СРЕДА, 24.

МАЈ 1967,
БОР Б А — С Т Р А Н А 5,

Пошто увозни аутомобили Крека

дили купце, увозници тек сада изр
чунавају дефинитивне малопродајне цене. — Поуздано а- продужила
се зна: „таунус 12 м“ око
3,100.060, а „пежо 404“ око 3,760.000 старих динара
Цене око 6.500 нових аутомобила, који треба да
. — Плаћањ е само у готовом регрес
у ; ; У „Инт ерко мерц у“ смо чу
до 1, јула
стигну на тржиште најкасније до августа, још нису|ли слично: У „ Ц р в е ној застави“ смо
; „тау
: нусу 12м“ ста сазнали ће увозити „фи-
познате. Јуче пре подне у свим увозничким предузе- јаће,
рачунајући царину и|ат 850“ ПостаАНИ н д а р д , „сф и а т
ћима, којима смо се обратили, добили смо мање-више све порезе 3,100.000 старих 850“
исти одговор: калкулишемо, нисмо рачунали да ће ца- динара, купе и.,„1100 Р“. Цена
„таунус 15 м“ и|— непозната, За бенифицирање гра=
рина износити 50 одсто. Причекајте. Не вршимо у- „Кортина“ 3,350.000, а
„тау-
плате до понедељка. Оне које смо примили, можда нус 17 м“ 3,800.000 старих У загребачком Аутоцен- ђана рудници издвојили
ћемо вратити, јер су сада кола скупља. Доплате за динара. То је наш предлог, Ка преко 10 милиона нових
|тру тако ђе калк улиш у. фон-
поједине врсте возила биће веће од 200.000 до 500.000 а видећемо да ли ће се сло- | жу: боље је да два дана ка- динара из своји:
дова
старих динара. жити и комисија. сније саопштимо дефинитив
У „Интеркомерцу“ кажу ну цену него да је после и- Тузла, 23. маја
Само. у. „Динари“ и „Ин- ли мање. Придржавали смо „да је извесну
збрку изазвао справљамо. Рудници Креке одлучили
теркомерцу“ примили су се свих услова конкурса. термин „каталогна цена пр
о У Ј у г о а у т у ( у в о з е „ о п е л “ ) су да пролећни попуст ко-
нас смирено и сталожено. Нисмо правили никакве спи извођача“ (која се
узима и Аутомакедонији (фолксва ји је важио за март и ап-
Генерални директор „Дина- скове нити вршили уплате. као основица за ца
ре“ Никола Бекташевић:
рину и тен“) су нас такође замоли- рил продуже до 1. јула.
Напротив, посао нам тек порез на промет) пошто у с т и з н о с и 1 0 д о 15 н о -
се ли да не журимо. П о п
Увозићемо углавном предстоји. Сматрам да је це тај термин нигде не вих динара по тони. У ове
поми-
„пежо 404“. О томе смо ју- ла бука око ових аутомоби- ње, ни у Царинском закону, Заинтересовани купци 8- сврхе рудници су из сво-
че известили комисију Са- ла непотребна. Нити је ни у осталим царинским утомобила, бар они 88)33- Зих фондова издвојили око
везног секретаријата за при стварно такво велико инте- прописима. То их: је мало |гриженији, ових дана реша 10 милиона нових динара.
вреду. Цена возила биће о- ресовање (плаћа се у гото- задржало у коначном про- вају праве ребусе аутомо- Новом споразуму рудника
ко 3,700.000 старих динара, вом), нити је ово једини и рачунавању малопродајне б и л с к и х цена. и трговине, по свој прили-
можда који динар више и- последњи увоз аутомобила. цене. Н. ЂУРИЋ ци, придружиће се и же-
лезница, која ће делимич-
но снизити цену превоза и
Експерименш пољоприбреуноћ добра
„Бачка“ из Хороша жрушикови« градње ХЕ „Потпећ Због закашњења Иза обештетити купца за 3,6 но
вих динара ако се угаљ пре
вози заобилазним путем,
преко Добоја и Врпоља. За
акумулатори Изгуољено који дан биће потписан у-
товор између тузланских
а и Ж Т п — С а
за транзи-
р у д н и к а у т љ
милијарду рајева.
Давање повластица потро
шачима необично се повољ
сторе старих но одразило на производњу
свих јама у тузланском ба-
зену.

