АЛФА БК УНИВЕРЗИТЕТ

ФАКУЛТЕТ ЗА ФИНАНСИЈЕ, БАНКАРСТВО И РЕВИЗИЈУ

БЕОГРАД

МАСТЕР СТУДИЈЕ

СЕМИНАРСКИ РАД

Утицај развоја информационих технологија на

побољшање реализације пословних активности

Предмет: Информационе технологије у пословању

Ментор: Студент:
Проф. др Ненад Глигорић Ђурђица Ћировић
Бр. Индекса: 2017/1902

Београд, 2018.
 САДРЖАЈ

УВОД....................................................................................................................................................... 1
2. ПОЈАМ ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (ИТ)..........................................................4
3. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД УТИЦАЈА ИТ НА КВАЛИТЕТ У ПОСЛОВНИМ
АКТИВНОСТИМА............................................................................................................................. 4
4. ПРИМЕНА ИТ У ПОСЛОВНИМ АКТИВНОСТИМА.......................................................9
5. ТРЕНДОВИ МОГУЋЕГ РАЗВОЈА У ПОСЛОВНОМ СИСТЕМУ...............................15
ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................................... 21
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................................... 22
 УВОД

Савремено пословање је незамисливо без коришћења модерне технологије.

Управљање савременим производно-пословним система подразумева интеграцију знања и
вештина из пословне економије и технике, у циљу њихове примене у креирању,
експлоатацији и унапређењу информационих технологија којима ће се постићи најбољи
резултати пословања.
Конкурентна способност садашњих предузећа проистиче из њихове способности
најбоље користе интерне и екстерне пословне податке и да их, путем добро конципираних
информационих система претворе у добру базу за одлучивање и управљање. Добро и
правовремено одлучивање обезбеђује стабилан квалитет резултата процеса производње и
пословања и омогућава конкурентска предност предузећа на тржишту. У циљу опстанка на
глобалном тржишту, које се значајно променило, не само због светске економске кризе, већ и
значајне примене савремених информационих технологија у свим сегментима пословања
предузећа морају стално да преиспитују своје пословне активности и управљање њима.
Савремене могућности Информационих технологија донеле су нове могућности такмичења
конкурената на тржишту, и присилиле предузећа да преиспитају стратегије свог пословања.
Основни разлог за то је добијање правог одговора на питање: како информационе
технологије могу помоћи предузећу да стекне стратешку предност над конкуренцијом. Данас
су менаџери предузећа свесни, да конкурентна способност предузећа зависити и од тога
колико се добро посматрана делатност предузећа, реализација производа, услуга или
пословних активности обухвате савременим информационим технологијама и потребним
базама података.
Информационе технологије (ИТ) имају фундаменталан утицај на модерно друштво и
зато се, не без разлога, каже да ми живимо у информатичком добу. Начини размене и
преноса, као и количина најразличитијих информација данас су већи него икад пре у
историји. Информационе технологије су данас саставни део живота у таквој мери да је
практично незамисливо функционисање било којег дела наше егзистенције без њих.
Пословање, комуникације па и свакодневни живот се ослањају на погодности које нуде
различите области коришћења рачунара и одговарајућих технологија. Развој рачунара и
програма, а у исто време све сложенији захтеви од стране крајњих корисника рачунарских
технологија, условили су појаву великог броја различитих решења намењених пословној
примени. Основни циљ ових врло различитих решења је унапређење пословања.

3
 1. ПОТРЕБА ПОСЛОВНИХ СИСТЕМА ЗА ИНФОРМАЦИОНОМ
ТЕХНОЛОГИЈОМ

Развој конкуренције и слаба глобална економија изазивају потребу да се анализира процес

пословања - што укључује структуру организације и кадрове. Циљ је да се постигне више са
мање времена и са мање људи. Оно што се очекује да се постигне јесте: 1 повећање
продуктивности, бољу подршку купцима и краће време до тржишта, односно - предност на
тржишту. Међутим, да би предузеће остварило овакве циљеве, потребно је да се: 2 уведе
равнија управљачка структура и децентрализуја доношење одлука. Наравно, онима који
одлучују је потребно на време доставити тачне информације.

Недавна истраживања као и реалне практичне ситуације у неким индустријским

корпорацијама ,,светске класе“ су показали да је комуницирање један од најважнијих
процеса у савременим организацијама.3 Познато је да је раних 1990-тих година америчка
корпорација ИБМ запала у озбиљне пословне тешкоће и даје неодговарајући систем
комуницирања у тој организацији био један од главних узрока тих проблема.

У исто време неке организације, које су биле у највећем пословном успону у том периоду су
имале изванредно пројектоване и имплементиране системе корпорацијског комуницирања,
нпр. Microsoft.

Комуницирање је не само основна људска потреба, оно је и покретач човекова развоја и

напредовања. То вреди и за свет савременога пословања који се у ово информационо-
комуникационо доба заправо врти око поседовања праве информације у право време.
Живимо у доба Интернета, где интерни и екстерни купци захтевају и очекују информације.

У прошлости је већина генералних директора CEO (Chief Executive Officer) долазила из

области финансија и маркетинга. Међутим, у последње време у успешним организацијама је
присутан тренд да се постављају генерални директори који су из техничких наука, или се
бирају они стручњаци који уз остале квалитете поседују и велико информатичко знање.
Стога је информатичко образовање императив за све оне који имају аспирације да у
будућности воде успешну фирму.

Овладавање стратешким коришћењем информационе технологије постаје данас једнако

важно, као што је писменост постала важна након што је Гутемберг заротирао своју
галаксију. Данашње друштво еволуира у информационо друштво. Тиме технологија постаје
алат у служби информације а информација знање, моћ и новац. Брзина и успешност примене
информационе технологије ће постати основни фактор снаге и употребне вредности
данашњих менаџера.

1
Danziger, J., Dunkle, D.,: Information technology and worker satisfaction. Center for research on information
technology and organizations. School of Social Sciences: University of California, 2004.
2
Радуловић, Б., Кази, Љ., Кази, З.,: Информациони сисеми - одабрана поглавља, Технички факултет Михајло
Пупин, Зрењанин, 2010., стр. 145.
3
Исто, стр. 146.
Употреба информационих технологија има све већу употребу у формирању нових производа
и услуга. Њена главна улога је у мењању пословних односа, као и побољшању пословних
активности унутар предузећа. Нови облици информационих услуга (електронско
наручивање, куповање на даљину, итд.) омогућавају спровођење квалитетне пословне
политике предузећа. Наравно, ове технологије код нас полако почињу да преузимају битну
улогу у комуникацији на ралецији произвођач-купац. На тај начин, досадашњи „класични”
произвођачи постају мултимедијални представници информација користећи се Интернетом
или сопственом комерцијалном базом података. Мора се имати у виду да информационе
технологије имају низ предности које се огледају у:4
 модернизацији пословних активности уз смањење броја запослених,
 бољем финансијском пословању предузећа,
 рационалном коришћењу капацитета, ресурса и енергије,
 квалитетној дистрибуцији материјала, роба и услуга.

Ово све утиче на побољшање положаја предузећа у пословању. Информационе технологије

битно мењају конкурентске изгледе свих пословних процеса током процеса производње, али
и у процесу пружања услуга предузећа.

