АЛФА БК УНИВЕРЗИТЕТ

ФАКУЛТЕТ ЗА ФИНАНСИЈЕ, БАНКАРСТВО И РЕВИЗИЈУ

БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД

СПЕЦИФИЧНОСТИ БЕОГРАДСКЕ БЕРЗЕ

Предмет: Берзанско пословање

Ментор: Студент:
Проф. др Мирјана Барјактаревић Бибић Јован
Бр. Индекса: 2017/0200

Београд, 2018.
 САДРЖАЈ

УВОД..................................................................................................................................................................................... 1
1.ПОЈАМ И РАЗВОЈ БЕРЗИ......................................................................................................................................... 3
1.1.Подела берзи....................................................................................................................................................... 5
2. БЕОГРАДСКА БЕРЗА А.Д. БЕОГРАД............................................................................................................ 9
2.1.Београдска берза – трговање и актуелности.................................................................................10
3.СПЕЦИФИЧНОСТИ БЕОГРАДСКЕ БЕРЗЕ....................................................................................................11
ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................................................................... 17
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................................................................. 18
 УВОД

У литератури и пракси наилази се на велики број различитих дефиниција, мишљења и

ставова по питању „шта је то берза“. Берза, најпростијим речником, представља место где се
састају понуда и тражња за тачно одређеном робом, у тачно одређено време, на тачно
одређеном месту. Могло би се рећи да, када је берза у питању, постоји много тога „тачног“,
што је истина јер то представља њену главну особину која се разликује од свих других
неформалних, сусретања понуде и тражње.
Берза је место на коме се купује и продаје, први је одговор који се скоро увек чује на
питање „Шта је то берза?" Наравно, овај одговор је тачан, али је и толико и широк, ако је
другачији и могао да буде. По чему би се, онда, берза разликовала од пијаце, или било које
продавнице, или од тржишта у целини? А управо у тој разлици лежи суштина као
институције. Разлика се састоји у томе чиме се тргује и како се тргује. Предмет трговине, да
би се њиме могло трговати без узорка, мора бити подложан типизацији и стандардизацији.
Код новца и хартија од вредности ништа лакше. Са робом је већ другачије - стандардизацији
су подложне сировине и производи првог степена обраде. Финалним производима, због
њихове разноликости, не може се трговати на развијеним берзама.
Берза данас представља место где се сусрећу понуда и тражња за тачно дефинисаним
предметима трговине, при чему тај предмет трговине мора бити подложан типизацији и
стандардизацији. Процесом стандардизације постиже се да предмет трговине по својим
особинама буде поптуно идентичан у малим и у великим количинама. То је лако учинити са
робама ниског степена обраде, док је са финалним производима, због разноликости, то веома
тешко. Стандардизација и типизација су неопходни јер се на берзи тргује на реч, односно на
поверење. Развитком трговине ово “поверење” се институционализује и бива замењено
мрежом правила по којима се тргује.
Место сусретања понуде и тражње се у многоме променило током времена и кретало
се од тргова градова, преко гостионица и специјализованих зграда, па све до глобалног
тржишта, међусобно повезаног путем савремених технологија. Све то данас омогућава да се
трговање обавља 24 часа дневно, јер када се једна берза затвори, на другом крају света, друга
берза тек почиње са радом. На крају долазимо до одговора на питање шта је берза. Из свега
наведеног можемо закључити да берза представља организовано место, где у тачно
одређеном времену, долази до сусретања понуде и тражње стандардизованог берзанског

3
материјала, по тачно одређеним правилима од стране тачно одређених лица. На питање који
су основни постулати берзе може се рећи да су то поверење и сигурност који и произилазе из
саме њене дефиниције. Кад берза не би била толико прецизна не би било ни њених основних
постулата, а ни ње саме.
1.ПОЈАМ И РАЗВОЈ БЕРЗИ

