ∨ · · · ∨ an j nije tačna. Pitanje koje se logično nameće
je šta je sa onim formulama koje nisu u konjunktivnoj odnosno disjunktivnoj
normalnoj formi.
Tvrdjenje 1.1. Za proizvoljnu funkciju f : {>, ⊥}n → {>, ⊥} važi

α
f (α1 , . . . , αn ) ∧ x1 1 ∧ · · · ∧ xαnn ,
_
f (x1 , . . . , xn ) =
{α1 ,...,αn }∈{>,⊥}n
1.5. Disjunktivna i konjunktivna normalna forma 21
pri čemu je
x, α = >
(
α
x =
¬x, α = ⊥
Dokaz: Neka je f : {>, ⊥}n → {>, ⊥} proizvoljna funkcija i neka su x1 , . . . , xn

proizvoljni elementi skupa {>, ⊥}. S obzirom da za proizvoljan element x
skupa {>, ⊥} važi xα = > ako i samo ako je x = α imamo da je konjukcija
α
x1 1 ∧ · · · ∧ xαnn tačna ako i samo ako je xi = αi za sve i ∈ {1, . . . , n}. Na osnovu
α
ovga zaključujemo da je konjunkcija f (α1 , . . . , αn ) ∧ x1 1 ∧ · · · ∧ xαnn netačna za
sve {α1 , . . . , αn } ∈ {>, ⊥} kod kojih je bar jedan αi različit od xi , i ∈ {1, . . . , n}.
n
Dakle, vrednost desne strane date jednakosti postaje

x

⊥ ∨ · · · ∨ f (x1 , . . . , xn ) ∧ x11 ∧ · · · ∧ xxnn ∨ · · · ∨ ⊥ = f (x1 , . . . , xn )
čime je dokazana tražena jednakost. u

t
Sledeće tvrdjenje daje odgovor na pitanje da li za svaku iskaznu formulu
postoji semantički ekvivalentna formula u disjunktivnoj normalnoj formi:
Tvrdjenje 1.2. Za proizvoljnu funkciju f : {>, ⊥}n → {>, ⊥} koja nije konstantno
jednaka ⊥ važi
α
x1 1 ∧ · · · ∧ xαnn ,
_
f (x1 , . . . , xn ) =
f (α1 ,...,αn )=>
pri čemu je
x, α = >
(
α
x =
¬x, α = ⊥
Dokaz: Ovo tvrdjenje je direktna posledica prethodnog tvrdjenja, pa njegov

dokaz ostavljamo čitaocima za vežbu. u t
Odgovor na pitanje da li za svaku iskaznu formulu takodje postoji seman-
tički ekvivalentna formula u konjuktivnoj normalnoj formi daju nam sledeća
tvrdjenja.
Tvrdjenje 1.3. Za proizvoljnu funkciju f : {>, ⊥}n → {>, ⊥} važi
^
¬α
f (x1 , . . . , xn ) = f (α1 , . . . , αn ) ∨ x1 1 ∨ · · · ∨ x¬α
n ,
n
{α1 ,...,αn }∈{>,⊥}n
pri čemu je
x, α = >
(
xα =
¬x, α = ⊥
Dokaz: Neka je f : {>, ⊥}n → {>, ⊥} proizvoljna funkcija i neka su x1 , . . . , xn

proizvoljni elementi skupa {>, ⊥}. S obzirom da za proizvoljan element x
skupa {>, ⊥} važi x¬α = > ako i samo ako je x , α imamo da je disjunkcija
¬α
x1 1 ∨ · · · ∨ xn¬αn tačna ako je xi , αi , bar za jedan i ∈ {1, . . . , n}. Na osnovu
22 1 Iskazna logika
α
ovga zaključujemo da je disjunkcija f (α1 , . . . , αn ) ∧ x1 1 ∧ · · · ∧ xαnn tačna za sve
{α1 , . . . , αn } ∈ {>, ⊥}n kod kojih je bar jedan αi različit od xi , i ∈ {1, . . . , n}. Dakle,
vrednost desne strane date jednakosti postaje
¬x

> ∧ · · · ∧ f (x1 , . . . , xn ) ∨ x1 1 ∨ · · · ∨ xn¬xn ∧ · · · ∧ ⊥ = f (x1 , . . . , xn )
čime je dokazana tražena jednakost. u

t
Tvrdjenje 1.4. Za proizvoljnu funkciju f : {>, ⊥}n → {>, ⊥} koja nije konstantno
jednaka > važi
^
¬α
f (x1 , . . . , xn ) = x1 1 ∨ · · · ∨ x¬α
n ,
n
f (α1 ,...,αn )=⊥
pri čemu je
x, α = >
(
α
x =
¬x, α = ⊥
Dokaz: Ovo tvrdjenje je direktna posledica prethodnog tvrdjenja, pa njegov

dokaz ostavljamo čitaocima za vežbu. u t
Zadatak 1.24. Odrediti iskaznu formulu A čija su jedina iskazna slova p, q i r i
važi formula A je tačna u valuaciji v ako i samo ako je bar jedno od iskaznih slova p,
q i r tačno u valuaciji v.
Rešenje: Na osnovu uslova zadatka imamo da je formula A netačna samo

u jednoj valuaciji, u kojoj svako iskazna slova p, q i r ima vrednost netčno.
Dakle, iskaznoj formuli A odgovara sledeća istinitosna tablica
p q r A
> > > >
> > ⊥ >
> ⊥ > >
> ⊥ ⊥ >
⊥ > > >
⊥ > ⊥ >
⊥ ⊥ > >
⊥ ⊥ ⊥ ⊥
Upotrebom Tvrdjenja 1.2. dobijamo da je tražena iskazna formula ekvi-

valentna sa formulom
F(p, q, r) =(p ∧ q ∧ r) ∨ (p ∧ q ∧ ¬r) ∨ (p ∧ ¬q ∧ r)∨

(p ∧ ¬q ∧ ¬r) ∨ (¬p ∧ q ∧ r) ∨ (¬p ∧ q ∧ ¬r) ∨ (¬p ∧ ¬q ∧ r)
Takodje, korišćenjem Tvrdjenja 1.4. dobijamo da je tražena iskazna formula

ekvivalentna sa formulom
G(p, q, r) = p ∨ q ∨ r
Primetimo da obe formule ispunjavaju uslove zadatka i da su one medju-

sobno tautološki ekvivalentne. u
t
Zadatak 1.25. Odrediti iskaznu formulu A čija su jedina iskazna slova p, q i r i

koja je tačna u valuaciji v ako i samo ako su tačno dva od iskaznih slova p, q i r tačna
u valuaciji v.
Rešenje: Slično kao u rešenju prethodnog zadatka, na osnovu uslova zadatka
traženoj iskaznoj formuli A odgovara sledeća istinitosna tablica:
p q r A
> > > ⊥
> > ⊥ >
> ⊥ > >
> ⊥ ⊥ ⊥
⊥ > > >
⊥ > ⊥ ⊥
⊥ ⊥ > ⊥
⊥ ⊥ ⊥ ⊥
Na osnovu Tvrdjenja 1.2. tražena iskazna formula ekvivalentna je sa formu-
lom:
F(p, q, r) = (p ∧ q ∧ ¬r) ∨ (p ∧ ¬q ∧ r) ∨ (¬p ∧ q ∧ ¬r)
Pored toga, upotrebom Tvrdjenja 1.4. dobijamo da je tražena iskazna formula
ekvivalentna sa formulom
G(p, q, r) = (¬p ∨ ¬q ∨ ¬r) ∧ (¬p ∨ q ∨ r) ∧ (p ∨ q ∨ ¬r) ∧ (p ∨ ¬q ∨ r) ∧ (p ∨ q ∨ r)
Obe formule F i G ispunjavaju uslove zadatka i medjusobno su tautološki

ekvivalentne. u
t
Zadatak 1.26. Odrediti iskaznu formulu A čija su jedina iskazna slova p, q i r,
takvu da sledeća formula bude tautologija:
(p ∧ q ⇔ A) ⇒ (A ∧ r).
Rešenje: S obzirom da formula (p ∧ q ⇔ A) ⇒ (A ∧ r) predstavlja implikaciju

izmedju iskaznih formula (p ∧ q ⇔ A) i (A ∧ r), ona je tautologija ako za svaku
valuaciju v važi da ako je formula (p ∧ q ⇔ A) tačna u valuaciji v onda je i
formula (A ∧ r) tačna u valuaciji v. Takodje, kako formula p ∧ q predstavlja
konjunkciju izmedju iskaznih slova p i q, ona je tačna samo u onim valu-
acijama u kojima su oba iskazna slova p i q tačna. Na osnovu ovoga u svim
valuacijama u kojima su oba iskazna slova p i q tačna, fromula (p ∧ q ⇔ A) ima
istu istinitosnu vrednost kao formula A, dok u ostalim valuacijama fromula
(p ∧ q ⇔ A) ima istu istinitosnu vrednost kao formula ¬A. Slično formula
24 1 Iskazna logika
(A ∧ r) ima istu istinitosnu vrednost kao formula A u svim valuacijama u ko-

jima je iskazno slovo r tačno, dok u svi ostalim valuacijama ova formula ima
vrednost ⊥. Kao zaključak svega navedenog imamo da u valuaciji u kojoj
sva iskazana slova p, q i r imaju vrednost tačno i formula (p ∧ q ⇔ A) ⇒ (A ∧ r)
ima vrednost tačno, u svim valuacijama u kojima je bar jedno od iskaznih
slova p i q netačno, formula (p ∧ q ⇔ A) ⇒ (A ∧ r) ima istu istinitosnu vrednost
kao formula A, dok u valuaciji u kojoj iskazno slovo r ima vrednost netačno
a iskazna slova p i q imaju vrednost tačno, formula (p ∧ q ⇔ A) ⇒ (A ∧ r) ima
istu istinitosnu vrednost kao formula ¬A. Dakle, iskaznoj formuli A koja
ispunjava uslove zadatka odgovara bilo koja od sledećih istinitosnih tablica
p q r A p q r A
> > > > > > > ⊥
> > ⊥ ⊥ > > ⊥ ⊥
> ⊥ > > > ⊥ > >
> ⊥ ⊥ > > ⊥ ⊥ >
⊥ > > > ⊥ > > >
⊥ > ⊥ > ⊥ > ⊥ >
⊥ ⊥ > > ⊥ ⊥ > >
⊥ ⊥ ⊥ > ⊥ ⊥ ⊥ >
Na osnovu Tvrdjenja 1.4. iskazna formula koja ispunjava uslove zadatka je
formula
¬p ∨ ¬q ∨ r,
odnosno formula
(¬p ∨ ¬q ∨ ¬r) ∧ (¬p ∨ ¬q ∨ r),
kao i sve formule koje su tautološki ekvivalentne sa ovim formulama. u
t

(p ∧ q ⇔ A ∧ p) ∧ (p ∨ A ⇔ r ∨ p).
Rešenje: Formula (p ∧ q ⇔ A ∧ p) ∧ (p ∨ A ⇔ r ∨ p) predstavlja konjunkciju

izmedju iskaznih formula p ∧ q ⇔ A ∧ p i p ∨ A ⇔ r ∨ p, odakle sledi da je
ona tautologija ako i samo ako su obe formule p ∧ q ⇔ A ∧ p i p ∨ A ⇔ r ∨ p
tautologije. Pored toga, u svim valuacijama u kojim iskazno slovo p ima
vrednost tačno, formula p ∧ q ima istu vrednost kao iskazno slovo q a formula
A∧p ima istu vrednost kao formula A. Kao posledicu ovoga imamo da u svim
valuacijama u kojim iskazno slovo p ima vrednost tačno, formula p∧q ⇔ A∧p
ima istu vrednost kao formula q ⇔ A. Slično, u svim valuacijama u kojima
iskazno slovo p ima vrednost netačno obe isakazne formule p ∧ q i A ∧ p
imaju vrednost netačno, pa je u tim valuacijama formula p ∧ q ⇔ A ∧ p tačna.
S druge strane, u svim valuacijama u kojim iskazno slovo p ima vrednost
tačno, formule p ∨ A i r ∨ p su tačne, pa je samim tim i formula p ∨ A ⇔ r ∨ p
tačna u tim valuacijama. Takodje, u svim valuacijama u kojim iskazno slovo
p ima vrednost netačno, formule p ∨ A odnosno r ∨ p imaju istu vrednost kao

formule A odnosno r, pa formula p ∨ A ⇔ r ∨ p u tim valuacijama ima istu
vrednost kao formula A ⇔ r. Na osnovu svega navedenog zaključujemo da
formula A ispunjava uslove zadatka ako i samo ako u svim valuacijama u
kojima iskazno slovo p ima vrednost tačno, formula A ima istu vrednost kao
iskazno slovo q i u svim valuacijama u kojima iskazno slovo p ima vrednost
netačno, formula A ima istu vrednost kao iskazno slovo r. Drugim rečima
iskaznoj formuli A odgovara sledeća istinitosna tablica
p q r A
> > > >
> > ⊥ >
> ⊥ > ⊥
> ⊥ ⊥ ⊥
⊥ > > >
⊥ > ⊥ ⊥
⊥ ⊥ > >
⊥ ⊥ ⊥ ⊥
Upotrebom Tvrdjenja 1.2. dobijamo da je iskazna formula koja ispunjava
uslove zadatka formula
(p ∧ q ∧ r) ∨ (p ∧ q ∧ ¬r) ∨ (¬p ∧ q ∧ r) ∨ (¬p ∧ ¬q ∧ r)
kao i sve formule koje su tautološki ekvivalentne sa ovom formulom. u

t
F = (((r ⇒ q) ⇒ p) ⇔ (A ⇒ p)) ∧ ((p ⇒ A) ⇔ (q ⇒ ¬p ∨ r)).
Rešenje: Formula F predstavlja konjunkciju izmedju iskaznih formula ((r ⇒

q) ⇒ p) ⇔ (A ⇒ p) i (p ⇒ A) ⇔ (q ⇒ ¬p ∨ r), odakle sledi da je ona tautologija
ako i samo ako su formule ((r ⇒ q) ⇒ p) ⇔ (A ⇒ p) i (p ⇒ A) ⇔ (q ⇒ ¬p ∨ r)
tautologije. Primetimo da u svim valuacijama u kojima iskazno slovo p ima
vrednost tačno, formule (r ⇒ q) ⇒ p i A ⇒ p imaju takodje vrednost tačno,
što znači da je i formula ((r ⇒ q) ⇒ p) ⇔ (A ⇒ p) tačna u ovim valuacijama.
Slično, u svim valuacijama u kojima iskazno slovo p ima vrednost netačno,
formula (r ⇒ q) ⇒ p ima istu vrednost kao formula ¬(r ⇒ q), a formula A ⇒ p
ima istu vrednost kao formula ¬A. S druge strane, u svim valuacijama u
kojima iskazno slovo p ima vrednost tačno, formula p ⇒ A ima istu vrednost
kao formula A, dok formula q ⇒ ¬p ∨ r ima istu vrednost kao formula q ⇒ r.
Takodje, u svim valuacijama u kojima iskazno slovo p ima vrednost netačno,
formule p ⇒ A i q ⇒ ¬p ∨ r imaju takodje vrednost tačno, što znači da je i
formula (p ⇒ A) ⇔ (q ⇒ ¬p ∨ r) tačna u ovim valuacijama. Na osnovu svega
navedenog zaključujemo da formula A ispunjava uslove zadatka ako i samo
ako u svim valuacijama u kojima iskazno slovo p ima vrednost tačno, formula
26 1 Iskazna logika
A ima istu vrednost kao formula r ⇒ q i u svim valuacijama u kojima iskazno

slovo p ima vrednost netačno, formula A ima istu vrednost kao formula q ⇒ r.
Drugim rečima iskaznoj formuli A odgovara sledeća istinitosna tablica
p q r A
> > > >
> > ⊥ >
> ⊥ > ⊥
> ⊥ ⊥ >
⊥ > > >
⊥ > ⊥ ⊥
⊥ ⊥ > >
⊥ ⊥ ⊥ >
Na osnovu Tvrdjenja 1.4. iskazna formula koja ispunjava uslove zadatka je
formula
(¬p ∨ q ∨ ¬r) ∧ (p ∨ ¬q ∨ r)
kao i sve formule koje su tautološki ekvivalentne sa ovom formulom. u
t
Glava 2
Predikatska logika
Predikatska logika, takodje poznnata pod nazivom logika prvog reda može
se shvatiti kao proširenje iskazne logike. U iskaznoj logici prosti iskazi ne-
maju unutrašnju strukturu, oni su predstavljeni iskaznim slovima koja su
ili tačna ili netačna. Nasuprot ovome u logici prvog reda atomske formule
(ono što su u iskaznoj logici prosti iskazi) imaju unutrašnju strukturu, tj. one
utvrdjuju odnos izmedju odredjenih elemenata. Još jedan značajan novi kon-
cept u predikatskoj logici je kvantifikacija: sposobnost tvrdnje da odredjeno
svojstvo važi za sve elemente ili da ono važi za neki element.
2.1. Termi i predikatske formule
Jezik predikatske logike sastoji se od sledećih simbola:

- Znaci konstanti x, y, z, . . . , x1 , y1 , z1 , . . .
- Promenljive a, b, c, . . . , a1 , b1 , c1 , . . .
- Funkcijski odnosno operacijski znaci f, 1, h, . . . , f11 , 111 , h11 , . . . , fmn , 1nm , hnm , . . .
- Relacijski znaci P, Q, R, . . . , P11 , Q11 , R11 , . . . , Pnm , Qnm , Rnm , . . .
- Pomoćni znaci (, )
- Logički veznici ¬, ∧, ∨, ⇒, ⇔
- Kvantifikatori ∀, ∃
Znaci konstanti se koriste za označavanje pojedinih objekata, kao što su
brojevi 5 odnosno −7 ili elementi > odnosno ⊥ i slično. Promenljive pred-
stavljaju zajednička imena za objekte iste vrste. Funkcijski odnosno operaci-
jski znaci služe za označavanje različitih operacija izmedju objekata. Funkci-
jskim znacima pridružujemo gornje i donje indekse ukoliko želimo da is-
taknemo dužinu (broj argumenata) respektivno redni broj funkcijskog znaka.
Relacijski znaci služe za označavanje različitih relacija izmedju objekata.
Kao u služaju funkcijskih, relacijskim znacima takodje možemo pridružiti
27
28 2 Predikatska logika
gornji odnosno donji indeks ukoliko želimo da istaknemo dužinu (broj ar-
gumenata) odnosno redni broj relacijskog simbola. Kvantifikator ∀ se naziva
univerzalni kvantifikator i koristi se da bi se označilo da odredjeno tvrd-
jenje važi za sve objekte iste vrste. Kvantifikator ∃ se naziva egzistencijalni
kvantifikator i koristi se da bi se označilo da odredjeno tvrdjenje važi za
bar jedan objekat neke vrste. Korišćenje kvantifikatora omogućava logičko
zaključivanje koje se ne može izvoditi pomoću iskaza.
Termi su izrazi izgradjeni samo od konstanti, promenljivih i funkcijskih
znakova koji su definisani na sledeći način:
Definicija 2.1. Termi se induktivno definišu na sledeći način:
(i) Promenljive i znaci konstanti su termi.
(ii) Ako je fmn funkcijski znak, a t1 , . . . , tn termi, onda je term i izraz fmn (t1 , ..., tn ).
(iii) Termi su oni i samo oni izrazi koji se mogu formirati primenom pravila (i) i
(ii) konačan broj puta.
Terme možemo posmatrati kao reči jezika predikatske logike. Rečenice
predikatske logike (predikatske formule) se dobijaju kada se termi povežu
odgovarajućim relacijskim znacima. Relacijske znake možemo posmatrati
kao glagole koji u rečenici odredjuju predikat, pa se otuda odgovara-
juće rečenice zovu predikatske formule, a shodno tome deo logike koji se
bavi takvim rečenicama naziva se predikatska logika. Povezivanjem terma
relacijskim znacima, dobijaju se najjednostavnije formule koje nazivamo
atomičnim odnosno atomarnim formulama. Konkretno, ako je Rnm relacijski
znak dužine n i t1 , . . . , tn termi, tada se izraz oblika
Rnm (t1 , . . . , tn )
naziva atomična formula. Kao što je već rečeno, atomične formule pred-
stavljaju najjednostavnije formule odnosno rečenice predikatske logike. Sve
rečenice jezika predikatske logike ili predikatske formule definisane su na
sledeći način:
Definicija 2.2. Predikatske formule se definišu induktivno na sledeći način:
1. Svaka atomična formula je predikatska formula.
2. Ako je F predikatska formula, onda je predikatska formula i izraz ¬F.
3. Ako je F predikatska formula, a x je promenljiva, onda je predikatska formula i
izraz ((∀x)F).
4. Ako je F predikatska formula, a x je promenljiva, onda je predikatska formula i
izraz ((∃x)F).
5. Ako su F i G predikatske formula, onda je predikatska formula i izraz (F ∧ G).
6. Ako su F i G predikatske formula, onda je predikatska formula i izraz (F ∨ G).
7. Ako su F i G predikatske formula, onda je predikatska formula i izraz (F ⇒ G).
8. Ako su F i G predikatske formula, onda je predikatska formula i izraz (F ⇔ G).
9. Prediktske formule su oni i samo oni izrazi koji se mogu formirati primenom
pravila 1.-8. konačan broj puta.
2.1. Termi i predikatske formule 29
Definicija 2.3. Potfrmula predikatske formule F je svaka podreč formule F koja je

i sama predikatska formula.
Važno je napomenuti da je oblast dejstva univerzalnog kvantifikatora ∀,
odnosno egzistencijalnog kvantifikatora ∃, koji se javlja u predikatskoj for-
muli, sam kvantifikator zajedno sa najmanjom podformulom koja sledi
neposredno iza njega.
Pojavljivanje promenljive x u nekoj formuli je vezano ako se ta promenljiva
javlja u oblasti dejstva nekog od kvantifikatora (∀x) odnosno (∃x). Pojavlji-
vanje promenljive x u nekoj formuli je slobodno ako se ta promenljiva ne
javlja u oblasti dejstva nekog od kvantifikatora (∀x) ili (∃x). Za promenljivu
x kažemo da je slobodna ili vezana u formuli F ako ona u njoj ima re-
dom slobodno ili vezano pojavljivanje. Primetimo da različita pojavljivanja
jedne iste promenljive u datoj formuli mogu biti i vezana i slobodna, tj.
promenljiva x može da ima i slobodno i vezano pojavljivanje u jednoj is-
toj formuli. Za formulu koja ne sadrži slobodne promenljive kažemo da je
zatvorena. Zatvorenje formule F je zatvorena formula
(∀xik ) · · · (∀xi1 )F,
pri čemu su xi1 , . . . , xik , sve slobodne promenljive iz F, nabrojane redom kojim
se pojvljuju u F.
Term t je slobodan za promenljivu x u predikatskoj formuli F, odnosno
term t je nezavisan od promenljive x u predikatskoj formuli F ako ni jedno
slobodno pojavljivanje promenljive x u formuli F ne leži u oblasti ejstva
kvantifikatora (∀y) ili (∃y), pri čemu je y neka promenljiva iz t.
Zadatak 2.29. Odrediti da li su sledeći izrazi termi:

(a) f 1 12 (x, y)
(b) 12 ( f 1 (x), 12 (c, z)) ∧ y
(c) h3 ( f 1 (a), c, 12 (x, z))
(d) (∀x)h3 (a, x, z)
(e) 12 ( f 1 (x), 12 (c, z))
Rešenje: Na osnovu definicije terma, možemo zaključiti da izrazi (a), (c) i (e)
jesu termi jer se mogu dobiti primenom pravila (i) i (ii) iz definicije terma
konačan broj puta, dok izrazi (b) i (d) to nisu. u
t
Zadatak 2.30. Odrediti da li su sledeći izrazi predikatske formule:
(a) Q3 (a, b, x)
(b) P2 ( f 1 (a), 12 (x, y)) ∧ R1 (b)
(c) f 1 (12 (h3 (a, x, b), y))
(d) (∀x)Q3 (x, f 1 (y), a) ⇒ P2 (h3 (a, b, z), c)
(e) (∀x)Q3 (x, f 1 (y), a) ∨ ¬h3 (x, y, z)
Rešenje: Na osnovu definicije predikatske formule, zaključujemo da izrazi

(a), (b) i (d) jesu predikatske formule jer se mogu dobiti primenom pravila
1.-8. iz definicije predikatske formule konačan broj puta, dok izrazi (c) i (e)
to nisu. u t
Zadatak 2.31. Odrediti sve potfromule sledećih predikatskih formula:
(a) (∀x)Q3 (x, f 1 (y), a) ⇒ P2 (h3 (a, b, z), c)
(b) P2 ( f 1 (a), 12 (x, y)) ∧ ¬R1 (b)
(c) (∃y)P2 (h3 (a, b, y), z) ∨ (∃z)¬Q3 ( f 1 (z), h3 (c, b, z), a)
(d) ¬(∃x)Q3 (a, z, x)
(e) ¬R1 (x) ⇔ Q2 (a, f 1 (x))
Rešenje: Na osnovu činjenice da je potformula neke predikatske formule
svaka njena podreč koja je i sama predikatska formula u nastavku navodimo
sve potformule datih predikatskih formula:
(a) Q3 (x, f 1 (y), a), P2 (h3 (a, b, z), c), (∀x)Q3 (x, f 1 (y), a),
(∀x)Q3 (x, f 1 (y), a) ⇒ P2 (h3 (a, b, z), c)
(b) P2 ( f 1 (a), 12 (x, y)), R1 (b), ¬R1 (b), P2 ( f 1 (a), 12 (x, y)) ∧ ¬R1 (b)
(c) P2 (h3 (a, b, y), z), Q3 ( f 1 (z), h3 (c, b, z), a), (∃y)P2 (h3 (a, b, y), z),
¬Q3 ( f 1 (z), h3 (c, b, z), a), (∃z)¬Q3 ( f 1 (z), h3 (c, b, z), a),
(∃y)P2 (h3 (a, b, y), z) ∨ (∃z)¬Q3 ( f 1 (z), h3 (c, b, z), a)
(d) Q3 (a, z, x), (∃x)Q3 (a, z, x), s, ¬(∃x)Q3 (a, z, x)
(e) R1 (x), Q2 (a, f 1 (x)), ¬R1 (x), ¬R1 (x) ⇔ Q2 (a, f 1 (x))
Primetimo da su potformule poredjane po složenosti od najjednostavniih
do najsloženijih. u t
Zadatak 2.32. Odrediti koje promenljive su slobodne a koje vezane u sledećim
predikatskim formulama:
(a) Q3 (x, f 1 (y), a) ∨ (∀x)P2 (h3 (y, z, x), c)
(b) (∃y)P2 ( f 1 (z), 12 (x, y)) ⇒ ¬R1 (y)
(c) (∀y)P2 (h3 (a, b, y), z) ⇔ (∃z)¬Q3 ( f 1 (z), h3 (y, x, z), a)
(d) ¬(∃z)Q3 (a, z, x) ∧ P2 (z, x)
(e) ¬R1 (x) ⇔ (∀x)Q2 (a, f 1 (x))
Rešenje: U formuli (a) uočavamo tri promenljive x, y i z. Promenljiva x
se pojavljuje tri puta u formuli, pri čemu je njeno prvo pojavljivanje slo-
bodno a druga dva su vezana jer se nalaze u oblasti dejstva kvantifikatora
∀x. Promenljiva y se u formuli pojavljuje dva puta i oba pojavljivanja ove
promenljive su slobodna, dakle možemo zaključiti da je promenljiva y slo-
bodna u datoj formuli. Promenljiva z se pojavljuje samo jednom u furmuli i
to pojavljivanje je slobodno.
U formuli (b) uočavamo takodje tri promenljive x, y i z. Promenljiva y se
pojavljuje tri puta u formuli, pri čemu su njena prva sva pojavljivanja vezana
a poslednje pojavljivanje slobodno. Promenljive x i z se u formuli pojavljuju
samo jednom i to pojavljivanje je slobodno, što znači da su promenljive x i z
slobodne a y i slobodna i vezana u datoj formuli.
2.1. Termi i predikatske formule 31
Formula (c) sadrži tri promenljive x, y i z. Promenljiva x se pojavljuje

samo jednom i to pojavljivanje je slobodno. Što se tiče promenjive y, ona se
u formuli javlja tri puta, pri čemu su njena prva sva pojavljivanja vezana a
poslednje pojavljivanje slobodno. Promenljive z se u formuli pojavljuje četiri
puta, od čega je samo prvo pojavljivanje slobodno a sva ostala su vezana.
Formula (d) sadrži dve promenljive x i z. Promenljiva x se pojavljuje dva
puta i oba pojavljivanja su slobodna. Što se tiče promenjive z, ona se javlja tri
puta u formuli, pri čemu su njena prva dva pojavljivanja vezana a poslednje
pojavljivanje slobodno.
U formuli (e) javlja se samo promenljiva x. Promenljiva x se pojavljuje tri
puta u formuli, pri čemu je njeno prvo pojavljivanje slobodno a druga dva
su vezana jer se nalaze u oblasti dejstva kvantifikatora ∀x. u t
Zadatak 2.33. Ispitati da li su sledeće predikatske formule zatvorene i ukoliko nisu

odrediti njihovo zatvorenje:
(a) (∀y)(∃x)Q3 (x, f 1 (y), a) ∨ (∀x)(∀z)P2 (h3 (a, z, x), c)
(b) (∃y)P2 ( f 1 (x), 12 (x, y)) ⇒ ¬(∀y)R1 (y)
(c) (∀x)P2 (h3 (a, b, x), x) ⇔ (∃z)¬Q3 ( f 1 (z), h3 (b, c, z), a)
(d) ¬(∃z)Q 3 2
(a, z, x) ∧ P (z, x)
(e) (∃x) ¬R1 (x) ⇔ (∀x)Q2 (a, f 1 (x))
Rešenje: Predikatska formula je zatvorena u koliko su sve promenjive koje

se u njoj javljaju vezane, tj. ako ne sadrži slobodne promenljive.
Formula (a) sadrži tri promenljive x, y i z. Promenljiva x se pojavljuje ětiri
puta i pri tome su sva njena pojavljivanja vezana. Što se tiče promenjive y,
ona se u formuli javlja dva puta, i ta pojavljivanja su vezana a poslednje
pojavljivanje slobodno. Promenljiva z se u formuli pojavljuje takodje dva
puta, i oba pojavljivanja su vezana. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da
je formula (a) zatvorena.
Predikatska formula (b) nije zatvorena jer ona sadrži slobodnu promenljivu
x. Ova promenljiva se u formuli javlja dva puta i oba pojavljivanja su slo-
bodna. Takodje, formula (b) sadrži promenljivu y, čija su sva pojavljivanja
vezana. Zatvorenje predikatske formule (b) je formula:

(∀x) (∃y)P2 ( f 1 (x), 12 (x, y)) ⇒ ¬(∀y)R1 (y)
U formuli (c) uočavamo dve promenljive x i z. I promenljiva x i promenljiva

z se pojavljuju tri puta u formuli. Pri tome su sva pojavljivanja promenljive
x kao i sva pojavljiva nja promenljive z vezana. Dakle, predikatska formula
(c) je zatvorena.
Formula (d) sadrži promenljive x i z. Promenljiva x se javlja dva puta
u formuli i oba ova pojavljivanja su slobodna. Promenljiva z se pojavljuje u
formuli tri puta, pri čemu su prva dva njena pojavljivanja vezana a poslednje
pojavljivanje slobodno. Zatvorenje formule (d) je predikatska formula:

(∀z)(∀x) ¬(∃z)Q3 (a, z, x) ∧ P2 (z, x)
Predikatska formula (e) je zatvorena jer ona sadrži samo jednu promeljivu
x čije je svako pojavljivanje vezano. u
t
Zadatak 2.34. Ispitati da li je term t nezavisan od promenljive y u predikatskoj
formuli F, ako su term t i predikatska formula F definisani na sledeći način:
(a) t = x, F = P(x, y, z)
(b) t = x, F = R(z) ⇒ (∀x)P(x, y, z)
(c) t = 1(x, y), F = (∀x)Q(x, z) ⇒ R(y)
(d) t = 1(x, y), F = (∃x) R(x) ∨ Q(y, z)
Rešenje: U formuli (a) promenljiva y se pojavljuje samo jednom i to po-
javljivanje je slobodno. Obzirom na to da ovo pojavljivanje ne leži u oblasti
dejstva kvantifikatora (∀x) odnosno (∃x), term t je nezavisan od promenljive
y u predikatskoj formuli F.
U predikatskoj formuli (b) promenljiva y ima samo jedno slobodno po-
javljivanje i to pojavljivanje leži u oblasti kvantifikatora (∀x), dakle term t
ovde nije nezavisan od promenljive y u predikatskoj formuli F.
U formuli (c) slobodno pojavljivanje promenljive y ne leži u oblasti dejstva
kvantifikatora (∀x), odnosno (∃x), pa možemo da zaključimo da je term t je
nezavisan od promenljive y u predikatskoj formuli F.
Konačno i predikatskoj formuli (d) slobodno pojavljivanje promenljive
y leži u oblasti dejstva kvantifikatora (∃x), dakle term t nije nezavisan od
promenljive y u predikatskoj formuli F. u t
Zadatak 2.35. Sledeće rečenice prevesti na jezik predikatske logike:
(a) Svi studenti su pametni.
(b) Postoji student koji je pametan.
(c) Postoji student koji nije pametan.
(d) Svaki student voli nekog studenta.
(e) Postoji student koji voli sve studente.
(f) Postoji student koji sluša predavanja iz Analize ili Gemoetrije ali ne postoji
student koji sluša predavnja iz oba ova predmeta.
(g) Svaki student koji sluša predavanja iz Analize sluša takodje i predavanja iz
Geometrije.
Rešenje: (a) Neka je P(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x je
student i neka je Q(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x je
pametan. Tada datu rečenicu možemo na jeziku predikatske logike zapisati
sa (∀x) (P(x) ∧ Q(x))
(b) Neka je P(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x je student
i neka je Q(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x je pametan.
Onda rečenicu (b) možemo zapisati sa (∃x) (P(x) ∧ Q(x)) na jeziku predikatske
logike.
2.2. Valjanost i zadovoljivost predikatske formule 33
(c) Slično kao u delu (b) ako je P(x) unarni relacijski znak koji interpreti-
ramo kao x je student i Q(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao
x je pametan, onda datu rečenicu možemo zapisati sa (∃x) (P(x) ∧ ¬Q(x)) na
jeziku predikatske logike.
(d) Neka je P(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x je stu-
dent i neka je R(x, y) binarni relacijski znak koji interpretiramo kao x voli
y. Tada datu rečenicu možemo na jeziku predikatske logike zapisati sa
(∀x) P(x) ⇒ (∃y)R(x, y) .
(e) Analogno rešenju dela (d), ozačimo sa P(x) unarni relacijski znak koji
interpretiramo kao x je student i neka je R(x, y) binarni relacijski znak koji
interpretiramo kao x voli y. Onda rečenicu (e) možemo na jeziku predikatske
logike zapisati sa (∃x) P(x) ∧ (∀y)R(x, y) .
(f) Označimo sa P(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x je stu-
dent, Q(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x sluša predavanja
iz Analize i sa R(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao x sluša
predavanja iz Geometrije. Onda rečenicu "Postoji student koji sluša preda-
vanja iz Analize ili Gemoetrije" možemo zapisati sa (∃x) (P(x) ∧ (Q(x) ∨ R(x)))
na jeziku predikatske logike. Dalje, rečenica "Ne postoji student koji sluǐ
predavnja iz Geometrije i predavanja iz Analize" može se zapisati sa
¬(∃x) (P(x) ∧ Q(x) ∧ R(x)) na jeziku predikatske logike. Na osnovu ovoga datu
rečenicu možemo zapsati sa
(∃x) (P(x) ∧ (Q(x) ∨ R(x))) ∧ ¬(∃x) (P(x) ∧ Q(x) ∧ R(x)) .
(g) Slično kao u delu (f) ako je P(x) unarni relacijski znak koji interpre-
tiramo kao x je student, Q(x) unarni relacijski znak koji interpretiramo kao
x sluša predavanja iz Analize i sa R(x) unarni relacijski znak koji interpre-
tiramo kao x sluša predavanja iz Geometrije, onda datu rečenicu možemo
zapisati sa (∀x) (P(x) ∧ Q(x) ⇒ R(x)) na jeziku predikatske logike. u t
2.2. Valjanost i zadovoljivost predikatske formule
Na osnovu definicije terma i predikatskih formula vidimo da oni predstavl-

jaju nizove odredjenih simbola. Da bi tako definisani nizovi simbola imali
smisao odnosno značenje potrebno je da se interpretiraju u nekoj matem-
atičkoj strukturi.
Interpretacija predikatske formule odnosno skupa predikatskih formula
je par D = (D, φ), pri čemu je D neki neprazan skup koji nazivamo domen
interpretacije, a φ pridruživanje za koje važi:
1. Svakom znaku konstante koji se pojavljuje u predikatskoj formuli odnosno
skupu predikatskih formula pridružujemo fiksni elemenat iz skupa D.
2. Svakom funkcijskom znaku dužine n koji se pojavljuje u predikatskoj