Оне организације које не знају шта би започеле са својим подацима, које нису у стању да
изведу иоле озбиљније статистичке анализе или симулације, могу чак и да буду краткорочно
веома успешне, али неће никада увидети стратешку користи од информационе технологије.

Постоји огромна разлика између инсталације и коришћења информационе технологије.

Иста аналогија се може повући са стратешком вредношћу информационе технологије. Право

питање није да ли моја конкуренција може да купи хардвер и софтвер. Кључна питања за
опстанак на данашњем турбулентном тржишту су:5
 Колико лоше је обучена да користи информациону технологију?
 Да ли им логистика заказује?
 Да ли им недостаје визија и лидера који ће их повести у правом смеру?
 Колико њих нема представу о томе шта би требало да се уради да би се опстало на
тржишту?
 Због чега су многи дигли руке и предали се без борбе (банкротирали)?

Одговор је – они имају исто што ви имате, знају исто што ви знате и обављају посао на
сличан начин на који ви то чините. Другим речима, њихова ИТ стратегија се не разликује
много од ваше.

Суочени оштром тржишном конкуренцијом, предузећа која желе остати у кругу

најуспјешнијих присиљена су драстично мењати пословну стратегију и организацију.
Информације коначно постају стратешки ресурс, а ефикасно употребљена информација
директно делује на унапређење резултата и успешност пословања. Кориштењем ИНТЕРНЕТ
технологије конкуренција се још више заоштрава брисањем временских и просторних
граница. Успешни пословни резултати се не могу очекивати без целовитог пословно-

4
Earle, J.S., Pagano, U., Lesi, M.,: Information Technology, Organizational Form, and Transition to the Market.
Journal of Economic Behavior & Organization, 60, 2006, стр.472.
5
Danziger, J., Dunkle, D.,: Information technology and worker satisfaction. Center for research on information
technology and organizations. School of Social Sciences: University of California, 2004, стр. 221.

5
информацијског решења које постаје кључ тржишне конкурентности сваког пословног
система.

2. ПОЈАМ ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (ИТ)

Информационе технологије (ИТ) се, од стране Америчке асоцијације за информационе

технологије, дефинишу као „изучавање, дизајн, развој, имплементација и подршка или
управљање рачунарским информационим системима (ИС), софтверским апликацијама и
хардвером”.6 ИТ користе рачунаре и рачунарске програме да конвертују, ускладиште, штите,
обраде, безбедно шаљу и примају информације.

Термин „Информациона технологија” често обухвата и знатно шире поље области

технологије. Све оне активности којима се ИТ професионалци баве, од инсталација
апликативних програма до пројектовања сложених рачунарских мрежа и информационих
система. Неке од тих активности су: 7 умрежавање и инжењеринг рачунарског хардвера,
дизајнирање софтвера и база података, као и управљање и администрација информационим
системом.

Информационе технологије (ИТ), као дисциплина, баве се више технологијама него

информацијама (што је случај са информационим системима). ИТ је нова дисциплина која се
врло брзо развија као резултат захтева из праксе, односно потреба предузећа и других
организација. Данас пословање у свим областима потпуно зависи од информационих
технологија, јер све организације користе системе засноване на ИТ.

У области информационих технологија налази се пет следећих елемената:8

 информациони хардвер и софтвер,
 примењени информациони систем,
 веза са физичким и процесима учења,
 системи за подршку одлучивању, и
 информациони системи пословања.

3. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД УТИЦАЈА ИТ НА КВАЛИТЕТ У ПОСЛОВНИМ

АКТИВНОСТИМА

Давно су људи схватили снагу информације. Развој трговине у средњем веку базиран је на
концепту „Inetlligentia pecunaie querendo“ (Латинска изрека у преводу значи „Памет оплођује
новац“). Први писани модел система прикупљања и употребе информација и знања дао је
Сун Тсу у древној Кини пре 2400 година. Аристотел је већ писао о разлици између

6
Балабан, Н., Ристић, Ж., Ђурковић, Ј., Трнинић, Ј.,: Информациони системи у менаџменту, Савремена
администрација а.д, Београд, 2005, стр. 107.
7
Danziger, J., Dunkle, D.,: Information technology and worker satisfaction. Center for research on information
technology and organizations. School of Social Sciences: University of California, 2004, стр. 223.
8
Earle, J.S., Pagano, U., Lesi, M.,: Information Technology, Organizational Form, and Transition to the Market.
Journal of Economic Behavior & Organization, 60, 2006, стр.474.
информације, знања, мудрости и интелигенције. Један психолог каже: „Интелигенција је
вештина погађања правих ствари”.

Тежња ка измени информација је присутна од првобитне заједнице па све до данас, и за њено

задовољавање је развијен читав низ метода, од којих је Интернет најновија.

Све информационе технологије развијене кроз историју решавају проблеме на исти начин:
 постоје улазни подаци који се обрадјују;
 резултат обраде се враћа ономе ко је захтевао решење проблема.

Развој информационих технологија се може поделити, у зависности од нивоа технологије

која је употребљавана за решавање проблема улаза, обраде, излаза и комуникације, у четири
периода:
 премеханички,
 механички,
 електромеханички и
 електронски.

Абакус
Прво је као помагало развијано рачунско средство (представља свако помагало изграђено у
циљу извршавања рачунских операција). Начин извршавања операције од стране рачунског
средства може бити:
 мануелни (нпр. шибер),
 полуаутоматски (нпр. регистар каса, стони калкулатори),
 аутоматски (рачунар).

Оутредов шибер Шибер са покретним курсором

7
 Аналогни рачунар 1960-их годин
Развој телекомуникација
 1830. године телеграф,
 подморским телеграфским каблом су 1866. године спојене Европа и Америка
 телефон 1876. године,
 радио 1894. године.

Најбржи развој комуникације омогућила је појава рачунара. Информационе и

комуникационе технике су данас одлучујући фактор за пословни, социјални и културни
живот друштва. Дословно нема нити једног подручја у коме рачунар није заузео чврсто
место: од уметности до едукације, од техничког цртања до медицине, од управљања
саобраћајем до противградних радара, од кухиње до великих производних и услужних
организација, од управљања комуникацијама до интегрисаних војних система, итд...

Људи на почетку користе нове технологије да би радили оно што иначе раде –само боље.
Постепено почињу да користе технологију да раде нове ствари, које мењају начин на који
радимо и живимо. Нови стилови рада и живота мењају друштво, а у крајњој линији и
технологију. Џозеф Шумпетер описао је овај поступак као „креативно разарање”. Да бисте
постигли нешто ново и боље, морате одбацити оно што је старо, истрошено, превазиђено,
оно што је престало да буде продуктивно, а са њим и учињене грешке, промашаје и
странпутице на које сте залутали због напора учињених у прошлости.

Потреба за дистрибуцијом информација ради доношења одлука изазива потребу за

апликацијама какве до пре пар година нису постојале:9
 лекари специјалисти, 1000 km један од другог, сарађују по питању анализе
медицинских налаза (слике),
 менаџери узајамно разматрају планове производње, да би одлучили када да наруче
одређене компоненте,
 инжењери разних специјалности, који се налазе свуда по свету, пројектују авион.

Ове апликације су подржане са три кључне компоненте:

 рачунарским системом,
 мрежом и
 преносним системом.

