БОРБА Страна 5

_ КАЖЊЕНИ ЈУНАЦИ „ТИГАР“, „САВА“

И „БОрРОВО“ – Нова налазишта угља |
ХУМАНОСТИ
Лекари скопских медицин добиле су висока
, одликова- Произвођачи аутопнеума-
ЈЕДИНСТВЕН
НОМБИНАТ_ гу Метохији
Н' На простору од 100 квадратних километара утврђене
ких клиника, уколико се а са златним, среб
не предузму мере, биће ка- бронзаним венци рним и тике у нашој земљи — фа-
ма. Новина брике „Тигар“ у Пироту, залихе угља од 3 „4 милијарде тона
жњени зато што су били ри су обавестили Јав
храбри и хумани за време је и на ност да „Сава“ у Крању и „Боро-
ша заслуга што је во“ приступили су изради Приштина, 27, марта је се међутим, да ће даља
катастрофалног земљотреса преко 3 хиљаде интеграционог програма ра Геолошка служба комби- испитивања утврдити још
људи повре'
њиховом граду. Градски ђених у катастрофи изву ди обједињавања производ ната за експлоатацију и пре квалитетнији угаљ са више
завод за социјално осигура- ло главу. А наш к-
ем Градском ње. Стручњаци истичу да раду косовских лигнита из калорија. Поред тога усло-
ње, уз сагласност Републич заводу, изгледа, то ће интеграција омогућити
није ва- Обилића и Завод за геоло- !'ви за експлоатацију лигни
ког завода, не признаје кли жно. Где је истина о намат да нови крупни произвођач |
шка и геофизичка истражи та у Метохији су веома по
никама 80 милиона динара Изрицање истине стварно за три године повећа изра-
_ колико су утрошили за треба препустити Заводима ду разне пнеуматике са са- вања из Београда, који већ вољни, због чега је и одлу
спасавање жртава 26. јула за социјално дашњих 16 хиљада на бли- неколико месеци испитују ! чено да се ове године при-
осигурање,
и осталих тешких дана ко- А док они не кажу шта ЗУ 33 хиљаде тона годиш- | нека подручја источне Ме- ступи још обимнијим истра
и су после тога дошли, 06- мисле, једно питање на ње. тохије, утврдили су да сеу живањима читавог подручја
ра-
разложење је у почетку гла чун службе социјалног оси- Тиме ће моћи да се под- атарима села Тучеп, Јошани | источне Метохије, Према
сило: турања у Скопју:
мири знатан део потреба до
7 ца, Злокућане и Ђонај, у програму комбината из Оби.
— Не можемо да исплати- — Вероватно да су у пит маћег тржишта. 225
сливу Белог Дрима, Кујав- лића извршиће се 39 бушо
а . Инвестирањем у нове с мене коришћења капацитета ће се повећати за. 45 одсто
уо зато што немате евиден- њу паре7 Значи, недостај

ПОЛОВИНА
че, Климе и Јошанице, на- тина у укупној дужини 7.800

ДРУШТВЕНОГ ПРОНЗВОдА
у
дију 0 броју учињених ус- оне Ако је тако, шта У „ТРЕПЧИ“ УСВОЈЕН
је он- лазе огромне резерве угља | метара. Комбинат ће такође
луга | да са републичким Фондом ЗАВРШНЕРАЧУН
А кад су клинике ипак. здравственог реосигурања. које су процењене на 3,4 ми у одговарајућим институти-
пружиле евидекцију и о бро У Закону пише; „За одређе
РЕНОРДНА лијарде тона. Међутим, ка- ма извршити хемијска и тех