formuli odnosno skupu predikatskih formula pridružujemo neku n-arnu
operaciju na skupu D.
3. Svakom relacijskom znaku dužine n koji se pojavljuje u predikatskoj for-
muli odnosno skupu predikatskih formula pridružujemo neku n-arnu
relaciju na skupu D.
Promenljive koje se pojavljuju u predikatskoj formuli odnosno skupu for-
mula u datoj interpretaciji označavaju proizvoljne elemente domena inter-
pretacije D, a logički simboli i kvantifikatori imaju svoja uobičajena značenja.
Kao i u slučaju iskaznih formula da bi definisali istinitost odnosno neistini-
tost predikatskih formula potrebno je definisati valuaciju odnosno pridružiti
vrednost promenljivama koje se javljaju u datoj predikatskoj formuli. Pojam
valuacije u predikatskoj logici usko je vezan za pojam interpretacije.
Neka je D = (D, φ) interpretacija datog skupa formula i x1 , x2 , x3 , . . .
promenljive koje se javljaju u formulama iz datog skupa predikatskih for-
mula. Valuacija interpretacije D = (D, φ) je niz v = (c1 , c2 , c3 , . . .) elemenata iz
domena D. Kao i u iskaznoj logici, svrha valuacije je da pridruži odredjene
vrednosti promenljivama koje se javljaju u formuli, tako da promenljivoj
xi treba da bude pridružena vrednost ci , i ∈ N. Dakle, valuacija je zapravo
preslikavanje koje skup svih promenljivih {x1 , x2 , ..., xn , . . .} slika u domen
interpretacije D, tako da proizvoljnoj promenljivoj xi dodeljuje vrednost
v(xi ) = ci ∈ D.
Vrednost terma t u valuaciji v = (c1 , c2 , c3 , . . .) interpretacije D = (D, φ), u
oznaci tv , definiše se induktivno, na sledeći način:
1. Ako je t promenljiva xi , onda je tv = ci .
2. Ako je t simbol konstante ai , onda je tv element koji je u interpretaciji D
dodeljen simbolu ai .
3. Ako je t = f (t1 , ..., tn ), gde je f operacijski znak dužine n, a t1 , . . . , tn termi,
onda je
tv = fD ((t1 )v , . . . , (tn )v ),
pri čemu je fD operacija na skupu D kojom je interpretiran funkcijski
simbol f .
U nastavku definišemo tačnost formule u datoj valuaciji v interpretacije
D = (D, φ). I ovaj pojam se definiše induktivno, po složenosti formule, i to na
sledeći način:
1. Ako je F = R(t1 , ..., tn ) atomična formula i ρ je n-arna relacija koja u datoj
interpretaciji odgovara relacijskom simbolu R. Tada je formula F tačna u
valuaciju v ako i samo ako su vrednosti terma t1 , . . . , tn za valuaciju v, tim
redom, u relaciji ρ, tj. važi ρ ((t1 )v , ..., (tn )v ) ili ((t1 )v , ..., (tn )v ) ∈ ρ.
2. Ako je F = ¬G, onda je F tačna u valuaciji v ako i samo ako G nije tačna u
v.
3. Ako je F = G ∧ H, onda je F tačna u valuaciji v ako i samo ako su i G i H
tačne u v.
4. Ako je F = G ∨ H, onda je F tačna u valuaciji v ako i samo ako je bar jedna

od formula G i H tačna u v.
5. Ako je F = G ⇒ H, onda je F tačna u valuaciji v ako i samo ako važi: ako je
G tačna u v onda je i H tačna u v.
6. Ako je F = G ⇔ H, onda je F tačna u valuaciji v ako i samo ako važi: G je
tačna u v ako i samo ako je H tačna u v.
7. Ako je F = (∀xi )G, onda je F tačna u valuaciji v ako i samo ako je G tačna
u svakoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti.
8. Ako je F = (∃xi )G, onda je F tačna u valuaciji v ako i samo ako je G tačna
bar u jednoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti.
Cinjenicu da je formula F tačna u valuaciji v interpretacije D = (D, φ)
zapisujemo kraće na sledeći način:
D |=v F
i kažemo da valuacija v zadovoljava formulu F. Formula F je tačna u inter-

pretaciji D = (D, φ) ako je tačna u svakoj valuaciji interpretacije D = (D, φ).
Ako je formula F tačna u interpretaciji D = (D, φ), onda kažemo da je
D = (D, φ) model formule F. Činjenicu da je D = (D, φ) model formule F
označavamo sa
D |= F.
Analogna definicija važi za neki skup formula S: Ako je svaka formula iz S
tačna u interpretaciji D = (D, φ), onda je D model skupa S, i pišemo
D |= S.
Formula F je zadovoljiva ako postoji interpretacija D = (D, φ) i valuacija v

interpretacije D = (D, φ) u kojoj je formula F tačna. Formula F je valjana ili
opšte-važeća ako je tačna u svakoj interpretaciji. Činjenicu da je F valjana
zapisujemo sa
|= F.
Zadatak 2.36. Neka je F predikatska formula. Dokazati da je F je tačna u inter-
pretaciji D ako i samo ako je u toj interpretaciji tačna formula (∀xi )F.
Rešenje: Neka je D proizvoljna interpretacija u kojoj je predikatska formula
F tačna. Na osnovu definicije, predikatska formula F je tačna u interpretaciji
D ako i samo ako je ona tačna u svakoj valuaciji v interpretacije D, dakle i
u svakoj valuaciji koja se od valuacije v razlikuje najviše u i-toj komponenti.
Kao posledicu ovoga imamo da je formula (∀xi )F tačna u interpretaciji D.
Na sličan način se dokazuje da ako je formula (∀xi )F tačna u interpretaciji D,
tada je i formula F tačna u interpretaciji D. u
t
Zadatak 2.37. Neka je F predikatska formula. Dokazati da je formula F tačna
u nekoj interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako je njeno zatvorenje tačno u toj
interpretaciji.
Rešenje: Zatvorenje formule F formula
(∀xik ) · · · (∀xi1 )F,
pri čemu su xi1 , . . . , xik , sve slobodne promenljive iz F, nabrojane redom kojim
se pojvljuju u F. Primenom prethodnog zadatka dobijamo da je formula F
tačna u nekoj interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako je formula (∀xi1 )F tačna
u u toj interpretaciji. Ponovnom primenom prethodnog zadatka dobijamo da
je formula (∀xi1 )F tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako je formula
(∀xi2 )(∀xi1 )F tačna u u toj interpretaciji. Višestrukom primenom prethodnog
zadatka dobijamo da je formula F tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo
ako je formula (∀xik ) · · · (∀xi1 ) tačna u toj interpretaciji, što je i trebalo dokazati.
t
u
Zadatak 2.38. Neka je F predikatska formula. Dokazati da važi:
(a) Formula F je valjana ako i samo ako formula ¬F nije zadovoljiva;
(b) Formula F je zadovoljiva ako i samo ako formula ¬F nije valjana.
Rešenje: (a) Neka je F valjana formula. Na osnovu definicije, formula F je
valjana ako i samo ako je ona tačna u svakoj interpretaciji. Dalje, formula F
je tačna u datoj interpretaciji D ako i samo ako formula ¬F nije tačna u toj
interpretaciji. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je formula F valjana
ako i samo ako formula ¬F nije tačna ni u jednoj interpretaiji, tj ako ¬F nije
zadovoljiva.
(b) Neka je F zadovoljiva formula. Na osnovu definicije, formula F je
zadovoljiva ako i samo ako postoji bar jedna interpretacija D u kojoj je ona
tačna. Dalje formula F je tačna u interpretaciji D ako i samo ako je formula
¬F net’acna u toj interpretaciji. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je
formula F zadovoljiva ako i samo ako postoji bar jedna valuacija D u kojoj
formula ¬F nije tačna, odnosno ako i samo ako formula ¬F nije valjana. u t
Zadatak 2.39. Dokazati da je izvod tautologije je valjana formula.
Rešenje: Neka predikatska formula F predstavlja izvod tautologije A, odnosno
neka je formula F dobijena iz iskazne formule A zamenom iskaznih slova
p1 , . . . , pn predikatskim formulama F1 , . . . , Fn i neka je D proizvoljna inter-
pretacija formule F i v proizvoljna valuacija interpretacije D. U datoj valuaciji
v formule F1 , . . . , Fn su tačni ili netčni iskazi, tj njihove vrednosti obrazuju
n-torku simbola > odnosno ⊥. Kada se ove vrednosti pridruže iskaznim
slovima p1 , . . . , pn dobijamo jednu valuaciju iskazne formule A, a kako je A
tautologija ona je tačna u svakoj pa i u ovoj valuaciji. Sada na osnovu defini-
cije zadovoljivosti formule F imamo da je ona tačna u valuaciji v interpretacije
D. S obzirom da je ovo proizvoljna interpretacija i njena proizvoljna valuacija
zaključujemo da je formula F tačna u svakoj interpertaciji, odnosno da je ona
valjana. u t
Zadatak 2.40. Neka je F predikatska formula. Dokazati da su sledeće formule val-
jane:
(a) (∀x)F ⇒ (∃x)F

(b) (∀x)¬F ⇔ ¬(∃x)F
(c) (∃x)¬F ⇔ ¬(∀x)F
(d) (∀x)(∀y)F ⇔ (∀y)(∀x)F
(e) (∃x)(∃y)F ⇔ (∃y)(∃x)F
(f) (∃x)(∀y)F ⇒ (∀y)(∃x)F
Rešenje: Predikatska formula je valjana ako i samo ako je ona tačna u svakoj
interpretaciji D, odnosno ako i samo ako je tačna u svakoj valuaciji v in-
terpretacije D. Iz ovog razloga, da bi dokazali da su date formule val-
jane, dokazaćemo da su one tačne u proizvoljnoj interpretaciji D i njenoj
proizvoljnoj valuaciji v.
(a) Neka je x i-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija
formule i v proizvoljna valuacija interpretacije D. Predikatska formula
(∀x)F ⇒ (∃x)F predstavlja implikaciju izmedju dve predikatkse formule
G = (∀x)F i H = (∃x)F. Na osnovu definicije, formula G ⇒ H je tačna u valuaciji
v interpretacije D ako i samo ako važi da ako je G tačna u v onda je i H tačna u
v. Dokazaćemo da u koliko je formula G tačna u valuaciji v onda je i formula
H tačna u valuciji v. Neka je formula G = (∀x)F tačna u valuciji v. Na osnovu
definicije ovo važi ako i samo ako je formula F tačna u svakoj vauaciji koja
se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti. Kao posledicu ovoga imamo da
postoji bar jedna valuacija koja se od v razlikuje najviÅae ˛ u i-toj komponenti
u kojoj je formula F tačna, odnosno formula H = (∃x)F je tačna u valuaciji v.
(b) Neka je x i-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija i v
proizvoljna valuacija interpretacije D. Formula (∀x)¬F ⇔ ¬(∃x)F predstavlja
ekvivalenciju izmedju predikatskih formula G = (∀x)¬F i H = ¬(∃x)F. Na
osnovu definicije formula G ⇔ H je tačna u valuaciji v interpretacije D ako
i samo ako važi da je formula G tačna u v ako i samo ako je H tačna u
v. Formula G = (∀x)¬F je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula ¬F
tačna u svakoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti.
Dakle, formula G je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula F netačna
u svakoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti. Budući
da je formula (∃x)F tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula F tačna bar
u jednoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti imamo da
je formula G je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula (∃x)F net’acna u
valuaciji v, odnosno ako i samo ako je formula H = ¬(∃x)F tačna u valuaciji
v.
(c) Neka je x i-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija i v
proizvoljna valuacija interpretacije D. Formula (∃x)¬F ⇔ ¬(∀x)F predstavlja
ekvivalenciju izmedju predikatskih formula G = (∃x)¬F i H = ¬(∀x)F. Na
osnovu definicije formula G ⇔ H je tačna u valuaciji v interpretacije D ako
i samo ako važi da je formula G tačna u v ako i samo ako je H tačna u v.
Formula G = (∃x)¬F je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula ¬F tačna
u bar jednoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti. Dakle,
formula G je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula F netačna bar
u jednoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti. Budući

da je formula (∀x)F tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula F tačna u
svakoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti imamo da
je formula G je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula (∀x)F net’acna u
valuaciji v, odnosno ako i samo ako je formula H = ¬(∀x)F tačna u valuaciji
v.
(d) Neka je x i-ta, y j-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija
i v proizvoljna valuacija interpretacije D. Formula (∀x)(∀y)F ⇔ (∀y)(∀x)F
predstavlja ekvivalenciju izmedju predikatskih formula G = (∀x)(∀y)F i
H = (∀y)(∀x)F. Na osnovu definicije formula G ⇔ H je tačna u valuaciji v
interpretacije D ako i samo ako važi da je formula G tačna u v ako i samo
ako je H tačna u v. Formula G = (∀x)(∀y)F je tačna u valuaciji v ako i samo
ako je formula (∀y)F tačna u svakoj valuaciji v0 koja se od v razlikuje na-
jviše u i-toj komponenti. Dalje, formula (∀y)F je tačna valuaciji v0 ako i samo
ako je formula F tačna u svakoj valuaciji v” koja se od v0 razlikuje najviše u
j-toj komponenti. Kao posledicu ovoga imamo da je formula G = (∀x)(∀y)F
tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula F tačna u svakoj valuaciji koja
se od valuacije v razlikuje najviše u i-toj i j-toj komponenti. Slično formula
H = (∀y)(∀x)F je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula F tačna u
svakoj valuaciji koja se od valuacije v razlikuje najviše u j-toj i i-toj kompo-
nenti. Dakle, formula G je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula H
tačna u valuaciji v.
(e) Neka je x i-ta, y j-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija
i v proizvoljna valuacija interpretacije D. Formula (∃x)(∃y)F ⇔ (∃y)(∃x)F
predstavlja ekvivalenciju izmedju predikatskih formula G = (∃x)(∃y)F i
H = (∃y)(∃x)F. Na osnovu definicije formula G ⇔ H je tačna u valuaciji v
interpretacije D ako i samo ako važi da je formula G tačna u v ako i samo ako
je H tačna u v. Formula G = ((∃x)(∃y)F je tačna u valuaciji v ako i samo ako je
formula (∃y)F tačna bar u jednoj valuaciji v0 koja se od v razlikuje najviše u
i-toj komponenti. Dalje, formula (∃y)F je tačna valuaciji v0 ako i samo ako je
formula F tačna bar u jednoj valuaciji v” koja se od v0 razlikuje najviše u j-toj
komponenti. Kao posledicu ovoga imamo da je formula G = (∃x)(∃y)F tačna
u valuaciji v ako i samo ako je formula F tačna bar u jednoj valuaciji koja
se od valuacije v razlikuje najviše u i-toj i j-toj komponenti. Slično formula
H = (∃y)(∃x)F je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula F tačna bar u
jednoj valuaciji koja se od valuacije v razlikuje najviše u j-toj i i-toj kompo-
nenti. Dakle, formula G je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula H
tačna u valuaciji v.
(f) Neka je x i-ta, y j-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija
i v proizvoljna valuacija interpretacije D. Formula (∃x)(∀y)F ⇒ (∀y)(∃x)F
predstavlja implikaciju izmedju predikatskih formula G = (∃x)(∀y)F i H =
(∀y)(∃x)F. Na osnovu definicije, formula G ⇒ H je tačna u valuaciji v inter-
pretacije D ako i samo ako važi da ako je G tačna u v onda je i H tačna u
v. Formula G = (∃x)(∀y)F tačna u valuciji v ako i samo ako je formula (∀y)F
tačna bar u jednoj valuaciji v1 koja se od v ražlikuje u i-toj komponenti. For-
mula (∀y)F je tačna u valuaciji v1 ako i samo ako je formula F tačna u svakoj
valuaciji v2 koja se od v1 razlikuje najviše u j-toj komponenti. Pretpostavimo
sada suprotno od onga što želimo da dokažemo, tj da je formula (∀y)(∃x)F
netačna u valuaciji v. Na osnovu definicije tačnosti formule, (∀y)(∃x)F je tačna
u valuaciji v ako i samo ako je formula (∃x)F tačna u svakoj valuaciji koja se
od v razlikuje najviše u j-toj komponenti. Shodno ovome formula (∀y)(∃x)F
je netačna u valuaciji v ako i samo ako je formula (∃x)F netačna bar u jednoj
valuaciji v3 koja se od v razlikuje najviše za j-tu komponentu. Slično formula
(∃x)F, je netačna u valuaciji v3 ako i samo ako je formula F netačna u svakoj
vauaciji v4 koja se od v3 razlikuje najviše u i-toj komponenti. Medjutim tada
bi za valuaciju v5 koja se od valuacije v1 razlikuje samo u j-toj komponenti a
od valuacije v3 samo u i-toj komponenti važilo da je formula F istovremeno
i tačna i netačna, što je nemoguće. Kao posledicu ovoga imamo da je naša
pretpstavka netačna, odnosno imamo da je formula (∀y)(∃x)F tačna. u t
Zadatak 2.41. Neka su F i G predikatske formule. Dokazati da su sledeće formule
valjane:
(a) (∀x)(F ∧ G) ⇔ (∀x)F ∧ (∀x)G
(b) (∀x)F ∨ (∀x)G ⇒ (∀x)(F ∨ G)
(c) (∀x)(F ⇒ G) ⇒ ((∀x)F ⇒ (∀x)G)
(d) (∀x)(F ⇔ G) ⇒ ((∀x)F ⇔ (∀x)G)
(e) (∃x)(F ∧ G) ⇒ (∃x)F ∧ (∃x)G
(f) (∃x)(F ∨ G) ⇔ (∃x)F ∨ (∃x)G
(g) (∃x)(F ⇒ G) ⇔ ((∀x)F ⇒ (∃x)G)
Rešenje: Analogno kao u rešenju prethodnog zadatka da bi dokazali da su
date formule valjane dokazaćemo da su one tačne u proizvoljnoj interpretaciji
D i njenoj proizvoljnoj valuaciji v.
(a) Neka je x i-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija i v
proizvoljna valuacija interpretacije D. Formula
(∀x)(F ∧ G) ⇔ (∀x)F ∧ (∀x)G
predstavlja ekvivalenciju izmedju predikatskih formula H = (∀x)(F ∧ G) i

J = (∀x)F ∧ (∀x)G. Na osnovu definicije formula H ⇔ J je tačna u valuaciji v
interpretacije D ako i samo ako važi da je formula H tačna u v ako i samo ako
je J tačna u v. Formula H = (∀x)(F ∧ G) je tačna u valuaciji v ako i samo ako je
formula F ∧ G tačna u svakoj valuaciji v0 koja se od v razlikuje najviše u i-toj
komponenti. Dalje, formula F ∧ G je tačna valuaciji v0 ako i samo ako su i F
i G tačne u valuaciji v0 . Dakle, obe formule (∀x)F i (∀x)G su tačne u valuaciji
v, odnosno u valuaciji v je tačna formula (∀x)F ∧ (∀x)G.
(b) Neka je x i-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija i v
(∀x)F ∨ (∀x)G ⇒ (∀x)(F ∨ G)

je implikacija izmedju predikatskih formula H = (∀x)F ∨ (∀x)G i J = (∀x)(F ∨

G). Na osnovu definicije formula H ⇒ J je tačna u valuaciji v interpretacije
D ako i samo ako važi da ako je formula H tačna u v onda je i fromula J
tačna u v. Dalje, formula H = (∀x)F ∨ (∀x)G predstavlja disjunkciju izmedju
formula (∀x)F i (∀x)G, a disjunkcija izmedju dve predikatske formule je
tačna u valuaciji v ako i samo ako je bar jedna od formula (∀x)F i (∀x)G tačna
u valuaciji v. Obzirom na to da su formule (∀x)F odnosno (∀x)G tačne u
valuaciji v ako i samo ako je u svakoj valuaciji v0 koja se od v razlikuje najviše
u i-toj komponenti tačna formula F odnosno G imamo da ako je formula
H = (∀x)F ∨ (∀x)G tačna u valuaciji v onda je u svakoj valuaciji v0 koja se
od v razlikuje najviše u i-toj komponenti tačna bar jedna od formula F ∨ G.
Drugim rečima, ako je formula H = (∀x)F ∨ (∀x)G tačna u valuaciji v onda je
u valuaciji v tačna i formula (∀x)(F ∨ G), što je i trebalo dokazati.
(c) Neka je x i-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija i v
(∀x)(F ⇒ G) ⇒ ((∀x)F ⇒ (∀x)G)
je implikacija izmedju predikatskih formula H = (∀x)(F ⇒ G) i J = (∀x)F ⇒

(∀x)G. Na osnovu definicije formula H ⇒ J je tačna u valuaciji v interpretacije
D ako i samo ako važi da ako je formula H tačna u v onda je i fromula J tačna
u v. Dalje, formula H = (∀x)(F ⇒ G) je tačna u valuaciji v ako i samo ako je
formula F ⇒ G tačna u svakoj valuaciji v0 koja se od v razlikuje najviše u i-toj
komponenti, tj. ako i samo ako u svakoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše
u i-toj komponenti ako je tačna formula F onda je tačna i formula G. Pored
ovoga formula J = (∀x)F ⇒ (∀x)G je tačna u valuaciji v ako i samo ako važi
da ako je formula (∀x)F tačna u valuaciji v onda je i formula (∀x)G tačna u
valuaciji v, odnosno ako i samo ako važi da u koliko je u svakoj valuaciji koja
se od v razlikuje u najviše i-toj komponenti tačna formula F onda je u svakoj
valuaciji koja se od v razlikuje u najviše i-toj komponenti tačna i formula G.
Kao posledicu ovoga imamo da ako je formula H tačna u valuaciji v onda je
i formula J tačna u valuaciji v.
(d) Dokaz je sličan dokazu dela (c).
(e) Neka je x i-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija i v
(∃x)(F ∧ G) ⇒ (∃x)F ∧ (∃x)G
je implikacija izmedju predikatskih formula H = (∃x)(F ∧ G) i J = (∃x)F ∧

(∃x)G. Na osnovu definicije formula H ⇒ J je tačna u valuaciji v interpretacije
D ako i samo ako važi da ako je formula H tačna u v onda je i fromula J tačna
u v. Dalje, formula H = (∃x)(F ∧ G) je tačna u valuaciji v ako i samo ako je
formula F ∧ G tačna bar u jednoj valuaciji v0 koja se od v razlikuje najviše
u i-toj komponenti, odnosno ako i samo ako su formule F i G tačne u bar
jednoj valuaciji v0 koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti. Direktna
posledica ovoga je da su formule (∃x)F i (∃x)G tačne u valuaciji v, a samim

tim i formula (∃x)F ∧ (∃x)G koja predstavlja njihovu konjunkciju.
(f) Neka je x i-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija i v
(∃x)(F ∨ G) ⇔ (∃x)F ∨ (∃x)G
predstavlja ekvivalenciju izmedju predikatskih formula H = (∃x)(F ∨ G) i

J = (∃x)F ∨ (∃x)G. Na osnovu definicije formula H ⇔ J je tačna u valuaciji v
interpretacije D ako i samo ako važi da je formula H tačna u v ako i samo ako
je J tačna u v. Formula H = (∃x)(F ∨ G) je tačna u valuaciji v ako i samo ako je
formula F ∨ G tačna u bar jednoj valuaciji v0 koja se od v razlikuje najviše u
i-toj komponenti, odnosno ako i samo ako je bar jedna od formula F i G tačna
u bar jednoj valuaciji v0 koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti.
Osim toga, formula J = (∃x)F ∨ (∃x)G je tačna valuaciji v ako i samo ako je bar
jedna od formula (∃x)F i (∃x)G tačna u valuaciji v, što važi ako i samo ako
postoji bar jedna valuacija v0 koja se od v ralikuje najviše u i toj komponenti
u kojoj je bar jedna od formula F i G tačna. Obzirom na ovo zaključujemo
da je formula H = (∃x)(F ∨ G) tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula
J = (∃x)F ∨ (∃x)G tačna u valuaciji v.
(g) Neka je x i-ta promenljiva u formuli, D proizvoljna interpretacija i v
(∃x)(F ⇒ G) ⇔ ((∀x)F ⇒ (∃x)G)
predstavlja ekvivalenciju izmedju predikatskih formula H = (∃x)(F ⇒ G) i

J = (∀x)F ⇒ (∃x)G. Na osnovu definicije formula H ⇔ J je tačna u valuaciji
v interpretacije D ako i samo ako važi da je formula H tačna u v ako i samo
ako je J tačna u v. Formula H = (∃x)(F ⇒ G) je tačna u valuaciji v ako i samo
ako je formula F ⇒ G tačna u bar jednoj valuaciji v0 koja se od v razlikuje
najviše u i-toj komponenti, odnosno ako i samo ako u bar jednoj valuaciji v0
koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti ako je formula F tačna, onda
je i formula G tačna. Razmotrimo sada tačnost formule J = (∀x)F ⇒ (∃x)G.
Kako ova formula predstavlja implikaciju izmedju formula (∀x)F i (∃x)G,
ona je tačna u valuaciji v ako i samo ako važi da ako je formula (∀x)F tačna
u valuaciji v onda je i formula (∃x)G tačna u valuaciji v. Drugim rečima,
formula J = (∀x)F ⇒ (∃x)G je tačna u valuaciji v ako i samo ako važi da ako
je formula F tačna u svakoj valuaciji koja se od v razlikuje u najviše i-toj
komponenti onda postoji bar jedna valuacija koja se od v razlikuje u najviše
i-toj komponenti u kojoj je formula G tačna. Pretpostavimo da je formula H
tačna u valuaciji v. Na osnovu gore navedenog postoji bar jedna valuacija
v0 koja se od v razlikuje u najviše i toj komponenti za koju važi da ako je
formula F tačna u v0 onda je i formula G tačna u v0 . Potrebno je dokazati da
je formula J takodje tačna u valuaciji v. U datoj valuaciji v formula (∀x)F je
ili tačna ili netačna. Ako je formula (∀x)F netačna u valuaciji v onda se lako
pokazuje da je formula J tačna u valuaciji v. U suprotnom, ako je formula
(∀x)F tačna u valuaciji v to znači da je u svakoj valuaciji koja se od v razlikuje

najviše u i-toj komponenti, pa samim tim i u valuaciji v0 , tačna formula F.
Budući da je formula G tačna u valuaciji v0 ako je F tačna u v0 imamo da je
formula (∃x)G tačna u valuaciji v. Ovime je dokazana da ako je formula H
tačna u valuaciji v onda je i formula J tačna u valuaciji v. Na sličan način se
dokazuje da ako je formula J tačna u valuaciji v onda je i formula H tačna u
valuaciji v, čime je dokaz završen. u t
Zadatak 2.42. Neka su F i G predikatske formule. Ako promenljiva x nije slobodna
u formuli G, dokazati da su sledeće predikatske formule valjane:
(a) (∀x)(F ∨ G) ⇔ (∀x)F ∨ G
(b) (∀x)(F ⇒ G) ⇔ ((∃x)F ⇒ G)
(c) (∀x)(G ⇒ F) ⇔ (G ⇒ (∀x)F)
(d) (∃x)(F ∧ G) ⇔ (∃x)F ∧ G
(e) (∃x)(F ⇒ G) ⇔ ((∀x)F ⇒ G)
(f) (∃x)(G ⇒ F) ⇔ (G ⇒ (∃x)F)
Rešenje: Valjanost datih formula pokazujemo tako što dokazujemo da su one
tačne u proizvoljnoj interpretaciji D i njenoj proizvoljnoj valuaciji v.
(a) Neka je D proizvoljna interpretacija i v proizvoljna valuacija inter-
pretacije D. Budući da promenljiva x nije slobodna u formuli G, zamenom
slobodnih promenljivih formula G postaje iskaz, koji je kao takav tačan ili ne-
tačan. U koliko je iskaz G tačan, onda je konjunkcija formule G sa formulom
F odnosno formulom (∀x)F ekvivalentna sa formulom F odnosno formulom
(∀x)F. Dakle, formula (∀x)(F ∨ G) ⇔ (∀x)F ∨ G je tada ekvivalentna sa for-
mulom (∀x)F ⇔ (∀x)F. Ova formula je valjana jer ona predstavlja izvod iz
tautologije p ⇔ p. U suprotnom, ako je G netačan iskaz, onda je konjunkcija
formule G sa formulom F odnosno formulom (∀x)F netačna. Na osnovu
ovoga, formula (∀x)(F ∨ G) ⇔ (∀x)F ∨ G je tada ekvivalentna sa ekvivalenci-
jom izmedju dve netačne formule, što implicira da je ona tčna.
(b) Neka je D proizvoljna interpretacija i v proizvoljna valuacija in-
terpretacije D. Obzirom da promenljiva x nije slobodna u formuli G, za-
menom slobodnih promenljivih formula G postaje iskaz, koji je kao takav
tačan ili netačan. U koliko je iskaz G tačan, onda je implikacija formule F
odnosno formule (∃x)F sa formulom G tačna, pa je samim tim i formula
(∀x)(F ⇒ G) ⇔ ((∃x)F ⇒ G) tačna jer predstavlja ekvivalenciju izmedju dve
tačne formule. U suprotnom, ako je G netačan iskaz, tada je implikacija for-
mule F odnosno formule (∃x)F sa formulom G ekvivalentna sa formulom ¬F
odnosno formulom ¬(∃x)F. Dakle, formula
(∀x)(F ⇒ G) ⇔ ((∃x)F ⇒ G)
je tada ekvivalentna sa formulom (∀x)¬F ⇔ ¬(∃x)F, koja je valjana na osnovu

zadatka 2.40.(b).
(c) Neka je D proizvoljna interpretacija i v proizvoljna valuacija inter-
pretacije D. Slično kao u dokazu dela (b), kako promenljiva x nije slobodna
u formuli G, zamenom slobodnih promenljivih formula G postaje iskaz, koji

je kao takav tačan ili netačan. Ako je iskaz G tačan, onda je implikacija for-
mule G sa formulom F odnosno formulom (∀x)F ekvivalentna sa formulom
F odnosno formulom (∀x)F. Dakle, formula
(∀x)(G ⇒ F) ⇔ (G ⇒ (∀x)F)
je tada ekvivalentna sa formulom (∀x)F ⇔ (∀x)F, koja je valjana jer predstavlja

izvod iz tautologije p ⇔ p. Ako je G netačan iskaz, tada je implikacija formule
G sa formulom F odnosno formulom (∀x)F tačna, pa je samim tim i formula
(∀x)(G ⇒ F) ⇔ (G ⇒ (∀x)F) tačna jer predstavlja ekvivalenciju izmedju dve
tačne formule.
(d) Neka je D proizvoljna interpretacija i v proizvoljna valuacija inter-
pretacije D. Ako promenljiva x nije slobodna u formuli G, zamenom slobod-
nih promenljivih formula G postaje tačan ili netačan iskaz. Ako je G tačan
iskaz, onda je konjunkcija formule F odnosno formule (∃x)F sa formulom
G ekvivalentna sa formulom F odnosno formulom (∃x)F. Shodno ovome,
formula
(∃x)(F ∧ G) ⇔ (∃x)F ∧ G
je tada ekvivalentna sa formulom (∃x)F ⇔ (∃x)F, koja je valjana jer predstavlja
izvod iz tautologije p ⇔ p. Ako je G pak netačan iskaz, tada je konjunkcija
formule G sa formulom F odnosno formulom (∃x)F netačna, pa je formula
(∃x)(F ∧ G) ⇔ (∃x)F ∧ G tačna jer predstavlja ekvivalenciju izmedju dve tačne
formule.
(e) Neka je D proizvoljna interpretacija i v proizvoljna valuacija inter-
pretacije D. Ako promenljiva x nije slobodna u formuli G, zamenom slobod-
nih promenljivih formula G postaje tačan ili netačan iskaz. Ako je G tačan
iskaz, onda je implikacija formule F odnosno formule (∀x)F sa formulom
G tačna, pa je formula (∃x)(F ⇒ G) ⇔ ((∀x)F ⇒ G) tačna kao ekvivalencija
izmedju dve tačne formule. U koliko je G netačan iskaz, onda je implikacija
formule F odnosno formule (∀x)F sa formulom G ekvivalentna formuli ¬F
odnosno formuli ¬(∀x)F. Dakle, formula
(∃x)(F ⇒ G) ⇔ ((∀x)F ⇒ G)
je tada ekvivalentna sa formulom (∃x)¬F ⇔ ¬(∀x)F, koja je valjana na osnovu

zadatka 2.40.(c).
(f) Neka je D proizvoljna interpretacija i v proizvoljna valuacija inter-
pretacije D. Slično kao u dokazu dela (e), kako promenljiva x nije slobodna
u formuli G, zamenom slobodnih promenljivih formula G postaje iskaz, koji
je kao takav tačan ili netačan. Ako je iskaz G tačan, onda je implikacija for-
mule G sa formulom F odnosno formulom (∃x)F ekvivalentna sa formulom
F odnosno formulom (∃x)F. Dakle, formula
(∃x)(G ⇒ F) ⇔ (G ⇒ (∃x)F)
je tada ekvivalentna sa formulom (∃x)F ⇔ (∃x)F, koja je valjana jer predstavlja

izvod iz tautologije p ⇔ p. Ako je G netačan iskaz, tada je implikacija formule
G sa formulom F odnosno formulom (∃x)F tačna, pa je samim tim i formula
(∃x)(G ⇒ F) ⇔ (G ⇒ (∃x)F) tačna jer predstavlja ekvivalenciju izmedju dve
tačne formule. ut
Zadatak 2.43. Neka su P i Q unarni relacijski simboli, a x promenljiva. Dokazati
da je sledeća predikatska formula valjana:
(∃x)P(x) ∧ (∀x) (P(x) ⇒ Q(x)) ⇒ (∃x)Q(x)
Rešenje: Budući da je predikatska formula valjana ako i samo ako je tačna u

svakoj interpretaciji, da bi dokazali da je data formula valjana pokazaćemo da
je ona tačna u proizvoljnoj interpretaciji D. Na osnovu definicije, predikatska
formula F je tačna u interpretaciji D ako i samo ako je F tačna u svakoj
valuaciji interpretacije D. Dakle, da bi dokazali da je data formula tačna
u interpretaciji D potrebno je da dokažemo da je ona tačna u proizvoljnoj
valuaciji v interpretacije D.
Data formula predstavlja implikaciju izmedju predikatske formule
F = (∃x)P(x) ∧ (∀x) (P(x) ⇒ Q(x))
i predikatske formule
G = (∃x)Q(x),
i shodno tome ona je tačna u valuaciji v ako i samo ako važi da ako je
formula F tačna u valuaciji v onda je i formula G tačna u valuaciji v. Ako je
formula F tačna u valuaciji v onda su obe formule (∃x)P(x) i (∀x) (P(x) ⇒ Q(x))
tačne u valuaciji v, jer formula F predstavlja konjunkciju ove dve formule.
Formula (∀x) (P(x) ⇒ Q(x)) je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula
P(x) ⇒ Q(x) tačna u svakoj valuaciji koja se od valuacije v razlikuje najviše
u x komponenti, dok je formula (∃x)P(x) tačna u valuaciji v ako i samo ako
je formula P(x) tačna bar u jednoj valuaciji v0 koja se od valuacije v razlikuje
najviše u x komponenti. Kao poseldicu ovoga imamo da ako je formula
F tačna u valuaciji v onda su obe formule P(x) ⇒ Q(x) i P(x) tačne bar u
jednoj valuaciji v0 koja se od v razlikuje najviše u x komponenti. Obzirom
na to da formula P(x) ⇒ Q(x) predstavlja implikaciju izmedju formula P(x)
i Q(x), imamo da je ona tačna u valuaciji v0 ako i samo ako važi da ako je
formula P(x) tačna u valuaciji v0 onda je i formula Q(x) tačna u valuaciji v0 .
Na osnovu ovoga možemo zaključiti da ako je formula F tačna u valuaciji
v, onda je formula Q(x) tačna bar u jednoj valuaciji v0 koja se od valuacije v
razlikuje najviše u x komponenti. Drugim rečima, ako je formula F tačna u
valuaciji v onda je u valuaciji v tačna i formula G = (∃x)Q(x). u t
Zadatak 2.44. Neka su P, Q i R unarni relacijski simboli, a x i y promenljive.
Dokazati da je sledeća predikatska formula valjana:

(∃x)¬P(x) ∧ (∀x) (Q(x) ⇒ P(x)) ∧ (∀x)(∃y) R(y) ∨ Q(x) ⇒ (∃x)R(x)
Rešenje: Slično kao u rešenju prethodnog zadatka, dokazujemo da je data

formula tačna u proizvoljnoj valuaciji v proizvoljne interpretacije D.
Data formula je implikacija izmedju predikatske formule
F = (∃x)¬P(x) ∧ (∀x) (Q(x) ⇒ P(x)) ∧ (∀x)(∃y) R(y) ∨ Q(x)

G = (∃x)R(x).
Dakle, ona je tačna u valuaciji v ako i samo ako važi da ako je formula
F tačna u valuaciji v onda je i formula G tačna u valuaciji v. Ako je for-
mula F tačna u valuaciji
v onda su formule (∃x)¬P(x), (∀x) (Q(x) ⇒ P(x))
i (∀x)(∃y) R(y) ∨ Q(x) tačne u valuaciji v, jer formula F predstavlja kon-
junkciju ovih formula. Formula (∀x) (Q(x) ⇒ P(x)) je tačna u valuaciji v ako
i samo ako je formula Q(x) ⇒ P(x) tačna u svakoj valuaciji koja se od valu-
acije v razlikuje najviše u x komponenti, dok je formula (∃x)¬P(x) tačna u
valuaciji v ako i samo ako je formula P(x) netačna bar u jednoj valuaciji v0
koja se od valuacije v razlikuje najviše u x komponenti. Kao poseldicu ovoga
imamo da ako su formule (∃x)¬P(x) i (∀x) (Q(x) ⇒ P(x)) tačne u valuaciji
v onda su obe formule Q(x) ⇒ P(x) i ¬P(x) tačne bar u jednoj valuaciji v0
koja se od v razlikuje najviše u x komponenti. Obzirom na to da formula
Q(x) ⇒ P(x) predstavlja implikaciju izmedju formula Q(x) i P(x), imamo da
je ona tačna u valuaciji v0 ako i samo ako važi da ako je formula Q(x) tačna
u valuaciji v0 onda je i formula P(x) tačna u valuaciji v0 . Na osnovu ovoga
možemo zaključiti da u koliko su formule (∃x)¬P(x) i (∀x) (Q(x) ⇒ P(x)) tačne
u valuaciji v, onda je formula Q(x) netačna bar u jednoj valuaciji v0 koja se
od valuacije v razlikuje
najviše u x komponenti. Osim toga, ako je formula
(∀x)(∃y) R(y) ∨ Q(x) tačna u valuaciji v, onda za svaku valuaciju koja se od
v razlikuje najviše u x komponenti, a samim tim i za valuaciju v0 , formula
R(y) ∨ Q(x) je tačna bar u jednoj valuaciji v” koja se od v0 razlikuje najviše u y
komponenti. Budući da se valuacije v0 i v” ralikuju najviše u y komponenti
(ne razlikuju se u x komponenti) formula Q(x) je tačna u valuaciji v0 ako i
samo ako je ona tačna u valuaciji v”. Dakle, ako je formula F tačna u valu-
aciji v, onda postoji valuacija v0 koja se od valuacije v razlikuje najviše u x
komponenti takva da je formula R(y) tačna u bar jednoj valuaciji v” koja se
od v0 razlikuje najviše u y komponenti. Kao posledicu ovoga imamo, da u
koliko je formula F tačna u valuaciji v, onda je formula R(x) tačna u bar jednoj
valuaciji v000 koja se od v razlikuje najviše u x komponenti. Drugim rečima,
ako je formula F tačna u valuaciji v onda je u valuaciji v tačna i formula
G = (∃x)R(x). u t
Zadatak 2.45. Neka su P, Q i R unarni relacijski simboli, a x i y promenljive.