Постоје три основна типа саобраћаја: подаци, глас и видео. Сваки од њих има своја посебна
својства и захтеве у преносу на мрежи. Пренос података није временски ограничен и

9
Earle, J.S., Pagano, U., Lesi, M.,: Information Technology, Organizational Form, and Transition to the Market.
Journal of Economic Behavior & Organization, 60, 2006, стр.476.
кашњења су подношљива. Можемо сврстати следеће као податке: документа, мејлове,
имиџе, пренос гласа у неограниченом времену и видео.

Рачунарска мрежа је систем који се састоји од скупа рачунарских хардверских компоненти,

међусобно повезаних комуникационом опремом (опремом за повезивање) преко
комуникационог канала, и снабдевен одговарајућим софтвером којим се остварује контрола
функционисања система тако да је омогућен пренос података различитих типова, као и
заједничко коришћење неког уређаја.

Развој рачунарских мрежа је почео отприлике када и развој UNIX оперативног система-
почетком седамдесетих година. То значи да са свог рачунара приступаш другом, било ком
рачунару у мрежи тако да се резултати графицког облика приказују на терминалу корисника
без обзира што апликација која приказује те резултате ради на физички удаљеном рачунару.
Мрежа се користи као медијум за размену података између рачунара. Циљ умрежавања
комуникационе опреме јесте формирање једног виртуелног радног окружења унутар којег би
уређаји разлличитих произвођача делили своје ресурсе (процесну снагу, скупе периферије
као што су штампачи, плотери, дискови и слично).10

Колико рачунар вреди, ако је изолован, тј. ако није повезан у мрежу? Код неумрежених
рачунара, заједничко коришћење датотека и ресурса значи копирање датотека на дискету или
CD-RW диск и физичко преношење дискета до неког другог система. На пример, код куће
радите на неком документу који ћете одштампати на посао. Да би пренели документ у
рачунар који се налази у вашој канцеларији морате га копирати и физички пренети што је
напорно и временски вам треба дуже времена. Када бисте имали могућност да „повежете“
рачунаре, својим датотекама бисте могли приступити с неког другог места. У том случају
документ урадите код куће и пошаљете га на посао. На овом принципу је заснована
Рачунарска мрежа (цомпутер нетwорк, или само нетwорк) - више рачунара је међусобно
повезано ради заједничког коришћења датотека, ресурса, па чак и апликација.

Резултат тесне везе рачунарске и комуникационе технологије данас су телекомуникације, тј.

електронски пренос података свих врста - текста, графике, видео, звука, преко различитих
комуникационих канала као што су јавне телефонске мреже, приватне кабловске линије,
микроталасне линије, сателитски пренос. Тако се долази до телекомуникационих или
рачунарских мрежа. Већина предузећа поставила је своје информатичке ресурсе на мреже, а
све већи део пословања, банкарства, образовања, обавља се преко мрежа. Зато ће у наставку
рада бити описано шта је то рачунарска мрежа, које су врсте мрежа и на који начин оне
функционишу.

Преношење инструкција између рачунских машина се први пут десило 1940. године када је
George Stibitz искористио TTY, односно теле-машину за куцање, помоћу које је послао
инструкције са његовог Модел К из Darthmouth универзитета у Новом Хампсхиреу на његов
Complex Number Calculator у New Yorku, те такође примио резултате истим путем. Тек 1964.
године, истраживачи са Dartmoutha су изумели главну машину са дељеним временом са
прикљученим терминалима.11

10
Балабан, Н., Ристић, Ж., Ђурковић, Ј., Трнинић, Ј.,: Информациони системи у менаџменту, Савремена
администрација а.д, Београд, 2005, стр. 110.
11
Danziger, J., Dunkle, D.,: Information technology and worker satisfaction. Center for research on information
technology and organizations. School of Social Sciences: University of California, 2004, стр. 225.

9
Све данашње мреже су на неки начин базиране на Open Systems Interconection standardu. OSI
је развијен 1984. године од стране International Organization for Standardization (ISO) која је
представљала отприлике 130 држава. Срж се састоји од OSI референтног модела, скупа
седам слојева који одређује различите етапе кроз које подаци морају проћи од једног уређаја
до другог у некој рачунарској мрежи.

Рани развој LAN, MAN и WAN мрежа био је хаотичан у многим погледима. Ране 80-те
године прошлог века донеле су огромно повећање у броју и величини мрежа. Како су с
временом велике компаније схватале да умрежавањем повећавају добит, а смањују трошкове,
додавале су се нове мреже, повећавале постојеће, а све је то у стопу пратило и технолошки
развој мрежа.

Средином 80.-их ове компаније су полако почеле осећати проблеме због учињених
проширења. Постајало је све теже и теже „натерати“ мреже које су користиле различите
спецификације и имплементације да међусобно комуницирају. 12 Полако су те велике
компаније увиђале да се морају одмакнути од тзв. проприетарy решења (решења произведена
од различитих фирми, свако својствено на свој начин, најчешће међусобно некомпатибилно),
а усмерити се према тзв. отвореним решењима.

Мрежно окружење је омогућило и радикалну промену у организовању база података

различитих типова. Врло је чест случај да су подаци од интереса углавном значајни за
одређени простор и да се повремено појављује потреба за претраживањем база везаних за
друге просторне области. Овакви проблеми се решавају тако што се база дистрибуира на
више рачунара од којих сваки чува податке локалног карактера и постаје сервер за то
подручје. Сви сервери се везују у рачунарску мрежу и обично су физички лоцирани у област
коју представљају. Претраживање и упити који се односе на податке везане за локално
подручје стижу и завршавају се на локалном серверу док се они други, који су ређи, обављају
разменом података између сервера различитих области. На овај начин је пре свега
постигнута децентрализација ажурирања база што значајно доприноси ваљаности података
који се налазе у њој. Ово је нарочито значајно ако се ради о великим базама података као
што су, на пример, базе на нивоу целе земље.

Да би рачунарска опрема различитих произвођача могла бити повезана у јединствено

мрежно окружење било је неопходно извршити стандардизацију процедура, то јест
протокола по којима ће се комуникација одвијати. Године 1977. ISO је започео рад на
стандардима овог типа а као резултат такве активности настало је стотинак протокола који
би требали бити међународно прихваћени. Скуп ових протокола чине OSI (Open System
Interconnection) референтни модел. Истовремено, DOD (Department of Defence) у САД
развија скуп стандарда, познатих као TCP/IP модел, и на њима заснива своју рачунарску
мрежу. Касније је, у мало измењеној форми, овај модел прихваћен као IEEE стандард. Иначе,
скраћенице TCP и IP потичу од Transport Control Protocol i Internet Protocol, респективно.13

Последњих неколико деценија догодиле су се многе значајне промене у комуникационим

технологијама - у употребу су ушле факс машине, мобилни телефони, сателитске антене,

12
Минић, С. Воркапић, М. Крецуљ, Д.,: Анализа и побољшање пословних активности употребом
информационих технологија, Интернационална Конференција, Тех. факултет Чачак, 7−9. мај 2010.
13
Исто.
системи са гласовним порукама, кућни рачунари који се повезују са пословним мрежама и
Интернетом. 14

4. ПРИМЕНА ИТ У ПОСЛОВНИМ АКТИВНОСТИМА

Информациона мрежа покрива данас комплетну земаљску куглу, улази у сваки дом, сваку
фабрику и друштвену установу, повезује копнена возила, авионе, бродове и сваког
појединца. Истовремено, компјутери се налазе једнако тако у великим банкарским
системима, индустријским комплексима и управљању прометом као и у машинама за прање
веша, аутомобилима и дечијим играчкама.