ЗА ЛИЧНУ ПОТРОШЊУ
џ услуга и о врсти интер- не ризике у здравственом о- ко површина досадашњих нолошка испитивања новоот
венција, уследио је нов ко-
ментар:
сигурању установљава се 0-
бавезно реосигурање у окви
ПРОИЗВОДЊА – А испитивања износи само о- кривеног лигнита у Мето-
ко 100 квадратних километа
хији како би се утврдила
= А где су вам имена па- Ру републичких заједница...
ената, број здравствене Средства за спровођење ре-
МАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ , ра сматра се да се налази- сва његова својства.
шта квалитетног лигнита
књижице и шифра делатно осигурања обезбеђује се пре Звечан, марта
Разговор са Јожом Закоњшеком, директором Завода за привредно пла- На овај начин укупне са
нирање Словеније о развоју личне и инвестиционе потрошње до 1970. протежу знатно шире.
мијама одређеним за поједи — Спровођење нове орга да познате резерве лигнита
низације управљања, у ко- Стручњаци истичу да је
Дакле, пошто су лекари у не-ризике“. Јесу ли Фондо-
Љубљана, марта се учешће инвестиција сма- рада у краћем радном време- овај лигнит сличан косов-
на Косову и Метохији изно
тренутку ужаса, заборавили ви ризика недовољни јој су зборови радника до се преко 10 милијарди тона.
шли до пуног изражаја, ин њило за 6 одсто. ну: ' ском с том разликом што са
да је администрација веома Да подсетимо на нешто · На какву личну потрош-
важна, (мислили су само на што Републички завод за со тензивна друштвено-поли- — Да ли то значи да ће на
њу у 1970. години могу да рачун смањења инвести
— Ако и привредне орга- држи мање јаловине, Веру- Т. МИЋКОВИЋ
услуге а не, ето, и на име, цијално осигурање Македо- тичка активност, међупогон ција низације поставе као основ-
ско такмичење у коме је рачунају становници Слове- аутоматски да расту лични до ни циљ свог привређивања
није добро зна:
здравствену књижицу и ши
фру — од накнаде“нема Протеклу 1963. годину слу снажно манифестована ли- није, с обзиром на матери- хоци7 што већу личну потрошњу, ИЗГРАДЊА СИСТЕМА ЛИМСКИХ
ништа! жба здравственог осигура- чна иницијатива радника и јалне могућности м прогно- — Према овој концепцији. онда ће, бесумње, учинити
зе планера2 Поводом диску до 1970. године просечни ре- све да се до максимума ис-
ХИДРОЕЛЕКТРАНА
У сва уздржавања од ко- ња на целој територији Ма- велико залагање стручња-

КОД ПОДПЕЋА ЈЕЗЕРО „ДУГАЧКО

ментарисања овакве до ап- кедоније завршила, је са до- ка, све је то допринело да сија о седмогодишњим пла- ални лични дохоци треба да користе резерве, Треба та-
сурдности доведене (не)ло- битком од неких 700 мили- се оствари досад највећа новима обратили смо сесо- порасту за сто одсто, алиј кође омогућити привредним
тике, ипак не може да се она динара. —' производња у историји ко- вим питањем директору ре-

18 НИЛОМЕТАРА _
пре свега под условом да се | организацијама да распола-
прећути мисао: зар ове ју- То су, додуше, средства лектива. Ово је истакао ин публичког Завода за привре
продуктивност повећава го- жу претежним делом свог