динара
Ваљево, маја
Предузеће „Крушик“ из
Ваљева произвело је нове
Неочекивано, освојена су
нова тржишта у Македони-
ји, на Косову и Метохијии
минијатурне типове херме-
Откривен кварту кон- у Хрватској где се пласира
тичких никл-кадмијум че- више стотина хиљада тона.
струкцији постројења —
личних "акумулатора за Проиввођачи су стимулиса-
транзисторе и радио-уре- Још није утврђено ко је ни да дају што квалитетни-
Ђаје. крив : ји угаљ, тако да Крека га-
Обичне батерије трају Нова | хидроелектран“ рантује испоруку према
приближно само 24 часа и
„Потпећ“ неће бити пуште
нормама ЈУС. Уважавају
више се не могу употреби- се рекламације.
на у погон пре половине Међу атракцијама Јајца су и воденице на Пливи н.'С.
ти. Нови акумулатори, ме- Требало
јул а ове године.
Ђутим, имају век до 6 годи- је, међутим, да ова електра
на и могу да поднесу 200 Туристичке иницијашиђе у Босанској крајини
пуњења. с.М. на буд е пуш тен а у рад по-

„Златни динар“ п од
четком године, али је у ме
Лака зарада вршамчке ђЂу вре мен у отк рив ено да у
конструкцији њених пос-
задруге
тројења постоји озбиљан
квар. Наиме, за време ра-
Уместо за пчеле да хидро централе долази

транзитног туризма
до претераних вибрација
– шећер за турбинске осовине.
Како је до ове грешке до
трговину шло и ко је за њу одгово-
ран још није утврђено.
Вршац, маја: Стручни органи треба да ис
задруга питају да ли је за овај не
Земљорадничка
из Вршца, преко пчелар- У Јајцу пресшали да улажу средсшђа у индустрију пи окренули се
дос татак крива аустријска
ског комбината „Београд“,
фир ма „Фе ста “, или наше
купила је 12 вагона шећера предузеће „Раде Кончар“,
прпродним лепошама |
из-увоза за тобожње снабде који су испоручили опрему ЕМ ОМТ
Бањалука, мађа зећа, одрекли се старих лас“ из Дубровника, лепо- су нови простори за кампо
вање пчеларске задруге, и-
за овај објекат. | — Требало је дуго време- планова свог краја, а окре- те Бањалуке су добро поз- ве, продаја сувенира из Бо-
ако" таква задруга у Врш-
Због, шестомесечног зака на да то схватимо, али са- нули се — природним лепо нате у свим западноевроп- санске крајине и, што је
цу не постоји. Међутим, у
задрузи су врло вешто иско тињења хидроелектране да нам је јасно да је тури- тама. ским земљама. Хотелски најважније, атрактивни про
„Потпећ“ биће изгубљено зам за нас најважнија при Више нико не сумња да капацитети су распродати, грами у току сезоне.
ристили нижу набавну цену додуше за такозвани полу-
зозног шећера: продали су око 100 милиона киловатча вредна грана, кажу у Јај- се и од транзитног туризма Госте из иностранства
пансион (вечера, спавање и забављаће у баштама хоте-
тртовинском предузећу на сова електричне енергије у цу. То одмах потврђују при може добити златан динар.
ме ри ма . Пр ес та ли су да ул а На „босанс кој магистр али“, доручак), али су извршене ла фолклорни ансамбли, а
велико „Млади задругар“ у вредности од скоро милија на летњој позорници у Ка-
жу у индустријска преду- којом се инострани тури- све припреме да се боравак
Вршшу 11,5 вагона вишка рду старих динара.
сти спуштају из Средње Ев гостију продужи бар за стелу биће извођени прави
по 2,30 нових динара и на „Потпећ“ је трећи хидро ропе на Јадран. чине се дан-два, спектакли. Неки од њих
лак начин остварили зара- енергетски објект у систе- На истом послу, као ни- (ревија „Откако је Бањалу
6,334.000
озбиљне припреме да се го-
ду од 3,152.300 старих дина му Кокин Брод-Бистрица» сти што боље прихвате и када раније, нашли су се ка постала“ и „Седам дана
ра. или како се он званично што дуже задрже. заједно туристички радни- вашара“) окупиће стотине
Тржишна инспекција от- назива, Лимске хидроелек
крила је ову малверзацију тране, Ова хидроцентрала сшраних ' „Босански Дубровник“ је
| постао отворен град. Оно
ци, угоститељи и култур-
не институције. Обезбеђени
извођача.
(
Х. ХУСЕЏИНОВИЋ
задруге и против ње подне изграђена је на Лиму, 9 ки
што нису могли да ураде

У Улцињ ни
ла је пријаву Јавном тужи лометара узводно од Пприбо шурисша властитим средствима и
о дил а 5 “ лаштву у Панчеву. П. Јо -
ја и први је хидроенергет кредитима у Јајцу су пре
Прва берба јабука пре уобичајеног рока ски објекат на овој реци. Љубљана, 23. маја пустили интересентима са
Рекордан број страних