Пет главних подручја у којима је информациона технологија у потпуности променила

дотадашњи живот рада су: 15
 информациона технологија као замена за калкулатор (Excel);
 информациона технологија као замена за писаћу машину (Word);
 информациона технологија као замена за архиву (базе података);
 информациона технологија као замена за телевизор (графика и мултимедија);
 информациона технологија као замена за каталог (WWW).

У данашње време се најчешће пословни подаци обрађују на рачунару, али су се задржали

стари начини размене пословних информација и докумената у папирном формату. Ако би се
могућности постојећих рачунара и телекомуникација искористиле на прави начин могле би
умногоме да унапреде пословање истовремено смањујући трошкове, пружајући боље услуге
и смањиле би се грешке до којих долази у раду на класичан начин.

За наручивање робе или сервиса традиционалним путем, наруџбина се штампа и шаље

поштом набављачу, рачун се припрема, штампа, и шаље купцу, и исплата се прави преко
чека. Преко 75% свих пословних докумената које је штампала једна организација се ручно
прекуцава у другој организацији!

Када је електронска пошта почела да се користи, средином и крајем 60-их, релативно мало
људи је било компјутерски образовано. Због тога није зачуђујуће што је е-пошта била
драматично превазиђена од стране факса, током 80-их. Разлози су били лакоћа коришћења,
једноставна испорука слика и графике, и улаз штампане форме (формулари, итд). Велике
замерка интензивном коришћењу факс машине упутио је тај што сте уклонили компјутерску
читљивост, која означава способност којом прималац може аутоматски сачувати, повратити
и манипулисати вашу поруку.

Али данас, уз свеприсутност рачунара, предности е-поште су огромне, што је доказано

његовом брзорастућом употребом. Поред дигиталних погодности, е-пошта је и
конверзацијски медиј. Чак и ако није изговорени дијалог, она је много ближа говору него
писању.

14
Kokles, M., Romanová, A., Hamranová, A.,: Information Systems in the Post- Transition Period in Enterprises in
Slovakia, Journal of Global Information Technology Management, 18(2), 2015, стр.111.
15
Вељовић, А., Радојичић, М., Весић, Ј.,: Менаџмент информациони системи, Технички факултет у Чачку,
Чачачк, 2008, стр. 127.

11
Управљање развојем и пословањем у савременој привреди врши се на основу ефикасног
система информација о међународном и националном тржишту и тржишном окружењу, као
и могућностима пословног система на тој основи. Систем информација омогућава избор
оптималног решења при одлучивању и смањује ризик и несигурност приликом укључивања
у међународну размену и поделу рада тако што открива законитости међународног и
националног тржишта и тржишног окружења.

Утицај информационих технологија на успешност пословања огледа се преко квалитетног

информисања, контроле, планирања, све до управљања и одлучивања. Важно је истаћи две
врсте утицаја информационе технологије на квалитет пословања предузећа и то:16
 непосредни и лако мерљиви утицаји - непосредни утицаји обухватају уштеде у
ресурсима (рад, материјал, енергија), уштеде у времену или поједностављење и
рационализација неког пословног процеса у предузећу. Непосредни утицаји се
исказују бројкама
 посредни и тешко мерљиви учинци - посредни учинци су важнији, али теже их је
пратити, односно измерити.

Нове технологије су темељ за нове производе, омогућавају бољу везу са купцима. Употреба
информационих технологија има све већу употребу у формирању нових производа и услуга.
Њена главна улога је у мењању пословних односа, као и побољшању пословних активности
унутар предузећа. Нови облици информационих услуга (електронско наручивање, куповање
на даљину, итд.) омогућавају спровођење квалитетне пословне политике предузећа. Наравно,
ове технологије код нас полако почињу да преузимају битну улогу у комуникацији на
ралецији произвођач-купац. На тај начин, досадашњи „класични” произвођачи постају
мултимедијални представници информација користећи се Интернетом или сопственом
комерцијалном базом података. Мора се имати у виду да информационе технологије имају
низ предности које се огледају у:17
 модернизацији пословних активности уз смањење броја запослених,
 бољем финансијском пословању предузећа,
 рационалном коришћењу капацитета, ресурса и енергије,
 квалитетној дистрибуцији материјала, роба и услуга.

Ово све утиче на побољшање положаја предузећа у пословању. Информационе технологије

битно мењају конкурентске изгледе свих пословних процеса током процеса производње, али
и у процесу пружања услуга предузећа. Примена информатичких технологија и развој
менаџерског информатичког система предузећа, имају кључну улогу у постизању
максималних учинака процеса реинжењеринга.

Развој конкуренције и слаба глобална економија изазивају потребу да се анализира процес

пословања - што укључује структуру организације и кадрове. Информатичка технологија уз
људске ресурсе и организационе промене је један од кључних елемената у поступку
реинжењеринга. Користи се у свим његовим фазама, а посебно се истиче у следећим
активностима:18

16
Минић, С. Воркапић, М. Крецуљ, Д.,: Анализа и побољшање пословних активности употребом
информационих технологија, Интернационална Конференција, Тех. факултет Чачак, 7−9. мај 2010.
17
Вељовић, А., Радојичић, М., Весић, Ј.,: Менаџмент информациони системи, Технички факултет у Чачку,
Чачачк, 2008, стр. 128.
18
Kokles, M., Romanová, A., Hamranová, A.,: Information Systems in the Post- Transition Period in Enterprises in
Slovakia, Journal of Global Information Technology Management, 18(2), 2015, стр.113.
  дефинисање пословне стратегије,
 идентификација осталих кључних елемената БПР-а,
 идентификација и избор процеса за редизајн,
 анализа структуре и токова постојећих пословних процеса,
 мерење перформанси постојећих процеса,
 дизајнирање и прототипирање нових процеса,
 имплементација и операционализација нових и измењених процеса,
 комуникација између чланова пројектног тима.

Пословна логика изазива потребу за реструктурирањем предузећа, која изазива потребу за

дистибуцијом информација, што захтева инфраструктуру, која постоји у неком облику, али
ју је потребно повезати и осавременити, а при томе није свеједно како се то ради.

Развој информатичких технологија омогућио је појаву рачунара као предлагача одлуке.

Рачунар добија личну „интелигенцију“, знање и начин употребе тога знања, па може да
обави процес одлучивања. Све фазе процеса одлучивања, укључујући сада и фазу избора,
реализују се уз помоћ рачунара (програмских пакета). Дакле, на том нивоу, рачунар (на
основу рачунарског програма, информација и знања) има улогу предлагача одлуке коју човек
може да прихвати или да не прихвати. Такви ситеми називају се експертним системима.

Да би пословни систем могао да дефинише своје циљеве и усмери своју активност на њихово
остварење, потребно је да располаже системом информација, који обезбеђује потребне
инпуте за нормално функционисање пословања. Усклађивање тржишних услова са
могућностима и способностима пословног система је примарни услов за планирање циљева,
политика и стратегија као и за израду одговарајућих планова и програма пословног
система.19

У пословном систему информациони систем обезбеђује: прикупљање података из извора у

пословном систему и ван њега, класификацију, кодирање и индексирање података из извора
у пословном систему и ван њега, чување и ажурирање података, поновно проналажење
смештених података, обраду података, интерпретацију информација, прављење извештаја и
његову дистрибуцију органима који доносе одлуке.