(∀x)(∃y) P(x) ⇒ Q(y) ∧ (∀x)(∃y) Q(x) ⇒ R(y) ⇒ (∀x)(∃y) P(x) ⇒ R(y)
Rešenje: Data formula je valjana ako i samo ako je tačna u svakoj inter-
pretaciji. Iz tog razloga uzimamo proizvoljnu interpretaciju D i dokazujemo
da je data formula tačna u toj interpretaciji. Obzirom na činjenicu da je
formula tačna u interpretaciji D ako i samo ako je tačna u svakoj valuaciji
interpretacije D, označićemo sa v proizvoljnu valuaciju interpretacije D i
dokazaćemo da je data formula tačna u valuaciji v. Bez gubitka opštosti,
pretpostavimo još da je x i-ta, y j-ta promenljiva. Data formula predstavlja
implikaciju izmedju predikatske formule
F = (∀x)(∃y) P(x) ⇒ Q(y) ∧ (∀x)(∃y) Q(x) ⇒ R(y)

G = (∀x)(∃y) P(x) ⇒ R(y) .

Implikacija izmedju predikatskih formula F i G je tačna u valuaciji v ako i

samo ako važi da ako je formula F tačna u valuaciji v, onda je i formula G
tačna u valuaciji v. Ako je formula F netačna u valuaciji v onda je formula
F ⇒ G tačna u valuaciji v bez obzira na tačnost formule G. U suprotnom,
ako je F tačna u valuaciji v, onda s obzirom
da ona predstavlja konjunkciju
izmedju formula (∀x)(∃y) P(x) ⇒ Q(y) i (∀x)(∃y) Q(x) ⇒ R(y) obe ove for-
mule moraju biti tačne u valuaciji v. Formula (∀x)(∃y) P(x) ⇒ Q(y) je tačna
u valuaciji v ako i samo ako je formula (∃y) P(x) ⇒ Q(y) tačna u svakoj val-
uaciji koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti. Pored toga, formula
(∃y) P(x) ⇒ Q(y) je tačna u valuaciji v ako i samo ako je formula P(x) ⇒ Q(y)
tačna bar u jednoj valuaciji koja se od v razlikuje najviše u j-toj komponenti.
Dakle, formula (∀x)(∃y) P(x) ⇒ Q(y) je tačna u valuaciji v ako i samo ako za
svaku valuaciju v1 koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti postoji
bar jedna valuacija v2 koja se od v1 razlikuje najviše u j-toj komponenti u ko-
joj je formula P(x) ⇒ Q(y) tačna. Analogno, formula (∀x)(∃y) Q(x) ⇒ R(y)
je tačna u valuaciji v ako i samo ako za svaku valuaciju v3 koja se od v
razlikuje najviše u i-toj komponenti postoji valuacija v4 koja se od v3 raz-
likuje najviše u j-toj komponenti u kojoj je formula Q(x) ⇒ R(y) tačna. Da
bi dokazali da je data formula tačna u valuaciji v potrebno je da dokažemo
da je formula G = (∀x)(∃y) P(x) ⇒ R(y) tačna u valuaciji v odnosno da za

svaku valuaciju koja se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti postoji bar
jedna valuacija koja se od te valuacije razlikuje najviše u j-toj komponenti u
kojoj je formula P(x) ⇒ R(y) tačna. Pretpostavimo suprotno, tj da je formula
G netačna u valuaciji v. Tada imamo da postoji bar jedna valuacija v0 koja
se od v razlikuje najviše u i-toj komponenti takva da je u svakoj valuaciji
v” koja se od v0 razlikuje najviše u j-toj komponenti formula P(x) ⇒ R(y)
netačna, tj. takva da je u svakoj valuaciji v” koja se od v0 razlikuje najviše
u j-toj komponenti formula P(x) tačna a formula R(y) netačna. Budući da
je formula (∀x)(∃y) P(x) ⇒ Q(y) tačna u valuaciji v, imamo da je formula
P(x) ⇒ Q(y) tačna u valuaciji v”, pa kako je formula P(x) takodje tačna u val-
uaciji v” dobijamo da je formula Q(y) tačna u valuaciji v”. Drugim rečima,
postoji valuacija v0 koja se od v razlikuje najviše u i toj komponenti tako da

je u svakoj valuaciji v” koja se od v0 razlikuje najviše u j toj komponenti
for-
mula Q(y) tačna. Slično, budući da je formula (∀x)(∃y) Q(x) ⇒ R(y) tačna
u valuaciji v, imamo da je formula Q(x) ⇒ R(y) tačna u svakoj valuaciji v”
koja se od valuacije v0 razlikuje najviše u j-toj komponenti, pa kako je R(y)
netačna u svakoj valuaciji v” koja se od valuacije v0 razlikuje najviše u j-toj
komponenti dobijamo da je formula Q(x) netačna u svakoj valuaciji koja se
od v0 razlikuje najviše u j toj komponenti. Medjutim tada imamo da je u val-
uaciji v000 , koja se od v0 razlikuje samo u j-toj komponenti i u toj komponenti
ima istu vrednost koju valuacija v0 dodeljuje i-toj komponenti, formula Q(x)
istovremeno i tačna i netačna što je nemoguće. Dakle, možemo zaključiti
da je naša pretpostavka bila netačna, odnosno da ako je formula F tačna u
valuaciji v, onda je i formula G takodje tačna u valuaciji v. u t
Zadatak 2.46. Neka su P i Q binarni relacijski simboli, a x, y i z promenljive.

(∀x)(∃y)P(x, y) ∧ (∀x)(∃y)Q(x, y) ⇒ (∀x)(∃y)(∃z) P(x, y) ∧ Q(y, z)
Zadatak 2.47. Neka je P binarni relacijski simboli, a x, y i z promenljive. Dokazati

da je sledeća predikatska formula valjana:

(∀x)(∀y)(∀z) P(x, x) ∧ P(x, y) ⇒ P(y, x) ∧ P(x, y) ∧ P(z, y) ⇒ P(x, z) ⇒

(∀x)(∀y) P(x, y) ⇔ (∃z) P(z, x) ∧ P(z, y)
Zadatak 2.48. Neka je D = {d1 , d2 , ..., dn } konačan skup. Odrediti formule bez kvan-
tifikatora koje su ekvivalentne datim formulama u interpretaciji sa domenom D
a) (∀x)F(x) b) (∃x)F(x)
c) (∀x)(∃y)F(x, y) d) (∃x)(∀y)F(x, y)
Rešenje: Neka je D = (D, φ) interpretacija sa domenom D = {d1 , d2 , ..., dn }.

Budući da u datoj interpretaciji promenljive označavaju proizvoljne elemente
domena interpretacije i da su dve predikatske formule G i H ekvivalentne
u interpretaciji D ako i samo ako važi da je formula G tačna u interpretaciji
D ako i samo ako je formula H tačna u interpretaciji D imamo da su date
predikatske formule ekvivalentne sa sledećim predikatskim formulama:
(a) F(d1 ) ∧ F(d2 ) ∧ · · · ∧ F(dn )
(b) F(d1 ) ∨ F(d2 ) ∨ · · · ∨ F(dn )
(c) (F(d1 , d1 ) ∨ · · · ∨ F(d1 , dn )) ∧ · · · ∧ (F(dn , d1 ) ∨ · · · ∨ F(dn , dn ))
(d) (F(d1 , d1 ) ∧ · · · ∧ F(d1 , dn )) ∨ · · · ∨ (F(dn , d1 ) ∧ · · · ∧ F(dn , dn )) u
t
Zadatak 2.49. Ispitati da li postoji interpretacija sa domenom D = {a, b, c} u kojoj
je formula
F = (∃x)P(x) ∧ (∃x)¬P(x) ∧ (∀x) P(x) ⇒ P f (x)

tačna ako je interpretacija funkcijskog simbola f data sa:

!
abc
φ( f ) =
bca
Rešenje: Neka je D = (D, φ) interpretacija koja ispunjava uslove zadatka.

Budući da formula F predstavlja
konjunkciju predikatskih formula (∃x)P(x),
(∃x)¬P(x) i (∀x) P(x) ⇒ P f (x) , sledi da je ona tačna u interpretaciji D =
(D, φ) ako i samo ako važi
1. |=D (∃x)P(x)
2. |=D (∃x)¬P(x)
|=D (∀x) P(x) ⇒ P f (x)

3.
Na osnovu zadatka 2.48.(a) formule (∃x)P(x) odnosno (∃x)¬P(x) su u inter-
pretaciji D = (D, φ) ekvivalentne sa formulom P(a) ∨ P(b) ∨ P(c) respektivno
¬P(a) ∨ ¬P(b) ∨ ¬P(c). Takodje, na osnovu zadatka 2.48. formula

(∀x) P(x) ⇒ P f (x)
je u interpretaciji D = (D, φ) ekvivalentna sa formulom
(P(a) ⇒ P (b)) ∧ (P(b) ⇒ P (c)) ∧ (P(c) ⇒ P (a))
Kao posledicu svega ovoga imamo da je formula F tačna u interpretaciji

D = (D, φ) ako i samo ako je u toj interpretaciji tačna svaka od sledećih pet
formula
1. P(a) ∨ P(b) ∨ P(c)
2. ¬P(a) ∨ ¬P(b) ∨ ¬P(c)
3. P(a) ⇒ P (b)
4. P(b) ⇒ P (c)
5. P(c) ⇒ P (a)
Primetimo da formula P(a) ∨ P(b) ∨ P(c) predstavlja disjunkciju izmedju for-
mula P(a), P(b) i P(c). Dakle, ona je tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i
samo ako je bar jedna od formula P(a), P(b) odnosno P(c) tačna u inter-
pretaciji D = (D, φ). Slično, formula ¬P(a)∨¬P(b)∨¬P(c) ako i samo ako je bar
jedna od formula P(a), P(b) odnosno P(c) netačna u interpretaciji D = (D, φ).
Medjutim, ako su formule P(a) ⇒ P (b), P(b) ⇒ P (c) i P(c) ⇒ P (a) tačne u in-
terpretaciji D = (D, φ) i bar jedna od formula P(a), P(b) i P(c) takodje tačna
u interpretaciji D = (D, φ) onda su sve formule P(a), P(b) i P(c) tačne u in-
terpretaciji D = (D, φ). Drugim rečima ne postoji ni jedna interpretacija koja
ispunjava uslove zadatka takva da je u njoj formula F tačna. u t
Zadatak 2.50. Ispitati da li postoji interpretacija sa domenom D = {a, b} u kojoj je
formula
(∀x) Q(x, x) ∧ (∃y) Q(x, y) ⇒ ¬Q(y, x)
tačna.
Rešenje: Neka je D = (D, φ) interpretacija sa konačnim domenom D = {a, b}.

Na osnovu zadatka 2.48.(b) data formula je u interpretaciji D = (D, φ) ekvi-
valentna sa formulom

Q(a, a) ∧ (∃y) Q(a, y) ⇒ ¬Q(y, a) ∧ Q(b, b) ∧ (∃y) Q(b, y) ⇒ ¬Q(y, b)
Obzirom da ova formula predstavlja konjunkciju izmedju dve predikatske

formule, ona je tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako važi

Q(a, a) ∧ (∃y) Q(a, y) ⇒ ¬Q(y, a)
Q(b, b) ∧ (∃y) Q(b, y) ⇒ ¬Q(y, b) .

Sličnim rezonovanjem dolazimo do zaključka da je formula

(∀x) Q(x, x) ∧ (∃y) Q(x, y) ⇒ ¬Q(y, x)
tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako važi

1. |=D Q(a, a)
|=D (∃y) Q(a, y) ⇒ ¬Q(y, a)

2.
3. |=D Q(b, b)
|=D (∃y) Q(b, y) ⇒ ¬Q(y, b)

4.
Na osnovu zadatka 2.48.(a) formula

(∃y) Q(a, y) ⇒ ¬Q(y, a)
je u interpretaciji D = (D, φ) ekvivalentna sa formulom
(Q(a, a) ⇒ ¬Q(a, a)) ∨ (Q(a, b) ⇒ ¬Q(b, a))
dok je formula
(∃y) Q(b, y) ⇒ ¬Q(y, b)
u interpretaciji D = (D, φ) ekvivalentna sa formulom
(Q(b, a) ⇒ ¬Q(a, b)) ∨ (Q(b, b) ⇒ ¬Q(b, b))
Primetimo da ako su formule Q(a, a) i Q(b, b) tačne u interpretaciji D = (D, φ)

onda su formule Q(a, a) ⇒ ¬Q(a, a) i Q(b, b) ⇒ ¬Q(b, b) netačne u toj inter-
pretaciji. Na osnovu ovoga imamo da je data formula tačna u interpretaciji
D = (D, φ) ako i samo ako važi
1. |=D Q(a, a)
2. |=D Q(a, b) ⇒ ¬Q(b, a)
3. |=D Q(b, b)
4. |=D Q(b, a) ⇒ ¬Q(a, b)
Ova četiri uslova su ispunjena ako je relacijski simbol Q interpretiran na
sledeći način
φ(Q) = {(a, a), (b, b)}

Dakle, postoji interpretacija sa domenom D = {a, b} u kojoj je data formula
tačna. u
t
formula
(∀x)(∃y) R(x, x) ⇒ R(x, f (y))
!
ab
φ( f ) =
ba
Rešenje: Neka je D = (D, φ) interpretacija koja ispunjava uslove zadatka. Na

osnovu zadatka 2.48.(c) data formula je u interpretaciji D = (D, φ) ekviva-
lentna sa formulom
((R(a, a) ⇒ R(a, b)) ∨ (R(a, a) ⇒ R(a, a)))∧((R(b, b) ⇒ R(b, b)) ∨ (R(b, b) ⇒ R(b, a)))
Drugim rečima data formula je tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo

ako važi
1. |=D (R(a, a) ⇒ R(a, b)) ∨ (R(a, a) ⇒ R(a, a))
2. |=D (R(b, b) ⇒ R(b, b)) ∨ (R(b, b) ⇒ R(b, a))
S obzirom da je formula R(a, a) ⇒ R(a, a) tačna bez obzira da li formula R(a, a)
tačna ili ne, imamo da su uslovi 1. i 2, ispunjeni za svaku interpretaciju
D = (D, φ) koja ispunjava uslove zadatka. Drugim rečima, data formula je
tačna u svakoj interpretaciji koja ispunjava uslove zadatka. u t
Zadatak 2.52. Ispitati da li postoji interpretacija sa domenom D = {a, b, c} u kojoj
je formula

(∀x) (∀y) ¬P(y, f (x)) ∨ Q(x, y) ∧ Q(x, x) ∧ (∃z)P( f (z), z)

!
abc
φ( f ) =
bca
Rešenje: Neka je D = (D, φ) interpretacija koja ispunjava uslove zadatka. S

obzirom da data formula predstavlja konjukciju izmedju predikatske for-
mule
(∀x) (∀y) ¬P(y, f (x)) ∨ Q(x, y) ∧ Q(x, x)
(∃z)P( f (z), z),
ona je tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako su obe ove formule
tačne u interpretaciji D = (D, φ). Takodje, formula

(∀x) (∀y) ¬P(y, f (x)) ∨ Q(x, y) ∧ Q(x, x)
je na osnovu zadatka 2.48.(b) u interpretaciji D = (D, φ) ekvivalentna sa for-

mulom koja predstavlja konjunkciju sledećih predikatskih formula

(∀y) ¬P(y, b) ∨ Q(a, y) ∧ Q(a, a)

(∀y) ¬P(y, c) ∨ Q(b, y) ∧ Q(b, b)

(∀y) ¬P(y, a) ∨ Q(c, y) ∧ Q(c, c)
Slično, formula (∃z)P( f (z), z) je na osnovu zadatka 2.48.(a) u interpretaciji

D = (D, φ) ekvivalentna sa formulom
P(b, a) ∨ P(c, b) ∨ P(a, c)
Dakle, data formula je tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako su

ispunjeni sledeći uslovi
1. |=D (¬P(a, b) ∨ Q(a, a)) ∧ (¬P(b, b) ∨ Q(a, b)) ∧ (¬P(c, b) ∨ Q(a, c))
2. |=D Q(a, a)
3. |=D (¬P(a, c) ∨ Q(b, a)) ∧ (¬P(b, c) ∨ Q(b, b)) ∧ (¬P(c, c) ∨ Q(b, c))
4. |=D Q(b, b)
5. |=D (¬P(a, a) ∨ Q(c, a)) ∧ (¬P(b, a) ∨ Q(c, b)) ∧ (¬P(c, a) ∨ Q(c, c))
6. |=D Q(c, c)
7. |=D P(b, a) ∨ P(c, b) ∨ P(a, c)
Ovih sedam uslova je ispunjeno u interpretaciji kod koje je relacijski simbol
Q interpretiran sa
φ(Q) = {(a, a), (b, b), (c, c), (a, b), (a, c), (b, a), (b, c), (c, a), (c, b)}
a relacijski simbol P interpretiran na sledeći način
φ(P) = {(b, a)}
Dakle, postoji interpretacija koja ispunjava uslove zadatka, takva da je u njoj

tačna data formula. u t
formula

(∀x) R(x, x) ∧ (∀y) R( f (x), y) ⇒ Q( f (y), x) ∧ (∃z)¬Q( f (z), f (x))

!
ab
φ( f ) =
ba
Rešenje: Neka je D = (D, φ) interpretacija koja ispunjava uslove zadatka.

Slično kao u rešenju prethodnog zadatka data formula je tačna u interpretaciji
D = (D, φ) ako i samo ako su ispunjeni sledeći uslovi
1. |=D R(a, a)
2. |=D (R(b, a) ⇒ Q(b, a)) ∧ (b, b) ⇒ Q(a, a))
3. |=D ¬Q(b, b) ∨ ¬Q(a, b)
4. |=D R(b, b)
5. |=D (R(a, a) ⇒ Q(b, b)) ∧ (a, b) ⇒ Q(a, b))
6. |=D ¬Q(b, a) ∨ ¬Q(a, a)
Ovih šest uslova je ispunjeno u interpretaciji kod koje je relacijski simbol Q
interpretiran sa
φ(Q) = {(a, a), (b, b)}
a relacijski simbol R interpretiran na sledeći način
φ(R) = {(a, a), (b, b)}
Dakle, postoji interpretacija koja ispunjava uslove zadatka, takva da je u njoj

tačna data formula. u t
formula

¬(∀x) R(x) ⇒ (∀y) R(y) ⇒ P(x) ⇒ ¬P(y) ∨ (∀z)R(z)
tačna.
Rešenje: Neka je D = (D, φ) interpretacija koja ispunjava uslove zadatka. Data
formula je na osnovu zadatka 2.40. i 2.41. ekvivalentna sa formulom

(∃x) R(x) ∧ (∃y) R(y) ∧ P(x) ∧ ¬P(y) ∧ (∃z)¬P(z)
Na sličan način kao u prethodnim zadacima dobijamo da je data formula

tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako su ispunjeni sledeći uslovi
1. |=D (R(a) ∧ R(b) ∧ P(a) ∧ ¬P(b)) ∨ (R(b) ∧ R(a) ∧ P(b) ∧ ¬P(a))
2. |=D ¬R(a) ∨ ¬R(b)
Medjutim, ne postoji interpretacija u kojoj su oba uslova 1. i 2. ispunjena,
jer formula R(a) ne može biti istovremeno i tačna i netačna. Dakle za datu
formulu ne postoji interpretacija koja ispunjava uslove zadataka u kojoj je
data formula tačna. u
t
Glava 3
Skupovi
Teorju skupova zasnovao je veliki nemački matematičar Georg Kantor.

Po Kantoru skup predstavlja celinu izvesnih objekata. Kantorova teorija
skupova je poznata i pod nazivom naivna ili neformalna teorija skupova
upravo iz razloga što je ovakva definicija pojma skupa veoma neformalna.
3.1. Operacije sa skupovima
Pojam skupa predstavlja jedan od osnovnih pojmova u matematici i ne

definiše eksplicitno. Osnovno svojstvo svakog skupa je da se on sastoji od
elemenata odnosno članova, a osnovni odnos izmedju elemenata i skupova je
pripadanje. Činjenicu da objekat a pripada skupu A simbolički označavamo
sa
a ∈ A,
i kažemo da je a element skupa A odnosno da je a sadržan u A. Nasuprot
ovome, činjenicu da objekat a ne pripada skupu A simbolički označavamo
sa
a<A
i kažemo da a nije element skupa A odnosno da a nije sadržan u A. Skupove
najčešće obeležavamo velikim slovima A, B, . . . X, Y, . . ., a elemente skupa
malim slovima a, b, . . . , x, y, . . . Skup se može predstaviti na jedan od sledeća
tri načina: navodjenjem svih njegovih elemenata, zadavanjem svojstva koje
svi njegovi elementi moraju da imaju ili rekurzivno odnosno induktivno.
Definicija 3.4. Dva skupa A i B su jednaka, u oznaci A = B, ako i samo ako imaju
sve iste elemente, odnosno
def
A = B ←→ (∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ B).
U suprotnom, kažemo da skupovi A i B nisu jednaki i to zapisjuemo A , B.
53
54 3 Skupovi
Definicija 3.5. Skup A je podskup skupa B, u oznaci A ⊆ B, ako i samo ako su svi
elementi skupa A sadržani u skupu B, odnosno
def
A ⊆ B ←→ (∀x)(x ∈ A → x ∈ B).
Odnos ⊆ se naziva inkluzija.

Ako je skup A podskup skupa B i važi A , B onda kažemo da je skup A
pravi podskup skupa B i to zapisujemo A ⊂ B. Skupove grafički najčešće
predstavljamo pomoću Venovih dijagrama. Vennov dijagram je dijagram
koji prikazuje sve moguće logičke odnose izmedju konačno mnogo različitih
skupova. Ovi dijagrami prikazuju elemente skupova kao tačke u ravni, dok
se skupovi predstavljaju kao regije unutar zatvorenih krivih linija. Vennov
dijagram se sastoji od više zatvorenih krivih linija koje se preklapaju, obično
su to krugovi ili elipse, od kojih svaka predstavlja skup. Tačke unutar krive
s oznakom A predstavljaju elemente skupa A, dok tačke izvan predstavljaju
elemente koji nisu u skupu A. Na slici 3.1 je prikazan Veneov dijagram
skupova A i B za koj važi da je skup A podskup skupa B.
Slika 3.1: Inkluzija skupova

3.1. Operacije sa skupovima 55
Definicija 3.6. Unija skupova A i B, u oznaci A∪B, je skup koji sadrži sve elemente
koji se nalaze bar u jednom od ovih skupova, odnosno:
def
A ∪ B = {x|x ∈ A ∨ x ∈ B}.
Slika 3.2: Unija skupova
Definicija 3.7. Razlika skupova A i B je skup A \ B koji se definiše sa
def
A \ B = {x|x ∈ A ∧ x < B}
tj. skup svih elemenata iz A koji ne pripadaju skupu B.
Tvrdjenje 3.5. Neka su A i B proizvoljni skupovi. Tada važi
A \ A = B \ B.
Dokaz: Na osnovu definicije jednakosti skupova, da bi doakzali da su

skupovi A \ A i B \ B jednaki, potrebno je da dokažemo da je formula
(∀x)(x ∈ A \ A ⇔ x ∈ B \ B)
valjana. Formula x ∈ A∧x < A ⇔ x ∈ B∧x < B je valjana jer predstavlja izvod iz
tautologije p ∧ ¬p ⇔ q ∧ ¬q, odakle na osnovu definicije razlike skupova sledi
56 3 Skupovi
Slika 3.3: Razlika skupova
da je formula x ∈ A \ A ⇔ x ∈ B \ B takodje valjana. Kao posledicu ovoga i čin-

jenice da je formula F valjana ako i samo ako je formula (∀x)F valjana, imamo
da je formula (∀x)(x ∈ A \ A ⇔ x ∈ B \ B) valjana, što je i trebalo dokazati. u
t
Prema Tvrdjenju 3.5., razlika A \ A ne zavisi od skupa A. Zato definišemo
prazan skup, u oznaci ∅, kao skup A \ A, pri čemu je A proizvoljan skup. Na
osnovu ove definicije imamo
def
x ∈ ∅ ←→ x ∈ A ∧ x < A.
Budući da je desna strana ekvivalencije kontradikcija, ni za jedno x ne važi

x ∈ ∅, dakle, prazan skup nema elemenata.
Definicija 3.8. Presek skupova A i B, u oznaci A ∩ B, definisan na sledeći način:
def
A ∩ B = {x|x ∈ A ∧ x ∈ B}.
Drugim rečima presek supova A i B je skup koji sadrži tačno one elemente koji se
nalaze istovremeno u oba skupa.
Za skupove A i B čiji je presek prazan skup se kaže da su disjunktni. Ako je
skup B podskup skupa A, onda se razlika skupova A i B zove komplement
skupa B u odnosu na skup A i označava sa CA (B), tj.:
Slika 3.4: Presek skupova
def
CA (B) = A \ B = {x|x ∈ A ∧ x < B}.
Često posmatramo isključivo podskupove nekog unapred datog skupa U,

koji zovemo univerzalni skup. Tada za podskup A skupa U, skup CU (A)
označavamo sa A i zovemo samo komplement skupa A:
def
A = {x|x < A}.
Zadatak 3.55. Dokazati da za proizvoljne skupove A, B i C važi:

(a) A = A
(b) Ako je A = B onda je B = A
(c) Ako je A = B i B = C onda je A = C
(d) A ⊆ A
(e) Ako je A ⊆ B i B ⊆ A onda je A = B
(f) Ako je A ⊆ B i B ⊆ C onda je A ⊆ C
Rešenje: (a) Na osnovu definicije jednakosti skupova imamo
def
A = A ←→ (∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ A).
Dakle, da bi dokazali jednakost A = A, potrebno je da dokažemo da je formula

(∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ A) valjana. Formula x ∈ A ⇔ x ∈ A jeste valjana iz razloga što
58 3 Skupovi
Slika 3.5: Komplement skupa B u odnosu na skup A
ona predstavlja izvod iz tautologije p ⇔ p. Kao posledicu ovoga i činjenice

da je formula F valjana ako i samo ako je formula (∀x)F valjana, imamo da je
formula (∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ A) valjana, što je i trebalo dokazati.
(b) Pretpostavimo da je A = B, odnosno da je formula (∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ B)
valjana. Koristeći činjenicu da je formula F valjana ako i samo ako je formula
(∀x)F valjana, i da je formula x ∈ A ⇔ x ∈ B valjana ako i samo ako je formula
x ∈ B ⇔ x ∈ A valjana, zaključujemo da je formula (∀x)(x ∈ B ⇔ x ∈ A) takodje
valjana, odnosno da važi B = A.
(c) Pretpostavimo da je A = B i B = C, ili ekvivalentno da su formule
(∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ B) i (∀x)(x ∈ B ⇔ x ∈ C) valjane. Slično kao u dokazu dela
(b) može se pokazati da je tada i formula (∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ C) takodje valjana,
odnosno važi A = C.
(d) Dokaz je analogan dokazu dela (a)
(e) Pretpostavimo da je A ⊆ B i B ⊆ A, ili ekvivalentno da su formule
(∀x)(x ∈ A ⇒ x ∈ B) i (∀x)(x ∈ B ⇒ x ∈ C) valjane. Tada je i formula (∀x)(x ∈
A ⇒ x ∈ B) ∧ (∀x)(x ∈ B ⇒ x ∈ A) takodje valjana, kao konjunkcija dve valjane
formule. S obzirom da za proizvoljne formule F i G formula (∀x)F∧(∀x)G ←→
(∀x)(F ∧ G) jeste valjana, sledi da je formula (∀x)((x ∈ A ⇒ x ∈ B) ∧ (x ∈ B ⇒
x ∈ A)) takodje valjana, odnosno važi A = B.
Slika 3.6: Komplement skupa
(f) Dokaz je analogan dokazu dela (c) u

t
(a) A ∪ B = B ∪ A (komutativnost unije)
(b) A ∩ B = B ∩ A (komutativnost preseka)
(c) A ∪ (B ∪ C) = (A ∪ B) ∪ C (asocijativnost unije)
(d) A ∩ (B ∩ C) = (A ∩ B) ∩ C (asocijativnost preseka)
(e) A ∪ (B ∩ C) = (A ∪ B) ∩ (A ∪ C) (distributivnost unije u odnosu na presek)
(f) A ∩ (B ∪ C) = (A ∩ B) ∪ (A ∩ C) (distributivnost preseka u odnosu na uniju)
(g) A ∪ A = A (idempotentnost unije)
(h) A ∩ A = A (idempotentnost preseka)
(i) (A ∩ B) ∪ A = A (apsorpcija unije u odnosu na presek)
(j) (A ∪ B) ∩ A = A (apsorpcija preseka u odnosu na uniju)
Rešenje: (a) Na osnovu definicije jednakosti skupova imamo
def
A ∪ B = B ∪ A ←→ (∀x)(x ∈ A ∪ B ⇔ x ∈ B ∪ A).
Dakle, da bi dokazali jednakost A ∪ B = B ∪ A, potrebno je da dokažemo da

je formula (∀x)(x ∈ A ∪ B ⇔ x ∈ B ∪ A) valjana. Na osnovu definicije unije
60 3 Skupovi
skupova, formula x ∈ A ∪ B je logički ekvivalentna formuli x ∈ A ∨ x ∈ B.

Slično, formula x ∈ B ∪ A je logički ekvivalentna formuli x ∈ B ∨ x ∈ A. Osim
toga, formula (x ∈ A ∨ x ∈ B) ⇔ (x ∈ B ∨ x ∈ A) je valjana jer ona predstavlja
izvod iz tautologije (p ∨ q) ⇔ (q ∨ p). Na kraju, na osnovu činjenice da je
neka formula F valjana ako i samo ako je formula (∀x)F valjana imamo da je
formula (∀x)(x ∈ A ∪ B ⇔ x ∈ B ∪ A) valjana, što je i trebalo dokazati.
(b) Dokaz je analogan dokazu dela (a)
(c) Na osnovu definicije operacije ∪ i tautologije p ∨ (q ∨ r) ⇔ (p ∨ q) ∨ r
imamo
def
x ∈ A ∪ (B ∪ C) ←→ x ∈ A ∨ x ∈ B ∪ C
def
←→ x ∈ A ∨ (x ∈ B ∨ x ∈ C)
←→ (x ∈ A ∨ x ∈ B) ∨ x ∈ C
def def
←→ x ∈ A ∪ B ∨ x ∈ C ←→ x ∈ (A ∪ B) ∪ C
Kao posledicu ovoga i definicije jednakosti izmedju skupova imamo da su

skupovi A ∪ (B ∪ C) i (A ∪ B) ∪ C jednaki.
(d) Dokaz je analogan dokazu dela (c)
(e) Na osnovu definicije operacija ∪ i ∩ i tautologije p ∨ (q ∧ r) ⇔ (p ∨ q) ∧
(p ∨ r) imamo
def
x ∈ A ∪ (B ∩ C) ←→ x ∈ A ∨ x ∈ B ∩ C
def
←→ x ∈ A ∨ (x ∈ B ∧ x ∈ C)
←→ (x ∈ A ∨ x ∈ B) ∧ (x ∈ A ∨ x ∈ C)
def def
←→ x ∈ A ∪ B ∧ x ∈ A ∪ C ←→ x ∈ (A ∪ B) ∩ (A ∪ C)

skupovi A ∪ (B ∩ C) i (A ∪ B) ∩ (A ∪ C) jednaki.
(f) Dokaz je analogan dokazu dela (e)
(g) Na osnovu definicije operacije ∪ i tautologije p ∨ p ⇔ p imamo
def
x ∈ A ∪ A ←→ x ∈ A ∨ x ∈ A ←→ x ∈ A
Kao posledicu ovoga i definicije jednakosti izmedju skupova imamo A ∪ A =

A.
(h) Dokaz je analogan dokazu dela (g)
(i) Na osnovu definicije operacija ∪ i ∩ i tautologije (p ∧ q) ∨ p ⇔ p imamo
def
x ∈ (A ∩ B) ∪ A ←→ x ∈ A ∩ B ∨ x ∈ A
def
←→ (x ∈ A ∧ x ∈ B) ∨ x ∈ A ←→ x ∈ A

skupovi (A ∩ B) ∪ A i A jednaki.
(j)Dokaz je analogan dokazu dela (i) ut
Zadatak 3.57. Neka je A podskup skupa U. Dokazati:
(a) A ∪ A = U
(b) A ∩ A = ∅
(c) A ∪ U = U
(d) A ∪ ∅ = A
(e) A ∩ U = A
(f) A ∩ ∅ = ∅
Rešenje: (a) Korišćenjem definicije operacije unije i komplementa skupa kao
i tautologije p ∨ ¬p dobijamo
def def
x ∈ A ∪ A ←→ x ∈ A ∨ x ∈ A ←→ x ∈ A ∨ x < A ←→ x ∈ U
Na osnovu definicije jednakosti izmedju skupova tada imamo A ∪ A = U.