ин ИН
жењер „Часлав Живковић,
наке хуманости, те људе ко комуналних завода. Њих дно планирање Јожи Закоњ дишње по стопи од 8 до 90л друштвеног производа, па да
ји су поред војника и ми- нико не може администра- директор- комбината олога
шеку: сто. Просечни лични дохоци фактички постану главни но
нера најпожртвованије спа тивном мером одузети од За и цинка „Трепча“, на седни
ци Радничког савета, када — Основно у концепцији на запосленог рашће, наи- сиоци инвестиционе полити-
савали људске животе, вода. Али ако већ нема дру
је усвојен прошлогодишњи планирања перспективног ме, у складу са порастом про ке. Не треба се бојати да ће
има неко права да казни2 А тог начина да се исплати 80
милиона динара, завршни рачун предузећа. развоја Републике, то су ли дуктивности, тј. за око 9 од- колективи нерационално
они ће стварно бити каж- ако је
Фонд реосигурања недово- На седници је констатова чна потрошња и друштвени сто годишње. трошити средства, јеђ ће их
њени. Уколико им се не ис-
динара, љан, коначно — ако се ни- но да је рекордна производ стандард. истиче Закоњшек
шлати 80 милиона, сама оријентација на већу
шта, не може учинити да се ња постигнута са 43 одсто Ово је полазна тачка за из Радно време краће —
клинике и запослено 0с06- личну потрошњу и продук-
ље неће моћи да исплате и добије новац од Савезног мање запослених радника и раду седмогодишњег програ
службеника у односу на рад интензивнији тивност приморавати и сти-
приме личне дохотке. Про- фонда за обнову Скопја, за ма привредног 'и друштве- мулисати на инвестирање
се не може предузети акција, планирани број. Истовреме — У току протеклих десет
фесори универзитета, доцен ног развоја. Већ неколико
ти, шефови одељења, прима одвајања средстава од оних но је продуктивност рада У које даје највећи ефекат.
година продуктивност рада
месеци група стручњака и- Словенији повећавана је про Инвестициона средства ће
ријуси, асистенти, лекари и комуналних заједница које већа, у односу на 1962. го-
зучава кретање личне потро сечно годишње по стопи од о-!се користити пре свега за
остало 'болничко особље при имају вишкове. То би могла дину, за 6,92, а у односу на
шње у протеклом периоду и ко 5 одсто. Да ли је, с обзи- стварање нових смена џи мо
миће једног првог у неком да буде нека врста кредити прошлогодишњи план за
од следећих месеци само за- рања. 5,06 одсто. Мм.М. објективне могућности пора ром на такве резултате у про дернизацију како би се ис-
тарантовани минимум, који У свему овоме непријат- ста до 1970. Тако смо доби- шлости, скраћење радног вре тим капацитетима и што ма
мена, као и смањење учешћа
се креће између 16 и 20 хи- ном постоји нешто што мо- ли пет варијанти програма, њим трошковима постигла
ија, пројектована сто
инвестиц
љада динара. „же да буде добро: ваљда ће Сви су изгледи да ћемо се ре) што већа и што траженија
па пораста продуктивности
И сад се сви радници и овај скопски случај убрзати определити за пету, која ална7 ! производња. То ће по оби-
службеници медицинских стара размишљања о што предвиђа да лична потрош- — Тачно је да оваква кон му бити релативно мала у-
клиника у Скопју питају: скоријем увођењу обавезног ња у 1970. износи око 50 од цепција развоја отвара чи- лагања. али са великим е-
— Добро, друштво нам је здравственог реосигурања
сто друштвеног производа, а тав низ проблема који ће се фектом. За сада се, на при-
одало највеће могуће при- на нивоу федерације.
знање, Стотине међу нама Иванка БУНУШЕВАЦ
то значи да у наредном пе- морати друкчије и ефикас- мер, рад у словеначким пре
пиоду расте просечно годи- није да решавају него у про дузећима одвија у просеку
шње по стопи од 10,4 одсто теклом периоду. Отварање “ 1,5 смени, а са релативно
Нађике ни шке банке према 8,4 одсто у периоду нових проблема, међутим. малим улагањима могуће је
1954.—62, треба третирати као пози- створити услове за рад У
И, Нили, марта тамију, па бисте од стамбе-
тивну страну концепције, а 2,5 смене и тиме повећати
И тако, временом, навика ног фонда добилт још то-
лико % уместо лшест подигла Повећање реалних | ве '" као њену слабост. Пре коришћење капацитета 38
јача, развија се, хвата све свега, заоштрава се проб- 45 одсто. |
чвршће корене т једног да- 12 станова“ : но личних доходака
лем продуктивности и ефи- Биће потребно да и кому
на толико се уврежи у ор- — Илмалм смо средства — за 100 одсто
касности инвестиција и то не мењају своју политику у
ганизам да је овај прима каже директор — ч зашто . ~. УВА Го и З 2 А: „У