Берза је регулисано и организовано секундарно тржиште хартија од вредности са

строго утврђеним правилима трговања, општим критеријумума за прихватање хартија од
вредности којима ће се трговати, као и критеријума за пријем у чланство берзе. 1 Реч је о
институцији која организује процес трговања, стандардизује предмет трговања и одређује
начин трговања.
Берза не одређује цену хартија од вредности којима се на тој берзи тргује, већ
одређује правила одвијања аукције на којој се слободним сусретањем понуде и тражње у
одређеном тренутку утврђује цена хартије од вредности.2 У доношењу правила трговања
берза је самостална, као и у контроли њихове примене и санкционисању прекршилаца, што
је посао посебних берзанских судова.
Чланови берзе, брокерско - дилерска друштва, у времену одређеном за аукцију, на
начин прописан правилима берзе, пласирају налоге за трговање (примљене од клијената или
сопствене налоге) за хартијама од вредности које су примљене на трговање на тој берзи.
Берза добија дозволу за рад од Комисије за хартије од вредности, која контролише њен рад
током целог периода постојања берзе.
У ширем смислу, берза представља целокупно тржиште, дакле, интерактивне односе
свих учесника у трговању, а то су:
 издаваоци хартија од вредности,
 сва физичка и правна лица као инвеститори или потенцијални инвеститори у хартије
од вредности,
 пратеће институције као што су разне агенције, књиговође, овлашћени ревизори исл,
 надзорни органи,
 клириншке куће и регистри хартија од вредности,
 посредници на финансијском тржишту,
 медијии и
 сама берза, у ужем смислу те речи.

1
Штимац,М.,: Берзе и берзанско пословање у Србији, Стубови културе, Београд, 1998.стр.56.
2
Штимац,М.,: Берзе и берзанско пословање у Србији, Стубови културе, Београд, 1998.стр.56.

5
 У основи, своје организације, берза, која се налази у центру круга поменутих
учесника, се најчешће своди на деловање организационих целина које уједно представљају и
основе организације берзе и то:
 листинг, који врши пријем и разврставање хартија од вредности на различите нивое
тржишта, која су на тој берзи организована, прати стално извшење услова под којима
је хартија примљена на берзи као испуњење обавеза које емитентима прописује берза.
Такође, у оквиру послова листинга обављају се пријем и контрола рада чланова берзе.
Укратко, можемо рећи да листинг врши одабир и разврставање тржишног материјала
којим се на берзи тргује, као и посредника у трговању и тако обезбеђује квалитет
берзе;
 трговање, је организациони део берзе у коме се одвија основна берзанска активност,
а то је организовање сусретања понуде и тражње и формирање цене тржишног
материјала према правилима уграђеним у моделе или методе трговања;
 информисање има основну функцију да у што краћем времену, на јасан и
стандардизован начин обавести целокупну јавност о стању на тржишту и резултатима
трговања. Важност и значај ове функције берзе је у реакцији окружења на примљену
информацију, а та реакција се осликава на успостављање понуде и тражње на новом
равнотежном нивоу.

Основни разлог настанка берзи је потреба да се премости временски период од

улагања до профитирања, потребе прикупљања капитала кроз више мањих сума чијом
концентрацијом се добија задовољавајући износ за финансирање као и потребе да се уложена
средства поврате у сваком тренутку.3
У литератури наилазимо на велики број дефиниција берзе, које су објашњене са више
различитих аспеката. Један од њих је економски, према коме се берза посматра као
специфичан облик организованог тржишта, на коме се обавља промет робе, новца, девиза и
капитала израженог у хартијама од вредности - финансијским инструментима. Према
етимолошком приступу берза се схвата као систем трговања. Правну дефиницију берзе даје
нам професор Правног факултета Др. Небојша Јовановић: берзе представљају законом
уређене организације, које се, под појачаном државном контролом, на одређеном простору

3
Штимац,М.,: Берзе и берзанско пословање у Србији, Стубови културе, Београд, 1998.стр.58.
баве организовањем правног промета котираних предмета по основу вршења берзанских
правних послова.

1.1.Подела берзи

Берза представља организовани простор на коме се обавља куповина и продаја

одређене врсте робе. Као предмет купопродаје на берзама могу се јавити новац, девизе,
хартије од вредности и роба. Врсте берзи са становишта предмета пословања све берзе се
могу поделити на: ефектне, новчане, девизне и робне, тј. продуктне берзе.

1. Ефектне берзе представљају део фнансијског тржишта на коме се нуди и тражи

фнансијски капитал, наиме, оне представљају модерно органиозован тржишни
механиза, институције о кретању курсева ефеката имају прворазредан значај за
вођење пословне политике свих субјеката, али и за вођење макроекономске политике.
Стабилност кретања на овој берзи основа је стабилности целокупне економије, и
обрнуто. Континуитет берзе ефеката је неопходан ради очувања ликвидности хартија,
без које би се тешко могла привући слободна средства инвеститора. Захваљујући овој
функцији власници портфеља хартија врло брзо могу да мењају смер и структуре
своје имовине, уз остварење одређених добитака или губитака у зависности од цена
ефеката на тржишту, када се врши њихова куповина или продаја .Основне
карактеристике берзи ефеката су следеће: 4
 берзански послови обављају се посредством представника и посредника, или
непосредно међу члановима берзе:
 чланови берзе могу бити само регистровани берзански трговци или берзански
посредници,
 берзански послови подлежу контроли берзанских органа и управе, као и надзору
државе и њених органа,
 послови су организовани на најбржи могући начин путем увођења електронских
система.

