2.2.

Valjanost i zadovoljivost predikatske formule 49

Rešenje: Neka je D = (D, φ) interpretacija sa konačnim domenom D = {a, b}.

Na osnovu zadatka 2.48.(b) data formula je u interpretaciji D = (D, φ) ekvi-
valentna sa formulom





Q(a, a) ∧ (∃y) Q(a, y) ⇒ ¬Q(y, a) ∧ Q(b, b) ∧ (∃y) Q(b, y) ⇒ ¬Q(y, b)

Obzirom da ova formula predstavlja konjunkciju izmedju dve predikatske

formule, ona je tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako važi


Q(a, a) ∧ (∃y) Q(a, y) ⇒ ¬Q(y, a)
Q(b, b) ∧ (∃y) Q(b, y) ⇒ ¬Q(y, b) .

Sličnim rezonovanjem dolazimo do zaključka da je formula

(∀x) Q(x, x) ∧ (∃y) Q(x, y) ⇒ ¬Q(y, x)

tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako važi

1. |=D Q(a, a)
|=D (∃y) Q(a, y) ⇒ ¬Q(y, a)


2.
3. |=D Q(b, b)
|=D (∃y) Q(b, y) ⇒ ¬Q(y, b)


4.
Na osnovu zadatka 2.48.(a) formula


(∃y) Q(a, y) ⇒ ¬Q(y, a)

je u interpretaciji D = (D, φ) ekvivalentna sa formulom

(Q(a, a) ⇒ ¬Q(a, a)) ∨ (Q(a, b) ⇒ ¬Q(b, a))

dok je formula

(∃y) Q(b, y) ⇒ ¬Q(y, b)
u interpretaciji D = (D, φ) ekvivalentna sa formulom

(Q(b, a) ⇒ ¬Q(a, b)) ∨ (Q(b, b) ⇒ ¬Q(b, b))

Primetimo da ako su formule Q(a, a) i Q(b, b) tačne u interpretaciji D = (D, φ)

onda su formule Q(a, a) ⇒ ¬Q(a, a) i Q(b, b) ⇒ ¬Q(b, b) netačne u toj inter-
pretaciji. Na osnovu ovoga imamo da je data formula tačna u interpretaciji
D = (D, φ) ako i samo ako važi
1. |=D Q(a, a)
2. |=D Q(a, b) ⇒ ¬Q(b, a)
3. |=D Q(b, b)
4. |=D Q(b, a) ⇒ ¬Q(a, b)
Ova četiri uslova su ispunjena ako je relacijski simbol Q interpretiran na
sledeći način
50 2 Predikatska logika

φ(Q) = {(a, a), (b, b)}

Dakle, postoji interpretacija sa domenom D = {a, b} u kojoj je data formula
tačna. u
t
Zadatak 2.51. Ispitati da li postoji interpretacija sa domenom D = {a, b} u kojoj je
formula

(∀x)(∃y) R(x, x) ⇒ R(x, f (y))
tačna ako je interpretacija funkcijskog simbola f data sa:
!
ab
φ( f ) =
ba

Rešenje: Neka je D = (D, φ) interpretacija koja ispunjava uslove zadatka. Na

osnovu zadatka 2.48.(c) data formula je u interpretaciji D = (D, φ) ekviva-
lentna sa formulom

((R(a, a) ⇒ R(a, b)) ∨ (R(a, a) ⇒ R(a, a)))∧((R(b, b) ⇒ R(b, b)) ∨ (R(b, b) ⇒ R(b, a)))

Drugim rečima data formula je tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo

ako važi
1. |=D (R(a, a) ⇒ R(a, b)) ∨ (R(a, a) ⇒ R(a, a))
2. |=D (R(b, b) ⇒ R(b, b)) ∨ (R(b, b) ⇒ R(b, a))
S obzirom da je formula R(a, a) ⇒ R(a, a) tačna bez obzira da li formula R(a, a)
tačna ili ne, imamo da su uslovi 1. i 2, ispunjeni za svaku interpretaciju
D = (D, φ) koja ispunjava uslove zadatka. Drugim rečima, data formula je
tačna u svakoj interpretaciji koja ispunjava uslove zadatka. u t
Zadatak 2.52. Ispitati da li postoji interpretacija sa domenom D = {a, b, c} u kojoj
je formula