(b) Ova jednakost se dokazuje na sličan način kao (a)
(c) Korišćenjem definicije operacije unije kao i tautologije p ∨ > ⇔ > dobi-
jamo
def
x ∈ A ∪ U ←→ x ∈ A ∨ x ∈ U ←→ x ∈ U
Na osnovu definicije jednakosti izmedju skupova tada imamo A ∪ U = U.
(d) Dokaz ove jednakosti sližan je dokazu jednakosti u (c)
(e) Korišćenjem definicije operacije unije kao i tautologije p ∧ > ⇔ p dobi-
jamo
def
x ∈ A ∩ U ←→ x ∈ A ∧ x ∈ U ←→ x ∈ A
Na osnovu definicije jednakosti izmedju skupova tada imamo A ∩ U = A.
(f) Jednakost se dokazuje na sličan način kao jednakost u (e) u
t
Zadatak 3.58. Neka su A, B i C podskupovi skupa U. Dokazati da su skupovi:
S1 = (A ∩ B) ∩ C S2 = (A ∩ B) ∩ C
S3 = (A ∩ B) ∩ C S4 = (A ∩ B) ∩ C
po parovima disjunktni i da važi:
S1 ∪ S2 ∪ S3 ∪ S4 = A
Rešenje: Dokazaćemo da su skupovi S2 i S3 disjunktni. Slično se dokazuje

da su i ostali skupovi po parovima disjunktni. Na osnovu komutativnosti i
asocijativnosti preseka, kao i jednakosti (b) i (f) iz zadatka 3.57. imamo:
62 3 Skupovi

S2 ∩ S3 = ((A ∩ B) ∩ C) ∩ (A ∩ B) ∩ C = ((A ∩ B) ∩ C) ∩ C ∩ (A ∩ B) =

= ((A ∩ B) ∩ C) ∩ C ∩ (A ∩ B) = (A ∩ B) ∩ (C ∩ C) ∩ (A ∩ B) =
= ((A ∩ B) ∩ ∅) ∩ (A ∩ B) = ∅ ∩ (A ∩ B) = ∅
Za dokaz da je unija skupova S1 , S2 , S3 i S4 jednaka skupu A, koristimo

asocijativnost unije, distributivnost preseka u odnosu na uniju i jednakosti
(a) i (e) iz zadatka 3.57.:

S1 ∪ S2 ∪ S3 ∪ S4 = ((A ∩ B) ∩ C) ∪ (A ∩ B) ∩ C ∪ (A ∩ B) ∩ C ∪ (A ∩ B) ∩ C =

= (A ∩ B) ∩ (C ∪ C) ∪ (A ∩ B) ∩ (C ∪ C) =

= ((A ∩ B) ∩ U) ∪ (A ∩ B) ∩ U = (A ∩ B) ∪ (A ∩ B) =
= A ∩ (B ∪ B) = A ∩ U = A
Na slici 3.7 je prikazan Venov dijagram za skupove S1 , S2 , S3 i S4 iz koga se

jasno vidi da su ovi skuovi po parovima disjunktni, kao i da je njihova unija
jednaka skupu A. u t
Slika 3.7: Venov dijagram za skupove iz zadatka 3.58.

Zadatak 3.59. Neka su A i B podskupovi skupa U. Dokazati da važi:

(a) A∪B = A∩B
(b) A∩B = A∪B
(c) A=A
(d) A\B = A∩B
(e) A ∪ B = A ∪ (A ∩ B)
Rešenje: (a) Korišćenjem definicije operacije unije, preseka i komplementa
skupa kao i tautologije ¬(p ∨ q) ⇔ (¬p ∧ ¬q) dobijamo
def
x ∈ A ∪ B ←→ x < A ∪ B ←→ ¬(x ∈ A ∪ B)
def
←→ ¬(x ∈ A ∨ x ∈ B) ←→ ¬x ∈ A ∧ ¬x ∈ B
←→ x < A ∧ x < B ←→ x ∈ A ∧ x ∈ B ←→ x ∈ A ∩ B
Tada na osnovu definicije jednakosti skupova važi A ∪ B = A ∩ B

(b) Jednakost se dokazuje na sličan način kao jednakost u (a)
(c) Na osnovu definicije operacije komplementa skupa i tautologije ¬¬p ⇔
p važi
def def
x ∈ A ←→ x < A ←→ ¬(x ∈ A) ←→ ¬(¬x ∈ A) ←→ x ∈ A
skupovi A i A jednaki.
(d) Tačnost jednakosti dokazujemo na osnovu definicije operacije razlike
i komplementa skupa:
def def
x ∈ A \ B ←→ x ∈ A ∧ x < B ←→ x ∈ A ∧ x ∈ B ←→ x ∈ A ∩ B
Na osnovu definicije jednakosti izmedju skupova zaključujemo da su

skupovi A \ B i A ∩ B jednaki.
(e) U dokazu jednakosti skupova A ∪ (A ∩ B) i A ∪ B koristimo komuta-
tivnost unije, distributivnost unije prema preseku i jednakosti (a) i (e) iz
zadatka 3.57.:
A ∪ (A ∩ B) = (A ∪ A) ∩ (A ∪ B) = U ∩ (A ∪ B) = (A ∪ B) ∩ U = A ∪ B u
t
Zadatak 3.60. Na slici 3.8 prikazan je Venov dijagram V3
(i) Pomoću skupova A, B i C i skupovnih operacija izraziti skup koji predstavlja:
a) Uniju oblasti 5, 6 i 7 b) Uniju oblasti 3 i 5
c) Uniju oblasti 2, 4 i 7 d) Uniju oblasti 1, 4 i 6
(ii) Odrediti oblasti u Venovom dijagramu V3 kojima su predstavljeni sledeći
skupovi:
(a) (A \ B) ∪ (C \ (A ∩ B)) ∪ (B \ (C ∪ A))
64 3 Skupovi
Slika 3.8: Venov dijagram
(b) (B \ (A ∩ C)) ∪ ((C \ (A ∪ B)) \ (B \ (C ∪ A)))

Rešenje: (i)Na osnovu Venovog dijagrama V3 imamo:
Oblast 1 predstavlja skup: A \ (B ∪ C)
Oblast 2 predstavlja skup: B \ (A ∪ C)
Oblast 3 predstavlja skup: C \ (A ∪ B)
Oblast 4 predstavlja skup: (A ∩ B) \ C
Oblast 5 predstavlja skup: (B ∩ C) \ A
Oblast 6 predstavlja skup: (A ∩ C) \ B
Oblast 7 predstavlja skup: A∩B∩C
Kao posledicu ovoga i jednakosti (d) iz zadatka 3.59. imamo:
(a) Unija oblasti 5, 6 i 7 je skup
((B ∩ C) \ A) ∪ ((A ∩ C) \ B) ∪ (A ∩ B ∩ C) =

= B ∩ C ∩ A ∪ A ∩ C ∩ B ∪ (A ∩ B ∩ C) =

= A ∩ B ∩ C ∪ (A ∩ B ∩ C) ∪ A ∩ C ∩ B =

= A ∪ A ∩ (B ∩ C) ∪ A ∩ C ∩ B =

= (U ∩ (B ∩ C)) ∪ A ∩ C ∩ B =

= (B ∩ C) ∪ A ∩ B ∩ C =

= B∪ A∩B ∩C =

= (B ∪ A) ∩ B ∪ B ∩ C =
= ((B ∪ A) ∩ U) ∩ C = (B ∪ A) ∩ C
(b) Unija oblasti 3 i 5 je skup

(C \ (A ∪ B)) ∪ ((B ∩ C) \ A) = C ∩ (A ∪ B) ∪ B ∩ C ∩ A =

= C ∩ A ∩ B) ∪ C ∩ A ∩ B = C ∩ A ∩ B ∪ B =

= C∩A ∩U = C∩A = C\A
(c) Unija oblasti 2, 4 i 7 je skup
(B \ (A ∪ C)) ∪ ((A ∩ B) \ C) ∪ (A ∩ B ∩ C) =

= B ∩ (A ∪ C) ∪ A ∩ B ∩ C ∪ (A ∩ B ∩ C) =

= B ∩ A ∩ C ∪ (A ∩ B) ∩ C ∪ C =

= B ∩ A ∩ C ∪ ((A ∩ B) ∩ U) =

= B ∩ A ∩ C ∪ (B ∩ A) =

= B∩ A∩C ∪A =

= B∩ A∪A ∩ C∪A =

= B∩ U∩ C∪A =

= B ∩ C ∪ A = B ∩ (A \ C)
(d) Unija oblasti 1, 4 i 6 je skup

66 3 Skupovi
(A \ (B ∪ C)) ∪ ((A ∩ B) \ C) ∪ ((A ∩ C) \ B) =

= A ∩ (B ∪ C) ∪ A ∩ B ∩ C ∪ A ∩ C ∩ B =

= A∩B∩C ∪ A∩B∩C ∪ A∩C∩B =

= A∩C ∩ B∪B ∪ A∩C∩B =

= A∩C ∩U ∪ A∩C∩B =

= A∩C ∪ A∩C∩B =

= A∩ C∪ C∩B =

= A∩ C∪C ∩ C∪B =

= A∩ U∩ C∪B

= A ∩ C ∪ B = A ∩ (B ∩ C) = A \ (B ∩ C)
(ii)Iz Venovog dijagrama V3 dobijamo:

Skup A \ B predstavlja uniju oblasti 1 i 6
Skup C \ (A ∩ B) predstavlja uniju oblasti 3, 5 i 6
Skup B \ (C ∪ A) predstavlja oblast 2
Skup B \ (A ∩ C) predstavlja uniju oblasti 2, 4 i 5
Skup C \ (A ∪ B) predstavlja oblast 3
Kao poseldicu imamo:
(a) Skup (A \ B) ∪ (C \ (A ∩ B)) ∪ (B \ (C ∪ A)) predstavlja uniju oblasti 1, 2,
3, 5 i 6
(b) Skup (B \ (A ∩ C)) ∪ ((C \ (A ∪ B)) \ (B \ (C ∪ A))) predstavlja uniju oblasti
2, 4 i 5 u
t
Zadatak 3.61. Na slici 3.9 prikazan je Venov dijagram V4
(i) Pomoću skupova A, B, C i D i skupovnih operacija izraziti skup koji predstavlja:
a) Uniju oblasti 6, 11, 12 i 15 b) Uniju oblasti 9 i 13
c) Uniju oblasti 2, 5 i 6 d) Uniju oblasti 2, 5, 14 i 10
(ii) Odrediti oblasti u Venovom dijagramu V4 kojima su predstavljeni sledeći
skupovi:
(a) ((C ∪ A) \ B) ∩ (D ∪ (B \ (A ∪ C)))
(b) ((A ∩ B) ∪ C) ∩ ((A ∩ (B ∪ C)) \ (B ∩ D))
Rešenje: (i) Slično kao u prethodnom zadatku na osnovu Venovog dijagrama
V4 imamo:
Oblast 1 predstavlja skup: A \ (B ∪ C ∪ D)
Oblast 2 predstavlja skup: B \ (A ∪ C ∪ D)
Oblast 3 predstavlja skup: C \ (A ∪ B ∪ D)
Slika 3.9: Venov dijagram
Oblast 4 predstavlja skup: D \ (A ∪ B ∪ C)

Oblast 5 predstavlja skup: (A ∩ B) \ (C ∪ D)
Oblast 6 predstavlja skup: (B ∩ C) \ (A ∪ D)
Oblast 7 predstavlja skup: (C ∩ D) \ (A ∪ B)
Oblast 8 predstavlja skup: (A ∩ D) \ (B ∪ C)
Oblast 9 predstavlja skup: (A ∩ C) \ (B ∪ D)
Oblast 10 predstavlja skup: (B ∩ D) \ (A ∪ C)
Oblast 11 predstavlja skup: (A ∩ B ∩ C) \ D
Oblast 12 predstavlja skup: (B ∩ C ∩ D) \ A
Oblast 13 predstavlja skup: (A ∩ C ∩ D) \ B
Oblast 14 predstavlja skup: (A ∩ B ∩ D) \ C
Oblast 15 predstavlja skup: A∩B∩C∩D
Oblast 16 predstavlja skup: overline(A ∩ B ∩ C ∩ D)
Kao posledicu ovoga i jednakosti (d) iz zadatka 3.59. imamo:
(a) Unija oblasti 6, 11, 12 i 15 je skup
68 3 Skupovi
((B ∩ C) \ (A ∪ D)) ∪ ((A ∩ B ∩ C) \ D) ∪ ((B ∩ C ∩ D) \ A) ∪ (A ∩ B ∩ C ∩ D) =

= B ∩ C ∩ (A ∪ D) ∪ A ∩ B ∩ C ∩ D ∪ B ∩ C ∩ D ∩ A ∪ (A ∩ B ∩ C ∩ D) =

= B ∩ C ∩ A ∩ D ∪ A ∩ B ∩ C ∩ D ∪ (B ∩ C ∩ D) ∩ A ∪ A =

= B ∩ C ∩ D ∩ A ∪ A ∪ ((B ∩ C ∩ D) ∩ U) =

= B ∩ C ∩ D ∩ U ∪ (B ∩ C ∩ D) =

= B ∩ C ∩ D ∪ (B ∩ C ∩ D) =

= (B ∩ C) ∩ D ∪ D = (B ∩ C) ∩ U = B ∩ C
(b) Unija oblasti 9 i 13 je skup

((A ∩ C) \ (B ∪ D)) ∪ ((A ∩ C ∩ D) \ B) = A ∩ C ∩ (B ∪ D) ∪ A ∩ C ∩ D ∩ B =

= A∩C∩B∩D ∪ A∩C∩D∩B = A∩C∩B ∩ D∪D =

= A∩C∩B ∩U = A∩C∩B
(c) Unija oblasti 2, 5 i 6 je skup
(B \ (A ∪ C ∪ D)) ∪ ((A ∩ B) \ (C ∪ D)) ∪ ((B ∩ C) \ (A ∪ D)) =

= B∩A∩C∩D ∪ A∩B∩C∩D ∪ B∩C∩A∩D =

= B ∩ C ∩ D) ∩ A ∪ A ∪ B ∩ C ∩ A ∩ D =

= B∩C∩D ∩U ∪ B∩C∩A∩D =

= B∩C∩D ∪ B∩C∩A∩D =

= B∩D ∩ C∪ C∩A =

= B∩D ∩ C∪C ∩ C∪A =

= B∩D ∩ U∩ C∪A =

= B ∩ D ∩ C ∪ A = (B \ D) ∩ (C ∩ A) = (B \ D) \ (C ∩ A)
(d) Unija oblasti 2, 5, 10 i 14 je skup

(B \ (A ∪ C ∪ D)) ∪ ((A ∩ B) \ (C ∪ D)) ∪ ((B ∩ D) \ (A ∪ C)) ∪ ((A ∩ B ∩ D) \ C) =

= B∩A∩C∩D ∪ A∩B∩C∩D ∪ B∩D∩A∩C ∪ A∩B∩D∩C ∪ =

= B∩C∩D ∩ A∪A ∪ B∩D∩C ∩ A∪A =

= B∩C∩D ∩U ∪ B∩D∩C ∩U =

= B∩C∩D ∪ B∩D∩C =

= B∩C ∩ D∪D = B∩C = B\C
(ii)Iz Venovog dijagrama V4 dobijamo:

Skup (C ∪ A) \ B predstavlja uniju oblasti 1, 3, 7, 8, 9 i 13
Skup D ∩ (B \ (A ∪ C)) predstavlja oblast 10
Skup ((A ∩ B) ∪ C) \ D predstavlja uniju oblasti 3, 5, 6, 9 i 11
Skup (A ∩ (B ∪ C)) \ (B ∩ D) predstavlja uniju oblasti 5, 9, 11 i 14
Kao poseldicu imamo:
(a) Skup ((C ∪ A) \ B) ∩ (D ∪ (B \ (A ∪ C))) predstavlja prazan skup
(b) Skup ((A ∩ B) ∪ C) ∩ ((A ∩ (B ∪ C)) \ (B ∩ D)) predstavlja uniju oblasti 5, 9 i
11 u t
Zadatak 3.62. Neka su X i Y proizvoljni podskupovi skupa U. Dokazati da su
sledeći uslovi ekvivalentni:
a) X ∩ Y = X b) X ∪ Y = Y c) X ∩ Y = ∅
d) X \ Y = ∅ e) X ⊆ Y
Rešenje: Neka je X ∩ Y = X tada na osnovu zakona apsorpcije imamo
X ∪ Y = (X ∩ Y) ∪ Y = Y
Slično ako je X ∪ Y = Y, onda na osnovu zakona apsorpcije imamo
X ∩ Y = (X ∪ Y) ∩ X = X.
Ovim je dokazano da su uslovi (a) i (b) ekvivalentni. Ako je X ∩ Y = X, onda

na osnovu asocijativnosti preseka i jednakosti (b) i (f) iz zadatka 3.57. važi

X ∩ Y = (X ∩ Y) ∩ Y = X ∩ Y ∩ Y = X ∩ ∅ = ∅.
Predpostavimo da važi X ∩ Y = ∅. Tada na osnovu distributivnosti unije u

odnosu na presek i jednakosti (d) i (e) iz zadatka 3.57. važi

X ∩ Y = (X ∩ Y) ∪ ∅ = (X ∩ Y) ∪ X ∩ Y = X ∩ Y ∪ Y = X ∩ U = X
Ovim je dokazano da su uslovi (a) i (c) ekvivalentni. Ekvivalentnost izmedju

uslova (a) i (d) se dokazuje potpuno analogno, jer na osnovu jednakosti
70 3 Skupovi
(d) iz zadatka 3.59. važi X ∩ Y = X \ Y. Na kraju dokazujemo ekvivalent-

nost izmedju uslova (a) i (e). Ako je X ∩ Y = X, onda su zajednički elementi
skupova X i Y svi elementi skupa X, što znači da je skup X podskup skupa Y.
S druge strane, ako je skup X podskup skupa Y to znači da svi elementi skupa
X pripadaju skupu Y, pa će zajednički elementi skupa X i Y biti svi elementi
skupa X, tj. X ∩ Y = X. Dakle, zaključujemo da su svi uslovi medjusobno
ekvivalentni. u t
Zadatak 3.63. Neka su A, B, C i D podskupovi skupa U. Dokazati da važi:

(a) A \ (B ∩ C) = (A \ B) ∪ (A \ C)
(b) A \ (B ∪ C) = (A \ B) ∩ (A \ C)
(c) A \ (A \ B) = A ∩ B
(d) A \ (A \ B) = B \ (B \ A)
(e) A \ B = A \ (A ∩ B)
(f) A \ B = (A ∪ B) \ B
(g) A \ (B ∪ C) = (A \ C) \ (B \ C)
(h) A ∩ (B \ A) = ∅
(i) A \ (B ∪ C) = (A \ B) \ C
Rešenje: (a) Korišćenjem distributivnosti preseka u odnosu na uniju i jed-
nakosti (b) i (d) iz zadatka 3.59. dobijamo

A \ (B ∩ C) = A ∩ (B ∩ C) = A ∩ B ∪ C = A ∩ B ∪ A ∩ C = (A \ B) ∪ (A \ C)
(b) Na osnovu komutativnosti, asocijativnosti i idempotentnosti preseka,

kao i jednakosti (a) i (d) iz zadatka 3.59. imamo

A \ (B ∪ C) = A ∩ (B ∪ C) = A ∩ B ∩ C =

= (A ∩ A) ∩ B ∩ C = A ∩ B ∩ A ∩ C = (A \ B) ∩ (A \ C)
(c) U dokazu jednakosti (c) koristimo distributivnost preseka u odnosu

na uniju, jednakosti (b), (c) i (d) iz zadatka 3.59., kao i jednakosti (b) i (d) iz
zadatka 3.57.

A \ (A \ B) = A ∩ A ∩ B = A ∩ A ∪ B =

= A ∩ A ∪ B = A ∩ A ∪ (A ∩ B) = ∅ ∪ (A ∩ B) = A ∩ B
(d) Ova jednakost je direktna posledica prethodne jednakosti i komuta-

tivnosti preseka:
B \ (B \ A) = B ∩ A = A ∩ B = A \ (A \ B)
(e) Na osnovu jednakosti (a) ovog zadatka, definicije praznog skupa i jed-
nakosti (d) i zadatka 3.57. imamo
A \ (A ∩ B) = (A \ A) ∪ (A \ B) = ∅ ∪ (A \ B) = A \ B
(f) U dokazu ove jednakosti koristimo distributivnost preseka u odnosu na

uniju, jednakost (d) iz zadatka 3.59., kao i jednakosti (b) i (d) iz zadatka 3.57.

(A ∪ B) \ B = (A ∪ B) ∩ B = A ∩ B ∪ B ∩ B = A ∩ B ∪ ∅ = A ∩ B = A \ B
(g) Korišćenjem distributivnosti preseka u odnosu na uniju, komutativnosti

unije, asocijativnosti preseka i jednakosti (b), (c) i (d) iz zadatka 3.59., kao i
jednakosti (b) i (f) iz zadatka 3.57. dobijamo

(A \ C) \ (B \ C) = A ∩ C ∩ B ∩ C = A ∩ C ∩ B ∩ C =

= A∩C ∩B ∪ A∩C ∩C = A∩ C∩B ∪ A∩ C∩C =

= A ∩ (C ∪ B) ∪ (A ∩ ∅) = (A \ (B ∪ C)) ∪ ∅ = A \ (B ∪ C)
(h) Ovu jednakost je posledica komutativnosti i asocijativnosti preseka,

jednakosti (d) iz zadatka 3.59. i jednakosti (b) i (f) iz zadatka 3.57.:

A ∩ (B \ A) = A ∩ B ∩ A = A ∩ A ∩ B = A ∩ A ∩ B = ∅ ∩ B = ∅
(i) Na osnovu jednakosti (d) iz zadatka 3.59. i asocijativnosti operacije

presek imamo:
(A \ B) \ C = A ∩ B ∩ C = A ∩ B ∩ C = A ∩ (B ∪ C) = A \ (B ∪ C) u
t
Zadatak 3.64. Neka su A, B i C podskupovi skupa U. Dokazati da važi:

(a) Skup A ∪ B je podskup skupa C ako i samo ako su i A i B podskupovi skupa C
(b) Ako je A podskup skupa B, onda je A ∪ C podskup skupa B ∪ C
(c) Ako je A podskup skupa B, onda je A ∩ C podskup skupa B ∩ C
(d) Ako je A podskup skupa B, onda je C \ A podskup skupa C \ B
(e) Skup A ∩ B je podskup skupa C ako i samo ako je skup A podskup skupa B ∪ C
(f) Ako je A ∩ B = A ∪ B, onda je A = B
(g) Unija skupova A i B je prazan skup ako i samo ako su i A i B prazni skupovi
Rešenje: (a) Svaki element skupa A je sadržan u skupu A ∪ B, jer ovaj skup
sadrži sve one elemente koji su u bar jednom od skupova A i B. Dakle
A ⊆ A ∪ B. Slično, svi elementi skupa B pripadaju skupu A ∪ B, tj. B ⊆ A ∪ B.
Ako važi A ∪ B ⊆ C onda na osnovu tvrdjenja (f) iz zadatka 3.55. važi A ⊆ C i
B ⊆ C.
Obratno, neka važi A ⊆ C i B ⊆ C, odnosno neka su svi elementi skupa A
sadržani u skupu C i svi elementi skupa B sadržani u skupu C. Na osnovu
definicije unije skupova, skup A ∪ B sadrži sve one elemente koji se nalaze
bar u jednom od skupova A i B, pa je svaki element skupa A ∪ B sadržan u
skupu C, tj. A ∪ B ⊆ C.
72 3 Skupovi
(b) Skup A je podskup skupa B ako i samo ako su svi elementi skupa A
sadržani u skupu B. Na osnovu definicije, unija skupova A i C sadrži sve one
elemente koji se nalaze bar u jednom od skupova A i C. Kao posledicu ovoga,
imamo da su svi elementi skupa A ∪ C sadržani bar u jednom od skupova B
i C, odnosno A ∪ C ⊆ B ∪ C.
(c) Slično kao u dokazu dela (b), skup A je podskup skupa B ako i samo
ako su svi elementi skupa A sadržani u skupu B. Pored toga, na osnovu
definicije, presek skupova A i C sadrži sve one elemente koji su sadržani i u
skupu A i u skupu C. Dakle, svi elementi skupa A ∩ C su sadržani i u skupu
B i u skupu C, odnosno A ∩ C ⊆ B ∩ C.
(d)Slično dokazu dela (a) i (c)
(e) Pretpostavimo da važi A ∩ B ⊆ C. Tada na osnovu distributivnosti pre-
seka u odnosu na uniju, distributivnosti unije u odnosu na presek, jednakosti
(a) i (e) iz zadatka 3.57. i tvrdjenja (b) ovog zadatka imamo

A = A ∩ U = A ∩ B ∪ B = (A ∩ B) ∪ A ∩ B ⊆ C ∪ A ∩ B = (C ∪ A) ∩ C ∪ B

Ovime smo dokazali da je skup A podskup skupa (C ∪ A) ∩ C ∪ B , tj. da su
svi elementi
skupa
A sadržani u preseku skupova C ∪ A i C ∪ B. Na osnovu
(C ∪ A) ∩ C ∪ B ⊆ C ∪ B i tvrdjenja (f) iz zadatka 3.55. onda imamo da važi
A ⊆ C ∪ B.
Obratno, neka je A ⊆ C ∪ B. Tada na onovu tvrdjenja (c), distributivnosti
preseka u odnosu na uniju, kao i jednakosti (b) i (d) iz zadatka 3.57. važi

A ∩ B ⊆ C ∪ B ∩ B = (C ∩ B) ∪ B ∩ B = (C ∩ B) ∪ ∅ = C ∩ B ⊆ C
(f) Ako je A ∩ B = A ∪ B onda na osnovu A ⊆ A ∪ B i A ∩ B ⊆ B kao i tvrdjenja

(f) iz zadatka 3.55. dobijamo A ⊆ B. Na sličan način se dokazuje B ⊆ A, što na
osnovu tvrdjenja (e) iz zadatka 3.55. implicira A = B.
(g) Na osnovu definicije unije skupova, skup A∪B sadrži sve one elemente
koji se nalaze u bar jednom od ova dva skupa. Ako je skup A ∪ B prazan kao
direktnu posledicu efinicije unije skupova imamo da su tada skupovi A i B
takodje prazni. Na sličan način se dokazuje da ako su A i B prazni skupovi,
onda je i njihova unija prazan skup. u t
3.2. Simetrična razlika skupova i partitivni skup
Definicija 3.9. Simetrična razlika skupova A i B je skup koji se obeležava sa A 4 B

i definiše na sledeći način:
A 4 B = (A \ B) ∪ (B \ A).
3.2. Simetrična razlika skupova i partitivni skup 73
Na slici 3.10 prikazan je Venov dijagram simetrične razlike izmedju skupova

A i B.
Slika 3.10: Simetrična razlika skupova A i B
Kolekcija svih podskupova proizvoljnog skupa A je takodje skup.

Definicija 3.10. Partitivni skup skupa A u oznaci P(A) je skup svih podskupova
skupa A:
def
P(A) = {X|X ⊆ A}.
Prazan skup je element svakog partitivnog skupa. Pored ovoga, skup A je
element svog partitivnog skupa P(A).
Zadatak 3.65. Neka su A i B podskupovi skupa U. Dokazati da važi:
(a) A 4 B = (A ∪ B) \ (A ∩ B)
(b) A 4 B = ∅ ako i samo ako je A = B
(c) A 4 B = A ∪ B ako i samo ako je A ∩ B = ∅
Rešenje: (a) Na osnovu definicije simetrične razlike skupova A i B, distribu-
tivnosti unije u odnosu na presek, jednakosti (a) i (d) iz zadatka 3.59. i
jednakosti (a) i (e) iz zadatka 3.57. imamo

A 4 B = (A \ B) ∪ (B \ A) = (A ∩ B) ∪ (B ∩ A) = (A ∩ B) ∪ B ∩ (A ∩ B) ∪ A =

= (A ∪ B) ∩ B ∪ B ∩ (A ∪ A) ∩ B ∪ A = ((A ∪ B) ∩ U) ∩ U ∩ B ∪ A =

= (A ∪ B) ∩ B ∪ A = (A ∪ B) ∩ (B ∩ A) = (A ∪ B) \ (A ∩ B)
74 3 Skupovi
(b) Neka važi A 4 B = ∅. Na osnovu definicije simetrične unije to zapravo

zanči da je unija supova A \ B i B \ A prazan skup. Ovo na osnovu zadatka
3.64. (g) važi ako i samo ako su i A \ B i B \ A prazni skupovi. Konačno,
skupovi A \ B i B \ A su prazni na osnovu zadatka 3.62. ako i samo ako važi
A ⊆ B i B ⊆ A, što je ekvivalentno sa A = B.
(c) Pretpostavimo da važi A 4 B = A ∪ B. Tada na osnovu jednakosti (a)
imamo (A ∪ B) \ (A ∩ B) = A ∪ B, dakle A ∩ B = ∅.
Obratno, neka je A ∩ B = ∅. Korišćenjem jednakosti (a) dobijamo A 4 B =
(A ∪ B) \ (A ∩ B) = (A ∪ B) \ ∅ = A ∪ B, što je i trebalo doazati. u
t
Zadatak 3.66. Neka su A, B i C podskupovi skupa U. Dokazati da važi:
(a) A 4 B = B 4 A
(b) (A 4 B) 4 C = A 4 (B 4 C)
(c) A 4 A = ∅
(d) A 4 ∅ = A
(e) A 4 U = A
(f) A 4 (A ∩ B) = A \ B
(g) (A 4 B) 4 (A ∩ B) = A ∪ B
Rešenje: (a) Jednakost izmedju skupova sledi direktno iz definicije simetrične
razlike i komutativnosti operacije unije.
(b) Korišćenjem jednakosti (a) iz zadatka 3.65., distributivnosti preseka
prema uniji i unije prema preseku, kao i jednakosti (a), (b), (c) i (d) iz zadatka
3.59. dobijamo
(A 4 B) 4 C = ((A 4 B) ∪ C) \ ((A 4 B) ∩ C) =
= (((A ∪ B) \ (A ∩ B)) ∪ C) \ (((A \ B) ∪ (B \ A)) ∩ C) =

= (A ∪ B) ∩ (A ∩ B) ∪ C \ A ∩ B ∪ B ∩ A ∩ C =

= (A ∪ B) ∩ A ∪ B ∪ C \ A ∩ B ∩ C ∪ B ∩ A ∩ C =

= ((A ∪ B) ∪ C) ∩ A ∪ B ∪ C \ A ∩ B ∩ C ∪ B ∩ A ∩ C =

= (A ∪ (B ∪ C)) ∩ A ∪ B ∪ C ∩ A ∩ B ∩ C ∪ B ∩ A ∩ C =

= (A ∪ (B ∪ C)) ∩ A ∪ B ∪ C ∩ A ∩ B ∩ C ∩ B ∩ A ∩ C =

= (A ∪ (B ∪ C)) ∩ A ∪ B ∪ C ∩ A ∩ B ∪ C ∩ B ∩ A ∪ C =
3.2. Simetrična razlika skupova i partitivni skup 75

= (A ∪ (B ∪ C)) ∩ A ∪ B ∪ C ∩ A ∪ B ∪ C ∩ B ∪ A ∪ C =

= (A ∪ (B ∪ C)) ∩ A ∪ B ∪ C ∩ A ∪ B ∪ C ∩ A ∪ B ∪ C =

= (A ∪ (B ∪ C)) ∩ A ∪ B ∪ C ∩ A ∪ B ∪ C ∩ A ∪ B ∪ C =

= (A ∪ (B ∪ C)) ∩ A ∪ ∩ C) ∩ A ∪ B ∩ C ∩ A ∪ B ∪ C =
(B

= A ∪ (B ∪ C) ∩ (B ∩ C) ∩ A ∩ B ∩ C ∩ A ∩ B ∪ C =

= (A ∪ ((B ∪ C) \ (B ∩ C))) ∩ A ∩ B ∩ C ∪ A ∩ B ∪ C =

= (A ∪ (B 4 C)) \ A ∩ B ∩ C ∪ A ∩ B ∪ C =

= (A ∪ (B 4 C)) \ A ∩ B ∩ C ∪ B ∪ C =
= (A ∪ (B 4 C)) \ (A ∩ ((B \ C) ∪ (C \ B))) =

= (A ∪ (B 4 C)) \ (A ∩ (B 4 C)) = A 4 (B 4 C)
(c) Na osnovu definicije simetrične razlike skupova i definicije praznog

skupa važi
A 4 A = (A \ A) ∪ (A \ A) = ∅ ∪ ∅ = ∅
(d) Slično kao u dokazu jednakosti (c) iz definicije simetrične razlike
skupova dobijamo
A 4 ∅ = (A \ ∅) ∪ (∅ \ A) = A ∪ ∅ = A
(e) Dokaz ove jednakosti je sličan dokazu jednakosti (c) i (d)

(f) Na osnovu jednakosti (a) iz zadatka 3.65., zakona apsorpcije, distribu-
tivnosti preseka u odnosu na uniju, asocijativnosti preseka, jednakosti (b) i
(d) iz zadatka 3.57. i jednakosti (b) i (d) iz zadatka 3.59. važi:
A 4 (A ∩ B) = (A ∪ (A ∩ B)) \ (A ∩ (A ∩ B)) = A \ ((A ∩ A) ∩ B) =

= A \ (A ∩ B) = A ∩ (A ∩ B) = A ∩ A ∪ B =

= A ∩ A ∪ A ∩ B = ∅ ∪ (A \ B) = A \ B
(g) U dokazu ove jednakosti koristimo komutativnost asocijativnost op-

eracija simetrične razlike, odnosno jednakosti (a) i (b), kao i jednakost (f):
76 3 Skupovi
(A 4 B) 4 (A ∩ B) = (B 4 A) 4 (A ∩ B) = B 4 (A 4 (A ∩ B)) = B 4 (A \ B) =
= (B ∪ (A \ B)) \ (B ∩ (A \ B)) = (B ∪ (A \ B)) \ ∅ = B ∪ (A \ B) =

= B ∪ A ∩ B = (B ∪ A) ∩ B ∪ B = (B ∪ A) ∩ U = B ∪ A = A ∪ B
t
u
Zadatak 3.67. Neka su A, B i C podskupovi skupa U.Dokazati da su sledeći uslovi
ekvivalentni:
a) A 4 B = C b) B 4 C = A c) C 4 A = B
Rešenje: Neka je A 4 B = C, tada na osnovu jednakosti (a), (b), (c) i (d) iz

zadatka 3.66. imamo
B 4 C = B 4 (A 4 B) = B 4 (B 4 A) = (B 4 B) 4 A = ∅ 4 A = A 4 ∅ = A
Slično ako je B 4 C = A, onda na osnovu jednakosti (a), (b), (c) i (d) iz zadatka
3.66. imamo
A 4 B = (B 4 C) 4 B = (C 4 B) 4 B = C 4 (B 4 B) = C 4 ∅ = C
Ovim je dokazano da su uslovi a) i b) ekvivalentni.