4
Rose P.S.,Hudgins.S.C.,:Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data Status, Beograd, 2005, стр. 134.

7
 Учесници на берзи ефеката су професинална лица, која се баве трговином ефеката. То
могу бити само она лица која имају дозволу од стране надлежног берзанског органа. Међу
берзама ефеката постоје одређене разлике са аспекта организационе форме, које се односе
пре свега на: форму и начин оснивања, стицање статуса члана берзе, начину управљања и
контроле, улогу државе и централне банке и начина пословања. У складу са напред
наведеним разликама искристалисала су се три основнатипа берзи ефеката, и то:
Берза ефеката англосаксонског типа, која представља приватну институцију
основану као акционарско друштво. Број чланова берзе је унапред утврђени нови чланови се
примају само на слободна места путем кооптирања.
Берза ефеката континенталног типа или како се још назива и француски тип берзе
је јавно-правног карактера. Оснива се на основу посебних закона. Број чланова берзе није
фксан и њега утврђује држава. Чланове берзе именује и поставља, такође, држава.
Берза ефекта мешовитог типа представљају мешавину англо - саксонског и
континенталног типа берзе. Ове берзе оснива држава, али се у улози њених чланова могу
јавити само банке и друге фнансијске организације. Број чланова није ограничен, а пријем
нових чланова врше банке.
1. Новчане берзе представљају такве фнансијске организације које натржишту новца
обављају куповину и продају за рачун својих чланова. Понуда и тражња су
концентрисане на једном месту и у исто време, тако да је утврђивање цене новца, тј.
камате ефкасније и брже него на другим тржиштима. На берзи новца врши се
купопродаја жиралног, тј. депозитног новца и краткорочних хартија од вредности.
2. Девизне берзе су тржишта на којима се тргује девизним средствима. На овом
тржишту долази до сучељавања понуде и тражње за девизама, тако да се из тог односа
формира девизни курс, као цена стране валуте изражена у домаћем новцу. На
девизним берзама обављају се промптни и термински послови
3. Продуктна или робна берза је тржиште на коме се нуде и траже разне врсте роба и
услуга. Обично су специјализоване, тако да се на њима тргује, не свим врстама роба,
већ тачно назначеним робама (пољопривредни производи, метали, кожа и крзно, итд.)
У зависности од тога која врста послова преовладава у укупним пословима и има
доминантни карактер, разликујемо:5

5
Rose P.S.,Hudgins.S.C.,:Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data Status, Beograd, 2005,стр.136.
  промптне берзе - имају за предмет трговања промптне берзанске послове, у којима се
обавезе из посла извршавају непосредно после закључења посла, и
 терминске берзе – имају за предмет трговања терминске берзанске послове, у којима
се обавезе између купца и продавца извршавају у неком унапред утврђеном каснијем
року, или унутар неког будућег временског периода који је фиксиран крајњим роком
доспећа.

Са становишта технологије и начина рада, као и са аспекта технолошке

опремљености, све берзе ефеката се деле на:
 класичне берзе, које се заснивају на постојању службеног берзанског простора, при
чему се трговање врши методом аукције и извикивања, и
 електронске берзе, које су у потпуности компјутеризоване. Приликом обављања
берзанских трансакција нема узвикивања, већ се ради у тишини.

Оно што је заједничко за све берзе, без обзира на њихов тип, је да све учеснке можемо
сврстати у три основне групе, и то:6
 берзанске посреднике и мешетаре, који се на енглеском зову брокери, на немачком
makleri или senzali, а на француском curtieri, а сви заједно чине групу инертних
учесника на берзи.
 берзанске трговце, који се у Америци зову дилерима, у Енглеској брокерима, тј.
џоберима, а у Немачкој хендлерима, тако да они чине групу екстерних учесника на
берзи.