— На чему се заснива овај треба да буде основно у бу правцу стварања услова за На градулишту хидроелектране „Подпеће“
као део себе, као особину с да компликујемо ствар пораст: на смањењу учешћа дућем привредном развоју.
петљамо с каматама. Овако привлачење инвеститора и
којом је на свет дошао, као инвестиција у друштвеном
А оријентација на стандарџ боље привређивање на сво- Прибој, марта бити још једно језеро инте-
дар природе. су рачуну чисти... производу или на осетнијем — Бетонирање бране на ресантно за туризам и ри-
Наравно, рачунм су чисти ти ра- треба да доприне успеш-
се ме подручју. Приходи кому
Тако је, временом, % ни- повећању продуктивнос хидроелектрани Подпеће болов. Пошто ће се потопи-
банк а на- ц сви би ми вољели да смо дат | нијем решавању управо 0- на, наиме, треба да зависе
шка ·" комунална код Прибоја, после трогоди- | ти друм Подпеће—Бистри-
— банка, па да кредите да- фак тор а, вих питања привред ног раз од привредног потенцијала
викла. да другима даје кре- — Битна су оба шњег застоја радова, поче- ца, те ће се градити нови
јемо, а не узимамо. воја и привређ ивања. Прела на њиховом подручју, а не
дите у, на њи узима ка- а рачуна се и на мењање ће првих дана маја — ре- | још ове године. У главној
жате да је потпуно сметну- Ипак, овде би могло да структуре расподеле друшт
зак на 42-часо вну Радну не од опорезивања личних до- као је главни инжењер Не- | сезони на изградњи хидро-
се пита: да ли је, збиља, дељу, наиме диктираће по- ходака који су резултат 6о- бојша Мрђа. Припреме се.
ла с ума да ч сама може да веног производа. Прошле го електране и пута радиће
реч само о навици узимања требу да се рад интензиви- љег привређивања ивеће успешно одвијају: сада се
добије, кредит а на њега
камата пилљм о, на пчскустви-
дине је, на пример, за лич- ра. продуктивности. Оне треба ради на ископу темеља бра-
око 1.000 радника.
плаћа камате. ну потрошњу одвоје но око У близини градилишта, У
шле годи не ку- ма својих дужника стече- да граде објекте и развија- не, машинској згради, мон- долини покрај Лима, сме-
Она је про нима- 45, а за инвестиције око 29
ном, сазнањ у да није Пре дуз ећа — нос иоц и | ју све оне службе које ће тира се жича ра и кабл
пила, за готово, шест ста- — „тет- одсто дру штв ено г про изв о- штено је насеље које под-
ло захвала н тосао инв ест ици оне поп ити ке стимулирати предузећа-ин- кран, сепар ација и друго. сећа на
нова %, пошто је имала та~ да. Кроз седам годи на, ако мали град.
а 22 ми- љати с каматам а“7 веститоре да улажу на њи- Предузеће „Хидротехни- | У 30 барака имамо 300 са-
ра, одмах исплатил се усвоји пета варијанта, у-
Да је у питању ово друго — Да ли ће колективи. обје ховом подручју. ка“ има добар број прека- | мачких и око стотину поро-
миона. динара. чешће личне потрошње би ктивно, бити у могућности да
— банка то најбоље зна. љених квалификованих и дичних станова, каже ин-
:— Зашто та средства пи- порасло за 5 одсто, док. би остваре такву продуктивност " Ј. ПЈЕВИЋ
сте уложили као партиц и= Н. В. Део постројења „Трепче“ висококвалификованих рад жењер Мрђа: Насеље је о-
ника, навикнутих на овакве | безбеђено као ми сваки град
радове, тако да се у стру-| — има струју, воду, и оста-

С В А К О Д Н Е В Н И С А Н Џ А К
СВАКОДНЕВНУ
чној радној снази неће о- | ло. Имамо свој биоскоп, да-

Р В И Х Д А Н А
скудевати.

д П
јемо две представе недељ-

ХАСИ Б , Д Р У Г Ј О Ш О
Хидроелектрана Подпеће | но, свој ресторан друштве-
је део система лимских хи- | не исхране, клуб са телеви:
дроелектрана. Њена снага зором и осталим средстви-
биће 51 мегават. Радови ће | ма за разоноду.;
Х бити завршени до краја | У насељу живи 130 деце,
а м и н и с т р а ли: кад је сада управо туј Како је то било, Хасибе7 1966. године. Заједно са Би- | деведесеторо школског до-
Село Саставци, марта њем п о м о ћ н и к
и н дустрије НРС) директор. фабрику управна кућа, пор Кажу, прво сте продали стрицом и Кокиним Бродом, | ба. Њихов проблем је ре-
Тако се: наш стари, наш тир у рми, дактило- две овце за путни трошак, имаће снагу приближну Ја- шен на тај начин што је у
П рви директор.
доказани Хасиб Црнчевић,
, о томе смо графкиње блајхују косу, а па пошли у Београд. Онда бланици. Кад се брана на насељу отворена четворора-
Т о с м о х т е л и
службеник месне канцела- асибе, јер
Х неко је крај стакленог зида је министар (ко ли) звао се Лиму затвори образоваће зредна основна школа. О-
Рије у селу Саставцима и л и , д р а г и
х т е
и з а б о р а в и л о , поређао и палме“ у саксија- кретара: дај овом другу ма се језеро дуго 18 километа- стали иду у школу која се
драги друг још од првих да мало се в е ћ нтил, ципеле, шешир и таш ра. Оно ће допирати до на
к а к о је б и л о , ма. налази у недалекој Прибој-
не з н а се с в е
на, мимоишао поново.
д и р е к т о р е , Заборавља се то, драти ну. После сте тако ишли, 4 километра испод Прије- ској Бањи.
ст а р и се , д р у ж е
Није га било.
ч у ј е м о , с к о р о друже Хасибе, време је то,
св еј ед но што је ташна мо- поља. Тако ће Санџак до- М. КРСТОНИЋ
ет о, в а м а ће , на ес та го ди на ве ћ, ко жда била празна, ишли сте,
Путем су неки сељани је да
и четрдесета. зн а, ко се се ћа , ко пр мти: били сте директор, шашир
још код Увца рекли како х т е л и , п а с м о
та неће бити у Саставцима,
О т о м е с м о
, и н и с м о с т како су они домаћини тад на глави, тако све до Тито-
и - ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
прошао је (кажу) неким по
се ми м о и ш л и
в а с п о ш л и се ки ра ма на васи ва Ужица, ту сте се тек пре
о м о г л и св е д а
гли, н и с м на в а ш е прве другаре док свукли, обукли у своје ста
слом доле ка Рудом, а ми упитамо, да забележимо, да
смо тако, ми смо толико же после свима кажемо: како
лели свој. неуговорени раз- је било кад је било.
ст
та
е
ва
и
ли
м пр ек о воћњака зацр
црту за халу.
ро: да се не чуде сељани,
шта би вам казали радни-
по ће покрити губитке
, ми смо пита-
Време је то ци.'
Товор са нашим старим Ха
питали, и чекали, па
П р е н е г о ш т о ст е
сибом, да смо продужили, и пре него се преломило, про-
о т