Na sličan način se dokazuje ekvivalentnost uslova a) i c), dakle možemo
da zaključimo da su svi uslovi medjusobno ekvivalentni. u t
Zadatak 3.68. Neka su A, B i C podskupovi skupa U. Dokazati da je presek skupova

A i B jednak skupu C ako i samo ako važi
(B ∩ (A 4 C)) ∪ (C \ B) = ∅
Rešenje: Neka je A ∩ B = C, tada na osnovu jednakosti imamo
(B ∩ (A 4 C)) ∪ (C \ B) = (B ∩ (A 4 (A ∩ B))) ∪ ((A ∩ B) \ B) =

= (B ∩ (A \ B)) ∪ (A ∩ B) ∩ B =

= ∅ ∪ A ∩ B ∩ B = ∅ ∪ (A ∩ ∅) = ∅ ∪ ∅ = ∅
Obratno, neka važi (B ∩ (A 4 C)) ∪ (C \ B) = ∅. Tada na osnovu zadatka

3.64.(g) imamo B ∩ (A 4 C) = ∅ i C \ B = ∅. Na osnovu zadatka 3.62. skup
C \ B je prazan ako i samo ako važi C ⊆ B. Pored ovoga, na osnovu definicije
simetrične razlike skupova i distributivnosti preseka u odnosu na uniju
imamo

∅ = B ∩ (A 4 C) = B ∩ ((A \ C) ∪ (C \ A)) = B ∩ A ∩ C ∪ C ∩ A =

= B ∩ A ∩ C ∪ B ∩ C ∩ A = (B ∩ A) ∩ C ∪ (B ∩ C) ∩ A
3.3. Dekartov proizvod skupova 77
U zadatku 3.64.(g) je dokazano da je unija dva skupa prazan skup ako i samo
ako su ta dva skupa prazna, dakle (B ∩ A) ∩ C = ∅ i (B ∩ C) ∩ A = ∅. Ponovnim
korišćenjem zadatka 3.62. dobijamo B ∩ A ⊆ C i B ∩ C ⊆ A. Iz inkluzija B ∩ A ⊆
C, B ∩ C ⊆ A i C ⊆ B se jednostavno dokazuje da važi A ∩ B = C. u t
Zadatak 3.69. Neka su A i B proizvoljni skupovi. Dokazati da važi:
a) P(A) ∩ P(B) = P(A ∩ B) b) P(A) ∪ P(B) ⊆ P(A ∪ B)
Rešenje: (a) Budući da skupovi P(A ∩ B) i P(A) ∩ P(B) predstavljaju partitivne
skupove odnosno presek partitivnih skupova, da bi dokazali jednakost ovih
skupova potrebno je da dokažemo da važi
(∀X)(X ∈ P(A ∩ B) ⇔ X ∈ P(A) ∩ P(B).
Neka je X proizvoljan podskup skupa A∩B. Kako je A∩B ⊆ A i A∩B ⊆ B, sledi

X ⊆ A i X ⊆ B, odnosno X ∈ P(A) ∩ P(B). Obzirom da je X proizvoljan podskup
skupa A ∩ B, zaključujemo da važi P(A ∩ B) ⊆ P(A) ∩ P(B). S druge strane,
ako je X proizvoljan element skupa P(A) ∩ P(B), tada na osnovu definicije
preseka skupova i definicije partitivnog skupa imamo X ⊆ A i X ⊆ B. Kao
posledicu ovoga i zadatka 3.64. (c) imamo X ⊆ A ∩ B, tj. X ∈ P(A ∩ B), a kako
je X proizvoljan element skupa P(A) ∩ P(B) ovime je dokazano P(A) ∩ P(B) ⊆
P(A ∩ B).
(b) Slično rešenju dela (a), skupovi P(A)∪P(B) i P(A∪B) predstavljaju uniju
partitivnih skupova odnosno partitivne skuupove. Dakle, da bi dokazali
inkluziju izmedju skupova P(A) ∩ P(B) i P(A ∩ B) potrebno je da dokažemo
(∀X)(X ∈ P(A) ∪ P(B) ⇒ X ∈ P(A ∪ B).
Neka je X proizvoljan element skupa P(A) ∪ P(B). Na osnovu definicije unije

skupova i partitivnog skupa imamo da važi X ⊆ A ili X ⊆ B. Kako su oba
skupa A i B podskupovi skupa A∪B onda je X podskup skupa A∪B, odnosno
X ∈ P(A ∪ B). S obzirom da je X proizvoljan element skupa P(A) ∪ P(B), sledi
da je skup P(A) ∪ P(B) podskup skupa P(A ∪ B) u t
3.3. Dekartov proizvod skupova
Dvočlani skup, par, ili neuredjeni par je skup čiji su jedini elementi a i b, i
označava se sa {a, b}. Drugim rečima,
def
x ∈ {a, b} ←→ x = a ∨ x = b
Kod dvočlanog skupa ili neuredjenog para {a, b} nije bitan redosled po kome
beležimo elemente a i b, odnosno važi:
78 3 Skupovi
{a, b} = {b, a},
zbog čega se ovaj skup i zove neuredjeni par. Iz ovog razloga uvodimo pojam
uredjenog para, kod koga je taj redosled bitan.
Definicija 3.11. Uredjeni par sa komponentama a i b, u oznaci (a, b), definiše se na
sledeći način:
def
(a, b) = {{a}, {a, b}}.
Komponente a i b se nazivaju prva i druga koordinata tog uredjenog para.
Tvrdjenje 3.6. Neka su (a, b) i (c, d) uredjeni parovi. Tada važi:
(a, b) = (c, d) ako i samo ako je a = c i b = d
Dokaz: Neka je (a, b) = (c, d), onda na osnovu definicije uredjenog para imamo
{{a}, {a, b}} = (a, b) = (c, d) = {{c}, {c, d}}.
Ako su prva i druga kordinata uredjenog para (a, b) jednake, odnosno ako je
a = b, tada je
{{a}} = {{a}, {a, b}} = (a, b) = (c, d) = {{c}, {c, d}},
što znači da je
{{a}} = {{c}} = {{c, d}},
odakle se jednostavno dokazuje da važi a = b = c = d.
Ako su prva i druga kordinata uredjenog para (a, b) različite , odnosno
ako je a , b, onda su skupovi {a} i {a, b} takodje različiti jer jedan sadrži tačno
jedan a drugi tačno dva elementa. Kao posledicu ovoga imamo da su tada
skupovi {c} i {c, d} takodje različiti. Takodje na osnovu
{c} ∈ {{c}, {c, d}} = {{a}, {a, b}}
dobija se {c} = {a}, odnosno c = a, dok se na osnovu
{c, d} ∈ {{c}, {c, d}} = {{a}, {a, b}} i {c, d} , {a}
dobija {c, d} = {a, b}. Kako je d , c = a i d ∈ {c, d} = {a, b}, zaključujemo da mora
biti d = b.
Obratno, ako je a = c i b = d, onda je očigledno {a} = {c} i {a, b} = {c, d},
odnosno (a, b) = (c, d). u t
Kao direktnu posledicu gornjeg tvrdjenja imamo da je
(a, b) = (b, a) ako i samo ako a = b
Definicija 3.12. Dekartov, Kartezijev ili direktan proizvod skupova A i B, u oznaci

A × B je skup svih uredjenih parova sa prvom koordinatom iz A, a drugom iz B.
Ekvivalentno, Dekartov proizvod skupova A i B je skup u oznaci A × B definisan na

sledeći način
def
A × B = {(a, b)|a ∈ A ∧ b ∈ B}.
Slika 3.11: Dekartov proizvod skupova A i B
Na osnovu definicije Dekartovog proizvoda skupova, ako je bilo koji od

skupova A i B prazan, tada je i njihov Dekartov proizvod A × B takodje
prazan.
Ako su skupovi A i B jednaki, tada se Dekartov proizvod A × B skupa sa
samim sobom označava sa A2 i naziva Dekartov kvadrat skupa A.
(a) (A ∪ B) × C = (A × C) ∪ (B × C)
(b) A × (B ∪ C) = (A × B) ∪ (A × C)
(c) (A ∩ B) × C = (A × C) ∩ (B × C)
(d) A × (B ∩ C) = (A × B) ∩ (A × C)
(e) (A \ B) × C = (A × C) \ (B × C)
(f) A × (B \ C) = (A × B) \ (A × C)
Rešenje: (a) Budući da skupovi (A∪B)×C odnosno (A×C)∪(B×C) predstavl-
jaju Dekartove proizvode skupova odnosno uniju Dekartovih proizvoda
skupova, njihovi elementi su uredjeni parovi. Dakle da bi dokazali jednakost
ovih skupova potrebno je da dokažemo da važi
80 3 Skupovi
(∀(x, y))((x, y) ∈ (A ∪ B) × C ⇔ (x, y) ∈ (A × C) ∪ (B × C)).
Na osnovu definicije Dekartovog proizvoda skupova i distributivnosti kon-

junkcije prema disjunkciji imamo
def
(x, y) ∈ (A ∪ B) × C ←→ x ∈ A ∪ B ∧ y ∈ C
def
←→ (x ∈ A ∨ x ∈ B) ∧ y ∈ C

←→ x ∈ A ∧ y ∈ C ∨ x ∈ B ∧ y ∈ C
def
←→ (x, y) ∈ A × C ∨ (x, y) ∈ B × C
def
←→ (x, y) ∈ (A × C) ∪ (B × C)
Kao posledicu ovoga imamo da su skupovi (A ∪ B) × C i (A × C) ∪ (B × C)

jednaki.
(b) Dokaz je analogan dokazu jednakosti (a).
(c) Obzirom da skupovi sa obe strane jednakosti predstavljaju Dekartove
proizvode skupova odnosno presek Dekartovih proizvoda skupova, dati
skupovi su jednaki ako i samo ako važi
(∀(x, y))((x, y) ∈ (A ∩ B) × C ⇔ (x, y) ∈ (A × C) ∩ (B × C)).
Na osnovu definicije Dekartovog proizvoda skupova, komutativnosti i aso-

cijativnosti konjunkcije i tautologije p ∧ p ⇔ p imamo
def
(x, y) ∈ (A ∩ B) × C ←→ x ∈ A ∩ B ∧ y ∈ C
def
←→ (x ∈ A ∧ x ∈ B) ∧ y ∈ C

←→ (x ∈ A ∧ x ∈ B) ∧ y ∈ C ∧ y ∈ C

←→ x ∈ A ∧ y ∈ C ∧ x ∈ B ∧ y ∈ C
def
←→ (x, y) ∈ A × C ∧ (x, y) ∈ B × C
def
←→ (x, y) ∈ (A × C) ∩ (B × C)
Drugim rečima, skupovi (A ∩ B) × C i (A × C) ∩ (B × C) su jednaki.

(d) Dokaz jednakosti skupova analogan je dokazu (c).
(e) Kao i u dokazu prethodnih jednakosti i ovde dokazujemo jednakost
izmedju skupova koji predstavljaju Dekartove proizvode skupova odnosno
razliku Dekartovih proizvoda skupova. Iz tog razloga tražena jednakost će
biti ispunjena ako i samo ako važi
(∀(x, y))((x, y) ∈ (A \ B) × C ⇔ (x, y) ∈ (A × C) \ (B × C)).
Korišćenjem definicije Dekartovog proizvoda skupova, distributivnosti kon-

junkcije u odnosu na disjunkciju, asocijativnosti i komutativnosti kon-
junkcije, kao i tautologija ¬(p ∧ q) ⇔ (¬p ∨ ¬q), p ∧ ¬p ⇔ ⊥, p ∧ ⊥ ⇔ ⊥ i

p ∨ ⊥ ⇔ p dobijamo:
def
(x, y) ∈ (A \ B) × C ←→ x ∈ A \ B ∧ y ∈ C
def
←→ (x ∈ A ∧ x < B) ∧ y ∈ C

←→ (x ∈ A ∧ x < B) ∧ y ∈ C ∨ ⊥

←→ (x ∈ A ∧ x < B) ∧ y ∈ C ∨ (x ∈ A ∧ ⊥)

←→ (x ∈ A ∧ x < B) ∧ y ∈ C ∨ x ∈ A ∧ (y ∈ C ∧ y < C)

←→ x ∈ A ∧ y ∈ C ∧ x < B ∨ x ∈ A ∧ y ∈ C ∧ y < C

←→ x ∈ A ∧ y ∈ C ∧ x < B ∨ y < C

←→ x ∈ A ∧ y ∈ C ∧ ¬ x ∈ B ∧ y ∈ C
def
←→ (x, y) ∈ A × C ∧ ¬(x, y) ∈ B × C
def
←→ (x, y) ∈ A × C ∧ (x, y) < B × C
def
←→ (x, y) ∈ (A × C) \ (B × C)
Kao posledicu ovoga imamo (A \ B) × C = (A × C) \ (B × C).

(f) Dokaz je sličan dokazu jednakosti (e). u
t
Zadatak 3.71. Dokazati da za proizvoljne skupove A, B,C i D važi:
(a) (A ∪ B) × (C ∪ D) = (A × C) ∪ (A × D) ∪ (B × C) ∪ (B × D)
(b) (A ∩ B) × (C ∩ D) = (A × C) ∩ (B × D)
Rešenje: (a) Jednakost skupova (A ∪ B) × (C ∪ D) i (A × C) ∪ (A × D) ∪ (B × C) ∪
(B × D) dokazujemo korišćenjem jednakosti (a) i (b) iz zadatka 3.70., kao i
komutativnosti i asocijativnosti operacije unije:
(A ∪ B) × (C ∪ D) = ((A ∪ B) × C) ∪ ((A ∪ B) × D)
= ((A × C) ∪ (B × C)) ∪ ((A × D) ∪ (B × D))
= (A × C) ∪ (A × D) ∪ (B × C) ∪ (B × D)
(b) Skupovi (A ∩ B) × (C ∩ D) i (A × C) ∩ (B × D) predstavljaju Dekartove

proizvode skupova odnosno presek Dekartovih proizvoda skupova, pa su
elementi ovih skupova uredjeni parovi. Iz tog razloga, da bi dokazali jed-
nakost ovih skupova potrebno je da dokažemo da važi
(∀(x, y))((x, y) ∈ (A ∩ B) × (C ∩ D) ⇔ (x, y) ∈ (A × C) ∩ (B × D)).
Na osnovu definicije Dekartovog proizvoda skupova, komutativnosti i aso-

cijativnosti konjunkcije važi:
82 3 Skupovi
def
(x, y) ∈ (A ∩ B) × (C ∩ D) ←→ x ∈ A ∩ B ∧ y ∈ C ∩ D
def
←→ (x ∈ A ∧ x ∈ B) ∧ y ∈ C ∧ y ∈ D

←→ x ∈ A ∧ y ∈ C ∧ x ∈ B ∧ y ∈ D
def
←→ (x, y) ∈ A × C ∧ (x, y) ∈ B × D
def
←→ (x, y) ∈ (A × C) ∪ (B × D)
Kao posledicu ovoga imamo da su skupovi (A ∩ B) × (C ∩ D) i (A × C) ∩ (B × D)

jednaki. u
t
Zadatak 3.72. Dokazati da za proizvoljne neprazne skupove A i B važi
(A × B) ∪ (B × A) = C × D,
za neke skupove C i D, ako i samo ako A = B = C = D.

Rešenje: Neka je (A×B)∪(B×A) = C×D i neka je x proizvoljan element skupa
A a y proizvoljan element skupa B. Onda na osnovu definicije Dekartovog
proizvoda skupova imamo (x, y) ∈ A × B. Sada na osnovu jednakosti (A ×
B) ∪ (B × A) = C × D važi (x, y) ∈ C × D odnosno x ∈ C i y ∈ D. Kako su x i y
proizvoljni elementi skupova A respektivno B, možemo zaključiti da važi
A ⊆ C i B ⊆ D. Na sličan način se pokazuje da je skup A podskup skupa D
odnosno da je skup B podskup skupa C, pa možemo da zaključimo A ∪ B ⊆ C
i A ∪ B ⊆ D. Pored ovoga, ako su x i y proizvoljni elementi skupova C i D, tada
na osnovu definicije Dekartovog proizvoda skupova imamo (x, y) ∈ C × D.
Ponovnim korišćenjem jednakosti (A × B) ∪ (B × A) = C × D dobijamo x ∈ A ∪ B
i y ∈ A ∪ B, odnosno C ⊆ A ∪ B i D ⊆ A ∪ B. Budući da imamo A ∪ B ⊆ C,
A ∪ B ⊆ D, C ⊆ A ∪ B i D ⊆ A ∪ B zaključujemo da važi A ∩ B = C = D. Neka
je x proizvoljan element skupa A. Na osnovu A ⊆ C imamo x ∈ C, a kako
je C = D par (x, x) pripada skupu C × D. Ponovnom upotrebom jednakosti
(A × B) ∪ (B × A) = C × D dobijamo (x, x) ∈ (A × B) ∪ (B × A), pa samim tim
element x pripada skupu B. Obzirom da je x proizvoljan element skupa A
dokazali smo da važi A ⊆ B. Na sličan način se pokazuje da je skup B podskup
skupa A, čime je dokazana jednakost izmedju skupova A, B, C i D.
Obratno, ako su skupovi A, B, C i D medjusobno jednaki onda jednakost
(A × B) ∪ (B × A) = C × D očigledno važi. ut
Zadatak 3.73. Neka su A, B i C proizvoljni skupovi. Dokazati da važi
(a) (A 4 B) × C = (A × C) 4 (B × C)
(b) A × (B 4 C) = (A × B) 4 (A × C)
Rešenje: (a) Korišćenjem jednakosti (a) iz zadatka 3.65. i jednakosti (a), (c) i
(e) iz zadatka 3.70. dobijamo
(A 4 B) × C = ((A ∪ B) \ (A ∩ B)) × C = ((A ∪ B) × C) \ ((A ∩ B) × C)

= ((A × C) ∪ (B × C)) \ ((A × C) ∩ (B × C)) = (A × C) 4 (B × C)
(b) Dokaz je sličan dokazu jednakosti (a). u

t
Zadatak 3.74. Dokazati da za proizvoljne neprazne skupove A i B i proizvoljan

podskup C dekartovog proizvoda skupova A i B važi C = M × N za neke podskupove
M ⊆ A i N ⊆ B ako i samo ako
(∀a, c ∈ A)(∀b, d ∈ B)((a, b) ∈ C ∧ (c, d) ∈ C ⇒ (a, d) ∈ C).
Rešenje: Neka je C = M × N za neke skupove M ⊆ A i N ⊆ B i neka su a, c ∈ A

i b, d ∈ B proizvoljni elementi. Ako važi (a, b) ∈ C i (c, d) ∈ C, onda na osnovu
definicije Dekartovog proizvoda skupova imamo a ∈ M, b ∈ N, c ∈ M i d ∈ N,
odakle sledi (a, d) ∈ M × N tj. (a, d) ∈ C.
Obratno, neka važi
(∀a, c ∈ A)(∀b, d ∈ B)((a, b) ∈ C ∧ (c, d) ∈ C ⇒ (a, d) ∈ C).
Neka su M ⊆ A i N ⊆ B skupovi definisani na sledeći način:
M = {a ∈ A | (∃b ∈ B)(a, b) ∈ C}
N = {b ∈ B | (∃a ∈ A)(a, b) ∈ C}
Dokazujemo da važi C = M × N. Neka je (a, b) proizvoljan element skupa C.

Kako je C ⊆ A × B imamo a ∈ A i b ∈ B. Budući da za element a ∈ A postoji
element b ∈ B takav da važi (a, b) ∈ C, očigledno je da a pripada skupu M.
Slično se dokazuje da i element b pripada skupu N, dakle par (a, b) pripada
skupu M × N. Ovime je dokazano da je skup C podskup skupa M × N. S
druge strane, ako je (a, b) proizvoljan par iz skupa M × N, tada na osnovu
definicije Dekartovog proizvoda skupova imamo a ∈ M i b ∈ N. Odavde na
osnovu definicije skupova M i N postoje elementi x ∈ B i y ∈ A takvi da važi
(a, x) ∈ C i (y, b) ∈ C, pa na osnovu pretpostavke imamo (a, b) ∈ C. Obzirom da
je (a, b) proizvoljan element skupa M × N dolazimo do zaključka da je skup
M × N podskup skupa C. Ovime je dokazana jednakost izmedju skupova C
i M × N. u t
Glava 4
Relacije
Pojam relacije usko je povezan sa pojmom skupa iz razloga što relacije pred-
stavljaju specijalne vrste skupova, odnosno relacije su podskupovi Dekar-
tovog proizvoda skupova.
4.1. Operacije sa relacijama
Definicija 4.13. Binarna relacija na nepraznom skupu A je bilo koji podskup Dekar-
tovog proizvoda A × A, skupa A sa samim sobom.
Za binarnu relaciju α na skupu A ako je (x, y) ∈ α, kažemo da je x u relaciji α
sa y. Često umesto (x, y) ∈ α pišemo xαy.
Slično pojmu binarne relacije, za bilo koji prirodan broj n uvodimo pojam
n-arne relacije na nepraznom skupu A.
Definicija 4.14. Relacija arnosti n na nepraznom skupu A, odnosno n-arna relacija
na A je bilo koji podskup Dekartovog stepena An .
Broj n se naziva arnost relacije.
Relacije arnosti 1, 2 odnosno 3 nazivamo respektivno unarne, binarne
odnosno ternarne relacije. U matematici se najčešće radi sa binarnim relaci-
jama. Iz ovog razloga, jednostavnosti radi, umesto binarna relacija mi govo-
rimo kraće samo relacija.
Prazna relacija definiše se kao prazan podskup od A2 . Puna ili univerzalna
relacija definiše se kao ceo skup A2 i označava sa 5. Relacija jednakosti na
skupu A naziva se često i dijagonalna relacija ili dijagonala i označava se sa
4 Drugim rečima, dijagonalna relacija na skupu A je relacija označena se 4
definisana
def
4 = {(x, x)|x ∈ A}
Na osnovu definicije binarne relacije, vidimo da je binarna relacija zapravo
specijalna vrsta skupa, pa shodno ovome i za relacije kao i za skupove
85
86 4 Relacije
Slika 4.1: Binarna relacija na skupu A
definisane su operacije unije, preseka i komplementa, na analogan način kao

što je to uradjeno za skupove.
Definicija 4.15. Unija binarnih relacija ρ i θ na nepraznom skupu A je binarna
relacija u oznaci ρ ∪ θ na skupu A definisana sa:
def
ρ ∪ θ = {(a, b) ∈ A × A|(a, b) ∈ ρ ∨ (a, b) ∈ θ}.
Presek binarnih relacija ρ i θ na nepraznom skupu A je binarna relacija u oznaci

ρ ∩ θ na skupu A definisana sa:
def
ρ ∩ θ = {(a, b) ∈ A × A|(a, b) ∈ ρ ∧ (a, b) ∈ θ}.
Komplement binarne relacije ρ na nepraznom skupu A je binarna relacija u oznaci

ρ na skupu A definisana sa:
def
ρ = {(a, b) ∈ A × A|(a, b) < ρ}.
4.1. Operacije sa relacijama 87
Slika 4.2: Unija, presek i komplement relacija na skupu A
Jednakost relacija takodje definišemo kao jednakost skupova, a inkluziju

relacija definišemo kao inkluziju skupova:
def
ρ = θ ←→ ∀(x, y) ∈ A × A (x, y) ∈ ρ ⇔ (x, y) ∈ θ

def
ρ ⊆ θ ←→ ∀(x, y) ∈ A × A (x, y) ∈ ρ → (x, y) ∈ θ

Inverzna relacija relacije ρ na skupu A, u oznaci ρ1 , je relacija na skupu A

definisana sa:
def
ρ−1 = {(y, x) ∈ A × A|(x, y) ∈ ρ}.
Slika 4.3: Relacija i njena inverzna relacija
Definicija 4.16. Kompozicija ili proizvod relacija ρ i θ na skupu A je relacija ρ ◦ θ

na A, definisana na sledeći način:
88 4 Relacije
def
ρ ◦ θ = {(a, b) ∈ A × A|(∃c ∈ A) (a, c) ∈ ρ ∧ (c, b) ∈ θ }

Drugim rečima, relacija ρ se nastavlja (nadovezuje) na θ. Na osnovu defini-

cije kompozicije relacija može se jednostavno pokazati da u opštem slučaju
kompozicija relacija nije komutativna, tj. ρ ◦ θ , θ ◦ ρ.
Zadatak 4.75. Neka je A = {1, 2, 3, 4, 5} i neka su relacije α, β i γ na skupu A
definisane sa:
α = {(x, y) ∈ A × A | x deli y}
β = {(x, y) ∈ A × A | x + y < 5}
γ = {(x, y) ∈ A × A | x + y = 6}
Odrediti sledeće relacije:

a) α−1 b) β−1 c) α ◦ β
d) γ−1 ◦ β−1 e) (α ∩ β−1 ) ◦ γ f) (β−1 ◦ γ) ∪ α
Rešenje: Najpre ćemo odrediti relacije α, β i γ. Na osnovu navedenih definicija
dobijamo:
α = {(1, 1), (1, 2), (1, 3), (1, 4), (1, 5), (2, 2), (2, 4), (3, 3), (4, 4), (5, 5)}
β = {(1, 1), (1, 2), (1, 3), (2, 1), (2, 2), (3, 1)}
γ = {(1, 5), (2, 4), (3, 3), (4, 2), (5, 1)}
Budući da inverzna relacija date relacije sadrži sve one parove (a, b) za koje
važi da su parovi (b, a) u datoj relaciji. Dakle
α−1 = {(1, 1), (2, 1), (3, 1), (4, 1), (5, 1), (2, 2), (4, 2), (3, 3), (4, 4), (5, 5)}
β−1 = {(1, 1), (1, 2), (1, 3), (2, 1), (2, 2), (3, 1)} = β
γ−1 = {(1, 5), (2, 4), (3, 3), (4, 2), (5, 1)} = γ
Korišcenjem definicije kompozicije i preseka relacija dobijamo:
α ◦ β = {(1, 1), (1, 2), (1, 3), (2, 1), (2, 2), (3, 1)}
γ−1
◦ β−1 = {(3, 1), (4, 1), (4, 2), (5, 1), (5, 2), (5, 3)}
α ∩ β−1 = {(1, 1), (1, 2), (1, 3), (2, 2)}
β−1 ◦ γ = {(1, 5), (1, 4), (1, 3), (2, 5), (2, 4), (3, 5)}
(α ∩ β−1 ) ◦ γ = {(1, 5), (1, 4), (1, 3), (2, 4)}
(β−1 ◦ γ) ◦ α = {(1, 5), (1, 4), (1, 3), (2, 5), (2, 4), (3, 5)}
t
u
Zadatak 4.76. Dokazati da za proizvoljnu relaciju α na skupu A važi:
a) α ◦ 4 = α b) 4 ◦ α = α
Rešenje: (a) Na osnovu definicije jednakosti relacija, date relacije su jednake

ako i samo ako važi
∀(x, y) ∈ A × A (x, y) ∈ α ◦ 4 ⇔ (x, y) ∈ α .

Neka je (x, y) ∈ α ◦ 4 proizvoljan par. Tada na osnovu definicije kompozicija

relacija imamo da postoji element z ∈ A takva da važi (x, z) ∈ α i (z, y) ∈ 4.
Budući da relacija 4 sadrži samo parove istih elemenata, zaključujemo da
element z mora biti jednak elementu y, pa samim tim imamo (x, y) ∈ α. Kako
je par (x, y) proizvoljan, sledi da je α ◦ 4 ⊆ α. S druge strane, ako je (x, y) ∈ α
proizvoljan par elemenata koji su u relaciji α, tada na osnovu definicije relacije
4 imamo da je par (y, y) ∈ 4. Posledica ovoga i definicije kompozicije relacija
je da par (x, y) pripada relaciji α ◦ 4, čime je dokazano da važi α ⊆ α ◦ 4.
(b) Jednakost relacija 4 ◦ α i α dokazuje se na analogan način. u t
Zadatak 4.77. Dokazati da za proizvoljne relacije α, β i γ na skupu A važi:
(a) α ◦ (β ◦ γ) = (α ◦ β) ◦ γ
(b) α ◦ (β ∪ γ) = (α ◦ β) ∪ (α ◦ γ)
(c) (α ∪ β) ◦ γ = (α ◦ γ) ∪ (β ◦ γ)
(d) α ◦ (β ∩ γ) ⊆ (α ◦ β) ∩ (α ◦ γ)
(e) (α ∩ β) ◦ γ ⊆ (α ◦ γ) ∩ (β ◦ γ)
Rešenje: (a) Korišćenjem definicije kompozicije relacija, tautologije (p ∧ q) ∧
r ⇔ p∧(q∧r), valjane formule iz zadatka ??(e) kao i valjane formule iz zadatka
2.42.(d) dobijamo
def
(a, b) ∈ α ◦ (β ◦ γ) ←→ (∃c) (a, c) ∈ α ∧ (c, b) ∈ β ◦ γ

def
←→ (∃c) (a, c) ∈ α ∧ (∃d) (c, d) ∈ β ∧ (d, b) ∈ γ

←→ (∃c)(∃d) (a, c) ∈ α ∧ (c, d) ∈ β ∧ (d, b) ∈ γ

←→ (∃c)(∃d) (a, c) ∈ α ∧ (c, d) ∈ β ∧ (d, b) ∈ γ

←→ (∃d)(∃c) (a, c) ∈ α ∧ (c, d) ∈ β ∧ (d, b) ∈ γ

←→ (∃d) (∃c) (a, c) ∈ α ∧ (c, d) ∈ β ∧ (d, b) ∈ γ

def
←→ (∃d) (a, d) ∈ α ◦ β ∧ (d, b) ∈ γ

def
←→ (a, b) ∈ (α ◦ β) ◦ γ
Dakle, relacije α ◦ (β ◦ γ) i (α ◦ β) ◦ γ su jednake.

(b) Na osnovu definicije kompozicije i unije relacija, tautologije p∧(q∨r) ⇔
(p ∧ q) ∨ (p ∧ r) i valjane formule iz zadatka 2.41.(f) imamo
90 4 Relacije
def
(a, b) ∈ α ◦ (β ∪ γ) ←→ (∃c) (a, c) ∈ α ∧ (c, b) ∈ β ∪ γ

def
←→ (∃c) (a, c) ∈ α ∧ (c, b) ∈ β ∨ (c, b) ∈ γ

←→ (∃c) (a, c) ∈ α ∧ (c, b) ∈ β ∨ (a, c) ∈ α ∧ (c, b) ∈ γ

←→ (∃c) (a, c) ∈ α ∧ (c, b) ∈ β ∨ (∃c) (a, c) ∈ α ∧ (c, b) ∈ γ

def
←→ (a, b) ∈ α ◦ β ∨ (a, b) ∈ α ◦ γ
def
←→ (a, b) ∈ (α ◦ β) ∪ (α ◦ γ)
Shodno tome zaključujemo da je α ◦ (β ∪ γ) = (α ◦ β) ∪ (α ◦ γ)

(c) Dokaz jednakosti izmedju relacija je analogan dokazu jednakosti u
delu (b)
(d) Inkluziju izmedju relacija α ◦ (β ∩ γ) i (α ◦ β) ∩ (α ◦ γ) dokazujemo ko-
rišćenjem definicije kompozicije i preseka relacija, tautologije p ∧ (q ∧ r) ⇔
(p ∧ q) ∧ (p ∧ r) kao i valjane formule iz zadatka 2.41.(e)
def
(a, b) ∈ α ◦ (β ∩ γ) ←→ (∃c) (a, c) ∈ α ∧ (c, b) ∈ β ∩ γ

def
←→ (∃c) (a, c) ∈ α ∧ (c, b) ∈ β ∧ (c, b) ∈ γ

←→ (∃c) (a, c) ∈ α ∧ (c, b) ∈ β ∧ (a, c) ∈ α ∧ (c, b) ∈ γ

←→ (∃c) (a, c) ∈ α ∧ (c, b) ∈ β ∧ (∃c) (a, c) ∈ α ∧ (c, b) ∈ γ

def
←→ (a, b) ∈ α ◦ β ∧ (a, b) ∈ α ◦ γ
def
←→ (a, b) ∈ (α ◦ β) ∩ (α ◦ γ)
(e) Dokaz inkluzije izmedju relacija (α ∩ β) ◦ γ i (α ◦ γ) ∩ (β ◦ γ) analogan je

dokazu dela (d) ut
Zadatak 4.78. Dokazati da za proizvoljne relacije α i β na skupu A važi:

(a) (α ∪ β)−1 = α−1 ∪ β−1
(b) (α ∩ β)−1 = α−1 ∩ β−1
(c) (α ◦ β)−1 = β−1 ◦ α−1
(d) (α−1 )−1 = α
( α )−1 = α−1

(e)
Rešenje: (a) Na osnovu definicije inverzne relacije i unije relacija imamo
def def
(a, b) ∈ (α ∪ β)−1 ←→ (b, a) ∈ α ∪ β ←→ (b, a) ∈ α ∨ (b, a) ∈ β
def def
←→ (a, b) ∈ α−1 ∨ (a, b) ∈ β−1 ←→ (a, b) ∈ α−1 ∪ β−1
Dakle, relacije (α ∪ β)−1 i α−1 ∪ β−1 su jednake.

(b) Korišćenjem definicije inverzne relacije i preseka relacija dobijamo
def def
(a, b) ∈ (α ∪ β)−1 ←→ (b, a) ∈ α ∩ β ←→ (b, a) ∈ α ∧ (b, a) ∈ β
def def
←→ (a, b) ∈ α−1 ∧ (a, b) ∈ β−1 ←→ (a, b) ∈ α−1 ∩ β−1
čime je dokazano da su relacije (α ∩ β)−1 i (α−1 ∩ β−1 su jednake.

(c) Jednakost izmedju relacija (α ◦ β)−1 i β−1 ◦ α−1 dokazujemo korišćenjem
definicije inverzne relacije, definicije kompozicije relacija i tautologije p ∧ q ⇔
q∧p
def def
(a, b) ∈ (α ◦ β)−1 ←→ (b, a) ∈ α ◦ β ←→ (∃c) (b, c) ∈ α ∧ (c, a) ∈ β

def

←→ (∃c) (c, b) ∈ α−1 ∧ (a, c) ∈ β−1

←→ (∃c) (a, c) ∈ β−1 ∧ (c, b) ∈ α−1 ←→ (a, b) ∈ β−1 ◦ α−1
(d) Na osnovu definicije inverzne relacije važi
def def
(a, b) ∈ (α−1 )−1 ←→ (b, a) ∈ α−1 ←→ (a, b) ∈ α
Drugim rečima relacije (α−1 )−1 i α su jednake.

(e) Korišćenjem definicije inverzne relacije i komplementa relacije dobi-
jamo
def def def def

(a, b) ∈ ( α )−1 ←→ (b, a) ∈ α ←→ (b, a) < α ←→ (a, b) < α−1 ←→ (a, b) ∈ α−1

Dakle relacije ( α )−1 i α−1 su jednake. u

t
Zadatak 4.79. Neka su α, β i γ relacije na skupu A. Ako je α ⊆ β dokazati da važi:
a) α−1 ⊆ β−1 b) α ◦ γ ⊆ β ◦ γ c) γ ◦ α ⊆ γ ◦ β
Rešenje: a) Neka je α ⊆ β, tj neka vži
(∀(a, b) ∈ A × A) (a, b) ∈ α ⇒ (a, b) ∈ β .

Na osnovu definicije inverzne relacije ovo je ekvivalentno sa

(∀(b, a) ∈ A × A) (b, a) ∈ α−1 ⇒ (b, a) ∈ β−1 ,
čime je dokazano da važi α−1 ⊆ β−1 .

b) Ako je relacija α sadržana u relaciji β, onda svaki par elemenata koji je u
relaciji α je takodje i u relaciji β. Dalje neka je (a, b) proizvoljan par elemenata
koji su u relaciji α ◦ γ. Tada na osnovu definicije kompozicije relacija postoji
element c iz skupa A takav da su parovi (a, c) odnosno (c, b) u relaciji α
respektivno γ. Kako svaki par elemenata koji je u relaciji α je takodje i u
relaciji β, imamo da postoji element c ∈ A takav da je par (a, c) u relaciji
β, a par (c, b) u relaciji γ. Na osnovu definicije kompozicije relacija ovo to
92 4 Relacije
zapravo znači da je par (a, b) u relaciji β ◦ γ. Obzirom da je (a, b) proizvoljan

par elemenata dokazali smo da je relacija α ◦ γ sadržana u relaciji β ◦ γ.
c) Dokaz je sličan dokazu inkluzije iz b). u t
Zadatak 4.80. Dokazati da za proizvoljne relacije α, β i γ na skupu A važi

(α ◦ β) ∩ γ ⊆ α ◦ β ∩ α−1 ◦ γ
Rešenje: Neka je (a, b) ∈ (α ◦ β) ∩ γ proizvoljan par elemenata. Tada na osnovu

definicije preseka relacija važi da par (a, b) pripada i relaciji α ◦ β i relaciji γ.
Na osnovu definicije kompozicije relacija onda postoji element c ∈ A takav
da par (a, c) pripada relaciji α, a par (c, b) relaciji β. S druge strane ako je par
(a, c) u relaciji α, onda je na osnovu definicije inverzne relacije par (c, a) u
relaciji α−1 . Kako par (c, a) pripada relaciji α−1 a par (a, b) relaciji γ, na osnovu
definicije kompozicije relacija imamo da par (c, b) pripada relaciji α−1 ◦ γ,
a s obzirom da je (c, b) ∈ β važi (c, b) ∈ β ∪ (α−1 ◦ γ). Kao poseldicu
ovoga
i
činjenice da par (a, c) pripada relaciji α imamo (a, b) ∈ α ◦ β ∩ α−1 ◦ γ , čime

smo dokazali da je relacija (α ◦ β) ∩ γ sadržana u relaciji α ◦ β ∩ α−1 ◦ γ . u t
Zadatak 4.81. Neka su α i β relcije na skupu A za koje važi α ◦ β ⊆ α i α ◦ β−1 ⊆ α.