Плантажа јаоука
Поред вода Лима, електра- путника ушао је у току
стране. Тако је, на пример;

један ород!
на ће користити и воде УВ београдски „Путник“ фи-
прва четири месеца ове го
ца, који преко система Ко дине у Југославију преко нансирао отварање неколи-
кин Брод-Бистрица утиче у Италије и Аустрије. ко атрактивних туристич-
Лим. Преко пограничних пре ких и угоститељских обје-
лаза Словеније дошло је ката у зидинама средњове-
„Потпећ“ је електтрана укупно 7.987.880 лица од ковног града. Улцињ, маја пута, очекују га разне не-
са релативно малим акуму

на пе ску
чега 6.334.798 странаца. У И ове године Улцињ, једна од најстари воље, јер, званично,
ће, наиме, иако
лационим језером, која ће, редовном промету било је
код чувених воденица на јих плажа на нашем Ја- то није по картама, маги-
када буде готова, произво- 4.442.437, а у малограни- страла се завршава у Бару
чном саобраћају 3.545.443 Пливи радити ресторан под драну, који се налази на
дити око 230 милиона КВХ ведрим небом. Грађани и крајњем југу наше обале а до Улциња води стари
електричне енергије. Њена
путника.
Далеко највише путника
.
омладина умиће град, уре- и у коме током сезоне лету друм, који је узан и тешко
— 7.565.071 — допутовало дити аутокампове и плаже је сваког месеца преко 29 проходан због рупчаг а.
брана је висока 46 а дуга
Сађењем гранчица уместо семена — прве јабуке већ после тре- 260 метара и иза ње се на
је моторним возилима. У
редовном промету број
на обалама Пливиних језе- хиљада страних и домаћих То је само једна невоља
ра. Искоришћена је сарад- туриста, нема добре саобра- улцињског саобраћаја. Дру
ће године . — Во ћњ ак се за ли ва по дз ем ни м це ви ма во до м из Ти се лази прво Лимско језеро ду кола је достигао 1.362,564, ња са фабриком „Филипе“, ћајне везе. га, можда још већа: мада
а у малограничном саобра која је својим рефлектори- Свако ко колима пође за је Улцињ приморско место,
Хоргош, маја дина, док јабуке не почну Рачуница показала је по- то 22 километра, са акуму ћају са Италијом, Аустри- ма Јајце ноћу претворила Улцињ неће имати већих од ове године ни један брод
вољне ефекте, и у „Бачкој“ лацијом од око 45 милиона јом и Мађарском
Годинама у пољопривред- да рађају. су зато одлучили да У овој кубика воде. 1.213,641. .
у град из бајки. · потешкоћа до Бара, али од неће упловити у улцињску
— Радне јединице су се Захваљујући сарадњи са Бара до Улциња, у дужини луку! Сви путници који кре
ном добру „Бачка“ нису зна — каже Бела Ердељи, ди- и наредној години приђу · (Танјуг) путничком агенцијом „Ат-од тридесетак километара ну бродом из било којег ме
ли шта да раде са 600 хек- ректор „Бачке“ — свесно подизању једног супер-мо- ста на Јадрану, мораће да
дернотг плантажног јабучара
тара неплодног песка. Раж одрекле дела своје добити се искрцају у луци Бари
и: кромпир, једине културе и ми см о мо де рн им планта на око 200 хектара.
Суђишни за радну јединицу не п за. комбинат да траже друго превозно
средство којим ће се преба
жама већ засадили око 300