тек менило, пре него што

и ш л и,

сте
ни
ли, а нико.се у Прибоју
је сетио ни старе куће
Толико је тога било, дра-
Џе ги наш друже Хасибе, толи предузећа
то ко се заборавило, па сте, на
мала Куртовића где сте Број привредних организација и укуп ,
код мрака пошли натраг из се лепо и на свој начин по 0о- једном,“ једнога дана отиш-
лико дана замрчили са
ан износ зуби-
Саставака, када се није вра| вукли у ово бело Саставке. така у 7963. мањи нето годину дана ран
тио. в емр е до ним добрим Шахином Ха- ли. Тако: сами од себе. Ка ије
ЂТо с м о х т е л и : с :
Ето, тако се нисмо саста- мизићем. жу нам — још сте казали: Не чекајући дефинитивне
с питамо. битка је настао због
Ли, тако вас ништа нисмо ||Ма Бар питамо: како сте Мимоишти смо сеи ни- лако је бити командир во- податке службе друштвеног статка чистог прихода за по
недо-
о см ог ли да ва с питамо: да, ал сад је ова фабрика- књиговодства, Управни
пртали, драти друже Хаси
е.
бил и р о ђ е н и п о д б р д о
м
м у
је
см
ка ко је то би ло с Ш а х и н о м. дивизија. бор Привредне коморе Срби-
од- криће исплаћених личних до-
ходака. Управни одбор сма-
Касидо л и м а , к а к о в а ов и
Се ћа те се : у ку ћи Ку рт је припремио .је претходну тра да би зато требало хитно
А тога је било толико. бежало ч у в а н о ј а г њ е п о Би Па сте отиш ли. Лепо сте информацију о
сте (са врло до- ћа била вам је заједничка чки сте отиш-
пословању размотрити положај поједи-
Ми смо се прво распита- ћу, како
с в о ј у о с н о в ка нц ел ар иј а. В и ди ре ктор отиш
ли,
ли.
друж
Јуна
е Хаси бе, има шта
привредних организација на них грана и групација које
ли у Прибоју, потражили б р и м ) и з у ч и л и мо би лс ки х де основу завршних рачуна за су запале у губитке. и
д а в а с Ф а б р и к е ау то ништа не бива ' без вас, и кад вам је у Пријепољу на то
Смо и ону кућу Џемала Кур ну школу, с в е р е д о м ме сног и у Саст авци ма да се'у чи- 1963. годину и закључио да најпре у комунама на
б и л и (у ло ва . он ди ре кт ор и да сте до- опера чијој
товића (памтите лиг), у фа питамо, и к а к о ст е ћу тљ ив и, ни, ви сте отиш ли, а неки још су рекли цији било тешко, по- је прилично смањен број пре се територији налазе ове ор
|
с у за мл ин а. В и ти хи и бар партијс ки руковод илац журил и, како су до једног дузећа која послују са гу-
н а к у р су још ту, и ко зна хоће ли
брици се могло до сутра 0' ом
Нов П а з а р у )
л о в о ђ у п а он ја к на го во лиру , сећате
вас нека д једн ом потр ажи- у селу. битком, У поређењу са резул
танизације. и како би се пре |
„вама, лепо је сада тамо, дра г р а ђ е в и н с к о г п о с , како је пошли камионом (вашим, дузеле мере да се стање по-
се , ка ко је уб ед ио татима из 1962. године када
Ти Хасибе, забележили смо после директор при ојског победио: коме пре дати циг ти. “а И зато нам је жао, зато Фаповим), да стигну, да да
је 1.109 привредних предузе-
прави. Очигледно је да сви
„ Р а д н и к “ , св е, ћемо вас некад (кад нас на ју крв за свога старог Ха- тубипи падају на терет