Остали учесници на берзи ефеката, од којих треба поменути банкарске и друге

посреднике, али без овлашћења за трговину ефектима, новинаре и посетиоце. Успешност или
неуспешност берзе огледа се у томе колики је промет капитала на њој, каква је стабилност
цена ефеката и уопште каква је њена стабилност. Берза врло брзо реагује на све промене у
привреди, друштву, политици. Она је веома осетљива већ и на саме наговештаје могућих
догађања, и одмах реагује променама понуде, тражње и цене ефеката учесника на берзи.
Најпростијим речником берза представља место где се састају понуда и тражња за
тачно одређеном робом, на тачно одређеном месту, у тачно одређено време. Милко Штимац
и Верољуб Дугалић дефинишу берзу на сличан начин, као место на коме овлашћена лица

6
Квргић, Г., Вујовић, Т.,:Финансијска тржишта и берзе, Београд, 2009, стр. 124.

9
тргују стандардизованом робом по утврђеним правилима. Из ових дефиниција проистичу
њене основне одреднице: место трговања, предмет трговања, правила трговања, и учесници
у берзанској трговини.7
Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената
дефинише берзу као правно лице организовано као акционарско друштво које има дозволу за
рад Комисије за хартије од вредности и које обавља делатност организовања трговине
хартијама од вредности и другим финансијским инструментима на берзанском и
ванберзанском тржишту.
Као што и сама дефиниција каже роба којом се тргује мора бити стандардизована,
чиме се постиже да предмет трговине по својим особинама буде потпуно идентичан у малим
и великим количинама. Стандардизација је неопходна јер се на берзи тргује на реч, односно
на поверење и на тежњи ка сигурности. Развитком трговине ово поверење је
институционализовано и замењено је мрежом правила по којима се тргује.
У процесу институционализације разликујемо два подпроцеса:
 Први подразумева напор оних који су се удружили у берзу - посредника, да осигурају
своју делатност и нетржишне ризике сведу на минимум. Из тих разлога стварају
пратеће делатности као што су: провера издаваоца хартија од вредности, контрола
квалитета робе, осигурање и уграђују их у правила берзе. Сви који желе да послују
преко берзе морају се придржавати ових правила, па су сви елементи пословања (осим
цене) унапред познати, чиме се ризици своде на најмању могућу меру.
 Други подпроцес везује се за активност државе према берзи и доношење регулативе
за контролу берзанске делатности. У САД ова улога поверена је Комисији за хартије
од вредности, а многе нације су је касније пресликале у своје системе.

Основна подела берзи је подела по врстама предмета трговине на берзе хартија од

вредности и робне берзе. Прва трансакцијакоја би се могла назвати берзанском била је
трансакција везана за хартију или знак вредности - нека врста писане обавезе о будућој
наплати у роби или новцу која је променила власника пре рока доспећа. Доста касније,
умножавањем таквих хартија и броја трансакција, настају и прве институције које се могу
назвати берзом.

7
Дугалић, В.,Штимац, М.,:Основе берзанског пословања, Стубови културе, Београд, 2007.,стр.16.
 2. БЕОГРАДСКА БЕРЗА А.Д. БЕОГРАД

Наша највећа берза је Београдска берза а.д. Београд која послује као акционарско
друштво са 72 члана берзе: 15 брокерских и 57 брокерско - дилерских компанија (на дан 10.
јануар 2006. године).8
Београдска берза је први пут основана 1894. године (на основу Закона о јавним
берзама који је донела Народна скупшитна 1886. године), а почела да ради јануара 1895.
године. Оснивање берзе у тадашњој Србији имало је економски али и национални значај, јер
је то било време буђења националне свести и стварања институција које су потврђивале
добијени статус потпуне самосталности и државности Србије. Први састанци су одржавани у
хотелу Босна на обали Саве, где су се састајали извозници и уговарали испоруке меснате
сланине, пасуља и сувих шљива. Између два светска рата Београдска берза је стекла велики
углед у трговању девизама и сврстала се међу водеће европске берзе тог доба.
У послератној, социјалистичкој Југославији финансијска тржишта капиталистичког
типа проглашена су за непожељну творевину, посебно секундарно тржиште хартија од
вредности, па је одлуком владе Србије Београдска берза престала да постоји 1953. године.
Након корените друштвене и привредне реформе која је почела крајем 80-тих година
прошлог века, децембра 1989. године у Београду одржана је Оснивачка скупштина
Југословенског тржишта капитала у Београду, која је 1992. године променила име и добила
назив Београдска берза.9
Данашња Београдска берза представља непрофитну институцију на којој се може
трговати разним берзанским материјалом: акцијама, дужничким хартијама од вредности,
варантима, дериватима, депозитним потврдама итд.
Трговина на Београдској берзи се може обављати берзанском тржишту (листинг А и
листинг Б) и слободном берзанском тржишту.10 Пријем хартија на листинге берзанског
тржишта обавља се на основу аката берзе у којима су строго прописана правила која
издаваоц, односно хартија од вредности мора испуњавати да би била листирана на берзи. На
листингу Београдске берзе листиране су само обвезнице старе девизне штедње, док се акције
свих предузећа и банака котирају на слободном берзанском тржишту. На берзи могу

