ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Висока здравствено – санитарна школа

струковних студија „ВИСАН“, Београд

Семинарски рад

Исхрана и дијатетика

ИСХРАНА ХИРУРШКИХ ПАЦИЈЕНАТА

Професор: Студент:

Др спец. Снежана Пакић Валентина Анђеловић 56-II/2023

Београд, октобар, 2023.

ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Садржај

Увод...........................................................................................................................................1

1.Преоперативна припрема.....................................................................................................2

1.1.Постоперативна исхрана...................................................................................................3

1.2.Важност исхране у постоперативном периоду...............................................................4

1.3.Улога нутриционисте у исхрани хируршког пацијента................................................4

2.Перорална исхрана хируршких болесника кроз дијете.....................................................5

2.1.Течна дијета........................................................................................................................5

2.2.Кашаста дијета....................................................................................................................6

2.3.Орални нутртивни додаци.................................................................................................7

3.Начини храњења хируршких пацијената............................................................................7

3.1.Парантерална исхрана.......................................................................................................7

3.2.Ентерална исхрана хируршких болесника......................................................................9

3.3.Постављање назогастричне сонде и храњење...............................................................10

3.4. Храњење преко гастростоме..........................................................................................11

3.5.Храњење преко јејуностоме............................................................................................11

4.Закључак..............................................................................................................................12

5.Литература.............................................................................................................................1
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

Увод

Хируршки захвати играју неизоставну улогу у лечењу различитих болести.

Осим стручних хируршких техника, исхрана хируршких пацијената игра кључну улогу
у процесу оздрављења хируршких болесника. Правилна исхрана пре и после операције
може значајно утицати на брзину опоравка и смањење компликациjе. Поред оралне
исхране ових пацијената, постоје и други начини који такође имају за циљ да обезбеде
потребне хранљиве матеиеј Када пацијенти имају проблеме са исхраном и варењем,
понекад је потребно обезбедити исхрану вештачки путем, која је посебно формулисана
да обезбеди прави баланс масти, протеина, шећера, витамина и минерала. Ови
вештачки препарати се могу унети у црева да би се апсорбовали на уобичајан начин,
који је познат као ентерална исхрана, а могу се испоручити у крвоток кап по кап како
би се заобишла црева, што је познато као парантерална исхрана.

1
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

1.Преоперативна припрема

Пре операције, пацијенти често пролазе кроз процену нутритивног статуса.

Процена има за циљ да уочи било какве дефиците у исхрани, као што су недостатак
одређених хранљивих материја или дехидратација, и кориговати их преоперативно.
Тиме се побољшава опште здравље пацијента и повећавају се шансе за успешан
постоперативан ток. Добрим нутриционичким статусом се побољшава имунолошки
одговор тела, смањује ризик од постоперативних инфекција, дехисценција рана, појаву
едема и сл. Преоперативно се код пацијената који не требају неку посебну дијету уводи
исхрана са високим вредностима беланчевина и угљених хидрата, која осим тога
садржи и довољно витамина. Исхрана у преоперативном периоду зависи од бројних
фактора, као што су клиничко стање пацијента, стање ухрањености, врсте и обима саме
операције, стања органа за варење.

Основни циљеви исхране хириршких пацијената пре операције

 Смањење телесне тежине

 Задовољење енергетских потреба за микронутријентима
 Корекција нутритивних дефицита
 Успостављање и одржавање нормалне равнотеже течности и електорлита
 Спречавање компликација и продуженог постоперативног тока.

Преоперативна припрема пацијента зависи од врсте саме операције. За неке

операције, као што су абдоминалне операције, потребно је не јести најмање 6 – 8 сати
преоперативно како би се смањио ризик од аспирације желудачног садржаја. Код
операција на желудцу чак и до 12 сати. Одређене хируршке процедуре, као што су
колоноскопија или операције дебелог црева, захтевају обавезно пражњење црева уз
помоћ лаксатива и чишћења клизмама дан или чак више дана пре операције. Постоје и
опште смернице у дозвољеним намерницама, препоручује се избегавање зачињене,
масне и пржене хране, јер то може продужити време потребно за пробаву. Воће и
поврће се може јести, али без љуске и сменки. Избегавају се такође, и намирнице које

2
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

изазивају надимање. Оброци би требали да буду мањих количина како би се олакшала

пробава, а два до три дана пре операције треба дати течну или кашасту дијету. Код
пацијената код којих се ради о хитном захвату, потребно је сукцијом испразнити
желудац.