Много о аутомобилима из грађевин с к о г
В. Д. Р лу да зи да пр ед уз ећ е. К а к о Због свега тога смо вас
несе пут) поново потражи- сиба. ћа имало губитке од 15.747
мих привредних организаци-
са-
п о с т а л и
вашег Фапа, лепо је, и сви док нисте р е д о м је он о ре ка о: на ро ду ва ља тражили кад вас није било,
ти, друже први директоре милиона, прошле године (не ја и да ће колективи у ко
Свега бисмо м о г л и ли , Толико је било за разго-
стари вас се сећају. а хљ еб а, а за ау то ће мо се прош смо селом лепи су
толико је тога што смо же вор, па смо се мимоишхли.
рачунајући пренете губитке јима
-
с е т и м о (д а с е ваши Саст авци , друже Ха се овакво неповољно
Сећају се: друга Хаси ба д а с е
д р у ж е Х а с и б е , ст рп је ти . Та да је ци гл а от и
лели да вас питамо, да нам Па ипак, ништа, Хасибе.
из 1962.) 1.017 предузећа је те стање и слаба пословност пр
Црнчевића, службеника ме мимоишт л и ) , ш л а з а м , а фа бр ик а је сибе, види мо, дижу се, ето, тубитке смањило на 13.576 ми о
н а м а с е т а к о Б а н и ло, кажете, ето и то: како је би Питали смо ми друге. Толи влаче из године у годину мо
сне канцеларије у Саставци и. ево, ос та ла за др уг у го ди ну . имат е нову школ у, нова. је лиона динара или за 13,8 од-
рати да поставе питање
о бил о и л е п о и и ! ло лани на рођендану фа- ко су нам причали о свему. и
дирек то | с в е б и т ло , то ли стам бена згра да за просвет- сто. Индустрија, саобраћај и
ма и (нека д) првог и за ва с, и за на с, у То ли ко је то га би
брике, кад јој је било десет А ви: ви будите добро у делат-
даљег рада а и
Ра Фапа. хж но , ко смо им ал и да ва с пи та - не радн ике, и стан ица На- културно-социјална
| субјективних
уклањања
; п р
в а ш у бившу фабрику: мо (п ах см о се мимоишли), родне милиције вам је но-
година, а ви позади, некуд | својим Саставцима, радите ност имали су већи износ слабости које
Када ваш: Фап, Хасибе, ко зна; зна лим она по сл е су нам другиу ва, механу сте, видимо, ле-
сасвим позади, у дну сале, како најбоље знате и умете, губитака него у претходној нису увек искључене.
Није био овај Фап, када Је све то. те к са старим другарима. стари се, стари наш. друже години, док је значајно сма [ . Управни одбор разма
е д н о м Пр иб ој у пр ич ал и о св ем у, и по прекречили, мења се, и- трао
Прво био Ремонтна радиони на л и : к а к о с т е ј
ци - И о њима, о старимдруга Хасибе, али ми ипак још њењ е забележено у пољопри је и извештај о досада
З . с а н јо ш о он ом с ма нт ил ом , демо сви ми неку д, друж е вред и. ш њ ој
ца у |изградњи, а после Фа аскивали оне некак в е
рима смо хтели да вас пи- толико очекујемо од вас. активности и методу
|
е пе ла ма , ш е ш и р о м и та ш- Хаси бе, и ваши у Саст авци рада
брика за израду аутомобил пио да сазидате (тако Н ма веле да сте акти вни, да тамо: како су оно зимус, Према овој
Првољуб ПЕЈАТОВИЋ највећи део о инфо рмацији, привредних комора.
н а но м.
Ских Делова, а ви сте прво ад то звали) магацин. стварено г гу-
пе,
или В. Д: па госле (реше- т