Информациони систем не обезбеђује само информације за планирање, извршење и контролу,

него и обавља низ других креативних и техничких послова, које су у класичном систему
обављале организационе функције планирања и контроле и тако уноси значајне промене у
организациону структуру и систем управљања.

Предности рачунарских мрежа су: повећање продуктивности рада, размена докумената на

бржи, сигурнији и једноставнији начин, олакшана је комуникација на нивоу фирме,
могућност чувања свих важних информација на једном месту, тако да су оне боље
организоване и по потреби доступне свим рачунарима у мрежи, централизована штампа свих
врста докумената, приступ Интернету и употреба електронске поште са свих рачунара у
мрежи.

Улагање у развој информационе технологије мора бити увек у корелацији и са циљем

повећања ефикасности, ефективности рада и пословања пословног система. Повољна општа
19
Марчићевић, Ж., Марошан, З.,: Примена информационих технологија, Висока пословна школа струковних
студија, Нови Сад, 2010, стр. 163.

13
друштвена клима, приступ и однос друштва, његових појединаца према информацији,
отвореност друштвеног система, квалитет његове организованости, посебно привредног
система, стабилност услова привређивања, могућност набавке и коришћења нових
информационих технологија и информатичка култура, поред потребног квалитета
организованости самог пословног система, повољно утичу на развој информационих
система.

У даљем тексту биће укратко приказана примена информационих технологија у

предузећима, државној управи, здравству и фармацеутској индустрији, банкама, издавачким
и штампарским предузећима, туристичким агенцијама и продавницама.

У предузећима руководиоци користе информационе технологије за обезбеђење података о

наруџбини материјала, стању залиха, продаји, плаћању, наруџбинама, буџету и другим
подацима неопходним за одлучивање. Све већу примену имају и системи за подршку
надзору, контроли, одлучивању и планирању. Данас се гласовне поруке, факс машине,
мобилни телефони, пејџери, електронска пошта и видео конференције широко примењују у
пословној комуникацији. У протеклих десет година повећањем броја персоналних рачунара,
употребом и ширењем јавне мреже Интернета, као последица у пракси појавило се
електронско трговање као термин за све трансакције остварене „електронским путем“,
односно путем рачунара. Важна особина електронске трговине је то што пружа подједнаке
шансе за пословање и великим и малим земљама односно предузећима.

Државне управе прикупљају и анализирају огромне количине података користећи

информационе технологије што доводи до квалитетнијег сервиса грађанима. Веома ефикасан
начин унапређења услуга које пружа држава својим грађанима је увођење електронске владе.
При томе, значајно је схватити да ова трансформација не подразумева само аутоматизацију
пословања владе, већ њено потпуно реобликовање. Електронска влада омогућава
трансформацију огромног државног апарата, организованог тако да првенствено задовољи
захтеве и потребе бирократског апарата (а не потребе грађана) у једну виспрену, ефикасну и
јефтину владу информатичког доба, по функцијама усаглашену са потребама грађана.
Електронска влада користи рачунарске и телекомуникационе технологије са циљем
радикалних измена у пружању сервиса грађанима и јавности, пословним субјектима,
запосленим у управи и другим владама.20

У остваривању циљева успешног половања у здравству и фармацеутској индустрији

информациона технологија и софтверски алат су од велике помоћи. У домену управљања
подацима: за сакупљање, евидентирање, складиштење и обезбеђење података за подршку
одлучивању, предвиђања и сл. У здравству лекари на пример могу да користе експертне
системе као помоћ при дијагностици болести пацијента и препоруци могућег третмана.
Електронски здравствени записи, који обухватају медицинске и немедицинске историје
грађана, пружају помоћ медицинском особљу у раду. Захваљујући медицинским базама
података могуће је унапредити здравство и олакшати мере заштите здравља. Умрежавање и
телемедицина – мрежни системи у облику интранета, екстранета и Интернета између осталог
омогућавају и повезивање са локалним фармацеутским кућама и апотекама, и на лицу места
припремање рецептуре за лекове који су неопходни за пацијента.

20
Вељовић, А., Радојичић, М., Весић, Ј.,: Менаџмент информациони системи, Технички факултет у Чачку,
Чачачк, 2008, стр. 130.
Пословање банака драстично је промењено с почетком примене пластичних картица,
банкомата (ATMs – Automatic Teller Machines) и електронског трансфера новца са места
продаје (EFTPOS – Electronic Funds Transfer at Point-of-Sale).21 Интернет банкарство и
плаћање рачуна путем Интернета представља такође пример примене нових информационих
технологија у савременом пословању.

Издавачка и штампарска предузећа своје пословање данас не могу да замисле без примене
рачунара користећи софтвер за обраду текста и слика.

Туристичке агенције, велике авиокомпаније, организатори путовања и велики хотелски

ланци све више користе информационе технологије у свом пословању. Информационе
технологије се с једне стране користе за доношење одлука у туристичким организацијама
ради помоћи у вођењу пословне политике, а са друге стране усмерене су ка пружању
информација потенцијалним туристима. Такође, туристичке агенције користе савремене
информационе технологије за резервације путних карата и места у хотелу.

Многе продавнице могу да користе ПОС (Point-of-sale) систем за ефикасну обраду

трансакција. Бар-код читач служи за унос података, при чему се назив производа, количина и
цена приказује на дисплеју регистар касе као и на рачуну. Такав систем представља основу за
успешно праћење и контролу залиха.

За разлику од железнице, мреже путева или електрицитета, крајњи производ информационе

технологије је информација, која је основна сировина за стварање знања. Затварање те
славине би довело до стварања социјалне пустиње. Путем комуникације, људи измењују и
деле информације, а такође утичу један на другога и разумеју се. Већина руководилаца
проведе скоро 90% свог времена у комуникацији.

Руководиоци служе као ,,нервни центри“ у мрежи обраде информација, која се назива
организација, где стално сакупљају, шаљу и обрађују информације. Како лоша комуникација
може да значи и лоше руководство, руководиоци морају ефикасно да комуницирају, и
међусобно и са другима, како унутар тако и изван организације. Неколико фактора одређују
ИТ технологије које се могу употребити ради пружања комуникационе подршке одређеним
организацијама или групама корисника.22

Ако сте генерални менаџер или члан ужег руководства бићете много успешнији у свом
професионалном послу ако разумете како се граде и користе успешни Информациони
системи и како се њима управља.

Интернет представља највећу светску рачунарску мрежу, а понекад га зову и „Мрежом свих
мрежа“. То име је добио због тога што уједињује локалне рачунарске мреже даљем света са
сврхом глобалне размене података између крајњих корисника. Једини задатак да се нека
мрежа дода Интернет мрежи је да та рачунарска мрежа, као и све друге Интернет мреже,
буде организирана на јединствен начин, са заједничким комуникацијским протоколима и
мрежним услугама.

21
Kokles, M., Romanová, A., Hamranová, A.,: Information Systems in the Post- Transition Period in Enterprises in
Slovakia, Journal of Global Information Technology Management, 18(2), 2015, стр.115.
22
Минић, С. Воркапић, М. Крецуљ, Д.,: Анализа и побољшање пословних активности употребом
информационих технологија, Интернационална Конференција, Тех. факултет Чачак, 7−9. мај 2010.