8
Јеремић, З.,: Финансијска тржишта, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2006, стр.
178.
9
Штимац,М.,: Берзе и берзанско пословање у Србији, Стубови културе, Београд, 1998.стр.78.
10
Штимац,М.,: Берзе и берзанско пословање у Србији, Стубови културе, Београд, 1998.стр.78-79.

11
трговати само чланови берзе који преко својих брокера могу давати налоге за куповину или
продају берзанског материјала. У даљем тексту ће бити описак поступак трговине акција или
обвезница на Београдској берзи аа.д. Београд, које банка или брокерско дилерско друштво
може да обавља за своје клијенте.

2.1.Београдска берза – трговање и актуелности

Усвајањем Закона о тржишту новца и тржишту капитала, 1989. године оснива се

Југословенско тржиште капитала, које 1992. године мења име у Београдска берза.
Београдска берза постаје дописни члан Светског удружења берзи – WСЕ као и
Европског удружења берзи – ФЕСЕ, а пуноправни је члан и Евроазијске федерације берзи –
ФЕАС. Такође, Београдска берза је сваке године организатор и домаћин Међународне
конференције са темама посвећеним најновијим кретањима на тржишту капитала,
корпоративном управљању, берзанским анализама и показатељима.
Субјекти на Београдској берзи су: власници акција, они који поседују хартије од
вредности (акционари и други) и желе да их продају, инвеститори, купци хартија од
вредности (правно или физичко лице), брокери, они који по налозима продају и купују
хартије од вредности.
Облици ангажовања: 11
 Брокерски послови – купопродаја ХоВ у своје име, а за рачун налогодавца или у име и
за рачун налогодавца.
 Дилерски послови – купопродаја ХоВ у своје име и за свој рачун.
 Послови маркет мејкера – обавезна купопродаја у своје име и за свој рачун по унапред
објављеној цени.
 Послови портфолио менаџера – управљање ХоВ у име и за рачун налогодавца.
 Послови инвестиционог саветника – пружање саветодавних услуга у вези са
пословањем ХоВ.

Функционисање Београдске берзе се може поступно дефинисати у фазама:12

 Одељење листинга, где се врши прибављање и провера информација о емитентима,
односно о онима који обезбеђују предмете трговања и о члановима Берзе. Ту се
11
Јеремић, З.,:Практикум за финансијска тржишта, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање,
Београд, 2006, стр. 197.
12
Квргић, Г., Вујовић, Т.,:Финансијска тржишта и берзе, Београд, 2009, стр. 128.
 обавља и прва контрола у смислу проналажења што квалитетнијих предмета
трговања. Критеријуми за пријем акција на листинг нису исто што и оцена бонитета и
гаранција да ће свако ко тргује акцијама које су на листингу остварити добит.
 Након обраде документације, заказује се прва аукција и у неком дневном листу
објављује се јавни позив за аукцију, чиме се обавештавају заинтересовани купци,
продавци и берзански посредници – чланови Београдске берзе.
 У поступку трговања прикупљају се налози понуде и тражње, упарују се по унапред
утврђеном систему и закључују се трансакције чланова Берзе. Улазак на тржиште
акција из приватизације, односно АП тржиште, пред емитента не поставља захтеве за
испуњење критеријума квалитета, већ само опредељење емитента да својим
акционарима обезбеди што лакшу комуникацију са берзанским посредницима и
Берзом, организованије транспарентније формирање цене и трансфер власништва.
 Након трговања, утврђена је цена и број акција, припремљена је закључница и преко
рачуна свих учесника у трговању, обавља се клиринг и салдирање трансакција. У
овом делу брокер извршава налог клијента. Све власничке промене у трговини
акцијама евидентирају се у Централном регистру, што учесницима у трговању даје
потребну правну сигурност. Брокери који су склопили трансакцију, усаглашавају
термине у оквиру времена прописаног за салдирање, како би се пренос новца и пренос
хартије извршили по принципу „прво новац, па онда хартија”.
 Информисање и маркетинг обезбеђују све информације на основу којих се обавило
трговање, а затим и најновије информације из обављеног трговања, након салдирања.
Берза редовно доставља најразличитије информације садржане у курсној листи, као
додатку дневном извештају о трговању, затим сумарним недељним извештајима и
једанпут месечно, сви релевантни подаци, индекси и анализе, објављују се у
званичном гласилу Берзе.