(∀x) (∀y) ¬P(y, f (x)) ∨ Q(x, y) ∧ Q(x, x) ∧ (∃z)P( f (z), z)

tačna ako je interpretacija funkcijskog simbola f data sa:

!
abc
φ( f ) =
bca

Rešenje: Neka je D = (D, φ) interpretacija koja ispunjava uslove zadatka. S

obzirom da data formula predstavlja konjukciju izmedju predikatske for-
mule


(∀x) (∀y) ¬P(y, f (x)) ∨ Q(x, y) ∧ Q(x, x)
i predikatske formule
(∃z)P( f (z), z),
ona je tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako su obe ove formule
tačne u interpretaciji D = (D, φ). Takodje, formula
2.2. Valjanost i zadovoljivost predikatske formule 51



(∀x) (∀y) ¬P(y, f (x)) ∨ Q(x, y) ∧ Q(x, x)

je na osnovu zadatka 2.48.(b) u interpretaciji D = (D, φ) ekvivalentna sa for-

mulom koja predstavlja konjunkciju sledećih predikatskih formula


(∀y) ¬P(y, b) ∨ Q(a, y) ∧ Q(a, a)


(∀y) ¬P(y, c) ∨ Q(b, y) ∧ Q(b, b)


(∀y) ¬P(y, a) ∨ Q(c, y) ∧ Q(c, c)

Slično, formula (∃z)P( f (z), z) je na osnovu zadatka 2.48.(a) u interpretaciji

D = (D, φ) ekvivalentna sa formulom

P(b, a) ∨ P(c, b) ∨ P(a, c)

Dakle, data formula je tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako su

ispunjeni sledeći uslovi
1. |=D (¬P(a, b) ∨ Q(a, a)) ∧ (¬P(b, b) ∨ Q(a, b)) ∧ (¬P(c, b) ∨ Q(a, c))
2. |=D Q(a, a)
3. |=D (¬P(a, c) ∨ Q(b, a)) ∧ (¬P(b, c) ∨ Q(b, b)) ∧ (¬P(c, c) ∨ Q(b, c))
4. |=D Q(b, b)
5. |=D (¬P(a, a) ∨ Q(c, a)) ∧ (¬P(b, a) ∨ Q(c, b)) ∧ (¬P(c, a) ∨ Q(c, c))
6. |=D Q(c, c)
7. |=D P(b, a) ∨ P(c, b) ∨ P(a, c)
Ovih sedam uslova je ispunjeno u interpretaciji kod koje je relacijski simbol
Q interpretiran sa

φ(Q) = {(a, a), (b, b), (c, c), (a, b), (a, c), (b, a), (b, c), (c, a), (c, b)}

a relacijski simbol P interpretiran na sledeći način

φ(P) = {(b, a)}

Dakle, postoji interpretacija koja ispunjava uslove zadatka, takva da je u njoj

tačna data formula. u t
Zadatak 2.53. Ispitati da li postoji interpretacija sa domenom D = {a, b} u kojoj je
formula



(∀x) R(x, x) ∧ (∀y) R( f (x), y) ⇒ Q( f (y), x) ∧ (∃z)¬Q( f (z), f (x))

tačna ako je interpretacija funkcijskog simbola f data sa:

!
ab
φ( f ) =
ba
52 2 Predikatska logika

Rešenje: Neka je D = (D, φ) interpretacija koja ispunjava uslove zadatka.

Slično kao u rešenju prethodnog zadatka data formula je tačna u interpretaciji
D = (D, φ) ako i samo ako su ispunjeni sledeći uslovi
1. |=D R(a, a)
2. |=D (R(b, a) ⇒ Q(b, a)) ∧ (b, b) ⇒ Q(a, a))
3. |=D ¬Q(b, b) ∨ ¬Q(a, b)
4. |=D R(b, b)
5. |=D (R(a, a) ⇒ Q(b, b)) ∧ (a, b) ⇒ Q(a, b))
6. |=D ¬Q(b, a) ∨ ¬Q(a, a)
Ovih šest uslova je ispunjeno u interpretaciji kod koje je relacijski simbol Q
interpretiran sa
φ(Q) = {(a, a), (b, b)}
a relacijski simbol R interpretiran na sledeći način