1.1.Постоперативна исхрана

У постоперативном току не би требало продужавати период гладовања поготово

код оних пацијената који су приступили оперцији у тежем стању и без довољне
припреме исхраном. Првих 24 – 48 сати после, и код не компликованих хириршких
захвата, док се не успостави перисталтика и смањи надустост, не спроводи се орална
исхрана, и то не само због операције, већ зато што оперисан пацијент лежи, па мање
количине хране могу доспети у органе за дисање и тако изазвати упалу плућа. Након
што се успостави перисталтика, дозвољено је дати чашу воде, и то гутљај по
гутљај.Код оперисаних пацијената морамо пазити о колчини унете течности, да не би
дошло до сувишног уноса и нагомилавању натријума у ткима, што би изазвало појаву
отока. Обично постоперативна исхрана почиње течном дијетом, два дана након
операције, која укључује благе не преслатке чајеве, који не смеју бити врели, ни
прехладни, приближно да су са телесном температуром. Трећег дана се даје пуна течна
дијета, а након ње постепено и опрезно може дати лагана течна кашаста дијета која се
припрема од намирница које се лако варе – кувањем или пасирањем. То су кекс,
пудинг, сутлијаш, пасирано воће и поврће или у виду пиреа, мршаво посно месо, гриз,
кувано јаје, све врсте супа.Уз чајеве дозвољени су сви природни сокови, млеко и
млечни производи. Наставак течне кашасте дијете представља прелаз на меку лагану
храну.Уместо пасирања, намирнице се мељу и сецкају. По престанку ове фазе
постепено се уводи воће и поврће у сировом стању ( зелена салата, јабука).

Увођење чврсте хране зависи од стања дигестивног тракта пацијента, одмах по

успостављању нормалне функције може се увести. По изласку из болнице пацијенту се
препоручује узимање више мањих оброка и доста течности. Препоручује се барено
поврће, ољуштено воће или компоти и кисело млечни напитци. Такође се не
огранчавају ни физичке активности.

3
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

ДРУГИ ДАН ТРЕЋИ ДАН НЕДОЗВОЉЕНЕ

ТЕЧНА ДИЈЕТА ПУНА ТЕЧНА ДИЈЕТА ТЕЧНОСТИ
Минерална вода Јогурт Газирани напитци
вода са чесме
Биљни чајеви Млеко, коктели Чоколадно млеко
Камилица од млека
Сок од јабука Супа Црни чајеви, чај од нане
Грожђа
Напици са медом Потаж од гриза и Сок од цитруса, парадајза
пиринча Првих 6 недеља
Воћни компоти Ароматизован Алкохол 3 месеца од
Без пулпе и коре желатин операције

Табела 2. Преглед увођења хране након операције по данима

1.2.Важност исхране у постоперативном периоду

Исхрана у постоперативном пероду је од велике важности, јер након хируршког

захвата, тело захтева додатне хранљиве материје како би се обновиле ћелије.
Адекватна исхрана подржава имунолошки систем и помаже у борби против
потенцијалних инфекција. Операције често изазивају упалне реакције у телу, а исхрана
богата антиинфламаторним састојцима може смањити озбиљност ових упала.
Опоравак након операције захтева енергију, а исхрана која обезбеђује довољно
калорија и протеина помаже пацијентима да поврате снагу и енергију. Добра исхрана
може помоћи пацијентима да се осећају боље, што доприноси позитивном менталном
стању и опоравку.

1.3.Улога нутриционисте у исхрани хируршког пацијента

Сарадња хирурга и нутрицонисте је такође важна. Он заједно могу радити на

дефициту нутритивног статуса код пацијента пре саме операције. Кроз усклађени план
исхране, пацијенти се брже опорављају, што битно смањује време проведено у
болници. Сарадња хирурга и нутриционисте пружа континуирану бригу и кроз
постоперативни период како би се правилно одржавао нутритивни статус

4
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

2.Перорална исхрана хируршких болесника кроз дијете

Перорална исхрана хируршких болесника је најбољи начин нутритивне потпоре

и треба је спроводити увек када је то могуће. Перорална исхрана хируршких
пацијената укључује дијете прилагођене клиничким захтевима.