3.СПЕЦИФИЧНОСТИ БЕОГРАДСКЕ БЕРЗЕ

На Београдској берзи обавља се процес трговања предајом налога брокеру Берзе, који
их уноси у систем за трговање, активира се компјутеризована процедура, одређује се цена, на
начин усклађен са светским стандардима трговања. Обављање трговине подразумева исказан
интерес две стране, једне која продаје и друге која купује акције. Тај интерес се исказује
предајом налога за трговање берзанском посреднику – члану Берзе. На аукцији, овлашћени

13
берзански посредник, испостављањем налога даје изјаву: да је члан Берзе проверио податак о
власништву акција и да ће обезбедити њихов трансфер о року салдирања на нове власнике
(брокер продавца), да купац располаже средствима за куповину акција и да ће извршити
исплату о року салдирања (брокер купца).
Трговање акцијама предузећа добијених „без накнаде” у претходним приватизацијама
је посебно актуелно.
Цена акција се утврђује на следеће начине:13
 Последња цена је цена по којој је извршена трансакција.
 Куповна цена је највиша цена, коју је купац спреман да плати. Продајна цена је
најнижа цена по којој је продавац спреман да изврши продају.
 Трговање по тржишној цени значи: купити хартије по најбољој могућој цени, која
важи када налог стигне до пулта за трговање. Брокер продавца и брокер купца
извршили су налоге својих клијената, по најбољој цени која је у том тренутку на
берзи. То никако не значи процену брокера о даљем кретању цена, у повољном или
неповољном правцу за клијента, већ налаже искључиво извршење налога одмах.

Постоје следеће методе берзанског трговања

1. Метод преовлађујуће цене
 Испостављање и пријем налога за трговање.
 Аукција (утврђује се преовлађујућа цена).
 Аукције за утврђивање цене акција на Београдској берзи обављају се у одређеном
временском интервалу (два пута месечно) на основу унапред утврђеног календара
аукција и тада се на заказаној аукцији утврђује цена, која се затим јавно публикује.
 Трговање (закључење трансакције по преовлађујућој цени) и (или)
 Трговање на затварању (пријем налога и закључење трансакције по преовлађујућој
цени)
2. Метод континуираног трговања (давање налога, утврђивање цене отварања,
континуирано трговање – упаривање налога, утврђивање цене затварања и трговање
на затварању –закључивање трансакција по цени затварања).
3. Метод минималне цене.
4. Књига понуде и тражње.

13
Квргић, Г., Вујовић, Т.,:Финансијска тржишта и берзе, Београд, 2009, стр. 131.
 Системи трговања на Београдској берзи: акцијама првог и другог АП тржишта тргује
се на периодичним аукцијама методом: 14
 Преовлађујуће цене;
 Методом минималне цене и минималне количине;
 Методом вишеструке цене.

Поступак трговања методом преовлађујуће цене обухвата следеће радње:

 Утврђивање индикативне цене
а) Прво трговање: коригована књиговодствена вредност акције (укупна актива се
умањује за износ губитака и обавеза).
б) За наредна трговања: преовлађујућа цена са претходног берзанског састанка.
 Трговање акцијама у зони флуктуације

Зона флуктуације износи за прво трговање -20% до + 50%, а за остала +/- 20% у
односу на индикативну цену и представља распон цена у оквиру којих је дозвољено
закључивање трансакција на једном берзанском састанку.
Преовлађујућа цена
 максимизирање обима промета;
 приближност индикативној цени+виша цена.

Немогућност трансакције по преовлађујућој цени

 редослед приоритета извршења налога;
 тржишни налози;
 цена повољнија од преовлађујуће;
 преовлађујућа цена;
 предност раније испостављених налога, у случају једнаке цене.

Алтернативна правила
 количина (иде већи налог);
 цена (тржишни налог);
 време давања налога.
14
Јеремић, З.,: Финансијска тржишта, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2006, стр.
181.

15
 Метод преовлађујуће цене:
 прва фаза, отворена табла;
 друга фаза, затворена табла.

Дугорочним дужничким хартијама од вредности тргује се у оквиру берзанске

трговине:
 методом преовлађујуће;
 методом континуиране трговине.

Основни критеријум помоћу кога се утврђује цена је максимизирање обима промета.