15
„Интернет можемо дефинисати и као глобални информацијско-комуникацијски састав који
повезује и спаја рачунарске мреже појединих земаља и организација, и као такав он се бави
прикупљањем, обрадом и дистрибуцијом информација (података) у свим комуникацијским
мрежама које омогућују претраживање било које локације у мрежи са било које друге
локације у тој истој мрежи“.23

За приступ Интернету потребно је имати модем, телефонску линију, рачунар и пригодни

софтвер. Уз помоћ тога, прикључење на неку локалну рачунарку мрежу у исто време значи и
прикључење на сам Интернет. Једино што се мора испунити је да та локална мрежа мора
бити део Интернет мреже. Путем Интернета је могуће из било које локалне мреже на свету
(која мора бити део Интернет мреже) узети податак са било које друге мреже (која такође
мора бити део Интернет мреже).24 Географска удаљеност између те две мреже не чини
никакву препреку у њиховој комуникацији. Тако, оне могу бити на супротним странама
земаљске кугле и комуницирати без икаквих проблема. Једино се спорост јавља као проблем
у комуникацији, јер је логично да ће две суседне локалне мреже пуно брже комуницирати
него две удаљене.

WWW (World Wide Web уили краће само Web) представља тренутно најатрактивнији и
најкориснији сервис на Интернету. Он омогућава кориснику брз долазак до информација у
облику Web документа (Web страница). Квалитетно урађена Web страница богата
информацијама, до којих је лако доћи, је оно што корисник жели и оно што је привукло
кориснике. Данашње Web странице пружају многе могућности: од информирања, преко
рекламирања, куповине и новчаних трансакција до забаве и рекреације. Како би корисник
што брже и лакше дошао до жељене Wеб странице (адресе) створен је сервис за
претраживање Web страница.

Тужнија страна ове приче која прети да постане еуфорична, је непобитна чињеница да се
информациони системи не користе тамо где је њихова примена најпотребнија, а то су
пословне комуникације. Из године у годину развијају се нови начини размена информација
чиме се стварају све јаче и бројније интеракције међу људима. Упркос томе свакодневно смо
сведоци кризе пословног комуницирања.

Max Hopper истиче значај потребе за што бржом променом улоге информационог система на
следећи начин: „Не ради се о томе шта технологија може да уради. Поента је у томе шта ви
ми можемо да урадимо са технологијом и да ли је то од стратешког значаја за
нашуорганизацију или не. Као што се променило оно што компјутери могу да ураде, сада
мора да се промене и људска схватања шта човек може да уради са компјутерима“.

Закључак је јасан - информациона технологија се не користи на прави начин. У новим,

сложеним односима размене информација користи се информациони систем који је настао
искључиво из потреба контроле хијерархијске организације. Сви проблеми у примени
информационе технологије су последица сукоба две информационе структуре: једна је она
која се успоставља новим начином пословања и одговорима које тражи мрежна економија, а
друга је она наслеђена. У томе лежи и највећи изазов и претња јер: „Ако имате хардвер пете

23
Марчићевић, Ж., Марошан, З.,: Примена информационих технологија, Висока пословна школа струковних
студија, Нови Сад, 2010, стр. 111.
24
Марчићевић, Ж., Марошан, З.,: Примена информационих технологија, Висока пословна школа струковних
студија, Нови Сад, 2010, стр. 165.
генерације, софтвер четврте, кадрове треће и организацију друге генерације, систем ће
радити у другој генерацији!!!“
 Превише директора верује у то да ће се одговарајући токови информација
успоставити оног часа када се имплементира најмодернија информациона
технологија;
 Већина директора не доноси одлуке на основу информација које пружају њихови
рачунари. 25

5. ТРЕНДОВИ МОГУЋЕГ РАЗВОЈА У ПОСЛОВНОМ СИСТЕМУ

Сви се слажемо да ће новије мрежне технологије морати да буду различите од оних које се
сада користе, две или више одвојених мрежних технологија услужују обичне компјутере
данашњице. Најчешће су то у питању телефонске мреже за гласовне комуникације и LAN за
комуникацију са подацима компанија или са остатком света. Спајање ових, сада одвојених
мрежа, у једну би донело безброј користи и приличну уштеду.

Које би карактеристике поседовала таква мрежа? Пре свега морала би да буде универзална,
фкексибилна и требала би да нуди пожељан квалитет својих сервиса. Прва потреба
имплицира да мрежа треба да буде погодна за пренос свих типова саобраћаја, друга треба да
омогући кориснике да динамички искоришћавају капацитете који су потребни и трећа треба
да омогућава кориснике да одаберу квалитет сервиса потребног за одређени пренос података
и апликација.

Испод је листа квалитетних сервиса потребних за одређене типове саобраћаја и апликација.

Карактеристике новијих технологија:26
 погодне за све типове саобраћаја,
 брзе и поуздане,
 лаке за коришћење и управљање,
 разне услуге сервиса.

Тренутно постоје две веће технологије које се боре за доминацију у блиској будућности:
ATM и IP. Обе имају предности и мане које се у овом раду неће детаљно разматрати. Нека се
само спомене да је IP коришћен, добро проучен и долазећи протоколи (IPv6, RSVP и други)
обећавају да побољшају своју функционалност и попуне НМТ потребе. У другу руку ATM је
технички супериорнији и има сва својства NMT и нуди више контроле кориснику и
операторима мреже али је релативно нов, непознат и скуп. Видећемо у будућности који ће
превагнути.

Менаџери организација будућности препознаће све изазове унапред, а њих чини

најреволуционарније раздобље у историји пословања. За многе који мукотрпно покушавају
да науче како најефикасније искористити предности. Менаџери организација будућности
препознаће све изазове унапред, а њих чини најреволуционарније раздобље у историји

25
Марчићевић, Ж., Марошан, З.,: Примена информационих технологија, Висока пословна школа струковних
студија, Нови Сад, 2010, стр. 166.
26
Вељовић, А., Радојичић, М., Весић, Ј.,: Менаџмент информациони системи, Технички факултет у Чачку,
Чачачк, 2008, стр. 131.

17
пословања. За многе који мукотрпно покушавају да науче како најефикасније искористити
предности.

Подручја у којима је могуће остварити значајну предност над конкуренцијом или барем у
великој мери повећати ефективност и ефикасност су:27
 информациона технологија као замена за телефон и факс (дигитализација
информација);
 информациона технологија као замена за човека (много ефективнија и ефикаснија
пословна комуникација).

У данашње време се најчешће пословни подаци обрађују на рачунару, али су се задржали

стари начини размене пословних информација и докумената у папирном формату. Ако би се
могућности постојећих рачунара и телекомуникација искористиле на прави начин могле би
умногоме да унапреде пословање истовремено смањујући трошкове, пружајући боље услуге
и смањиле би се грешке до којих долази у раду на класичан начин.

За наручивање робе или сервиса традиционалним путем, наруџбина се штампа и шаље

поштом набављачу, рачун се припрема, штампа, и шаље купцу, и исплата се прави преко
чека. Преко 75% свих пословних докумената које је штампала једна организација се ручно
прекуцава у другој организацији! Све већа употреба Weba, Интернета, интранета, екстранета
и електронске трговине мењају начин на који се послује у скоро свим организацијама,
стављајући у први план иновативне примене информационе технологије.