φ(R) = {(a, a), (b, b)}

Dakle, postoji interpretacija koja ispunjava uslove zadatka, takva da je u njoj

tačna data formula. u t
Zadatak 2.54. Ispitati da li postoji interpretacija sa domenom D = {a, b} u kojoj je
formula






¬(∀x) R(x) ⇒ (∀y) R(y) ⇒ P(x) ⇒ ¬P(y) ∨ (∀z)R(z)

tačna.
Rešenje: Neka je D = (D, φ) interpretacija koja ispunjava uslove zadatka. Data
formula je na osnovu zadatka 2.40. i 2.41. ekvivalentna sa formulom



(∃x) R(x) ∧ (∃y) R(y) ∧ P(x) ∧ ¬P(y) ∧ (∃z)¬P(z)

Na sličan način kao u prethodnim zadacima dobijamo da je data formula

tačna u interpretaciji D = (D, φ) ako i samo ako su ispunjeni sledeći uslovi
1. |=D (R(a) ∧ R(b) ∧ P(a) ∧ ¬P(b)) ∨ (R(b) ∧ R(a) ∧ P(b) ∧ ¬P(a))
2. |=D ¬R(a) ∨ ¬R(b)
Medjutim, ne postoji interpretacija u kojoj su oba uslova 1. i 2. ispunjena,
jer formula R(a) ne može biti istovremeno i tačna i netačna. Dakle za datu
formulu ne postoji interpretacija koja ispunjava uslove zadataka u kojoj je
data formula tačna. u
t
Glava 3
Skupovi

Teorju skupova zasnovao je veliki nemački matematičar Georg Kantor.

Po Kantoru skup predstavlja celinu izvesnih objekata. Kantorova teorija
skupova je poznata i pod nazivom naivna ili neformalna teorija skupova
upravo iz razloga što je ovakva definicija pojma skupa veoma neformalna.

3.1. Operacije sa skupovima

Pojam skupa predstavlja jedan od osnovnih pojmova u matematici i ne

definiše eksplicitno. Osnovno svojstvo svakog skupa je da se on sastoji od
elemenata odnosno članova, a osnovni odnos izmedju elemenata i skupova je
pripadanje. Činjenicu da objekat a pripada skupu A simbolički označavamo
sa
a ∈ A,
i kažemo da je a element skupa A odnosno da je a sadržan u A. Nasuprot
ovome, činjenicu da objekat a ne pripada skupu A simbolički označavamo
sa
a<A
i kažemo da a nije element skupa A odnosno da a nije sadržan u A. Skupove
najčešće obeležavamo velikim slovima A, B, . . . X, Y, . . ., a elemente skupa
malim slovima a, b, . . . , x, y, . . . Skup se može predstaviti na jedan od sledeća
tri načina: navodjenjem svih njegovih elemenata, zadavanjem svojstva koje
svi njegovi elementi moraju da imaju ili rekurzivno odnosno induktivno.
Definicija 3.4. Dva skupa A i B su jednaka, u oznaci A = B, ako i samo ako imaju
sve iste elemente, odnosno
def
A = B ←→ (∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ B).

U suprotnom, kažemo da skupovi A i B nisu jednaki i to zapisjuemo A , B.

53
54 3 Skupovi

Definicija 3.5. Skup A je podskup skupa B, u oznaci A ⊆ B, ako i samo ako su svi
elementi skupa A sadržani u skupu B, odnosno

def
A ⊆ B ←→ (∀x)(x ∈ A → x ∈ B).

Odnos ⊆ se naziva inkluzija.

Ako je skup A podskup skupa B i važi A , B onda kažemo da je skup A
pravi podskup skupa B i to zapisujemo A ⊂ B. Skupove grafički najčešće
predstavljamo pomoću Venovih dijagrama. Vennov dijagram je dijagram
koji prikazuje sve moguće logičke odnose izmedju konačno mnogo različitih
skupova. Ovi dijagrami prikazuju elemente skupova kao tačke u ravni, dok
se skupovi predstavljaju kao regije unutar zatvorenih krivih linija. Vennov
dijagram se sastoji od više zatvorenih krivih linija koje se preklapaju, obično
su to krugovi ili elipse, od kojih svaka predstavlja skup. Tačke unutar krive
s oznakom A predstavljaju elemente skupa A, dok tačke izvan predstavljaju
elemente koji nisu u skupu A. Na slici 3.1 je prikazan Veneov dijagram
skupova A i B za koj važi da je skup A podskup skupa B.