Водећи индекс Београдске берзе BELEX15, чији је пун назив Индекс најликвиднијих
српских акција, има циљ да што прецизније прикаже кретање цена акција којима се тргује
методом континуираног трговања и које су испуниле критеријуме за улазак у индексну
корпу. Континуирано трговање се обавља тако што се налози за продају и куповину
појединих акција по одређеној цени аутоматски упарују. 15
Израчунавање и објављивање индекса BELEX15 обавља се од октобра 2005. године
сваког радног дана Берзе, у реалном времену, од тренутка када је испуњен услов за његово
израчунавање и публиковање, па до формирања цена на затварању, објављено је на сајту
Београдске берзе.
Цена акција која се користи за израчунавање индекса БЕЛЕX15 је свака цена акција
која је формирана у трговању акцијама које чине индексну корпу, изузев цена које су
остварене у такозваним блок трансакцијама.
Индексну корпу могу сачињавати акције које су испуниле „правило 80”, односно оне
акције које су током претходна два сукцесивна квартала имале минимум 80 одсто трговања
током сваког појединачног квартала на којима су закључене трансакције. Након формирања
листе акција које су испуниле напред наведени критеријум обавља се рангирање и првих 15
акција чини индексну корпу. 16
Да би се спречило да нека од акција издаваоца има доминантно учешће у индексној
корпи, ограничава се број акција са којима одређени издавалац може да учествује у
индексној корпи на највише 20 одсто. Такође, да неки од индустријских сектора не би имао
15
Јеремић, З.,:Практикум за финансијска тржишта, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање,
Београд, 2006, стр. 199.
16
Јеремић, З.,: Финансијска тржишта, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2006, стр.
185.
доминантно учешће у индексној корпи, ограничава се број хартија из истог индустријског
сектора у индексној корпи на највише 50 одсто.
Ревизија индексне корпе, односно евентуална промена акција које је чине, обавља се
квартално, крајем марта, јуна, септембра и децембра. У случајевима значајних промена
карактеристика индексних компоненти може да се спроведе и ванредна ревизија индексне
корпе, чији је поступак идентичан редовним.
Индексну корпу BELEX15, posle ванредне ревизије обављене 21. јануара ове године,
тренутно чине акције „АИК банке”, „Комерцијалне банке”, „Енергопројект холдинга”, „Соја
протеина”, „Универзал банке”, „Агробанке”, „Металс банке”, „Привредне банке”, „Јубмес
банке”, „Имлека”, „Металца”, „Ветеринарског завода”, „Телефоније”, „Бамби Баната” и
„Тигра”.
Други индекс који показује кретања на српском тржишту капитала је „Општи индекс
акција Београдске берзе – BELEXlajn”, који је заменио први индекс акција Београдске берзе,
BELEXfm.17
Основна разлика између ова два показатеља је у томе што BELEXlajn представља
кретања цена репрезентативног узорка хартија којима се тргује, у односу на методологију
BELEXfm који је давао приказ кретања цена свих хартија које су закључиле најмање једну
трансакцију одређеног дана. BELEXfm се израчунавао од 13. децембра 2004. године до 30.
априла 2007. када је замењен индексом BELEXlajn.
BELEXlajn описује укупна тржишна кретања и може да служи као подлога за
креирање структурираних производа и финансијских деривата на домаћем и иностраном
тржишту. Од тог показатеља се очекује да буде аналитичка алатка како за портфолио
менаџере, професионалне аналитичаре, стручну јавност, инвеститоре, тако и за све друге
који проучавају динамику кретања цена на српском тржишту.18
BELEXline се састоји од акција којима се тргује на тржиштима Београдске берзе и
које су испуниле критеријуме за улазак у индексну корпу. Број издавалаца чије акције
учествују у конструкцији индекса је константан у току периода између ревизија индексне
корпе. Индексна корпа може имати најмање 70 компоненти, при чему горњи лимит за број
компоненти није ограничен, али се тежи да их не буде више од 150.

17
Јеремић, З.,:Практикум за финансијска тржишта, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање,
Београд, 2006, стр. 201.
18
Јеремић, З.,: Финансијска тржишта, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2006, стр.
189.