Интернет, интранет и екстранет се могу користити на више начина ради стицања

конкурентске предности у корпорацијском окружењу, али најзначајнија пословна иновација
се данас огледа у доприносу комуникацији, сарадњи и откривању информација. Ова нова
врста рачунарства помаже неким иновативним компанијама да се истакну, а другима (које су
из неког разлога у кризи) једноставно да опстану.

Интранет је неочекивани корак супротан Интернету. У суштини то су мини-Интернет-ови

које су развиле поједине организације или групе организација. Користећи постојећа искуства
на Интернету започета су истраживања о томе шта се све од Интернета може преузети, а шта
додатно направити да би се на истом принципу направио софтвер, који би био довољно
поуздан и заштићен за пословне примене.

Пошто се може предвидети да ће свет Интранет-а прогресивно расти у дужем временском

периоду, вероватно ће и свакодневна пословна комуникација између корисника почети да
добија знатно другачије и разноврсније облике. Како се концепт интранета шири, а хардвер и
софтвер подршке се стандардизују логично је претпоставити да ће га већина организација
користити за интерну комуникацију.

Инфраструктура интранета је спутана границама саме фирме, али не и географским;

интранет се такође може употребити за повезивање канцеларија исте фирме на различитим
локацијама.

Екстранет (Extranet) је облик повезивања рачунарских мрежа два или више засебних
пословних система који чине одређену пословну асоцијацију. Пример таквих система су
27
Kokles, M., Romanová, A., Hamranová, A.,: Information Systems in the Post- Transition Period in Enterprises in
Slovakia, Journal of Global Information Technology Management, 18(2), 2015, стр.116.
холдинг компаније, које се састоје из већег броја организација чији је власник заједнички, па
им је заједничка и управа (највиши менаџмент). 28 Иако су чланице холдинга организације
које уживају висок степен самосталности у раду, а често се баве и сасвим различитим
делатностима, у интересу је заједничког власника да оне уско сарађују и да, по могућности,
међусобно не конкуришу на тржишту.

Сигурно је да пословна логика налаже да се њихове приватне рачунарске мреже повежу

према стандардима Интернета. На тај начин настаје екстранет који се састоји од више
независних приватних мрежа.

Но, у процесима глобализације и уз подршку савремених мрежних технологија екстранете

могу градити и организације које не припадају истој формалној организацији (на пример,
холдингу), већ се повезују по потреби, ad hoc, како би оствариле неки пословни интерес. То
ће најчешће бити случај онда када је једна организација стални добављач оне друге, или ако
једна другој продају сопствене производе у већим количинама и у дугорочнијим, можда и
повлашћеним аранжманима.

Координираним активностима у екстранету могуће је успоставити и заједнички wеb сервис

већег броја самосталних организација које имају интереса да заједно наступају на тржишту.
То доводи до унапређења заједничких маркетиншких активности, као што су:29
 стварање заједничке тржишне слике,
 договарање заједничке стратегије наступа на тржишту,
 координирани ПР и јавно оглашавање,
 усаглашавање односа с потрошачима и сл.

У таквим условима и настојањима екстранет данас сматра најбољим могућим и

најпривлачнијим решењем. Концепт електронског трговања међу организацијама (B2B), с
његовим блиставим перспективама, још и више потенцира важност екстранета.

Једна од најважнијих карактеристика модерне организације је да људи сарађују како би

извршавали свој посао.

Зашто се увек чудимо због чега монополи често игноришу технологије које би их учиниле
још моћнијим? Ако покушавате да објасните који значај имају нове технологије немојте се
изненадити жестином пруженог отпора. Чињеница да организација може да буде много више
конкурентна захваљујући информационој технологији, не значи аутоматски да ће је
оперативни и средњи менаџери дочекати раширених руку и са радошћу жртвовати своја
радна места у корист прогреса. Током историје многа друштва су се добровољно одрекла
вредних технологија на сопствену штету.

Индуктивни приступ основно је питање примене информационе технологије. Треба ли нове

технологије применити на решавање проблема истим начином којим смо примењивали стару
технологију? Или треба тражити нове, инвентивне и концептуално другачије приступе?
Већина корисника информационих технологија питаће се како могу побољшати постојећу
организацију, постојеће производне или пословне процесе применом нове технологије. Они

28
Марчићевић, Ж., Марошан, З.,: Примена информационих технологија, Висока пословна школа струковних
студија, Нови Сад, 2010, стр. 167.
29
Кукрика, М.,: Информационе технологије - Пословне комуникације, еМагазин.

19
ће као главни циљ желети информатизацију постојећег посла, његове организације и начина
обављања свих трансакција.

Код примене информационих технологија на рационализацију и инвентивну анализу

пословних процеса постоје правила које ваља примењивати при пројектовању
информационих система предузећа. Погледајмо како стара правила бивају замењена новима
(у загради је наведена она информациона технологија која то омогућава или узрокује): 30
 Информација постоји истовремено само на једном месту. Ново правило: Информација
се истовремено појављује и користи на толико места у организацији колико је
потребно (технологија - заједничка база података и корпорацијки интранет).
 Само експерти могу обављати сложене послове. Ново правило: генералисти могу
обављати послове експерата (технологија - експертни систем).
 Пословни систем треба изабрати између централизације и децентрализације. Ново
правило: могуће је створити мешовиту организацију и истовремено користити
предности централизације и децентрализације (технологија - телекомуникационе
мреже).
 Менаџери доносе све одлуке. Ново правило: сваки запослени доноси неке одлуке
(технологија - системи за подршку одлучивања и приступ базама података).
 Запослени на терену требају локалну канцеларију у којој ће се прикупљати,
обрађивати и похрањивати информације. Ново правило: запослени шаљу и примају
информације тамо где раде (технологија - бежична комуникација и преносни
рачунари).
 Најбољи контакт с купцем је лични контакт. Ново правило: најбољи контакт с купцем
је делотворни контакт који може бити посредован разним новим медијима
(технологија - интерактивни видеодиск и мултимедија).
 Треба тражити да би се сазнало где се шта налази. Ново правило: ствари (нпр. роба на
путу од складишта до купца) саме врше своју идентификацију (технологија -
аутоматска идентификација, линијски кодови).
 Планови се повремено ревидирају и ажурирају. Ново правило: планови се могу
константно ревидирати и прилагођавати новим условима (технологија - све моћнији
хардвер и софтвер).

Нова правила омогућавају рационалнија организациона решења и дају подлогу за радикално

другачије приступе дефинисању различитих пословних процеса и њихово информатизирање
у оквирима информационог система предузећа

Општи трендови релевантни за сваки рачунарски систем су:31

 однос трошак-перфоманса,
 објектно-оријентисано окружење и менаџмент докумената,
 умрежено рачунарство,
 мобилна трговина,
 мрежни рачунар,
 Интернет,
 Интранетови и екстранетови,
 корпоративни портали,
30
Вељовић, А., Радојичић, М., Весић, Ј.,: Менаџмент информациони системи, Технички факултет у Чачку,
Чачачк, 2008, стр. 133.
31
Кукрика, М.,: Информационе технологије - Пословне комуникације, еМагазин.
  умрежено предузеће,
 оптичке мреже.