Dokazati da za proizvoljnu relaciju γ na skupu A važi
α ∩ (γ ◦ β) = (α ∩ γ) ◦ β
Rešenje: Pretpostavimo da je α ◦ β ⊆ α i α ◦ β−1 ⊆ α. Neka je (a, b) ∈ α ∩ (γ ◦ β)

proizvoljan par elemenata. Tada važi (a, b) ∈ α i (a, b) ∈ γ ◦ β. Na osnovu
deficije kompozicije relacija onda postoji element c ∈ A tako da važi (a, c) ∈ γ
i (c, b) ∈ β. Kako je (c, b) ∈ β, to na osnovu definicije inverzne relacije važi
(b, c) ∈ β−1 , odakle na osnovu (a, b) ∈ α sledi (a, c) ∈ α ◦ β−1 . Obzirom da je
α ◦ β−1 ⊆ α imamo da svaki par koji pripada relaciji α ◦ β−1 takodje pripada
i relaciji α, tj. (a, c) ∈ α. Budući da par (a, c) pripada i relaciji α i relaciji γ
zaključujemo da je (a, c) ∈ α ∩ γ. Dakle, postoji element c ∈ A takav da važi
(a, c) ∈ α ∩ γ i (c, b) ∈ β, što na osnovu definicije kompozicije relacija znači da
par (a, b) pripada relaciji (α ∩ γ) ◦ β. Ovime je dokazano da proizvoljan par
elemenata koji pripada relaciji α ∩ (γ ◦ β) takodje pripada i relaciji (α ∩ γ) ◦ β,
odnosno da je α ∩ (γ ◦ β) ⊆ (α ∩ γ) ◦ β.
S druge strane, neka je (a, b) ∈ (α∩γ)◦β proizvoljan par elemenata. Tada, na
osnovu definicije kompozicije relacija imamo da postoji element c ∈ A takav
da važi (a, c) ∈ α∩γ i (c, b) ∈ β, tj. takav da važi (a, c) ∈ α, (a, c) ∈ γ i (c, b) ∈ β. Kako
je (a, c) ∈ α i (c, b) ∈ β, sledi (a, b) ∈ α ◦ β. Budući da je α ◦ β ⊆ α zaključujemo
da je (a, b) ∈ α. Sada na osnovu (a, c) ∈ γ i (c, b) ∈ β sledi (a, b) ∈ γ ◦ β, pa kako
je (a, b) ∈ α važi (a, b) ∈ α ∩ (γ ◦ β). Dakle, proizvoljan par elemenata koji je u
relaciji (α∩γ)◦β je takodje i u relaciji α∩(γ◦β), odnosno (α∩γ)◦β ⊆ α∩(γ◦β).
t
u
Zadatak 4.82. Neka je α relcija na skupu A. Dokazati da za sve relacije β i γ na

skupu A važi
α ◦ (β ∩ γ) = (α ◦ β) ∩ (α ◦ γ)
ako i samo ako važi α−1 ◦ α ⊆ 4.
Rešenje: Pretpostavimo da za sve relacije β i γ na skupu A važi
α ◦ (β ∩ γ) = (α ◦ β) ∩ (α ◦ γ).
Potrebno je da dokažemo da je tada kompozicija relacija α−1 i α sadržana u

relaciji 4. Ako pretpostavimo suprotno, tj. da važi α−1 ◦α * 4, tada postoji bar
jedan par elemenata (a, b) koji pripada relaciji α−1 ◦ α a ne pripada relaciji 4.
Drugim rečima postoje bar dva različita elementa a i b koji pripadaju skupu
A i za koje važi (a, b) ∈ α−1 ◦ α. Na osnovu definicije kompozicije relacija sledi
da postoji element c ∈ A takav da je par (a, c) u relaciji α−1 a par (c, b) u relaciji
α, tj. takav da važi (c, a) ∈ α i (c, b) ∈ α. Neka su relacije β i γ na skupu A
definisane na sledeći način: β = {(a, c)} i γ = {(b, c)}. Budući da su a i b različiti
elementi imamo β ∩ γ = ∅. Medjutim, kompozicije α ◦ β i α ◦ γ sadrže bar jedan
par elemenata jer na osnovu definicije kompozicije relacija važi (c, c) ∈ α ◦ β i
(c, c) ∈ α ◦ γ. Dakle, presek relacija α ◦ β nije prazna relacija jer sadrži bar jedan
par (c, c). S druge strane kompozicija relacija α i β ∩ γ je prazna relacija jer
relacija β ∩ γ ne sadrži nijedan par elemenata. Kako na osnovu pretpostavke
za sve relacije β i γ na skupu A važi da su relacije α ◦ (β ∩ γ) i (α ◦ β) ∩ (α ◦ γ)
jednake, a to ovde nije služaj, zaključujemo da je relacija α−1 ◦ α sadržana u
relaciji 4.
Obratno, neka važi α−1 ◦ α ⊆ 4 i dokažimo da za sve relacije β i γ na skupu
A važi jednakost
α ◦ (β ∩ γ) = (α ◦ β) ∩ (α ◦ γ).
Inkluzija α ◦ (β ∩ γ) ⊆ (α ◦ β) ∩ (α ◦ γ) važi na osnovu zadatka 4.77.(d), pa da
bi dokazali jednakost potrebno je da dokažemo da je relacija (α ◦ β) ∩ (α ◦ γ)
sadržana u relaciji α ◦ (β ∩ γ). Neka je (a, b) ∈ (α ◦ β) ∩ (α ◦ γ) proizvoljan par
elemenata. Tada na osnovu definicije preseka i kompozicije relacija imamo
da postoje elementi c i d iz skupa A takvi da važi (a, c) ∈ α, (c, b) ∈ β, (a, d) ∈ α i
(d, b) ∈ γ. S obzirom da par (a, c) pripada relaciji α imamo da par (d, a) pripada
relaciji α−1 , odakle zaključujemo da par (d, c) pripada relaciji α−1 ◦ α. Kako je
na osnovu pretpostavke relacija α−1 ◦ α sadržana u relaciji 4, to svi parovi
koji su u relaciji α−1 ◦ α, a samim tim i par (d, c), su takodje u relaciji 4. Dakle,
elementi c i d su jednaki i važi (a, c) ∈ α, (c, b) ∈ β i (c, b) ∈ γ. Na osnovu definicije
kompozicije i preseka relacija zaključujemo da tada par (a, b) pripada relaciji
α ◦ (β ∩ γ), što je i trebalo dokazati. u t
94 4 Relacije
4.2. Osobine relacija
Definicija 4.17. Relacija ρ na skupu A je refleksivna ako za svaki x ∈ A važi
(x, x) ∈ ρ.
Drugim rečima, relacija ρ je refleksivna ako i samo ako sadrži dijagonalu, tj.
4 ⊆ ρ.
Definicija 4.18. Relacija ρ na skupu A je simetrična ako za sve x, y ∈ A važi
(x, y) ∈ ρ → (y, x) ∈ ρ.
Drugim rečima, relacija ρ je simetrična ako je ρ ⊆ ρ−1 . Naziv simetrična potiče

upravo iz činjenice da su to relacije simetrične u odnosu na dijagonalu.
Definicija 4.19. Relacija ρ na skupu A je antisimetrična ako za sve x, y ∈ A važi
(x, y) ∈ ρ ∧ (y, x) ∈ ρ → x = y.
Dakle, relacija ρ na skupu A je antisimetrična ako važi ρ ∩ ρ−1 ⊆ 4.

Definicija 4.20. Relacija ρ na skupu A je tranzitivna ako za sve x, y, z ∈ A važi
(x, y) ∈ ρ ∧ (y, z) ∈ ρ → (x, z) ∈ ρ.
Ekvivalentno, relacija ρ je tranzitivna, ako važi ρ ◦ ρ ⊆ ρ.
Slika 4.4: Tranzitivnost relacije ρ

4.2. Osobine relacija 95
Relaciju na skupu A koja je istovremeno refleksivna, simetrična i tranzi-

tivna nazivamo relacija ekvivalencije na skupu A.
Ako je ρ relacija ekvivalencije na skupu A i a ∈ A, tada skup [a]ρ definisan
sa:
def
[a]ρ = {b ∈ A|(a, b) ∈ ρ}
nazivamo klasa ekvivalencije elementa a u odnosu na relaciju ekvivalencije
ρ. Takodje govorimo i ρ-klasa elementa a, ili kraće samo klasa elementa a,
onda kada je jasno o kojoj se relaciji ekvivalencije radi. Sledeće tvrdjenje daje
osnovna svojstva klasa ekvivalencije.
Tvrdjenje 4.7. Neka je ρ relacija ekvivalencije na skupu A i a, b ∈ A. Tada važi:
(a) [a]ρ , ∅
(b) Ako je [a]ρ ∩ [b]ρ , ∅ onda je [a]ρ = [b]ρ
{[a]ρ |a ∈ A} = A
S
(c)
Dokaz: (a) Za svaki a ∈ A važi (a, a) ∈ ρ, jer je relacija ekvivalencije refleksivna.

Dakle, element a pripada klasi ekvivalencije [a]ρ , što znači da ona nije prazna.
(b) Neka je [a]ρ ∩ [b]ρ , ∅. To znači da postoji makar jedan element koji
pripada ovom preseku. Označimo ga sa c, tj. c ∈ [a]ρ ∩ [b]ρ , tj. (a, c) ∈ ρ i (b, c) ∈
ρ. Za proizvoljan element d ∈ [a]ρ na osnovu definicije klase ekvivalencije
važi (a, d) ∈ ρ. Na osnovu simetričnosti relacije ρ odavde dobijamo (d, a) ∈ ρ.
Sada, na osnovu tranzitivnosti relacije ρ iz (d, a) ∈ ρ i (a, c) ∈ ρ dobijamo
(d, c) ∈ ρ. Ponovnom upotrebom osobine simetričnosti relacije ρ iz (b, c) ∈ ρ
sledi (c, b) ∈ ρ, a ponovnom upotrebo osobine tranzitivnosti i simetričnosti
iz (d, c) ∈ ρ i (c, b) ∈ ρ imamo (b, d) ∈ ρ, odnosno d ∈ [b]ρ . Ovime smo dokazali
da važi [a]ρ ⊆ [b]ρ . Obratna inkluzija se dokazuje analogno, što znači da važi
jednakost ovih klasa ekvivalencije.
(c) Na osnovu dokaza dela(a), svaki element a ∈ A pripada svojoj klasi
ekvivalencije [a]ρ . Kao posledicu ovoga imamo da je A podskup unije klasa
ekvivalencije. Obrat je očigledan, čime je dokazana jednakost. u t
Na osnovu prethodnog tvrdjenja možemo zaključiti da svaka relacija ekvi-
valencije ima sledeće osobine: Svaka klasa ekvivalencije je neprazna. Pored
ovoga, ako su neka dva elementa u relaciji ekvivalencije ρ, tada su njihove
klase jednake, tj. oni odredjuju jednu istu klasu. Takodje, ako elementi a i b
nisu u relaciji ρ, tada su njihove klase disjunktne. Na kraju, treba istaći da
relacija ekvivalencije na nekom skupu razbija taj skup na klase ekvivalencije.
Definicija 4.21. Familija Π = {Ai |i ∈ I} podskupova skupa A se naziva particija
odnosno razbijanje skupa A ako ta familija ispunjava sledeće uslove:
(1) Za svaki i ∈ I podskup Ai nije prazan;
(2) Za sve i, j ∈ I podskupovi Ai i A j su ili disjunktni ili jednaki
(3) Unija svih podskupova Ai , i ∈ I je jednaka skupu A
Skupove Ai tada nazivamo blokovima particije Π.
96 4 Relacije
Slika 4.5: Klase ekvivalencije
Na osnovu tvrdjenja 4.8., ako je ρ relacija ekvivalencije na skupu A, tada

je familija svih ρ-klasa ekvivalencije jedna particija skupa A. Ovu particiju
označavamo sa Πρ , odnosno
def
Πρ = {[a]ρ |a ∈ A}
Obratno, ako je data particija Π = {Ai |i ∈ I} skupa A, tada možemo definisati

relaciju ρΠ na skupu A na sledeći način:
def
(a, b) ∈ ρΠ ←→ (∃i ∈ I)(a, b ∈ Ai ),
drugim rečima elementi a i b su u relaciji ρΠ ako i samo ako a i b pripadaju

istom bloku particije Π.
Tvrdjenje 4.8. Neka je Π = {Ai | i ∈ I} particija skupa A. Tada je relacija ρΠ defin-
isana sa
def
(a, b) ∈ ρΠ ←→ (∃i ∈ I)(a, b ∈ Ai ),
relacija ekvivalencije na skupu A.
Dokaz: Dokaz ovog tvrdjenja je direktna poseledica definicije particije skupa
A i definicije relacije ekvivalencije na kupu A. u
t
Particiju koja odgovara relaciji ekvivalencije ρ na skupu A nazivamo faktor
skupom skupa A u odnosu na ρ i označavamo sa A/ρ. Drugim rečima, faktor
skup A/ρ je skup svih klasa ekvivalencije skupa A u odnosu na relaciju
ekvivalencije ρ. Faktor skup se dobija tako što se svaka ρ-klasa sažme u
jedan element.
Tvrdjenje 4.9. Ako je ρ relacija ekvivalencije na A i θ relacija ekvivalencije koja
odgovara particiji A/ρ, onda je ρ = θ. Takodje, ako je Π particija skupa A i ρP i
odgovarajuća relacija ekvivalencije, onda važi A/ρ = Π.
Dokaz: Neka je ρ relacija ekvivalencije na A i θ relacija ekvivalencije koja
odgovara particiji A/ρ. Tada za proizvoljne elemente a, b ∈ A važi (a, b) ∈ θ
Slika 4.6: Faktor skup skupa A u odnosu na ρ
ako i samo ako a i b pripadaju istoj klasi ekvivalencije relacije ρ, a ovo važi
ako i samo ako su a i b u relaciji ρ. Ovim je dokazan prvi deo tvrdjenja.
Neka je sada Π particija skupa A i ρΠ odgovarajuća relacija ekvivalencije.
Tada proizvoljnu klasu particije A/ρΠ čine oni elementi iz skupa A koji su u
relaciji ρΠ , što je na osnovu definicije relacije ρΠ ekvivalentno sa tim da su
isti elementi u jednom bloku particije Π. u t
Relaciju na skupu A koja je istovremeno refleksivna, antisimetrična i tranz-

itivna nazivamo relacija poretka, parcijalno uredjenje ili samo uredjenje na
A.
Ako je ρ relacija poretka na skupu A, onda se kaže da je A uredjen relacijom
ρ. Uredjeni par (A, ρ) se tada zove uredjeni skup (koristi se i naziv parcijalno
uredjeni skup). Ako je ρ uredjenje na A, onda je i inverzna relacija ρ1 takodje
uredjenje na A i naziva se dualno uredjenje ili dualni poredak za ρ.
Uredjenje ρ na skupu A je linearno ili totalno uredjenje ako pored uslova
koji definišu uredjenje ispunjava i uslov linearnosti: Za sve x, y ∈ A važi
(x, y) ∈ ρ ∨ (y, x) ∈ ρ.
U tom slučaju, par (A, ρ) se naziva linearno uredjen skup, totalno uredjen
skup ili lanac. Drugim rečima, uredjeni skup je linearno uredjen ako su svaka
dva njegova elementa uporediva. U opštem slučaju, dva elementa uredjenog
skupa mogu biti i neuporedivi, zbog čega se, kako je ranije pomenuto, ure-
98 4 Relacije
djeni skupovi nazivaju i parcijalno uredjeni skupovi, ne bi li se time jače

naznav cilo da je moguće da postoje neuporedivi elementi u njemu.
Zadatak 4.83. Neka je α relacija na skupu A. Dokazati da je α istovremeno i
simetrična i antisimetrčna ako i samo ako je α sadržana u relaciji 4, tj. da važi
α ⊆ 4.
Rešenje: Neka je α relacija na skupu A koja je istovremeno i simetrična i
antisimetrčna i neka je (a, b) ∈ α proizvoljan par elemenata. Tada na osnovu
simetrčnosti relacije α sledi (a, b) ∈ α−1 . Kako par (a, b) pripada i relaciji α
i relaciji α−1 to na osnovu antisimetričnosti relacije α imamo da važi a = b.
Obzirom da dijagonalna relacija na skupu A sadrži sve parove istih elemenata
iz skupa A, par (a, b) pripada relaciji 4. Budući da je (a, b) proizvoljan par
elemenata koji je u relaciji α zaključujemo da je α ⊆ 4.
Obratno, neka je α ⊆ 4. Dokazujemo da je tada relacija α i simetrična i
antisimetrična. Neka je (a, b) ∈ α proizvoljan par elemenata. Kako je α ⊆ 4
sledi (a, b) ∈ 4 što implicira a = b. Dakle (a, b) = (b, a), a s obzirom da je (a, b) ∈ α
na osnovu definicije inverzne relacije imamo (b, a) ∈ α−1 , odnosno (a, b) ∈ α−1 .
Ovime je dokazano da je relacija α simetrična. Neka su a i b proizvoljni
elemente skupa A za koje važi (a, b) ∈ α i (b, a) ∈ α. Budući da je α ⊆ 4 imamo
(a, b) ∈ 4 i (b, a) ∈ 4. S obzirom da relacija 4 sadrži samo parove istih elemenata
(a, b) ∈ 4 implicira a = b, čime je dokazano da je relacija α antisimetrična. u t
Zadatak 4.84. Neka je α relacija na skupu A. Dokazati da su α ∩ α−1 i α ∪ α−1
simetrične relacije na skupu A i da za svku simetričnu relaciju β na skupu A važi
(a) Ako je α ⊆ β onda je α ∪ α−1 ⊆ β.
(b) Ako je β ⊆ α onda je β ⊆ α ∩ α−1 .
Rešenje: Simetričnost relacija α ∪ α−1 i α ∩ α−1 dokazujemo korišćenjem jed-
nakosti (a), (b) i (d) iz zadatka 4.78.:
−1
−1
α ∪ α−1 = α−1 ∪ α−1 = α ∪ α−1
−1 −1
α ∩ α−1 = α−1 ∩ α−1 = α ∩ α−1
Neka je sada β proizvoljna simetrična relacija na skupu A. Ako je α ⊆ β onda

na osnovu zadatka 4.79.(a) važi α−1 ⊆ β−1 , tj. α−1 ⊆ β jer je β simetrična relacija
(β = β−1 ). Dakle ako je α ⊆ β onda je relacija α ∪ α−1 sadržana u relaciji β. S
druge strane, ako je β ⊆ α onda na osnovu zadatka 4.79.(a) važi β1 ⊆ α−1 ,
tj. β ⊆ α−1 jer je β simetrična relacija. Kao posledicu ovoga imamo da ako je
β ⊆ α onda je relacija β sadržana u preseku relacija α i α−1 . u t
Zadatak 4.85. Neka su α i β refleksivne relacije na skupu A. Neka je γ relacija na
A × A definisana sa:
((a, b), (c, d)) ∈ γ ako i samo ako (a, c) ∈ α ∨ (b, d) ∈ β
Ako je γ tranzitivna relacija dokazati da važi γ = (A × A) × (A × A).

Rešenje: Pretpostavimo da su α i β refleksivne a γ tranzitivna relacija. Kako

je γ relacija na skupu A × A imamo da važi γ ⊆ (A × A) × (A × A). Dakle da bi
dokazali jednakost γ = (A × A) × (A × A) potrebno je da dokažemo (A × A) ×
(A × A) ⊆ γ. Neka je ((a, b), (c, d)) ∈ (A × A) × (A × A) proizvoljan element. Na
osnovu refleksivnosti relacije α, svaki element iz skupa A je u relaciji α sa
samim sobom. Dakle (a, a) ∈ α. Na osnovu definicije relacije γ onda važi
((a, b), (a, d)) ∈ γ. Slično, na osnovu refleksivnosti relacije β sledi (d, d) ∈ β, što
imlicira ((a, d), (c, d)) ∈ γ. Kao posledicu ovoga i tranzitivnosti relacije γ imamo
((a, b), (c, d)) ∈ γ, čime smo dokazali da je (A × A) × (A × A) ⊆ γ. u t
Zadatak 4.86. Neka su α i β antisimetrične relacije na skupu A. Dokazati da je
relacija α ∪ β antisimetrična ako i samo ako važi
(∀(a, b) ∈ A × A) (a, b) ∈ α ∧ (b, a) ∈ β ⇒ a = b

Rešenje: Pretpostavimo da je relacija α ∪ β antisimetrična, odnosno da važi

(α ∪ β) ∩ (α ∪ β)−1 ⊆ 4. Na osnovu jednakosti (b) iz zadatka 4.78. i asocija-
tivnosti operacije preseka u odnosu na uniju dobijamo
(α∪β)∩(α∪β)−1 = (α∪β)∩(α−1 ∪β−1 ) = (α∩α−1 )∪(α∩β−1 )∪(β∩α−1 )∪(β∩β−1 )
Budući da je (α ∪ β) ∩ (α ∪ β)−1 sadržana u relaciji 4, na osnovu gornje jed-

nakosti sledi da je svaka od relacija α ∩ α−1 , α ∩ β−1 , β ∩ α−1 i β ∩ β−1 takodje
sadržana u relaciji 4. Kao posledicu α ∩ β−1 ⊆ 4 imamo da za svaki par ele-
menata (a, b) ∈ A × A ako ovaj par pripada relaciji α ∩ β−1 onda on pripada i
relaciji 4. Drugim rečima, za svaki par elemenata (a, b) ∈ A × A ako je (a, b) ∈ α
i (b, a) ∈ β onda je a = b.
Obratno, pretpostavimo da važi
(∀(a, b) ∈ A × A) (a, b) ∈ α ∧ (b, a) ∈ β ⇒ a = b

Na osnovu definicije inverzne relacije, preseka relacija i dijagonalne relacije,

naša pretpostavka je ekvivalentna sa inkluzijom α ∩ β−1 ⊆ 4. Kao posledicu
ovoga i zadatka 4.79. imamo α−1 ∩ β ⊆ 4. S obzirom da su relacije α i β
antisimetrične važi α ∩ α−1 ⊆ 4 i β ∩ β−1 ⊆ 4. Budući da je svaka od relacija
α ∩ α−1 , α ∩ β−1 , α−1 ∩ β i β ∩ β−1 sadržana u relaciji 4 i njihova unija, koja je
jednaka (α ∪ β) ∩ (α ∪ β)−1 , je takodje sadržana u relaciji 4. Dakle, relacija α ∪ β
je antisimetrična. u t
Zadatak 4.87. Neka je α relacija na skupu A. Dokazati da je α relacija ekvivalencije
ako i samo ako važi
α = 4 ∪ α ◦ α−1
Rešenje: Pretpostavimo da je α relacija ekvivalencije na skupu A, tj. da je

α refleksivna, simetrična i tranzitivna relacija na skupu A. Na osnovu re-
fleksivnosti relacije α imamo 4 ⊆ α, odakle na osnovu zadatka 4.79.(b) sledi
α ◦ 4 ⊆ α ◦ α. Budući da je α ◦ 4 = α, na osnovu zadatka 4.76.(a), kao i da je
100 4 Relacije
α = α−1 jer je relcija α simetrična, dobijamo α ⊆ α ◦ α−1 . Dakle svaki par eleme-
nata skupa A koji je u relaciji α je takodje i u relaciji α ◦ α−1 , pa samim tim i u
relaciji δ ∪ α ◦ α−1 . S druge strane, s obzirom da je relacija α tranzitivna važi
α ◦ α ⊆ α, odakle na osnovu simetričnosti relacije α sledi α ◦ α−1 ⊆ α. Kako
je relacija
α refleksivna imamo 4 ⊆ α, što zajedno sa α ◦ α−1 ⊆ α implicira
4 ∪ α ◦ α−1 ⊆ α.
Obratno, neka važi
α = 4 ∪ α ◦ α−1 ,
odnosno neka je relacija α unija relacija 4 i α ◦ α−1 . Sada je očigledno relacija

4 sadržana u relaciji α, tj. relacija α je refleksivna. Pored ovoga, na osnovu
jednakosti (a), (c) i (d) iz zadatka 4.78. imamo
−1 −1
α−1 = 4 ∪ α ◦ α−1 = 4−1 ∪ α ◦ α−1
−1
= 4 ∪ α−1 ◦ α−1 = 4 ∪ α ◦ α−1 = α
Dakle, relacija α je simetrična. Kako je α unija relacija 4 i α ◦ α−1 , očigledno

je da je kompozicija relacija α i α−1 sadržana u relaciji α, odakle na osnovu
α = α−1 sledi α ◦ α ⊆ α, tj. relacija α je tranzitivna. u
t
Zadatak 4.88. Neka su α i β relacije ekvivalencije na skupu A. Dokazati da je onda

i α ∩ β relacija ekvivalencije na skupu A.
Rešenje: Ako su α i β relacije ekvivalencije na skupu A, tada na osnovu defini-
cije relacije ekvivalencije imamo da su ove relacije refleksivne, simetrične i
tranzitivne na skupu A. Na osnovu refleksivnosti relacija α i β za svaki ele-
ment a ∈ A važi (a, a) ∈ α i (a, a) ∈ β, odakle zaključujemo da za svaki element
a ∈ A važi (a, a) ∈ α ∩ β, odnosno da je relacija α ∩ β refleksivna. S druge strane,
na osnovu simetričnosti relacija α i β i jednakosti iz zadatka 4.78.(b) važi
(α ∩ β)−1 = α−1 ∩ β−1 = α ∩ β,
tj. relacija α ∩ β je simetrična. Korišcenjem inkluzija (d) i (e) iz zadatka 4.77.

dobijamo
(α ∩ β) ◦ (α ∩ β) = (α ∩ β) ◦ α ∩ (α ∩ β) ◦ β = (α ◦ α) ∩ (β ◦ α) ∩ (α ◦ β) ∩ (β ◦ β)

Kao posledicu ovoga imamo da proizvoljan par elementa koji pripada kom-
poziciji relacija α ∩ β i α ∩ β pripada preseku relacija α ◦ α i β ◦ β. Ako su
relacije α i β tranzitivne, onda je α ◦ α ⊆ α i β ◦ β ⊆ β, odakle zaključujemo da
je (α ∩ β) ◦ (α ∩ β) ⊆ α ∩ β, tj. da je relacija α ∩ β tranzitivna. u
t
Zadatak 4.89. Neka su α i β relacije ekvivalencije na skupu A. Dokazati da je α ∪ β
relacija ekvivalencije na skupu A ako i samo ako važi α ∪ β = α ◦ β.
Rešenje: Kao i u rešenju prethodnog zadatka ako su α i β relacije ekvivalencije

na skupu A, tada su ove relacije refleksivne, simetrične i tranzitivne na skupu
A.
Pretpostavimo da je α ∪ β relacija ekvivalencije na skupu A. Tada na os-
novu refleksivnosti relacije α i β važi 4 ⊆ α i 4 ⊆ β, odakle na osnovu zadatka
4.79. sledi 4 ◦ β ⊆ α ◦ β i α ◦ 4 ⊆ α ◦ β. Budući da je α ◦ 4 = α i 4 ◦ β = β, na
osnovu zadatka 4.76., zaključujemo da važi α ∪ β ⊆ α ◦ β. S druge strane, na
osnovu tranzitivnosti relacije α ∪ β važi (α ∪ β) ◦ (α ∪ β) ⊆ α ∪ β. Korišcenjem
jednakosti (b) i (c) iz zadatka 4.77. dobijamo
(α ∪ β) ◦ (α ∪ β) = (α ∪ β) ◦ α ∪ (α ∪ β) ◦ β = (α ◦ α) ∪ (β ◦ α) ∪ (α ◦ β) ∪ (β ◦ β)

Kao posledicu ovoga i inkluzije (α ∪ β) ◦ (α ∪ β) ⊆ α ∪ β imamo α ◦ β ⊆ α ∪ β.

Obratno neka je α ∪ β = α ◦ β. S obzirom da su relacije α i β refleksivne važi
4 ⊆ α i 4 ⊆ β, što implicira δ ⊆ α ∪ β. Dakle relacija α ∪ β je refleksivna. Na
osnovu simetričnosti relcija α i β i jednakosti (a) iz zadatka 4.78. imamo
(α ∪ β)−1 = α−1 ∪ β−1 = α ∪ β,
odnosno relacija α ∪ β je simetrična. Kao posledicu ovoga, simetričnosti

relacija α i β, jednakosti α ∪ β = α ◦ β kao i jednakosti (c) iz zadatka 4.78.
dobijamo
α ◦ β = α ∪ β = (α ∪ β)−1 = (α ◦ β)−1 = β−1 ◦ α−1 = β ◦ α
Budući da je kompozicija relacija asocijativna operacija, kao i da su relacije

α i β tranzitivne sledi
(α ◦ β) ◦ (α ◦ β) = α ◦ (β ◦ α) ◦ β = α ◦ (α ◦ β) ◦ β = (α ◦ α) ◦ (β ◦ β) ⊆ α ◦ β
tj. relacija α ∪ β = α ◦ β je tranzitivna. u

t
Zadatak 4.90. Neka su α i β relacije ekvivalencije na skupu A. Dokazati da je α ◦ β
relacija ekvivalencije na skupu A ako i samo ako važi α ◦ β = β ◦ α.
Rešenje: Pretpostavimo da su α i β relacije ekvivalencije na skupu A. Ako

je α ◦ β relacija ekvivalencije na skupu A onda je ona refleksivna, simetrčna
i tranzitivna na skupu A. Simetričnost relacije α implicira (α ◦ β)−1 = α ◦ β.
Dakle ako je relacija α ◦ β simetrična tada na osnovu simetričnosti relacija α
i β i jednakosti (c) iz zadatka 4.78. važi
α ◦ β = (α ◦ β)−1 = β−1 ◦ α−1 = β ◦ α.
Obratno, pretpostavimo da su α i β relacije ekvivalencije na skupu A i

da važi α ◦ β = β ◦ α. Na osnovu refleksivnosti relacija α i β za svaki element
a ∈ A važi (a, a) ∈ α i (a, a) ∈ β. Kao posledicu ovoga i definicije kompozicije
relacija imamo da za svaki element a ∈ A važi (a, a) ∈ α ◦ β, tj. relacija α ◦ β
102 4 Relacije
je refleksivna. Budući da su relacije α i β simetrične i da je α ◦ β = β ◦ α

korišćenjem jednakosti (c) iz zadatka 4.78. dobijamo
(α ◦ β)−1 = β−1 ◦ α−1 = β ◦ α = α ◦ β.
Dakle, relacija α ◦ β je simetrična. Tranzitivnost relacije α ◦ β proizilazi iz

asocijativnosti kopozicije relacija i jednakosti izmedju relacija α ◦ β i β ◦ α:
(α ◦ β) ◦ (α ◦ β) = α ◦ (β ◦ α) ◦ β = α ◦ (α ◦ β) ◦ β = (α ◦ α) ◦ (β ◦ β)
Sada, na osnovu tranzitivnosti relacija α i β i inkluzija (d) i (e) iz zadatka

4.77. zaključujemo da važi (α ◦ β) ◦ (α ◦ β) ⊆ α ◦ β, odnosno da je relacija α ◦ β
tranzitivna. u t
Zadatak 4.91. Neka su α ⊆ A × A i β ⊆ B × B relacije ekvivalencije. Dokazati da je
relcija γ na A × B definisana sa:
((a, b), (c, d)) ∈ γ ako i samo ako (a, c) ∈ α ∧ (b, d) ∈ β
takodje relacija ekvivalencije.

Rešenje: Pretpostavimo da su α i β relacije ekvivalencije na A odnosno B. Tada
su ove relacije refleksivne, simetrične i tranzitivne. Na osnovu refleksivnosti
relacija α i β imamo da za sve elemente a ∈ A i b ∈ B važi (a, a) ∈ α i (b, b) ∈ β.
Drugim rečima, za svaki par elemenata (a, b) ∈ A × B važi ((a, b), (a, b)) ∈ γ, tj.
relacija γ je refleksivna. Neka su (a, b) i (c, d) proizvoljni elementi skupa A × B.
Ako važi ((a, b), (c, d)) ∈ γ, tada na osnovu definicije relacije γ imamo (a, c) ∈ α
i (b, d) ∈ β, pa kako su relacije α i β simetrične sledi (c, a) ∈ α i (d, b) ∈ β što je na
osnovu definicije relacije γ ekvivalentno sa ((c, d), (a, b)) ∈γ. Dakle relacija γ je
simetrična. Konačno, ako je ((a, b), (c, d)) ∈ γ i (c, d), (e, f ) ∈ γ tada na osnovu
definicije relacije γ imamo (a, c) ∈ α, (b, d) ∈ β, (c, e) ∈ α i (d, f ) ∈ β. Kako su
relacije α i β tranzitivne ovo implicira (a, e) ∈ α i (b, f ) ∈ β, što je na osnovu
definicije relacije γ ekvivalentno sa (a, b), (e, f ) ∈ γ. Drugim rečima, relacija
γ je tranzitivna. u t
Zadatak 4.92. Neka su α i β relacije ekvivalencije na skupu A. Dokazati da je relcija
γ na A × A definisana sa:
((a, b), (c, d)) ∈ γ ako i samo ako (a, c) ∈ α ∨ (b, d) ∈ β
refleksivna i simetrična relacija.

Rešenje: Pretpostavimo da su α i β relacije ekvivalencije na skupu A, tj. da
su α i β refleksivne, simetrične i tranzitivne relacije na A. S obzirom da su
relacije α i β refleksivne imamo da za sve elemente a ∈ A i b ∈ A važi (a, a) ∈ α
i (b, b) ∈ β. Dakle, za svaki par elemenata (a, b) ∈ A × A važi ((a, b), (a, b)) ∈ γ,
tj. relacija γ je refleksivna. Neka su (a, b) i (c, d) proizvoljni elementi skupa
A × A. Ako važi ((a, b), (c, d)) ∈ γ, tada na osnovu definicije relacije γ imamo
(a, c) ∈ α ili (b, d) ∈ β. Ako je (a, c) ∈ α, na osnovu simetričinosti relacije α sledi

(c, a) ∈ α. Slično, ako je (b, d) ∈ β, onda na osnovu simetričnosti relacije β
imamo (d, b) ∈ β. Kao posledicu ovoga imamo da ako je ((a, b), (c, d)) ∈ γ onda
važi (c, a) ∈ α ili (d, b) ∈ β, što je na osnovu definicije relacije γ ekvivalentno sa
((c, d), (a, b)) ∈ γ. Drugim rečima, relacija γ je simetrična. u t
Zadatak 4.93. Neka je α refleksivna i tranzitivna relacija na skupu A. Dokazati da
je relcija β = α ∩ α−1 relacija ekvivalencije na skupu A.
Rešenje: Na osnovu refleksivnosti relacije α imamo δ ⊆ α, odakle na osnovu
zadatka 4.79.(a) sledi δ ⊆ α−1 , tj. δ ⊆ α ∩ α−1 . Drugim rečima, ako je relacija α
refleksivna, tada je i relacija β = α ∩ α−1 takodje refleksivna. S druge strane,
korišćenjem jednakosti (b) i (d) iz zadatka 4.78. dobijamo
−1 −1
β−1 = α ∩ α−1 = α−1 ∩ α−1 = α ∩ α−1 = β,
čime je dokazano da je relacija β simetrična. Tranzitivnost relacije β proizilazi

iz inkluzije

α ∩ α−1 ◦ α ∩ α−1 ⊆ (α ◦ α) ∩ α ◦ α−1 ∩ α−1 ◦ α ∩ α−1 ∩ α−1 ,
koja je poseldica zadatka 4.77., i tranzitivnosti relacije α. u

t
Zadatak 4.94. Neka su α ⊆ A × A i β ⊆ B × B relacije poretka. Dokazati da je relcija
γ na A × B definisana sa:
((a, b), (c, d)) ∈ γ ako i samo ako (a, c) ∈ α ∧ (b, d) ∈ β
takodje relacija poretka.