Slika 3.1: Inkluzija skupova

3.1. Operacije sa skupovima 55

Definicija 3.6. Unija skupova A i B, u oznaci A∪B, je skup koji sadrži sve elemente
koji se nalaze bar u jednom od ovih skupova, odnosno:

def
A ∪ B = {x|x ∈ A ∨ x ∈ B}.

Slika 3.2: Unija skupova

Definicija 3.7. Razlika skupova A i B je skup A \ B koji se definiše sa

def
A \ B = {x|x ∈ A ∧ x < B}

tj. skup svih elemenata iz A koji ne pripadaju skupu B.

Tvrdjenje 3.5. Neka su A i B proizvoljni skupovi. Tada važi

A \ A = B \ B.

Dokaz: Na osnovu definicije jednakosti skupova, da bi doakzali da su

skupovi A \ A i B \ B jednaki, potrebno je da dokažemo da je formula

(∀x)(x ∈ A \ A ⇔ x ∈ B \ B)

valjana. Formula x ∈ A∧x < A ⇔ x ∈ B∧x < B je valjana jer predstavlja izvod iz
tautologije p ∧ ¬p ⇔ q ∧ ¬q, odakle na osnovu definicije razlike skupova sledi
56 3 Skupovi

Slika 3.3: Razlika skupova

da je formula x ∈ A \ A ⇔ x ∈ B \ B takodje valjana. Kao posledicu ovoga i čin-

jenice da je formula F valjana ako i samo ako je formula (∀x)F valjana, imamo
da je formula (∀x)(x ∈ A \ A ⇔ x ∈ B \ B) valjana, što je i trebalo dokazati. u
t
Prema Tvrdjenju 3.5., razlika A \ A ne zavisi od skupa A. Zato definišemo
prazan skup, u oznaci ∅, kao skup A \ A, pri čemu je A proizvoljan skup. Na
osnovu ove definicije imamo

def
x ∈ ∅ ←→ x ∈ A ∧ x < A.

Budući da je desna strana ekvivalencije kontradikcija, ni za jedno x ne važi

x ∈ ∅, dakle, prazan skup nema elemenata.
Definicija 3.8. Presek skupova A i B, u oznaci A ∩ B, definisan na sledeći način:

def
A ∩ B = {x|x ∈ A ∧ x ∈ B}.

Drugim rečima presek supova A i B je skup koji sadrži tačno one elemente koji se
nalaze istovremeno u oba skupa.
Za skupove A i B čiji je presek prazan skup se kaže da su disjunktni. Ako je
skup B podskup skupa A, onda se razlika skupova A i B zove komplement
skupa B u odnosu na skup A i označava sa CA (B), tj.:
3.1. Operacije sa skupovima 57

Slika 3.4: Presek skupova

def
CA (B) = A \ B = {x|x ∈ A ∧ x < B}.

Često posmatramo isključivo podskupove nekog unapred datog skupa U,

koji zovemo univerzalni skup. Tada za podskup A skupa U, skup CU (A)
označavamo sa A i zovemo samo komplement skupa A:

def
A = {x|x < A}.

Zadatak 3.55. Dokazati da za proizvoljne skupove A, B i C važi:

(a) A = A
(b) Ako je A = B onda je B = A
(c) Ako je A = B i B = C onda je A = C
(d) A ⊆ A
(e) Ako je A ⊆ B i B ⊆ A onda je A = B
(f) Ako je A ⊆ B i B ⊆ C onda je A ⊆ C
Rešenje: (a) Na osnovu definicije jednakosti skupova imamo

def
A = A ←→ (∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ A).

Dakle, da bi dokazali jednakost A = A, potrebno je da dokažemo da je formula

(∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ A) valjana. Formula x ∈ A ⇔ x ∈ A jeste valjana iz razloga što