2.1.Течна дијета

Течна дијета се користи пре и после операције, као и код припреме за ренгденску
дијагностику, код делимичне опструкције танког црева, акутног гастроентеритиса,
опстипације, болести које су праћене високом температуром и др. Ова дијета не
обезбеђује адекватан унос хранљивих материја, те се не сме коритити без суплемената
дуже од три (изузетно 5 дана). Течна дијета се не препоручује ван болничког или
медицинског надзора, јер може изазвати нежељене ефекте укључујући умор, мучнину,
вртоглавицу и суву кожу.

Врсте течних дијета:

-Бистра течна дијета, назива се често хируршка течна дијета. Састоји се

искључиво од течности/полутечности које су потпуно бистре и провидне. Помаже у
одржавању хидратације, обезбеђује електролите и нуди одређени ниво ситости када
пуна исхрана није прикладна. Бистром течном дијетом се може унети мање од 1000
калорија дневног уноса, и 150 g угљених хидрата, ако није допуњена комерцијалним
формулама.

-Пуна течна дијета, састоји се од бистре и непрозирне течне хране глатке

конзистенције, која је иначе течна, као и од хране која се претвара у течност на собној
температури, попут сладоледа и милкшејкова. Користи се за прелазак са бистре течне
дијете након гастроинтестиналних операција. Такође је добра код пацијената који
имају проблем са жвакањем и гутањем, јер их не захтева. Уз њу се могу користити и
течни витамински суплементи. Дозвољене су и павлака, јогурт, пире од поврћа или
воћа. Циљ пуне течне дијете је да промовише зарастање слузокоже дигестивног тракта,
што укључује све од уста и грла до дебелог црева и ректума. Не користи се код
гастроинтестиналних процедура као што је колоноскопија, која захтева бистру течну
исхрану. Она се може допунити комерцијалним формулама и на тај начин пружити

5
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

већи калоријски унос. Може се примењивати код проблема да гутањем и жвакањем,

ранама у грлу, код повреда вилице, опоравка код операција.

Доручак Чај са 10 g шећера

Чај са 10 g шећера
Ужина Компот од јабука 50 g са 10 g шећера

Бистри бујон са мршавим месом,1/2 шоље

Ручак

Ужина Чај од шипка са 5 г шећера

Бистри бујон са мршавим месом,1/2 шоље

Вечера компота од јабука са 20 g шећера

После вечере Чај од шипка са 5 g шећера

Табела 1. Пример течне дијете два дана након операције

2.2.Кашаста дијета

Намирнце за кашасту дијету се сецкају или мељу, осим намирница као и у течној
кашастој дијети, пацијенти смеју јести сир, кромпир (печен у љуски, куван или пире),
слане крекере, тостиран хлеб, барено воће или компот.

-Кашаста течна дијета је нешто веће вредости (од 1500 до 1700 kcal). Не садржи
довољно протеина, гвожђа и витамина Б групе, па се препоручује само краће време.
Уколико траје дуже од 2 – 3 недеље суплементација витамина и минерала је обавезна.
Ова дијета се често примењује код пацијената који имају проблем са гутањем и
жвакањем. Код таквих дијета храна се обрађује у блендеру или микерсу како би се
добила кашаста конзистенција. Кашаста течна дијета примењује се краткотрајно као
прелазна дијета ка кашастој храни.

6
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

2.3.Орални нутртивни додаци

Орални нутртивни додаци су стерилне течности, получврсте материје или прахови,

који обезбеђују макро и мирко хранљиве материје. Они се користе код пацијената који
нису у стању да задовоље своје потребе у исхрани само оралним путем. Могу се
користити код неухрањености, тоталне гастректомије, запаљинске болести црева и у
преоперативној припреми потхрањених пацијената. Имају улогу да допуне унос
исхране. Неки такви препарати су доступни без рецепата у виду су праха и обчно се
растворе са млеком или водом, а већина их је доступна на рецепт по препоруци
регистрованог дијететичара. Садрже макронутријенте (протеине) и микронутријенте
( витамине и минерале), што значи да нису нутритувно потпуни и не могу се корисити
као једини извор исхране. Посебно треба обратити пажњу код произвођача да ли
садрже глутен или лактозе. Производе се у различитим укусима.

3.Начини храњења хируршких пацијената

Пацијенти који не могу да се хране преко дигестивног тракта хране се путем

парантералне и ентералне исхране. Ови начини храњења користе се и код осталих
операција и болести. Пацијентима који из било ког разлога не могу уности храну преко
дигестивног тракта, морамо обезбедити одговарајући унос хранљивих материја.