Rešenje: Neka su α i β refleksivne, antisimetrične i tranzitivne relacije. Na
osnovu refleksivnosti relacije α za svaki element a ∈ A važi (a, a) ∈ α. Slično,
na osnovu refleksivnosti relacije β za svaki element b ∈ B važi (b, b) ∈ β. Kao
posledicu ovoga imamo da za svaki par (a, b) ∈ A × B važi ((a, b), (a, b)) ∈ γ, tj.
relacija γ je refleksivna. Neka su (a, b) i (c, d) proizvoljni elementi skupa A × B.
Ako je ((a, b), (c, d)) ∈ γ i ((c, d), (a, b)) ∈ γ, tada na osnovu definicije relacije
γ imamo (a, c) ∈ α, (b, d) ∈ β, (c, a) ∈ α i (d, b) ∈ β. Budući da su relacije α i β
antisimetrične odavde sledi a = c i b = d, odnosno (a, b) = (c, d). Dakle relacija
γ je antisimetrična. S druge strane, ako je ((a, b), (c, d)) ∈ γ i (c, d), (e, f ) ∈ γ,

onda na osnovu definicije relacije γ važi (a, c) ∈ α, (b, d) ∈ β, (c, e) ∈ α i (d, f ) ∈ β,
odakle na osnovu tranzitivnosti relacija α i β sledi (a, e) ∈ α i (b, f ) ∈ β, tj.
(a, b), (e, f ) ∈ γ. Drugim rečima relacija γ je tranzitivna. u t
Zadatak 4.95. Neka su α i β relacije poretka na skupu A. Dokazati da su tada α−1
i α ∩ β takodje relacije poretka.
Rešenje: Pretpostavimo da su α i β refleksivne, antisimetrične i tranzitivne
relacije na skupu A. Na osnovu refleksivnosti relacija α i β imamo da za svaki
104 4 Relacije
element a ∈ A važi (a, a) ∈ α i (a, a) ∈ β, što implicira da za svaki element a ∈ A

važi (a, a) ∈ α−1 i (a, a) ∈ α ∩ β. Dakle, relacije α−1 i α ∩ β su refleksivne. Budući
da je relacija α antisimetrična važi α ∩ α−1 ⊆ 4, odakle na osnovu zadatka
−1
4.79. sledi α−1 ∩ α−1 ⊆ 4. Drugim rečima relacija α−1 je antisimetrična.
Korišćenjem komutativnosti i asocijativnosti preseka kao i jednakosti (b) iz
zadatka 4.78. imamo

(α∩β)∩(α∩β)−1 = (α∩β)∩ α−1 ∩ β−1 = α∩ β ∩ α−1 ∩β−1 = α ∩ α−1 ∩ β ∩ β−1
Posledica ove jednakosti i antisimetričnosti relacija α i β je inkluzija (α ∩

β) ∩ (α ∩ β)−1 ⊆ 4, čime je dokazano da je relacija α ∩ β antisimetrična. Na
osnovu tranzitivnosti relacije α imamo α ◦ α ⊆ α, odakle primenom zadatka
4.79. i jednakosti (c) iz zadatka4.78. dobijamo α−1 ◦ α−1 ⊆ α−1 , tj. relacija α−1
je tranzitivna. Tranzitivnost relacije α ∩ β dokazujemo korišcenjem inkluzija
(d) i (e) iz zadatka 4.77.:
(α ∩ β) ◦ (α ∩ β) ⊆ (α ∩ β) ◦ α ∩ (α ∩ β) ◦ β ⊆ (α ◦ α) ∩ (β ◦ α) ∩ (α ◦ β) ∩ (β ◦ β)

Na osnovu ove inkluzije i tranzitivnosti relacija α i β sledi tranzitivnost

relacije α ∪ β. u
t
Zadatak 4.96. Neka je α relacija na skupu A. Ako je α refleksivna relacija, dokazati

da važi [
{b ∈ A | (a, b) ∈ α} = A
a∈A
Rešenje: Primetimo da bez obzira da li je relacija α refleksivna ili ne važi

[
{b ∈ A | (a, b) ∈ α} ⊆ A
a∈A
Razlog zbog koga ova inkluzija važi je činjenica da su svi skupovi {b ∈

A | (a, b) ∈ α}, a ∈ A podskupovi skupa A jer sadrže samo odredjene elemente
skupa A. Ako je α refleksivna relacija, tada za svaki element a ∈ A važi (a, a) ∈
α, odakle sledi a ∈ {b ∈ A | (a, b) ∈ α}, a samim tim i a ∈ a∈A {b ∈ A | (a,
Sb) ∈ α}.
S
Dakle, ako je α refleksivna relacija onda je skup A podskup skupa a∈A {b ∈
S b) ∈ α}. Kako je obrnuta inkluzija već dokazana imamo da su skupovi
A | (a,
A i a∈A {b ∈ A | (a, b) ∈ α} jednaki. u t
Zadatak 4.97. Neka je α relacija na skupu A. Ako je α simetrična relacija, dokazati
da važi
(∀a, b ∈ A) (a ∈ {c ∈ A | (b, c) ∈ α} ⇔ b ∈ {d ∈ A | (a, d) ∈ α})
Rešenje: Neka je α simetrična relacija na skupu A. Tada za sve elemente

a, b ∈ A važi da ako je par (a, b) u relaciji α tada je i par (b, a) takodje u relaciji
α. Neka su a i b proizvoljni elementi skupa A. Skup {c ∈ A | (b, c) ∈ α} sadrži sve
one elemente skupa A koji su u relaciji α sa elementom b, dakle ako a pripada

ovom skupu onda je (b, a) ∈ α, pa na osnovu simetričnosti relacije α važi
(a, b) ∈ α, a samim tim i b ∈ {d ∈ A | (a, d) ∈ α}. Slično, ako je b ∈ {d ∈ A | (a, d) ∈ α}
onda su elementi a i b u relaciji α, pa na osnovu simetričnosti relacije α sledi
(b, a) ∈ α, tj. a ∈ {c ∈ A | (b, c) ∈ α}. u
t
Zadatak 4.98. Neka je α relacija na skupu A. Ako je α tranzitivna relacija, dokazati
da važi
(∀a, b ∈ A) ((a, b) ∈ α ⇒ {c ∈ A | (b, c) ∈ α} ⊆ {d ∈ A | (a, d) ∈ α})
Rešenje: Neka je α tranzitivna relacija na skupu A i a i b proizvoljni elementi

skupa A. Ako su elementi a i b u relaciji α tada za proizvoljan element e
skupa {c ∈ A | (b, c) ∈ α} važi (b, e) ∈ α, odakle na osnovu tranzitivnosti relacije
α sledi (a, e) ∈ α, tj. e ∈ {d ∈ A | (a, d) ∈ α}. Budući da proizvoljan element skupa
{c ∈ A | (b, c) ∈ α} pripada skupu {d ∈ A | (a, d) ∈ α}, ako su a i b u relaciji α,
dokazano je da važi {c ∈ A | (b, c) ∈ α} ⊆ {d ∈ A | (a, d) ∈ α}. u t
Zadatak 4.99. Neka je α simetrična i tranzitivna relacija na skupu A. Dokazati da
je α refleksivna relacija ako i samo ako važi da za svaki element a skupa A postoji bar
jedan element b ∈ A takav da važi (a, b) ∈ α.
Rešenje: Pretpostavimo da je α refleksivna relacija. Na osnovu refleksivnosti
relacije α za svaki element a ∈ A važi (a, a) ∈ α, dakle za svaki element skupa
A postoji bar jedan element sa kojim je a u relaciji α.
Obratno, pretpostavimo da je α simetrična i tranzitivna relacija, i da za
svaki element skupa A postoji bar jedan element iz A sa kojim je on u relaciji
α. Neka je a proizvoljan element skupa A. Na osnovu pretpostavke imamo
da postoji bar jedan element b ∈ A takav da važi (a, b) ∈ α. Kako je relacija α
simetrična sledi (b, a) ∈ α. Budući da je relacija α tranzitivna kao posledicu
(a, b) ∈ α i (b, a) ∈ α imamo (a, a) ∈ α, dakle α je refleksivna relacija. u
t
Zadatak 4.100. Neka je A = {1, 2, 3, 4, 5, 6}. Ispitati da li su date relacije refleksivne,
simetrične, antisimetrične odnosno tranzitivne na skupu A:
(a) α = {(1, 1), (1, 2), (3, 4), (2, 3)}.
(b) β = {(1, 1), (2, 2)}.
(c) γ = {(1, 2), (4, 5), (2, 3), (1, 3), (1, 4), (2, 4), (1, 5)}.
(d) ρ = {(1, 1), (2, 2), (3, 3), (4, 4), (5, 5), (6, 6)}.
(e) θ = A × A.
Rešenje: (a) Relacija α nije refleksivna jer postoji element a ∈ A takav da
(a, a) < α, na primer (3, 3) < α. Takodje, α nije ni simetrična jer postoje elementi
a i b iz skupa A za koje važi (a, b) ∈ α i (b, a) < α, na primer (3, 4) ∈ α i (4, 3) < α.
Medjutim, α jeste antisimetrična jer za sve različite elemente a i b iz skupa A
ako je (a, b) ∈ α onda (b, a) < α. Relacija α nije tranzitivna jer postoje elementi
a, b i c iz skupa A za koje važi (a, b) ∈ α i (b, c) ∈ α ali (a, c) < α. Takvi su na
primer elementi 1, 2 i 3.
106 4 Relacije
(b) Relacija β nije refleksivna jer postoji element u skupu A koji nije u
relaciji α sa samim sobom, na primer za element 4 ∈ A važi (4, 4) ∈ β. Medjutim
relacija β je simetrična jer ne postoje elementi a i b iz skupa A za koje važi
(a, b) ∈ β i (b, a) < β. Relacija β je takodje antisimetrična jer ne postoje ni jedan
par različitih elementata koji su u relaciji β. Slično relacija β je tranzitivna jer
ne postoje elementi a, b i c iz skupa A za koje važi (a, b) ∈ β, (b, c) ∈ β i (a, c) < β.
(c) Relacija γ nije refleksivna jer par (1, 1) ne pripada relaciji γ. Osim toga, γ
nije ni simetrična jer važi (1, 2) ∈ γ i (2, 1) < γ. Ova relacija je antisimetrična jer
ne postoje različiti elementi a i b iz skupa A za koje važi da su oba para (a, b)
i (b, a) u relaciji α. Relacija γ nije tranzitivna jer parovi (2, 4) i (4, 5) pripadaju,
dok par (2, 5) ne pripada relaciji γ.
(d) Za relaciju ρ osim refleksivnosti važe iste osobine i uz ista obrazloženja
kao i za relaciju β. Relacija ρ je za razliku od relacije β uz ovo i refleksivna,
jer za svaki element a ∈ A važi (a, a) ∈ ρ
(e) Relacija θ jeste refleksivna jer sadrži sve uredjene parove, pa i sve
parove oblika (a, a), a ∈ A. Takodje relacija θ je simetrična jer sadršve parove
elemenata iz skupa A, tj. za svaka dva elementa a i b iz skupa A relacija
θ sadrži parove (a, b) i (b, a). Slično, relacija θ je tranzitivna jer za svaka tri
elementa a, b i c iz skupa A važi (a, b) ∈ θ, (b, c) ∈ θ i (a, c) ∈ θ. Medjutim ova
relacija nije antisimetrična jer važi (3, 4) ∈ θ i (4, 3) ∈ θ. u t
Zadatak 4.101. Neka je α relacija na skupu A. Dokazati da je α relacija ekvivalencije
ako i samo ako je α refleksivna i važi
(∀a, b, c ∈ A) ((a, b) ∈ α ∧ (b, c) ∈ α ⇒ (c, a) ∈ α) .
Rešenje: Pretpostavimo da je α relacija ekvivalencije na skupu A. Na osnovu

definicije relacije ekvivalencije imamo da je α refleksivna, simetrična i tranz-
itivna. Neka su a, b i c proizvoljni elementi skupa A. Ako je (a, b) ∈ α i (b, c) ∈ α
tada na osnovu tranzitivnosti relacije α imamo (a, c) ∈ α, odakle na osnovu
simetričnosti relacije α sledi (c, a) ∈ α.
Obratno, pretpostavimo da je α refleksivna relacija i da važi
(∀a, b, c ∈ A) ((a, b) ∈ α ∧ (b, c) ∈ α ⇒ (c, a) ∈ α) .
Neka su a i b proizvoljni elementi skupa A. Ako važi (a, b) ∈ α tada na osnovu

refleksivnosti relacije α važi (b, b) ∈ α odakle na osnovu pretpostavke sledi
(b, a) ∈ alpha. Dakle relacija α je simetrična. Tranzitivnost relacije α proizilazi
iz simetričnosti relacije α i pretpostavke. Zaista, ako su a, b i c elementi skupa
A za koje važi (a, b) ∈ α i (b, c) ∈ α, onda na osnovu pretpostavke važi (c, a) ∈ α
odakle na osnovu simetričnosti sledi (a, c) ∈ α. u t
Glava 5
Funkcije
Pojam funkcije odnosno preslikavanja je jedan od osnovnih pojmova u

matematici. Funkcija ili preslikavanje je pridruživanje elemenata jednog
skupa elementima drugog skupa, pri čemu se svakom elementu prvog skupa
pridružuje tačno jedan element drugog skupa.
5.1. Korespondencije i funkcije
Definicija 5.22. Korespondencija iz skupa A u skup B je proizvoljan podskup

Dekartovog proizvoda skupova A i B.
Neka je f korespondencija iz skupa A u skup B. Prva projekcija korespo-
dencije f u oznaci pr1 f je skup definisan sa
def
pr1 f = {a ∈ A | (∃b ∈ B) (a, b) ∈ f }.

Druga projekcija korespodencije f u oznaci pr2 f je takodje skup definisan na

sledeći način
def
pr2 f = {b ∈ B | (∃a ∈ A) (a, b) ∈ f }.

Na osnovu definicije korespondencije, možemo da primetimo da je ona

definisana slično kao relacija. Takodje, svaka relacija na skupu A se može
posmatrati kao korespondencija iz skupa A u skup A. Pored toga, i svaka ko-
respondencija se može tretirati kao relacija na skupu A ∪ B. Shodno ovome,
razni pojmovi koje smo definisali za relacije mogu se preneti i na korespon-
dencije.
Definicija 5.23. Neka su A, B i C neprazni skupovi i neka je f korespondencija
iz skupa A u skup B, a 1 korespondencija iz skupa B u skup C. Kompozicija ili
proizvod korespondencija f i 1 je korespondencija u oznaci f ◦ 1 iz skupa A u skup
C definisana na sledeći način:
107
108 5 Funkcije
Slika 5.1: Korespondencija iz skupa A u skup B
f ◦ 1 = {(a, c) ∈ A × C | (∃b ∈ B)((a, b) ∈ f ∧ (b, c) ∈ 1)}.
Neka su A i B neprazni skupovi i f korespodencija iz skupa A u skup B.

Za korespondenciju f kažemo da je preslikavanje ili funkcija iz skupa A u
skup B ako ispunjava sledeće uslove:
(i) pr1 f = A
(ii) Ako je (a, b) ∈ f i (a, c) ∈ f onda je b = c
Ako je f preslikavanje iz skupa A u skup B tada skup pr1 f nazivamo
oblas definisanosti funkcije odnosno domen funkcije f a skup B nazivamo
kodomen funkcije f . Tada uslov (i) možemo formulisati i na sledeći način:
(i’) Oblast definisanosti funkcije f je celi skup A
Uslov (ii) zovemo i uslov jednoznačnosti iz razloga što je ovaj uslov ispunjen
kada za svaki element skupa A postoji najviše jedan element skupa B sa kojim
je on u korespodenciji f . Primetimo da će oba uslova biti ispinjena ako i samo
ako važi da za svaki element a ∈ A postoji tačno jedan element b ∈ B takav
da je (a, b) ∈ f . Korespondenciju iz skupa A u skup B koja zadovoljava uslov
jednoznačnosti nazivamo parcijalno preslikavanje ili parcijalna funkcija iz A
u B. Primetimo da je svako parcijalno preslikavanje f iz skupa A u skup B
preslikavanje iz skupa pr1 f u skup B.
5.1. Korespondencije i funkcije 109
Slika 5.2: Odnos relacija-korespondencija
Činjenicu da je f preslikavanje odnosno funkcija iz skupa A u skup B kraće

zapisujemo sa f : A → B. Ako je f preslikavanje iz skupa A u skup B onda
umesto (a, b) ∈ f , pišemo f (a) = b i kažemo da se element a slika u element b.
Pri tome element a nazivamo original a b njegova slika preslikavanjem f .
Kao što smo videli svako preslikavanje je odredjeno domenom, kodomenom
i skupom uredjenih parova. Dakle, svako preslikavanje se može smatrati
uredjenom trojkom (A, B, f ) pri čemu su A i B neprazni skupovi a f kore-
spodenicija iz skupa A u skup B za koju su ispunjeni uslovi (i) i (ii). Shodno
ovome, dva preslikavanja su jednaka ako imaju iste domene, kodomene i
iste parove elemenata koji su u korespodenciji. Formalno, jednakost funkcija
definišemo na sledeći način:
Definicija 5.24. Preslikavanja f : A → B i 1 : C → D su jednaka ako i samo ako
imaju iste domene, kodomene i sadrže iste parove elemenata, odnosno
def
f = 1 ←→ A = C ∧ B = D ∧ (∀x ∈ A)( f (x) = 1(x)).
110 5 Funkcije
Slika 5.3: Preslikavanje iz skupa A u skup B
Definicija 5.25. Neka je f : A → B i X neprazni podskup skupa A. Restikcija

preslikavanja f na skupu X je preslikavanje f |X : X → B definisano sa
(∀a ∈ X) f |X (a) = f (a) .

Definicija 5.26. Neka je f : A → B i A ⊆ X. Proširenje preslikavanja f na skupu

X je svako preslikavanje F : X → B za koje važi
(∀a ∈ A) F(a) = f (a) .

Interesantno je primetiti da ako je f : A → B i X neprazan podskup skupa A,

tada je upravo funkcija f jedno proširenje preslikavanja f |X .
Definicija 5.27. Neka je f : A → B i 1 : B → C. Kompozicija preslikavanja f i 1 je
preslikavanje u oznaci f ◦ 1 iz skupa A u skup C definisano na sledeći način:
(∀a ∈ A) f ◦ 1(a) = 1 f (a) .

Kompoziciju preslikavanja možemo posmatrati kao specijalni slučaj kom-

pozicije korespondencija, a kompoziciju korespondencija možemo posma-
trati kao specijalni slučaj kompozicije relacija.
Definicija 5.28. Identičko preslikavanje ili identička funkcija na skupu A je
funkcija u oznaci IA iz skupa A u skup A definisana sa
(∀a ∈ A) (IA (a) = a) .

Slika 5.4: Kompozicija funkcija
Za svako preslikavanje i svaki podskup domena, odnosno kodomena tog

preslikavanja definišu se slika skupa odnosno inverzna slika skupa u odnosu
na to preslikavanje na sledeći način:
Definicija 5.29. Neka je f : A → B, C ⊆ A i D ⊆ B.
Slika skupa C u odnosu na preslikavanje f u oznaci f (C) je podskup skupa B
definisan sa
f (C) = {b ∈ B | (∃a ∈ C) f (a) = b}
Inverzna slika skupa D u odnosu na preslikavanje f u oznaci f −1 (D) je podskup
skupa A definisan sa
f −1 (D) = {a ∈ A | f (a) ∈ D}
Zadatak 5.102. Odrediti prvu i drugu projekciju sledećih korespodencija iz skupa
A = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8} u skup B = {1, 2, 3, 4, 5, 6};
(a) f = {(1, 2), (4, 2), (5, 3)}
(b) 1 = {(3, 3), (5, 1), (7, 1), (8, 6), (8, 4)}
(c) h = {(1, 1), (2, 2), (2, 3), (5, 2), (7, 1), (7, 3)}
(d) l = {(1, 2), (4, 5), (5, 6), (6, 6)}
Rešenje: Na osnovu definicije prva projekcija neke korespodencije iz skupa
A u skup B sadrži sve one elemente iz skupa A za koje postoji bar jedan
element iz skupa B koji je sa njima u toj korespodenciji. Pored toga, druga
projekcija korespodencije iz skupa A u skup B, na osnovu definicije, sadrži
sve one elemente iz skupa B za koje postoji bar jedan element iz skupa A koji
je sa njima u toj korespodenciji. Korišćenjem ovih definicija dobijamo:
(a) pr1 ( f ) = {1, 4, 5} i pr2 ( f ) = {2, 3}
(b) pr1 (1) = {3, 5, 7, 8} i pr2 (1) = {1, 3, 4, 6}
(c) pr1 (h) = {1, 2, 5, 7} i pr2 (h) = {1, 2, 3}
112 5 Funkcije
(b) pr1 (l) = {1, 4, 5} i pr2 (1) = {2, 5, 6} t

u
Zadatak 5.103. Ispitati koje od sledećih korespodencija predstavljaju preslikavanja

iz skupa A = {1, 2, 3, 4, 5} u skup B = {1, 2, 3, 4, 5, 6};
(a) f = {(1, 2), (3, 2), (3, 3)}
(b) 1 = {(1, 3), (2, 1), (2, 2), (3, 4), (4, 6), (5, 6)}
(c) h = {(1, 1), (2, 2), (3, 4), (4, 2), (5, 1)}
(d) l = {(1, 2), (2, 5), (4, 4), (5, 2)}
Rešenje: (a) Korespodencija f nije preslikavanje iz skupa A u skup B jer
pr1 ( f ) = {1, 3} , A, a da bi f bilo preslikavanje iz skupa A u skup B prva
projekcija preslikavanja f mora biti jednaka skupu A. Pored toga f nije
preslikavanje iz skupa A u skup B jer postoji element a ∈ A i elementi b i c iz
skupa B takvi da važi (a, b) ∈ f , (a, c) ∈ f i b , c ((3, 2) ∈ f i (3, 3) ∈ f ).
(b) Korespodencija 1 takodje nije preslikavanje iz skupa A u skup B. Prva
projekcija korespodencije 1, pr1 (1) = {1, 2, 3, 4, 5}, jednaka je skupu A, medju-
tim da bi 1 bilo preslikavanje potrebno je da bude ispiunjen i uslov jednoz-
načnosti, što ovde nije slučaj. Naime, element 2 skupa A je u korespodenciji
1 i sa elementom 1 i sa elementom 2 iz skupa B.
(c) Prva projekcija korespodencije h, pr1 (h) = {1, 2, 3, 4, 5}, jednaka je skupu
A. Pored toga, svaki element skupa A je u korespodenciji h sa tačno jed-
nim elementom skupa B, pa je uslov jednoznačnosti ispunjen. Dakle, h je
preslikavanje iz skupa A u skup B.
(d) Za korespodenciju l iz skupa A u skup B ispunjen je uslov jednoz-
načnosti jer za svaki element skupa A postoji najviše jedan element skupa
B koji je sa njim u korespodenciji l. Medjutim, budući da prva projekcija
preslikavanja l, pr1 (l) = {1, 2, 4, 5}, nije jednaka skupu A, nije ispunjen uslov
(i) iz definicije preslikavanja, pa koresodencija l nije preslikavanje iz skupa
A u skup B. Interesantno je primetiti da korespodencija l jeste preslikavanje
iz skupa {1, 2, 4, 5} u skup B, jer su tada ispunjena oba uslova iz definicije
preslikavanja. u t
Zadatak 5.104. Odrediti kompoziciju f ◦ 1 korespodencija f iz skupa A = {1, 2, 3, 4}
u skup B = {1, 2, 3, 4, 5} i 1 iz skupa B = {1, 2, 3, 4, 5, 6} u skup C = {1, 2, 3, 4, 5, 6} i
ispitati da li je f ◦ 1 funkcija iz skupa A u skup C
(a) f = {(1, 2), (3, 2), (3, 3)}, 1 = {(1, 6), (2, 5), (3, 1), (3, 4)}
(b) f = {(1, 3), (2, 1), (2, 2), (3, 4), (4, 5)}, 1 = {(3, 1), (2, 6), (4, 1), (5, 4)}
(c) f = {(1, 1), (2, 2), (3, 4), (4, 2)}, 1 = {(1, 1), (2, 6), (3, 5), (4, 6)}
(d) f = {(1, 2), (2, 3), (3, 1), (4, 3)}, 1 = {(1, 6), (2, 5), (3, 1), (3, 6)}
Rešenje: (a) Na osnovu definicije kompozicije korespodencija imamo
f ◦ 1 = {(1, 5), (3, 1), (3, 4), (3, 5)}
Korespodencija f ◦1 nije preslikavanje iz skupa A u skup C, jer prva projekcija

korespodencije f ◦ 1, pr1 ( f ◦ 1) = {1, 3}, nije jednaka skupu A. Pored toga f ◦ 1
nije preslikavanje iz skupa A u skup C jer je element 3 ∈ A u korespodenciji

f ◦ 1 sa elementima 1, 4 i 5 iz skupa C.
(b) Kompozicija korespodencija f i 1 data je sa
f ◦ 1 = {(1, 1), (2, 6), (3, 1), (4, 4)}
Budući da je pr1 ( f ◦ 1) = {1, 2, 3, 4} = A i da za svaki element skupa A postoji

najviše jedan element skupa C koji je sa njim u korespodenciji f ◦ 1 zaključu-
jemo da je f ◦ 1 funkcija iz skupa A u skup C.
(c) Na osnovu definicije kompozicije korespodencija važi
f ◦ 1 = {(1, 1), (2, 6), (3, 6), (4, 6)}
Obzirom da je svaki element skupa A u korespodenciji f ◦ 1 sa tačno jednim

elementom skupa C zaključujemo da su ispunjeni uslovi (i) i (ii) iz definicije
preslikavanja, odnosno da je korespodencija f ◦ 1 preslikavanje iz skupa A u
skup C.
(d) Kompozicija korespodencija f i 1 data je sa
f ◦ 1 = {(1, 5), (2, 1), (2, 6), (3, 6), (4, 1), (4, 6)}
Prva projekcija korespodencije f ◦ 1 je skup {1, 2, 3, 4} = A, dakle prvi uslov

iz definicije preslikavanja je ispunjen. Medjutim, element 2 iz skupa A je u
korespodenciji f ◦ 1 sa elementima 1 i 6, dakle f ◦ 1 nije preslikavanje iz skupa
A u skup C. u t
Zadatak 5.105. Neka je f preslikavanje iz skupa A u skup B. Dokazati da važi:
a) IA ◦ f = f b) f ◦ IB = f
Rešenje: (a) Neka je f : A → B. Budući da IA : A → A na osnovu definicije
kompozicije funkcija imamo da je IA ◦ f preslikavanje iz skupa A u skup B.
Da bi dokazali jednakost preslikavanja IA ◦ f i preslikavanja f potrebno je još
dokazati da je slika svakog elementa preslikavanjem IA ◦ f jednaka slici tog
elementa preslikavanjem f . Neka je a ∈ A proizvoljan element. Na osnovu
definicije identičke funkcije na skupu A kao i kompozicije preslikavanja
imamo
IA ◦ f (a) = f (IA (a)) = f (a)
Dakle preslikavanja IA ◦ f i f su jednaka.
(b) Obzirom da je f preslikavanje iz skupa A u skup B, a IB prelikavanje
iz skupa B u isti taj skup, kompozicija preslikavanja f i IB je preslikavanje
iz skupa A u skup B. Dakle, preslikavanja f ◦ IB i f imaju iste domene i
kodomene. Pored toga, za svaki element a skupa A važi
f ◦ IB (a) = IB ( f (a)) = f (a)
na osnovu definicije kompozicije preslikavanja i identičkog preslikavanja,

čime je dokazano da su preslikavanja f ◦ IB i f jednaka. u
t
114 5 Funkcije
Zadatak 5.106. Neka su f : A → B, 1 : B → C i h : C → D preslikavanja. Dokazati

da važi
( f ◦ 1) ◦ h = f ◦ (1 ◦ h)
Rešenje: Budući da je f preslikavanje iz skupa A u skup B, a 1 preslikavanje iz
skupa B u skup C, na osnovu definicije kompozicije preslikavanja imamo da
funkcija f ◦ 1 preslikava skup A u skup C. Slično, kako je f ◦ 1 preslikavanje
iz skupa A u skup C a h preslikavanje iz skupa C u skup D sledi da je
( f ◦ 1) ◦ h preslikavanje iz skupa A u skup D. Takodje, preslikavanje 1 ◦ h
je kompozicija preslikavanja 1 : B → C i preslikavanja h : C → D, što znači
da je 1 ◦ h preslikavanje iz skupa B u skup D. Kao posledicu ovoga imamo
da preslikavanje f ◦ (1 ◦ h) predstavlja kompoziciju preslikavanja f : A → B
i 1 ◦ h : B → D, tj. f ◦ (1 ◦ h) je preslikavanje iz skupa A u skup D. Dakle,
perslikavanja ( f ◦ 1) ◦ h i f ◦ (1 ◦ h) imaju iste domene i iste kodomene. Da
bi dokazali da su ova preslikavanja medjusobno jednaka potrebno je da
dokažemo da sadrže iste parove elemenata. Neka je a proizvoljan element
skupa A. Tada, na osnovu definicije kompozicije relacija imamo
( f ◦ 1) ◦ h (a) = h f ◦ 1(a) = h 1 f (a) = 1 ◦ h f (a) = ( f ◦ 1) ◦ h (a)

čime je dokazano da su funkcije ( f ◦ 1) ◦ h i ( f ◦ 1) ◦ h jednake. t

u
Zadatak 5.107. Neka je f preslikavanje iz skupa A u skup B. Dokazati da za svaki
podskup C skupa A važi
C ⊆ f −1 f (C)

Rešenje: Neka je f : A → B i neka je C proizvoljan podskup skupa A. Na

osnovu definicije slike skupa u odnosu na dato preslikavanje imamo da
skup f (C) sadrži sve one elemente skupa B koji su slike nekih elementata
iz skupa C. Dakle, ako je c proizvoljan element skupa C onda je f (c) ∈ f (C).
Pored toga, inverzna slika skupa f (C) sadrži sve elemente skupa A čije slike
pripadaju skupu f (C) tj.
f −1 f (C) = {a ∈ A | f (a) ∈ f (C)}

S obzirom da element c pripada skupu C koji je podskup skupa A imamo

c ∈ A, a kako je f (c) ∈ f (C) zaključujemo c ∈ f −1 f (C). Budući da proizvoljan
C pripada skupu f −1 f (C) , sledi da je skup C podskup skupa

element skupa
f −1 f (C) . u

t
Zadatak 5.108. Neka je f preslikavanje iz skupa A u skup B. Dokazati da za svaki
podskup D skupa B važi
f f −1 (D) ⊆ D

Rešenje: Na osnovu definicije slike skupa imamo da skup f f −1 (D) sadrži
sve one elemente skupa B koji su slike nekih elemenata iz skupa f −1 (D).
Drugim rečima važi
5.2. Osobine funkcija 115

f f −1 (D) = {b ∈ B | (∃a ∈ f −1 (D)) f (a) = b}.

Dakle, ako je d proizvoljan element skupa f f −1 (D) tada postoji element
a koji pripada skupu f −1 (D) i važi f (a) = b. Budući da skup f −1 (D) sadrži
sve one elemente skupa A čije su slike u skupu
D imamo f (a) ∈ D odnosno
−1
b ∈ D. Kako proizvoljan element skupa f f (D) pripada skupu D imamo

f f −1 (D) ⊆ D. ut
5.2. Osobine funkcija
Definicija 5.30. Za preslikavanje f : A → B kažemo da je injektivno, "1 − 1" (jeda

na jedan), odnosno da je injekcija ako važi
(∀a1 , a2 ∈ A) a1 , a2 ⇒ f (a1 ) , f (a2 )

ili ekvivalentno
(∀a1 , a2 ∈ A) f (a1 ) = f (a2 ) → a1 = a2

Slika 5.5: Injektivnost preslikavanja
Definicija 5.31. Za preslikavanje f : A → B kažemo da je sirjektivno, "na",

odnosno da je sirjekcija ako važi
(∀b ∈ B)(∃a ∈ A) f (a) = b

116 5 Funkcije
ili ekvivalentno
f (A) = B
Slika 5.6: Sirjektivnost preslikavanja
Funkicja koja je injektivna i sirjektivna naziva se bijekcija odnosno bijek-

tivna funkcija.
Definicija 5.32. Neka je f preslikavanje iz skupa A u skup B. Ako postoji funkcija
f −1 koja preslikava skup B u skup A, za koju važi
f ◦ f −1 = IA i f −1 ◦ f = IB
onda se f −1 naziva inverzna funkcija funkcije f .

Zadatak 5.109. Neka je f preslikavanje iz skupa A u skup B i 1 preslikavanje iz
skupa B u skup C. Dokazati da važi:
(a) Ako su f i 1 injektivna preslikavanja, onda je preslikavnje f ◦ 1 takodje
injektivno.
(b) Ako su f i 1 sirjektivna preslikavanja, onda je preslikavnje f ◦ 1 takodje
sirjektivno.
(c) Ako su f i 1 bijekcije, onda je preslikavnje f ◦ 1 takodje bijekcija.
Rešenje: (a) Pretpostavimo da su preslikavanja f i 1 injektivna. Na osnovu
definicije kompozicije preslikavanja f i 1, f ◦ 1 je preslikavanje iz skupa
A u skup C. Da bi preslikavanje f ◦ 1 bilo injektivno, potrebno je da ne
postoje različiti elementi iz skupa A koji imaju iste slike preslikavanjem f ◦ 1.
Neka su a1 i a2 proizvoljni elementi skupa A. Ako je f ◦ 1(a1 ) = f ◦ 1(a2 ), tj.
ako je 1( f (a1 )) = 1( f (a2 )), onda na osnovu injektivnosti preslikavanja 1 sledi

f (a1 ) = f (a2 ), odakle na osnovu injektivnosti preslikavanja f sledi a1 = a2 ,
čime je dokazano da je preslikavanje f ◦ 1 injektivno.
(b) Pretpostavimo da su preslikavanja f i 1 sirjektivna. Budući da je f ◦ 1
preslikavanje iz skupa A u skup C, da bi f ◦ 1 bilo sirjektivno potrebno je da
za svaki element iz skupa C postoji element iz skupa A koji je njegova slika
u odnosu na preslikavanje f ◦ 1. Neka je c proizvoljan element skupa C. Tada
na osnovu sirjektivnosti preslikavanja 1 sledi da postoji element b iz skupa
B takav da važi 1(b) = c. Osim toga kako je f : A → B sirjektivna funkcija, za
element b ∈ B postoji element a ∈ A za koji važi f (a) = b. Na osnovu 1(b) = c i
f (a) = b sledi f ◦ 1(a) = 1( f (a)) = 1(b) = c, čime je dokazano da je svaki element
skupa C slika nekog elementa skupa A preslikavanjem f ◦ 1.
(c) Dokaz dela (c) sledi direktno iz dokaza tvrdjenja (a) i (b). u t
Zadatak 5.110. Neka je f preslikavanje iz skupa A u skup B i 1 preslikavanje iz
skupa B u skup C. Dokazati da važi:
(a) Ako je f ◦ 1 injektivna funkcija, onda je i f injektivna funkcija.
(b) Ako je f ◦ 1 sirjektivna funkcija, onda je i 1 sirjektivna funkcija.
Rešenje: (a) Pretpostavimo da je f ◦ 1 injektivna funkcija i neka su a1 i a2
proizvoljni elementi skupa A. Ako je f (a1 ) = f (a2 ), onda je 1( f (a1 )) = 1( f (a2 )),
tj. f ◦ 1(a1 ) = f ◦ 1(a2 ), jer je 1 preslikavanje. Pored toga, s obzirom da je
preslikavanje f ◦ 1 injektivno sledi a1 = a2 , čime je dokazano da je funkcija f
injekcija.
(b) Pretpostavmo da je f ◦1 sirjektivno preslikavanje i neka je c proizvoljan
element skupa C. Kako f ◦1 preslikava skup A u skup C, svaki element skupa
C je slika nekog elementa skupa A. Dakle za element c postoji element a ∈ A
takav da je f ◦ 1(a) = c, odnosno 1( f (a)) = c. Budući da je f preslikavanje iz
skupa A u skup B važi f (a) ∈ B, pa za element c ∈ C postoji element f (a) ∈ B
takav da je 1( f (a)) = c. Drugim rečima 1 je sirjektivno preslikavanje. u t
Zadatak 5.111. Neka je f preslikavanje iz skupa A u skup B. Dokazati da postoji
najviše jedna funkcija 1 koja preslikava skup B u skup A, takva da važi
f ◦ 1 = IA i 1 ◦ f = IB
Rešenje: Pretpostavimo suprotno od onoga što želimo da dokažemo, tj. da

postoje dve funkcije 11 i 12 koje preslikavaju skup B u skup A, takve da važi
f ◦ 11 = IA i 11 ◦ f = IB
f ◦ 12 = IA i 12 ◦ f = IB
Na osnovu zadatka 5.105. i zadatka 5.106. imamo
11 = 11 ◦ IA = 11 ◦ ( f ◦ 12 ) = (11 ◦ f ) ◦ 12 = IB ◦ 12 = 12
Dakle, postoji najviše jedno preslikavanje koje ispunjava date uslove. u

t
118 5 Funkcije
Zadatak 5.112. Neka je f preslikavanje iz skupa A u skup B. Dokazati da funkcija

f ima inverznu funkciju ako i samo ako je funkcija f bijekcija.
Rešenje: Pretpostavimo da funkcija f ima iznverznu funkciju f −1 . Neka su a1
i a2 proizvoljni elementi skupa A. Ako je f (a1 ) = f (a2 ) tada važi f −1 ( f (a1 )) =
f −1 ( f (a2 )), tj. f ◦ f −1 (a1 ) = f ◦ f −1 (a2 ). S obzirom da je f −1 inverzna funkcija
funkcije f važi f ◦ f −1 = IA , pa imamo
a1 = IA (a1 ) = f ◦ f −1 (a1 ) = f ◦ f −1 (a2 ) = IA (a2 ) = a2
Dakle, preslikavanje f je injektivno. S druge strane, neka je b proizvoljan

element skupa B. Tada je f −1 (b) element skupa A i važi f ( f −1 (b)) = f −1 ◦ f (b) =
IB (b) = b. Ovime je dokazano da za proizvoljan element skupa B postoji
element iz skupa A koji se slika u njega preslikavanjem f , tj. da je funkcija f
sirjekcija.
Obratno, neka je f bijekcija. Neka je f −1 preslikavanje iz skupa B u skup
A definisano na sledći način: Ako je b ∈ B onda
f −1 (b) = a ako i samo ako f (a) = b
S obzirom da je f sirjekcija za svaki element skupa B postoji element skupa

A koji se slika u njega preslikavanjem f . Osim toga, za svaki element skupa
B postoji samo jedan element skupa A koji se slika u njega preslikavanjem f ,
jer je f injekcija. Dakle, funkcija f −1 je dobro definisana. Neka je a proizvoljan
element skupa A tada važi f ◦ f −1 (a) = f −1 ( f (a)) = f −1 (b) = a = IA (a), odakle za-
ključujemo f ◦ f −1 = IA . S druge strane, ako je b proizvoljan element skupa B,
onda je f −1 ◦ f (b) = f ( f −1 (b)) = f (a) = b = IB (b), odnosno kompozicija funkcija
f −1 i f jednaka je IB . Na osnovu ovoga zaključujemo da je f −1 inverzna
funkcija funkcije f . u t
Zadatak 5.113. Neka je f preslikavanje iz skupa A u skup B i f −1 inverzno pres-
likavanje preslikavanja f . Dokazati da je preslikavanje f −1 bijekcija i da je f inverzno
preslikavanja preslikavanja f −1 .
Rešenje: Pretpostavimo da je f −1 : B → A inverzno preslikavanje preslika-

vanja f . Na osnovu prethodnog zadatka tada je funkcija f bijekcija. Neka su
b1 i b2 proizvoljni elementi skupa B. Ako je f −1 (b1 ) = f −1 (b2 ) onda važi
b1 = IB (b1 ) = f −1 ◦ f (b1 ) = f ( f −1 (b1 )) = f ( f −1 (b2 )) = f −1 ◦ f (b2 ) = IB (b2 ) = b2 ,
što znači da je funkcija f −1 injekcija. S druge strane ako je a ∈ A proizvoljan

element, onda je f (a) element skupa B i važi f −1 ( f (a)) = f ◦ f −1 (a) = IA (a) = a,
tj. funkcija f je sirjekcija. Budući da je preslikavanje f −1 bijekcija na osnovu
prethodnog zadatka funkcija f −1 ima inverznu funkciju. Kako za preslika-
vanje f iz A u B važi f −1 ◦ f = IB i f ◦ f −1 = IA očigledno je da je f inverzno
preslikavanje preslikavanja f −1 tj. očigledno važi ( f 1 )−1 = f . u t
Zadatak 5.114. Neka je f preslikavanje iz skupa A u skup B, i 1 preslikavanje iz

skupa B u skup C. Ako su funkcije f i 1 bijekcije dokazati da je ( f ◦ 1)−1 = 1−1 ◦ f −1 .
Rešenje: Pretpostavimo da su f i 1 bijekcije. Tada je na osnovu zadatka 5.109.
preslikavanje f ◦ 1 takodje bijekcija, pa na osnovu zadatka 5.112. f ◦ 1 ima
inverznu funkciju. Takodje, s obzirom da su f i 1 bijekcije,obe ove funkcije
imaju inverzne funkcije. Neka su f −1 i 1−1 inverzne funkcije funkcija f i 1. Na
osnovu definicije inverzne funkcije, zadatka 5.106. i zadatka 5.105. imamo

( f ◦ 1) ◦ 1−1 ◦ f 1 = f ◦ (1 ◦ (1−1 ◦ f −1 )) = f ◦ ((1 ◦ 1−1 ) ◦ f −1 )
= f ◦ (IB ◦ f −1 ) = f ◦ f −1 = IA
(1−1 ◦ f −1 ) ◦ ( f ◦ 1) = 1−1 ◦ ( f −1 ◦ ( f ◦ 1)) = 1−1 ◦ (( f −1 ◦ f ) ◦ 1)
= 1−1 ◦ (IA ◦ 1) = 1−1 ◦ 1 = IB
Pored toga 1−1 ◦ f −1 je preslikavanje iz skupa C u skup A, dakle 1−1 ◦ f −1 je

inverzno preslikavanje preslikavanja f ◦ 1 u t
Zadatak 5.115. Neka je f preslikavanje iz skupa A u skup B. Dokazati da je f
injektivno preslikavanje ako i samo ako za svaki podskup C skupa A važi C =
f 1 ( f (C)).
Rešenje: Pretpostavimo da je f injektivno preslikavanje i neka je C proizvol-
jan podskup skupa A. Budući da skup f 1 ( f (C)) sadrži sve one elemente iz
skupa A čija je slika u skupu f (C), za proizvoljan element c skupa f 1 ( f (C))
važi f (c) ∈ f (C). Pored toga, s obzirom da skup f (C) sadrži sve elemente iz
skupa B koji su jednaki slici nekog elementa iz C, imamo da postoji element
d ∈ C takav da je f (c) = f (d). Kako je f na osnovu pretpostavke injektivno
preslikavanje sledi c = d ∈ C, tj element c pripada skupu C. Ovime je dokazano
da je f 1 ( f (C)) podskup skupa C. Na osnovu zadatka 5.107. važi C ⊆ f 1 ( f (C)),
odakle zaključujemo da su skupovi C i f 1 ( f (C)) jednaki.
Obratno, pretpostavimo da za svaki podskup C skupa A važi C = f 1 ( f (C))
i neka su a1 i a2 proizvoljni elementi skupa A. Ako je f (a1 ) = f (a2 ), onda na os-
slike skupa važi f ({a1 }) = f ({a2 }), što implicira f −1 f ({a1 }) =

novu definicije
f −1
f ({a2 }) . Kako su {a1 } i {a2 } podskupovi skupa A, na osnovu pretpostavke
imamo
{a1 } = f −1 f ({a1 }) = f −1 f ({a2 }) = {a2 }.