17
 Исто као код индекса BELEX15, спречава се доминанто учешће неке хартије у
индексној корпи, ограничавањем њеног броја на највише 10 одсто, док су индустријски
сектори ограничени на 40 одсто од укупног броја издавалаца чије су хартије укључене у
састав индексне корпе.
И Бечка берза (Wiener Börse AG) израчунава и дистрибуира у реалном времену индекс
српских акција, СРX, ценовни индекс пондерисан тржишном капитализацијом и
структуриран од акција којима се највише трговало на Београдској берзи.19
Тај индекс се од 7. марта 2007. израчунава у динарима, еврима и доларима, а прати
осам највећих и најликвиднијих акција на Београдској берзи, наведено је на сајту Берзе. СРX
је дизајниран као индекс којим се може трговати и који се може користити као основа за
стандардизоване финансијске деривате као и за структуриране производе.
Бечка берза израчунава и објављује укупно 22 индекса, од којих се 16 односи на
источну и југоисточну Европу, што јасно говори о њеном усмерењу.
Постоји још један „српски” индекс– BELEXsentiment, који приказује очекивања
тржишних учесника у наредном периоду, односно предстојећем месецу.
Оваква предвиђања учесника у гласању за BELEXsentiment ни мало не чуде јер српско
тржиште капитала већ више од једне године функционише у амбијенту који се, према
мишљењу макроаналитичара, може уопштено окарактерисати као „неафирмативан”.
То оправдава констатацију да тржиште Београдске берзе тиме потврђује
интегрисаност у укупна економскополитичка збивања у земљи. Ваља имати на уму и да су и
светска финансијска тржишта и берзе већ више од једне године захваћени нестабилношћу
због погоршаних економских активности.20

ЗАКЉУЧАК

19
Јеремић, З.,:Практикум за финансијска тржишта, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање,
Београд, 2006, стр. 203
20
Исто, стр. 205.
 Берза је настала као неопходно место на коме се може трговати
вредносним папирима, новцем или различитим добрима, која би на тај начин формирала
своју цену узависности од понуде и потражње, па је из тог разлога формирана и берза у
Србији.
Берза не одређује цену хартија од вредности којима се на тој берзи тргује, већ
одређује правила одвијања аукције на којој се слободним сусретањем понуде и тражње у
одређеном тренутку утврђује цена хартије од вредности. У доношењу правила трговања
берза је самостална, као и у контроли њихове примене и санкционисању прекршилаца, што
је посао посебних берзанских судова.
Наша највећа берза је Београдска берза а.д. Београд која послује као акционарско
друштво са 72 члана берзе: 15 брокерских и 57 брокерско - дилерских компанија. Београдска
берза је први пут основана 1894. године (на основу Закона о јавним берзама који је донела
Народна скупшитна 1886. године), а почела да ради јануара 1895. године. Оснивање берзе у
тадашњој Србији имало је економски али и национални значај, јер је то било време буђења
националне свести и стварања институција које су потврђивале добијени статус потпуне
самосталности и државности Србије.
Данашња Београдска берза представља непрофитну институцију на којој се може
трговати разним берзанским материјалом: акцијама, дужничким хартијама од вредности,
варантима, дериватима, депозитним потврдама итд.
Трговина на Београдској берзи се може обављати берзанском тржишту (листинг А и
листинг Б) и слободном берзанском тржишту. Пријем хартија на листинге берзанског
тржишта обавља се на основу аката берзе у којима су строго прописана правила која
издаваоц, односно хартија од вредности мора испуњавати да би била листирана на берзи. На
листингу Београдске берзе листиране су само обвезнице старе девизне штедње, док се акције
свих предузећа и банака котирају на слободном берзанском тржишту. На берзи могу
трговати само чланови берзе који преко својих брокера могу давати налоге за куповину или
продају берзанског материјала.
Послове трговине хартијама од вредности на берзи могу обављати чланови берзе.
Изузетно, ове послове могу обављати Република и Народна банка Србије. Чланови берзе су
брокерско- дилерска друштва и овлашћене банке. Статутом берзе прописују се услови за
стицање својства члана берзе.

19
 ЛИТЕРАТУРА

1. Дугалић, В.,Штимац, М.,:Основе берзанског пословања, Стубови културе, Београд, 20

07
2. Јеремић, З.,:Практикум за финансијска тржишта, Факултет за финансијски
менаџмент и осигурање, Београд, 2006.
3. Јеремић, З.,: Финансијска тржишта, Факултет за финансијски менаџмент и
осигурање, Београд, 2006.
4. Квргић, Г., Вујовић, Т.,:Финансијска тржишта и берзе, Београд, 2009.
5. Rose P.S.,Hudgins.S.C.,:Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data Status, Beograd,
2005.
6. Штимац,М.,: Берзе и берзанско пословање у Србији, Стубови културе, Београд, 1998.