Однос трошак-перфоманса: За око 10 година, рачунар ће коштати исто колико и данас али ће
бити око 50 пута јачи (у терминима брзине обраде, меморије, итд.). У исто време цена радне
снаге би се могла удвостручити, тако да ће се однос трошак-перфоманса рачунара у односу
на мануелни рад побољшати за фактор 100. Ово значи да ће се побољшати компаративна
предност рачунара у односу на људе. Временом, све више и више рутинских задатака ће
обављати рачунар, а не човек.

Објектно-оријентисано окружење је нови начин програмирања и коришћења рачунара од

кога се очекује да знатно смањи трошкове изградње и одржавања информационих система.
Објектна технологија омогућава развој аутономних јединица софтвера које могу бити
заједнички коришћене, куповане и-или поново коришћене. Повећана употреба мултимедије и
објектно - оријентисано програмирање ће учинити електронски менаџмент докумената
једном од најважнијих тема информационих технологија.

Технологија умреженог рачунарства омогућава корисницима да дођу до других корисника и

приступе базама података било где у организацији и на било ком другом месту. Ова
технологија се брзо развија.

М-трговина (мобилна трговина) се односи на спровођење електронске трговине преко

бежичних апарата. То је комерцијална примена мобилног рачунарства, које је засновано на
бежичним мрежама. Трговина заснована на локацији (Л-трговина) је апликација м-трговине
која може понудити потрошачима информацију о месту где могу да нађу било шта што желе
да купе.

Интегрисано кућно рачунарство: Кућно рачунарство, телевизија, телефон, кућни системи

обезбеђења и друга средства ће ускоро бити интегрисана и њима ће се управљати из једне
јединице. Паметни апарати су кућни апарати који су повезани са Интернетом.

Интернет: Од око 50 милиона Интернет корисника 1998. године, могло би да их буде преко
милијарду до краја 2018. године. Фибер-оптичка мрежа и бежична инфраструктура,
омогућиће Интернету да стигне до сваке куће, радног места и школе, што ће изазвати
промену начина на који живимо, учимо и радимо.

Интранет: Интранет је коорпоративна мрежа која функционише са технологијама за

Интернет, попут претраживача и машина за претраживање, користећи протоколе Интернета.
Све већи број организација користи интранет за интерну комуникацију.

Екстранет: Комбиновање интранета са Интернетом у оно што се зове екстранет ствара

снажне системе за комуникацију и сарадњу између организација.

Корпоративни портал се односи на Web сајт компаније који се користи као улаз за
корпоративне податке, информације и знање. Ове портале могу користити како радници у
фирми, тако и људи изван фирме, као што су потрошачи или снабдевачи.

21
Умрежено предузеће:32 Различите компоненте и технологије управо описане могу бити
интегрисане заједно у мрежу целе фирме, која је проширена на све пословне партнере.
Умрежено предузеће омогућава контакте са свим ентитетима са којима компанија послује.

Оптичке мреже су телекомуникационе мреже великог капацитета које претварају сигнале у

мрежи у светлосне сигнале и преносе их преко фибер-оптичких влакана. 33 Користе се код
Интернета, видеа, мултимедијалне интеракције и других дигиталних услуга.

ЗАКЉУЧАК

32
Минић, С. Воркапић, М. Крецуљ, Д.,: Анализа и побољшање пословних активности употребом
информационих технологија, Интернационална Конференција, Тех. факултет Чачак, 7−9. мај 2010.
33
Балабан, Н., Ристић, Ж., Ђурковић, Ј., Трнинић, Ј.,: Информациони системи у менаџменту, Савремена
администрација а.д, Београд, 2005, стр. 119.
Степен поседовања, примене и ефеката примене информационих технологија, обученост и
мотивисаност запослених за рад са савременим информационим технологијама, као и значај
који менаџмент придаје савременим информационим технологијама, чине димензију
информационе технологије. Висина оцене димензије информационе технологије јесте
показатељ нивоа организационих и пословних перформанси у предузећу. Ако се сагледају
сви технички, пословни, организациони и психолошки ефекти информационих технологија,
извесно је да ниво информационих технологија у предузећу има директан и индиректан
позитиван утицај на ниво различитих организационих перформанси у предузећу. Индиректан
утицај се остварује преко финансијских переформанси, на следећи начин: висок степен
информационих технологија повећава финансијске перформансе, а високе финансијске
перформансе затим позитивно утичу на поједине организационе перформансе.

Можемо да закључимо да сви ови трендови информационих технологија повећавају важност

информационих технологија и на послу, и код куће, због чега је важно учити о њима.

Улагање у развој информационе технологије мора бити увек у корелацији и са циљем

повећања ефикасности, ефективности рада и пословања пословног система.

Приликом израде пословног решења темељном анализом треба предвидети даљи могући
развој те почетно решење креирати на флексибилан начин да се лако може прилагодити
будућим захтевима. У пословно решење трбало би уградити најсавременије компоненте које
тржиште тренутно нуди и које ће омогућити конкурентност и у перспективи. Друго, проблем
брзог застаревања склоповске и програмске опреме решавати уговарањем одржавања
опреме, неопходне у свакодневном раду корисника, са испоручиоцем опреме.

Повољна општа друштвена клима, приступ и однос друштва, његових појединаца према
информацији, отвореност друштвеног система, квалитет његове организованости, посебно
привредног система, стабилност услова привређивања, могућност набавке и коришћења
нових информационих технологија и информатичка култура, поред потребног квалитета
организованости самог пословног система, повољно утичу на развој информационих
система. Постоје и ограничења у коришћењу информационих система као што су:
друштвено-економска, политичко-правна, организациона, кадровска, технолошка и
психолошка ограничења.

ЛИТЕРАТУРА

23
1. Балабан, Н., Ристић, Ж., Ђурковић, Ј., Трнинић, Ј.,: Информациони системи у
менаџменту, Савремена администрација а.д, Београд, 2005.
2. Вељовић, А., Радојичић, М., Весић, Ј.,: Менаџмент информациони системи,
Технички факултет у Чачку, Чачачк, 2008.
3. Danziger, J., Dunkle, D.,: Information technology and worker satisfaction. Center for
research on information technology and organizations. School of Social Sciences:
University of California, 2004.
4. Ђорђевић, Д., Ћоћкало, Д.,: Основе маркетинга, Технички факултет Михајло Пупин,
Зрењанин, 2004.
5. Kokles, M., Romanovа, A., Hamranovа, A.,: Information Systems in the Post- Transition
Period in Enterprises in Slovakia, Journal of Global Information Technology Management,
18(2), 2015, 110-126.
6. Earle, J.S., Pagano, U., Lesi, M.,: Information Technology, Organizational Form, and
Transition to the Market. Journal of Economic Behavior & Organization, 60, 2006, 471-
489.
7. Кукрика, М.,: Информационе технологије - Пословне комуникације, еМагазин
8. Сајферт, З. Николић, М.,: Реинжењеринг пословних процеса и информатичке
технологије,
9. зборник радова на стручном скупу
10. Марчићевић, Ж., Марошан, З.,: Примена информационих технологија, Висока
пословна школа струковних студија, Нови Сад, 2010.
11. Минић, С. Воркапић, М. Крецуљ, Д.,: Анализа и побољшање пословних активности
употребом информационих технологија, Интернационална Конференција, Тех.
факултет Чачак, 7−9. мај 2010.
12. Радуловић, Б., Кази, Љ., Кази, З.,: Информациони сисеми - одабрана поглавља,
Технички факултет Михајло Пупин, Зрењанин, 2010.