S obzirom da skupovi {a1 } i {a2 } sadrže samo po jedan element, zaključujemo

da važi a1 = a2 , tj funkcija f je injekcija. u
t
sirjektivno preslikavanje ako i samo ako za svaki podskup D skupa B važi D =
f ( f 1 (D)).
Rešenje: Pretpostavimo da je f sirjektivno preslikavanje i neka je D proizvol-
jan podskup skupa B. Obzirom da je f sirjektivno preslikavanje, svaki ele-
ment skupa B je slika nekog elementa iz skupa A. Kako je D podskup skupa
120 5 Funkcije
B, za proizvoljan element d skupa D važi da postoji element a ∈ A takav da je

f (a) = d. Budući da skup f 1 (D) sadrži sve elemente skupa A čija slika pripada
skupu D sledi a ∈ f 1 (D). Takodje, skup f ( f −1 (D)) sadrži sve one elemente iz
skupa B koji su slike elemenata iz skupa f −1 (D). S obzirom da je a ∈ f −1 (D)
i f (a) = d imamo d ∈ f ( f −1 (D)), čime je dokazanao da je skup D podskup
skupa f ( f −1 (D)). Pored toga, na osnovu zadatke 5.108. važi f ( f −1 (D)) ⊆ D,
pa zaključujemo da su skupovi D i f ( f −1 (D)) jednaki. u t
Zadatak 5.117. Neka je f preslikavanje iz skupa A u skup B. Dokazati da za sve
podskupove C i D skupa A važi
f (C ∪ D) = f (C) ∪ f (D)
Rešenje: Neka su C i D proizvoljni podskupovi skupa A i neka je b proizvoljan

element skupa f (C ∪ D). Tada postoji element a ∈ C ∪ D takav da je f (a) = c, tj.
postoji element a koji pripada skupu C ili skupu D za koji važi f (a) = c. Ako
element a pripada skupu C onda je c ∈ f (C) a samim tim c ∈ f (C)∪ f (D). Slično
ako je a elemenat skupa D onda je c ∈ f (D) a samim tim c ∈ f (C) ∪ f (D). Dakle,
skup f (C ∪ D) je podskup skupa f (C) ∪ f (D). Obratno, ako je c proizvoljan
element skupa f (C) ∪ f (D), onda c pripada skupu f (C) ili skupu f (D). Ako je
c element skupa f (C) onda posotoji element a skupa C, a samim tim a ∈ C ∪ D,
takav da važi f (a) = c, tj. c ∈ f (C ∪ D). Slično, ako je c element skupa f (D) onda
posotoji element a skupa D, a samim tim a ∈ C ∪ D, takav da važi f (a) = c,
tj. c ∈ f (C ∪ D). Drugim rečima, skup f (C) ∪ f (D) je podskup skupa f (C ∪ D).
t
u
podskupove C i D skupa A važi
f (C ∩ D) ⊆ f (C) ∩ f (D)
Rešenje: Neka su C i D proizvoljni podskupovi skupa A i neka je c proizvoljan

element skupa f (C ∩ D). Tada, postoji element a koji pripada skupu C ∩ D
takav da važi f (a) = c, tj. postoji element a koji pripada i skupu C i skupu D za
koji važi f (a) = c. Kao posledicu ovoga imamo da element c pripada i skupu
f (C) i skupu f (D), a samim tim i njihovom preseku. Dakle skup f (C ∩ D) je
podskup skupa f (C) ∩ f (D). u t
podskupove C i D skupa B važi
f −1 (C ∩ D) = f −1 (C) ∩ f −1 (D)
Rešenje: Neka su C i D proizvoljni podskupovi skupa B. Skup f −1 (C ∩ D)

sadrži sve one elemente skupa A čije slike pripadaju skupu C ∩ D. Dakle,
ako je a proizvoljan element skupa f −1 (C ∩ D), onda je f (a) element skupa
C ∩ D, tj. f (a) ∈ C i f (a) ∈ D odakle na osnovu definicije inverzne slike skupa
sledi a ∈ f −1 (C) i a ∈ f −1 (D), odnosno a ∈ f −1 (C) ∩ f −1 (D). Drugim rečima,

skup f −1 (C ∩ D) je podskup skupa f −1 (C) ∩ f −1 (D). S druge strane, ako je a
proizvoljan element skupa f −1 (C) ∩ f −1 (D), onda a pripada i skupu f −1 (C) i
skupu f −1 (D), odakle na osnovu definicije inverzne slike skupa važi f (a) ∈ C i
f (a) ∈ D, a samim tim i f (a) ∈ C∩D, tj. a ∈ f −1 (C∩D). S obzirom da proizvoljan
element skupa f −1 (C) ∩ f −1 (D) pripada skupu f −1 (C ∩ D) sledi da je skup
f −1 (C) ∩ f −1 (D) podskup skupa f −1 (C ∩ D). u t

f −1 (C ∪ D) = f −1 (C) ∪ f −1 (D)
Rešenje: Neka su C i D proizvoljni podskupovi skupa B. Skup f −1 (C ∪ D)

sadrži sve one elemente skupa A čije slike pripadaju skupu C ∪ D. Drugi
rečima, ako je a proizvoljan element skupa f −1 (C ∪ D), onda je f (a) element
skupa C ∪ D, tj. element f (a) pripada skupu C ili skupu D, odakle na osnovu
definicije inverzne slike skupa sledi a ∈ f −1 (C) ili a ∈ f −1 (D), odnosno a ∈
f −1 (C) ∪ f −1 (D). Ovim je dokazano da je skup f −1 (C ∪ D) podskup skupa
f −1 (C) ∪ f −1 (D). Obratno, ako je a proizvoljan element skupa f −1 (C) ∪ f −1 (D),
onda a pripada skupu f −1 (C) ili skupu f −1 (D), odakle na osnovu definicije
inverzne slike skupa važi f (a) ∈ C ili f (a) ∈ D, odnosno f (a) ∈ C ∪ D, što je
ekvivalentno sa a ∈ f −1 (C∩D). Budući da proizvoljan element skupa f −1 (C)∪
f −1 (D) pripada skupu f −1 (C ∪ D) sledi da je skup f −1 (C) ∪ f −1 (D) podskup
skupa f −1 (C ∪ D). u t

f −1 (C \ D) = f −1 (C) \ f −1 (D)
Rešenje: Neka su C i D proizvoljni podskupovi skupa B. Ako je a proizvoljan

element skupa f −1 (C\D), tada na osnovu definicije inverzne slike skupa C\D
važi da element f (a) pripada skupu C i ne pripada skupu D. Na osnovu
definicije inverzne slike skupa odavde sledi da element a pripada skupu
f −1 (C) i ne pripada skupu f −1 (D), tj. a ∈ f −1 (C) \ f −1 (D). Obratno, ako je a
proizvoljan element skupa f −1 (C) \ f −1 (D) to znači da a pripada skupu f −1 (C)
i ne pripada skupu f −1 (D). Drugim rečima, element f (a) pripada skupu C i
ne pripada skupu D, što implicira a ∈ f −1 (C \ D). u t
injektivno preslikavanje ako i samo ako za sve podskupove C i D skupa A važi
f (C ∩ D) = f (C) ∩ f (D)
Rešenje: Pretpostavimo da je f injektivno preslikavanje i neka je b proizvoljan

element skupa f (C) ∩ f (D). Tada element b pripada i skupu f (C) i skupu
122 5 Funkcije
f (D), tj. postoje elementi c ∈ C i d ∈ D takvi da važi f (c) = b i f (d) = b. Kako je

f (c) = f (d) na osnovu injektivnosti preslikavanja f sledi c = d. Dakle, postoji
element c ∈ C ∩ D takav da važi f (c) = b, tj. element b pripada skupu f (C ∩ D).
Kao posledicu ovoga imamo da je skup f (C) ∩ f (D) podskup skupa f (C ∩ D).
Takodje, na osnovu prethodnog zadatka skup f (C ∩ D) je podskup skupa
f (C) ∩ f (D), pa zaključujemo da su skupovi f (C ∩ D) i f (C) ∩ f (D) jednaki.
Obratno, pretpostavimo da za sve podskupove C i D skupa A važi f (C ∩
D) = f (C) ∩ f (D) i neka su a1 i a2 proizvoljni elementi skupa A. Ako je f (a1 ) =
f (a2 ), onda važi
f ({a1 }) = { f (a1 )} = { f (a2 )} = f ({a2 })
Kao posledicu ovoga i pretpostavke dobijamo
f ({a1 } ∩ {a2 }) = f ({a1 }) ∩ f ({a2 }) = { f (a1 )},
što implicira da je skup f ({a1 } ∩ {a2 }) neprazan. Budući da je skup f ({a1 } ∩ {a2 })
slika skupa {a1 } ∩ {a2 }, sledi da skup {a1 } ∩ {a2 } takodje mora biti neprazan,
odnosno da su elementi a1 i a2 jednaki. Drugim rečima f je injektivno pres-
likavanje. u t
injektivno preslikavanje ako i samo ako za svaki podskup C skupa A važi
f (A \ C) ⊆ B \ f (C)

jan podskup skupa A. Skup f (A \ C) sadrži sve one elemente skupa B koji
su slike nekih elemenata skupa A \ C. Shodno tome, ako je b proizvoljan ele-
ment skupa f (A \ C), onda b pripada skupu B i postoji element a koji pripada
skupu A i ne pripada skupu C takav da je f (a) = b. Dakle, da bi dokazali
da je b elemenat skupa B \ f (C) potrebno je da dokažemo da b ne pripada
skupu f (C). Ovo važi, jer kada bi b = f (a) bio element skupa f (C), onda bi na
osnovu injektivnosti preslikavanja f sledilo a ∈ C, što je nemoguće.
Obratno, pretpostavimo da za svaki podskup C skupa A važi f (A \ C) ⊆
B\ f (C) i neka su a1 i a2 proizvoljni elementi skupa A za koje važi f (a1 ) = f (a2 ).
Da bi dokazali injektivnost preslikavanja f potrebno je da dokažemo da su
tada elementi a1 i a2 jednaki. Ovo važi, jer kada bi elementi a1 i a2 bili ražliciti,
onda bi a2 bio element skupa A \ {a1 } odakle bi na osnovu pretpostavke važilo
f (a1 ) = f (a2 ) ∈ B \ f ({a1 }), što je nemoguće. Dakle funkcija f je injektivna. u
t

sirjektivno preslikavanje ako i samo ako za svaki podskup C skupa A važi
B \ f (C) ⊆ f (A \ C)
Rešenje: Pretpostavimo da je f sirjektivno preslikavanje i neka je C proizvol-

jan podskup skupa A. Tada za proizvoljan element b skupa B \ f (C) važi b ∈ B
i b < f (C), tj. b pripada skupu B i b nije slika nijednog elementa skupa C. Na
osnovu sirjektivnosti preslikavanja f sledi da postoji element a ∈ A takav da
je f (a) = b. Kako b nije slika nijednog elementa iz skupa C imamo a ∈ A \ C, tj.
b ∈ f (A \ C).
Obratno, pretpostavimo da za svaki podskup C skupa A važi B \ f (C) ⊆
f (A\C). S obzirom da je prazan skup podskup skupa A za njega važi inkluzija
B\ f (∅) ⊆ f (A\ ∅), tj. važi B ⊆ f (A). Ako je b proizvoljan element skupa B, onda
na osnovu B ⊆ f (A) sledi da je b ∈ f (A), odnosno da postoji a ∈ A takav da je
b = f (a). Dakle preslikavanje f je sirjektivno. u t
bijekcija ako i samo ako za svaki podskup C skupa A važi

f C = f (C)
Rešenje: Pretpostavimo da je preslikavanje f bijekcija, tj. da je preslikavanje

f injektivno i sirjektivno i neka je C proizvoljan podskup skupa A. Tada na
osnovu zadatka 5.123. važi f C ⊆ f (C). Slično, na osnovu zadatka 5.124.

sledi f (C) ⊆ f C , pa zaključujemo da su skupovi f (C) i f C jednaki.

Obratno, pretpostavimo da za svaki podskup C skupa A važi f C = f (C).

Tada za svaki podskup C skupa A važi f C ⊆ f (C), tj. f (A \ C) ⊆ B \ f (C)
odakle na osnovu zadatka 5.123. sledi da je f injektivno preslikavanje. Slično
za svaki skup C ⊆ A važi f (C) ⊆ f C , tj. B \ f (C) ⊆ f (A \ C) odakle na osnovu
zadatka 5.124. sledi da je preslikavanje f sirjektivno. S obzirom da je f
injektivno i sirjektivno preslikavanje imamo da je preslikavanje f bijekcija.
t
u

injekcija ako i samo ako za svaki skup C važi
(∀1, h : C → A) 1 ◦ f = h ◦ f ⇒ 1 = h


jan skup i 1 i h proizvoljna preslikavanja iz skupa C u skup A. Ako je
1 ◦ f = h ◦ f tada na osnovu definicije jednakosti preslikavanja za svako c
iz skupa C važi 1 ◦ f (c) = h ◦ f (c), tj. f (1(c)) = f (h(c)). Na osnovu injektivnosti
preslikavanja f tada za svako c ∈ C važi 1(c) = h(c), pa kako preslikavanja 1 i
h imaju iste domene i kodomene, zaključujemo da važi 1 = h.
Obratno, pretpostavimo da za svaki skup C i svake dve funkcije 1 i h iz
skupa C u skup A važi da ako je 1 ◦ f = h ◦ f onda je 1 = h i neka su a1 i
a2 proizvoljni elementi skupa A. Ako je f (a1 ) = f (a2 ) tada za funkcije 1 i h
iz skupa C u skup A definisane sa 1(c) = a1 i h(c) = a2 , za svako c ∈ C, važi
1 ◦ f = h ◦ f jer obe funkcije 1 ◦ f i h ◦ f preslikavaju skup C u skup B i za
svako c ∈ C važi
124 5 Funkcije
1 ◦ f (c) = f (1(c)) = f (a1 ) = f (a2 ) = f (h(c)) = h ◦ f (c).
Tada, na osnovu pretpostavke imamo da su funkcije 1 i h jednake, tj. da za

svako c ∈ C važi 1(c) = h(c). S obzirom da je slika svakog elementa skupa C
preslikavanjem 1 jednaka a1 , a slika svakog elementa skupa C preslikavanjem
h jednaka a2 imamo a1 = a2 . Dakle funkcija f je injekcija. u
t
sirjekcija ako i samo ako za svaki skup C važi
(∀1, h : B → C) f ◦ 1 = f ◦ h ⇒ 1 = h

Rešenje: Pretpostavimo da je funkcija f sirjektivna i neka je C proizvoljan

skup i 1 i h proizvoljna preslikavanja iz skupa B u skup C. Ako je f ◦ 1 = f ◦ h
tada na osnovu definicije jednakosti preslikavanja za svako a iz skupa A
važi f ◦ 1(a) = f ◦ h(a), tj. 1( f (a)) = h( f (a)). S obzirom da funkcije 1 i h imaju
iste domene i kodomene da bi pokazali da su ove funkcije jednake potrebno
je da dokažemo da za svaki element b skupa B važi 1(b) = h(b). Ako je b
proizvoljan element skupa B, tada na osnovu sirjektivnosti preslikavanja f
važi da postoji element a ∈ A takav da je f (a) = b, pa važi
1(b) = 1( f (a)) = f ◦ 1(a) = f ◦ h(a) = h( f (a)) = h(b)
na osnovu čega zaključujemo da su funkcije 1 i h jednake.

Obratno, pretpostavimo da za svaki skup C i svake dve funkcije 1 i h iz
skupa B u skup C važi da ako je f ◦ 1 = f ◦ h onda je 1 = h. Funkcija f jeste
sirjekcija jer bi u suprotnom postojao element b iz skupa B koji nije slika ni
jednog elementa iz skupa A, što za posledicu ima da postoji skup C = {1, 2},
funkcija 1 iz skupa B u skup C koja sve elemente skupa B slika u 1, i funkcija
h iz skupa B u skup C koja sve elemente iz skupa B osim elementa b slika u
1 ∈ C dok element b slika u 2 ∈ C za koje očigledno važi f ◦ 1 = f ◦ h i 1 , h.
t
u
5.3. Ekvivalentni skupovi
Konačne skupove možemo intuitivno uporedjivati po broju njihovih eleme-

nata i govoriti da jedan skup ima ili nema isti broj elemenata kao neki drugi
skup. Konkretno, dva konačna skupa imaju isti broj elemenata ako i samo
ako postoji bijekcija izmedju ovih skupova. Ovaj koncept je kasnije proširen
na sve skupove.
Definicija 5.33. Skup A je ekvivalentan sa skupom B, u oznaci A ∼ B, ako postoji
bijekcija f iz skupa A u skup B.
Kažemo još da je skup A ekvipotentan sa skupom B, odnosno da je A iste
moći sa skupom B. Za skup kažemo da je beskonačan ako je ekvipotentan sa
5.3. Ekvivalentni skupovi 125
nekim svojim pravim podskupom. Ako skup nije beskonačan, onda kažemo
da je on konačan.
Za neki skup A kažemo da je prebrojiv ako je ili konačan, ili je ekviva-
lentan skupu N prirodnih brojeva. Pri tome skupove ekvivalentne skupu
N prirodnih brojeva nazivamo prebrojivo beskonačnim. Skupove koji nisu
prebrojivi nazivamo neprebrojivim skupovima.

(a) A∼A
(b) Ako je A ∼ B, onda je B ∼ A
(c) Ako je A ∼ B i B ∼ C, onda je A ∼ C
Rešenje: (a) Za proizvoljan skup A identička funkcija IA preslikava skup A u
skup A. Ova funkcija je injekcija jer za svaka dva elementa a1 i a2 iz skupa A
važi ako je f (a1 ) = f (a2 ), onda je a1 = f (a1 ) = f (a2 ) = a2 . Takodje, funkcija IA
je sirjekcija jer za svaki element a ∈ A važi da je on slika istog tog elementa
preslikavanjem IA . Dakle, za proizvoljan skup A postoji bijekcija iz skupa A
u isti taj skup. Drugim rečima skup A je ekvivalentan skupu A.
(b) Pretpostavimo da je skup A ekvivalentan sa skupom B. Tada postoji
preslikavanje f iz skupa A u skup B koje je bijekcija. Na osnovu zadatka 5.112.
tada postoji inverzna funkcija f −1 : B → A funkcije f . Takodje, na osnovu
zadatka 5.113. funkcija f −1 je bijekcija, što znači da je skup B ekvivalentan sa
skupom A.
(c) Pretpostavimo da je skup A ekvivalentan sa skupom B i da je skup B
skvivalentan sa skupom C. Tada, na osnovu definicije ekvivalentnih skupova
postoje preslikavanja f : A → B i 1 : B → C koja su bijekcije. Na osnovu zadatka
5.109.(c) preslikavanje f ◦ 1 koje preslikava skup A u skup C jeste bijekcija.
Dakle, skupovi A i C su ekvivalentni. u t
(a) A×B ∼ B×A
(b) (A × B) × C ∼ A × (B × C)
Rešenje: (a) Neka je funkcija f : A × B → B × A definisana sa
f ((a, b)) = (b, a)
za svaki par elemenata (a, b) ∈ A × B. Jednostavno se dokazuje da je ovako

definisana funkcija bijekcija iz skupa A × B u skup B × A.
(b) Slično kao u delu (a) neka je 1 : (A × B) × C → A × (B × C) definisana sa:
f (((a, b), c)) = (a, (b, c))
za svaki element ((a, b), c) ∈ (A × B) × C. Jednostavno se dokazuje da je ovako

definisana funkcija bijekcija iz skupa (A × B) × C u skup A × (B × C). u t
126 5 Funkcije
Zadatak 5.130. Neka su A i B proizvoljni skupovi. Ako su skupovi A i B ekvi-

valentni dokazati da je partitivni skup skupa A, P(A), ekvivalentan sa partitivnim
skupom skupa B.
Rešenje: Pretpostavimo da su skupovi A i B ekvivalentni. Na osnovu defini-
cije, tada postoji funkcija f iz skupa A u skup B koja je bijekcija. Definišimo
funkciju 1 : P(A) → P(B) na sledeći način:
1(C) = {b ∈ B k (∃c ∈ C) f (c) = b}
za svaki podskup C skupa A. Ovako definisana funkcija je bijekcija iz skupa

P(A) u skup P(B). Zaista, ako su C1 i C2 proizvoljni podskupovi skupa A
za koje važi 1(C1 ) = 1(C2 ) tada na osnovu definicije preslikavanja 1 važi
f (C1 ) = f (C2 ). Odavde na osnovu zadatka 5.115. imamo
C1 = f −1 ( f (C1 ) = f −1 ( f (C2 ) = C2
što znači da je funkcija 1 injekcija. Takodje, za proizvoljan skup D ∈ P(B),

skup
C = f −1 (D) = {a ∈ A k f (a) ∈ D}
pripada partitivnom skupu skupa A i važi
1(C) = f ( f −1 (D)) = D,
što znači da je funkcija 1 sirjekcija. u

t
Zadatak 5.131. Neka su A, B, C i D proizvoljni skupovi. Ako su skupovi A i B i

skupovi C i D ekvivalentni dokazati da je skup A × C ekvivalentan sa skupom B × D.
Rešenje: Pretpostavimo da su skupovi A i B i skupovi C i D ekvivalentni. Na
osnovu definicije, tada postoje funkcije f iz skupa A u skup B i 1 iz skupa C
u skup D koje su bijekcije. Definišimo funkciju h : A × C → B × D na sledeći
način:
h((a, c)) = ( f (a), 1(c))
za svaki par (a, c) ∈ A × C. Ovako definisana funkcija je bijekcija iz skupa A × C
u skup B×D. Zaista, ako su (a1 , c1 ) i (a2 , c2 ) proizvoljni podskupovi skupa A za
koje važi h((a1 , c1 )) = h((a2 , c2 )) tada na osnovu definicije preslikavanja h važi
( f (a1 ), 1(c1 )) = ( f (a2 ), 1(c2 )), tj. f (a1 ) = f (a2 ) i 1(c1 ) = 1(c2 ). Na osonovu činjenice
da su funkcije f i 1 injekcije sledi a1 = a2 i c1 = c2 , odnosno (a1 , c1 ) = (a2 , c2 ).
Takodje, za proizvoljan element (b, d) ∈ B × D, par ( f −1 (b), 1−1 (d)) pripada
skupu A × C i važi
h(( f −1 (b), 1−1 (d))) = ( f ( f −1 (b)), 1(1−1 (d))) = (b, d)
što znači da je funkcija h sirjekcija. u

t
5.3. Ekvivalentni skupovi 127
Zadatak 5.132. Neka su A, B i C proizvoljni skupovi. Ako su skupovi A i B ekviva-

lentni dokazati da je skup CA svih preslikavanja iz skupa C u skup A ekvivalentan
sa skupom CB svih preslikavanja iz skupa C u skup B.
Rešenje: Pretpostavimo da su skupovi A i B ekvivalentni. Na osnovu defini-
cije, tada postoji funkcija f iz skupa A u skup B koja je bijekcija. Definišimo
funkciju F : CA → CB na sledeći način:
F(1) = 1 ◦ f
za svako preslikavanje 1 : C → A. Dokazaćemo da je ovako definisana funkcija

bijekcija iz skupa CA u skup CB . Ako su 11 i 12 proizvoljna preslikavanja
iz skupa C u skup A za koja važi F(11 ) = F(12 ) tada na osnovu definicije
preslikavanja F važi 11 ◦ f = 12 ◦ f . Na osonovu zadatka 5.126. i činjenice
da je funkcija f injekcija sledi 11 = 12 . Drugim rečima funkcija F je injekcija.
Takodje, za proizvoljnu funkciju h : C → B, funkcija h ◦ f −1 preslikava skup
C u skup A i važi
F(h ◦ f −1 ) = (h ◦ f −1 ) ◦ f = h ◦ ( f −1 ◦ f ) = h ◦ IB = h
čime smo dokazali da je funkcija F sirjekcija. u

t
Zadatak 5.133. Neka su A, B i C proizvoljni skupovi. Dokazati da je Dekartov

proizvod skupa svih preslikavanja iz skupa C u skup A, u oznaci AC , sa skupom
svih preslikavanja iz skupa C u skup B, u oznaci BC , ekvivalentan sa skupom svih
preslikavanja iz skupa C u skup A × B, u oznaci (A × B)C .
Rešenje: Definišimo preslikavanje F : CA × CB → (A × B)C na sledeći način:
F(( f, 1))(c) = ( f (c), 1(c))
za svaki par preslikavanja ( f, 1) ∈ CA × CB i svako c ∈ C. Dokazaćemo da je

ovako definisana funkcija bijekcija iz skupa CA × CB u skup (A × B)C . Ako
su ( f1 , 11 ) ∈ CA × CB i ( f2 , 12 ) ∈ CA × CB proizvoljni parovi preslikavanja za
koja važi F(( f1 , 11 )) = F(( f2 , 12 )) tada na osnovu definicije preslikavanja F
važi ( f1 (c), 11 (c)) = ( f2 (c), 12 (c)) za svako c ∈ C, odnosno f1 = f2 i 11 = 12 . Kao
posledicu ovoga i definicije uredjenog para imamo ( f1 , 11 ) = ( f2 , 12 ). Drugim
rečima funkcija F je injekcija. Nije teško dokazati da je funkcija F takodje i
sirjekcija, na osnovu čega zaključujemo da su dati skupovi ekvivalentni. u t
Literatura
1. J. A. Anderson, Diskretna matematika sa kombinatorikom, Računarski

fakultet, Beograd, i CET, Beograd, 2005.
2. M. Ben-Ari, Mathematical Logic for Computer Science, Springer-Verlag,
London, 2012.
3. K. Došen, Osnovna logika, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2013.
4. S. S. Epp, Discrete mathematics wirh application, Brooks/Cole Cengage
Learning, Boston, 2010
5. N. Ikodinović, Uvod u matematičku logiku, Univerzitet u Beogradu,
Beograd, 2014.
6. C. Ghidini, L. Serafini, Mathematical logic exercises, Anno Accademico
2013-2014.
7. P. Janičić, Matematička logika u računarstvu, Univerzitet u Beogradu,
Beograd, 2005.
8. S.C. Kleene, Mathematical logic, John Willey & Sons, New York, 1967.
9. Ž. Kovijanić Vukićević, S. Vujošević, Uvod u logiku, Univerzitet Crne
Gore, Podgorica, 2009.
10. S. Lipschutz, Set theory and related topics, Schaum’s outline series,
McGraw-Hill Book Comp., New York, 1964.
11. R. Sz. Madarasz , Matematička logika, Prirodno-matematički fakultet u
Novom Sadu, Novi Sad, 2012.
12. E. Mendelson, Introduction to Mathematical Logic, Chapman & Hall,
London, 1997.
13. S. Milić, Elementi matematičke logike i teorije skupova, Institut za
matematiku, Novi Sad, 1981.
14. Z. Ognjanović, Nenad Krdžavac, Uvod u teorijsko računarstvo, Uni-
verzitet u Beogradu, Beograd, 2004.
15. M. Prešić, S. Prešić, Uvod u matematičku logiku, teorija i zadaci, Matem-
atički institut, Beograd, 1979.
129
130 Literatura
16. S. Prešić, Elementi matematičke logike, Zavod za izdavanje udžbenika,

Beograd, 1972.
17. P. Suppes, Introduction to logic, Van Nostrand Reinhold Comp., New
York, 1969.
18. B. Šešelja, A. Tepavčević, Algebra 1 sa logičkim uvodom, teorija i zadaci,
Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2004.
19. G. Vojvodić, Predavanja iz matematičke logike, Prirodno-matematički
fakultet u Novom Sadu, Novi Sad, 2007.
20. M. Vučković, Matematička logika 1, Sveučilište u Zagrebu, Zagreb, 2007.

Logika

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Logika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Zorana Jančić

Matematička logika i teorija

Zbirka zadataka pred Vama nastala je kao rezultat višegodišnjeg izvodjenja

izmedju relacija, svojstva relacija, uredjeni skupovi i faktor skupovi su

Iskazna logika, takodje poznata kao propoziciona logika, je grana logike

1.1. Iskazi i iskazne formule

(b) Označimo sa p prost iskaz "Ana je pametna", dok ćemo sa q označiti

Zadatak 1.5. Sledeće rečenice prevesti na jezik iskazne logike:

Rešenje: (a) Iskaz "Kristina je jedina položila ispit iz Logike" ekvivalentan je

Logike" i "Andjela i Branko položili ispit iz Logike" pa ga možemo zapisati

1.2. Istinitosna vrednost iskazne formule

Opšte je poznato da istinitost složenih rečenica prirodnog jezika zavisi kako

formule je pravilo po kojem se svakoj iskaznoj formuli pridružuje tačno jedna

Rešenje: Označimo iskaznim slovom p iskaz "U kovčegu A se nalazi blago",

tačna. Odgovor je potvrdan, a jedina valuacija u kojoj je formula tačna je

((p ⇒ (¬q ∨ ¬r)) ∧ (r ⇒ t) ∧ ((s ∧ q) ⇒ p) ∧ q) ⇒ ¬r.

Korišćenjem bilo kog metoda za ispitivanje da li je formula tautologija dolaz-

(p1 ∧ ¬p2 ∧ ¬p3 ) ∨ (¬p1 ∧ p2 ∧ ¬p3 ) ∨ (¬p1 ∧ ¬p2 ∧ p3 ) (1.1)

2. Samo jedan od ovih natpisa je tačan; dok su druga dva netačna

(¬p1 ∧ ¬¬p2 ∧ ¬p2 ) ∨ (¬¬p1 ∧ ¬p2 ∧ ¬p2 ) ∨ (¬¬p1 ∧ ¬¬p2 ∧ p2 ) (1.2)

Poslednja formula je ekvivalentna sa formulom:

(p1 ∧ ¬p2 ) ∨ (p1 ∧ p2 ) (1.3)

(p ∧ ¬q ∧ ¬r) ∨ (¬p ∧ q ∧ ¬r) ∨ (¬p ∧ ¬q ∧ r) (1.4)

2. "Bar jedan od natpisa je tačan"

3. "Bar jedan od natpisa je netačan"

¬p ∨ ¬¬q ∨ ¬¬q (1.6)

Rešenje: Označimo sa p, q i r sledeće iskaze:

¬(p ∧ (r ⇒ q)) (1.7)

¬(¬p ∧ ¬r) (1.9)

¬(p ∧ ¬q) (1.11)

1.3. Zadovoljive i valjane iskazne formule

Za iskaznu formulu kažemo da je zadovoljiva, ako postoji bar jedna valu-

Zadatak 1.13. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A i B važi: Ako su A i B

Rešenje: Neka su A i B semantički ekvivalentne fomule i neka je formula A

Rešenje: Pored metoda istinitosne tablice, jedan od metoda za ispitivanje da

pretpostavka da formula nije tautologija zapravo znači da postoji bar jedna

što je u kontradikciji sa pretpostavkom, pa zaključujemo da je polazna for-

v((((p ⇒ q) ⇒ (¬r ⇒ ¬s)) ⇒ r) ⇒ t) =

što je u kontradikciji sa pretpostavkom, pa zaključujemo da je polazna for-

Zadatak 1.16. Dokazati da su sledeće iskazne formule tautologije:

F(>) = (> ∧ q) ∨ (q ∧ r) ∨ (> ∧ r) ⇔ (> ∨ q) ∧ (q ∨ r) ∧ (> ∨ r)

2. |= F(>) ako i samo ako važi

|= (φ(> ∨ q) ⇔ φ(>) ∨ φ(q)) ⇔ (φ(> ∧ q) ⇔ φ(>) ∧ φ(q))

Razlikujemo dva slučaja:

|= (> ⇔ > ∨ φ(q)) ⇔ (φ(q) ⇔ > ∧ φ(q)) akko

II slucaj: Ako je φ(>) = ⊥ imamo

|= (⊥ ⇔ ⊥ ∨ φ(q)) ⇔ (φ(q) ⇔ ⊥ ∧ φ(q)) akko

1.4. Semantička posledica i neprotivrečan skup iskaznih

ne postoji ni jedna valuacija u kojoj su sve formule iz skupa {A1 , A2 , ..., An }

Rešenje: Neka su A, B i C proizvoljne iskazne formule. Ako je formula A

Rešenje: Neka su A1 , A2 , ..., An i A proizvoljne iskazne formule. Ako je for-

Zadatak 1.22. Dokazati da za proizvoljne iskazne formule A i B važi

Rešenje: Neka su A i B proizvoljne iskazne formule. Da bi dokazali da je B

Rešenje: Neka su A i B proizvoljne iskazne formule. Slično kao u prethod-

v(A ⇒ B) = v(A) ⇒ v(B) = > ⇒ ⊥ = ⊥,

što je u nemoguće jer imamo v(A ⇒ B) = >. Dakle formula ¬A je tačna

1.5. Disjunktivna i konjunktivna normalna forma

(a11 ∨ a12 ∨ · · · ∨ a1n1 ) ∧ (a21 ∨ a22 ∨ · · · ∨ a2n2 ) ∧ · · · ∧ (ak1 ∨ ak2 ∨ · · · ∨ aknk )

(a11 ∧ a12 ∧ · · · ∧ a1n1 ) ∨ (a21 ∧ a22 ∧ · · · ∧ a2n2 ) ∨ · · · ∨ (ak1 ∧ ak2 ∧ · · · ∧ aknk )

Tvrdjenje 1.1. Za proizvoljnu funkciju f : {>, ⊥}n → {>, ⊥} važi

Dokaz: Neka je f : {>, ⊥}n → {>, ⊥} proizvoljna funkcija i neka su x1 , . . . , xn

Dakle, vrednost desne strane date jednakosti postaje

čime je dokazana tražena jednakost. u

Dokaz: Ovo tvrdjenje je direktna posledica prethodnog tvrdjenja, pa njegov