3.1.Парантерална исхрана

Парантерална исхрана је начин исхране пацијента у ком се све хранљиве

материје обезбеђују у виду раствора који се примењује интравенским путем, при чему
се у поптуности заобилази дигествни тракт. За ТПН користи се периферни венски пут
или централни венски приступ. Периферни се користи краткотрајно, не дуже од 10
дана. Пацијент такође може имати лоше периферне вене, па не може бити погодан за
периферну парантералну исхрану. На месту примене периферне парантералне исхране
може се појавити тромбофлебитис.

Централни венски приступ је уобичајан у јединицама интензивне неге.

Реализује се постављањем мултилуменских катетера постављених у ( v. jugularis int, v.
subclavia-u, v. femoralis). Након постављања катетера неопходно је направити
рендгенски снимак плућа.За дуготрајнији венски приступ користе се катетери као што

7
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

су (Hickman, Broviac ili Groshon). Катетери имају неколико лумена, и углавном један
користимо за парантералну исхрану, а други за терапију.

Тотална парентерална исхрана је фабрички припремљена емулзија и састоји се од

следећих компоненти:

- аминокислеина
- угљених хидрата
- масти
- витамина
- електролита
- воде
- елемената у трагу (олигоелемената).

Израда смеше припрема се у стерилним условима, па услед неправилног рада може

доћи до контамнације.

Неки од препарата су: Кабивен, Нутрифлекс, дипептивен

Индикације: Најчешће су то интенстиналне опструкције, акутни абдомен, хирургија

на дигестивном тракту, масивна дијареја, сепса, тешки поремећаји свести, малигне
болести, политрауме, опекотине.

Контраиндикације:

- не примењујемо је уколико је могућа ентерална исхрана

- ако постоје оштећења бубрега и јетре
- ако пацјент има задовољавајући нутритивни статус, а период гладовања неће
трајати дуго
- или када је немогуће поставити централни венски катетер

Компликације: Компликације могу бити механичке које настају најчешће због

нестручог посављања централног венског катетера, услед чега може доћи до следећих
компликација:

8
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

- пнеумоторакса
- руптуре венског пута
- гасне емболије
- хематоторакса

Метаболичке компликације:

- хипергликемија
- хиперлипидемија
- поремећај електролитног статуса

3.2.Ентерална исхрана хируршких болесника

Ентералну исхрану укључујемо уколико постоје поремећаји гутања и жвакања,

опструкције горњих делова ГИТ-а, дуготрајних бесвесних стања, анорексија, кранио-
церебралне повреде и др. Ентерални пут је природан ток хранљивих материја, за
разлику од ЦВК смањена је могућност развоја инфекције и одржава се
функционалност гастроинтестиналног тракта. У односу на позицију сонде (гастрична,
дуоденална или јејунална) потребно је водити рачуна о одабиру ентералне формуле и
одговарајућег режима исхране, како би се спречила појава компликација. Овај начин
исхране пацијената смањује учесталост хируршких компликација као што су
инфекције, дехисенције рана или отежано зарастање рана, такође спречава и губитак
мишићне масе, а убрзава постоперативни ток. Храна која се даје овим пацијентима
мора бити течна или течно- кашаста. Најчешче се на овај начин могу дати млеко и
млечни производи, јаја, бутер, кашасто припремљено воће и поврће, разне супе
односно бујони. Постоје и раствори који су направљени индустријски за исхрану са
назогастричном сондом, гастростомом или јејуностомом.

Контраиндкације:

- Паралитички илеус
- Упорно повраћање дијареја
- Шок
- Крварење из горњих партија ГИТ-а
- Тешки облици акутног панкреатитиса
9
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

- Опструкција горњих партија ГИТ-а

3.3.Постављање назогастричне сонде и храњење

Пацијент се постави у полуседећи положај. Прегледају се носне шупљине, да

нема девијација или деформација, по потреби се очисте.Сонду увек уводимо у
проходнију носницу.Навлаче се стерилне рукавице и узима се стерилна сонда. Мери се
дужина сонде од корена носа до ресице уха, и од корена носа до врха епигастријума.
Врх сонде 15 – 20 цм овлажимо глицерином, забацује се глава према назад, и врхом
сонде улази се кроз носницу, путем носног канала до ждрела. Сонду не уводити
силом, у случају отпора лагано је окретати, а у случају да болесник поплави знак је да
је сонда у дисајним путевима и треба је одмах извући. Да ли је сонда у желудцу
проверава се аспирацијом, односно шприцем, ако се појави желудачни садржај знак је
да је сонда на добром месту, или убризгамо 10 цм ваздуха, а слушамо стетоскопом у
пределу желудца, да ли се чује клокотање ваздуха. Уколико је сонда на добром месту,
учврстимо је у висини носа леукопластом.

Путем назогастричне сонде хранимо пацијенте код којих је угашен рефлекс

гутања или код дужих бесвесних стања, код операција у усној дупљи. Храна се кроз
сонду убацује бризгалицом или посебним системом уколико је храна у боци,
ентералном пумпом. Проверава се топлина хране и исправност. Након храњења кроз
сонду се убацује бризгалицом чаша воде, да би се сонда прочистила од заостале хране,
што може одовести до стварања инфекције или зачепљења сонде, а и да се пацинет
напоји.

Храна се може спремати или се користе готови инстант производи.За припрему

хране се користе миксер и блендер, јер храна мора бити добро иситњена, без угрушака
како би могла да се убаци Жанетовом бризгалицом кроз сонду. Најчешће се дају млеко,
млечни производи, бујони, супе, пасирано месо, кашаста храна од поврћа и воћа.

Инстант храна је у праху( слична бебилаку) припрема се брзо без кувања са

топлом водом.

Компликације могу бити разне повреде носа, ждрела, једњака као и упала плућа.
Назогастрична сонда се лако пласира, али и лако ипада
10
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

3.4. Храњење преко гастростоме

Гастростома је оперативно направљен отвор на желудцу кроз који се увлачи

сонда (дрен) дужине око 1,5 цм ради вештачке исхране или евакуацију желудачног
садржаја код илеуса. Она се обично уводи ендоскопски, хируршким путем или под
рендгеном.. На овај начин хране се пацијенти који су имали операције једњака.Храна
се припрема исто као и код назогастричне сонде, само се посебна пажња посвећује
нези коже око гастростоме, јер услед изливања желудачног садржаја може доћи до
оштећења коже. Првих 48 сати након интервенције, пацијент се не храни, након 48
сати даје му се 250 – 300 мл чаја, а тек сутрадан почиње исхрана. Храна се уноси
бризгалицом, након сто отворимо сонду, конектујемо бризгалицу, а левом руком
придржавамо спој папирном ватом да не би дошло до изливања садржаја, десном
полако убризгавамо храну. 400 – 500 мл хране се убацује око 15 минута, дневно 5- 4
оброка. Сонда се такође испира водом, око 200 мл и затвори.

3.5.Храњење преко јејуностоме

Поставља се код пацијената који има контраиндикације за гастростому (нпр.

гастректомија, опструкција црева проксимално од јејунума). Јејуностомија је прављење
отвора између почетног дела танког црева (јејунума) и спољне средине, преко
трбушног зида. Изводи се увек у циљу исхране (нутритивна јејуностома) код уклањања
желудца и једњака, као помоћна мера у исхрани после тежих операција или као
дефинитива мера за спровођење исхране. Храна која се користи и начин њеног
справљења је иста као и код гастростоме.

Слика1. Ентерална исхрана

Из https://zdravlje.eu/2010/05/21/enteralna-ishrana/
11
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

4.Закључак

Исхрана игра незаменљиву улогу у припреми и опоравку хируршких

пацијената. Адекватна припрема пацијента кроз исхрану може побољшати опште
здравље, смањити ризик од компликација и убрзати процес оздрављења. У целини,
правилна исхрана је кључна у третману хируршких пацијената, што потврђује њен
значај за постизање успешних хируршких резултата и побољшање клавитета живота
пацијената..

12
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА „ВИСАН“

5.Литература

1.https://zdravlje.eu/2010/05/21/enteralna-ishrana/ Приступљено 20.10.2023

2.https://aci.health.nsw.gov.au/networks/eci/clinical/clinical-
tools/gastroenterology/gastrostomy-tubes Приступљено 20.10.2023

3. Ward, N. Nutrition support to patients undergoing gastrointestinal surgery. Nutr J 2, 18

(2003). https://doi.org/10.1186/1475-2891-2-18

4. Šustić A, Zelić M, Medved I, Sokolić J. Early postoperative gastric enteral nutrition

improve gastric emptying after cardiac surgery. Central Eur J of Med 2006;1:284–91

5.https://karger.com/dsu/article/25/3/165/115177/Perioperative-Nutrition-in-Elective
Приступљено 21.10.2023