Летећа чета за ратарске поелове

које су ницале на овим пар хектара. Ове и идуће годи- Командна табла цити до Улциња.
целама, доносиле су увек гу не нове плантаже биће по- у воћњаку Међу туристичким радни
битке. Јер, са једног хекта- дигнуте на још око 200 хек- цима у Улцињу може се чу
Да би што брже стасао, ти мишљење да је ово ди-
тар а. Га ји мо ис кљ уч ив о ви
ра се могло добити највише воћњак ће се заливати во-
сококвалитетне јабуке ректан атак на туризам о-
10—12 метричких центи ра-
Како ће у комбинату „Осијек“ наћи посао за 500 арекобројних
дом из Тисе — подземним вог града. Међутим, брода
„јонатан“ и „златни дели- цевима. Биће довољно да се р
жи или око 100 метричких шес“. 5 ска предузећа се бране, да
притисне дугме на команд-
центи кромпира. А то је су- Већ пет година радне је- Осијек, маја дираног воћа, воћних соко- је, којом се у највећој ме- бината и платио за њихову ла је та линија нерентабил
ној табли и драгоцена вода
више мало да би се покри- динице „Бачке“ дотирају почеће да напаја песковито Инвестиције индустриј- |ва и газираних пића. ри искључује ручни рад. преквалификацију. Не ке
ли бар производни трошко- своје модерне плантаже ја- тле плантаже. ско-пољопривред жомби
ног Сточарство се такође реор- је „уступио“ Заводу за за- И. ЛУЕТИЋ
бука. Прошле године „злат- — На новим плантажама ната „Осијек“ за рекон- Аутомати уместо танизује и модернизује. О- пошљавање.
ви. 1
ви рудник“ донео је прва — кажу у „Бачкој“ — на- струкцију, модернизацију, људског рада вих дана прорадила је пр- После свих „решења“ са- Мали Лошињ
ЈИ када се већ озбиљно "плодове, Прве јабуке из мо- правићемо још један експе- проширивање и изградњу ва засад још огледна, мо- мо у ратарском погону. о-
дерна фарма за 530 млеч- стало је више од — 300
размишљало да се тих 600 дерних воћњака продате су римент. Биће подигнуте, по нових објеката у прошлој Ових дана пуштена је У виших. И тада је раднич
су- и Црес без
хектара неплодне земље на за 65 милиона нових дина“ новој методи, са вегетатив и овој години премашују рад једна од највећих југо них крава. -
пусти, родила се идеја да се ра. Ов е го ди не оч ек уј е са ном подлогом, не сађењем 130 милиона нових динара словенских "фабрика поз-
(прошле године утрошено дерит-плоча при Кудељари Како запослити
Ки савет комбината
одлуку: економске је
донео саобраћајне везе
зн ат но ве ћи пр их од : са 11 семена, већ гранчица. Пре- дини-
покуша са једним експери- це могу се ослобађати
ментом: подизањем модер- хектара рачунају да ће до- ма тврђењу стручњака, 0о- је око 60 милиона, а за о- у Владиславцима, с првим сувишне виш-
ка запослених, али Ријека, маја
вогодишњи програм предви аутоматским постројењима,
них плантажа јабука на не- бити близу 200 вагона ја« вако засађене јабуке поче~
м иш ћу “. Нове инве стиц ије већ до нат их се не може
комби- Ове године Мали Лоши
њ
ђа се 72 ми ли он а) . 1 из ра ђе ни у „Б ел ослобо- располаже са 14.000 кр
плодном песку. бука. ће да рађају већ у трећој , си - сад су увелико повећале еве-
години, а пун род ће дава Ше ће ра на се пр ош ир уј е У из гр ад њи је , да ље дити. А да они ипак
— Наша рачуница је са са да шњ их 26 па ци те та тр и хи ља де прои звод не капацитете у седели при ратарском
не би та у хотелима, камп
овима и
ти у 5—6. години, управо у 0 на 60 0 ва - ло с ка
Дотација будућем објашњава инжењер Јожеф тона дневне прераде. Исто- вагона, чиме ће се решити комбинату. Истовремено, са ву Основана је песе по го приватним собама. Хоће л
и,
Чи па к, ру ко во ди ла ц по гона добу када на класичан на- бна, еко ови ка
„златном руднику“ времено са шећераном ре- прва фаза смештаја жита- мо у ратарству ми сточар- номеска јединица за те пацитети бити и по
плантаже — веома јасна. Док чин подигнуте плантаже по кт ар а. Ка - ству маши не су ликвиди- рци- пуњени, то је
ко нс тр уи ше се и мо де рн и- ри ца са 15 .0 00 хе јалне делатности. питање које.
Али, да би се тај плав смо раније на неплодном чињу да дају прве плодо- Он и
зује фабрика бомбона, а фа сније ће се проширити за рале сезонце и потерале се бавити гајењем ће ових дан а заокупља паж-
спровео у дело требало је песку имали губитке, оче- ве. У пуном роду очекујемо брика чоколаде проширује још 2.000 вагона. УЗ силос „с њива и из штала око 500 гусака њу
на напуштеним пустарам туристичких им угости-
да се радне јединице У по- кујемо да ће већ у овој го- на овим плантажама при- се на 10.000 тона
го ди шњ е се пр ој ек ту је и ко мб ин ов а- „рад ника. Најчешће — не- садиће врбу и плести ко
а, тељских радника са острва
љопривредном добру „Бач- дини плантаже пословати носе од 5—6 гавона, уместо Прва фаза реконструкције ни аутоматски млин за пше квалификованих, р- Ц
ка“ изјасне о одрицању од са зарадом. Ускоро, моћи досадашња три-четири за- млекаре, којом . се днев ру з и по го н за М Е то је створил пе, узгајаће малине, рес и Лопгљ, Јер, брод-
ни ви цу и ку ку о и по- јаго-
једног дела добити. Јер, са- ћемо да зарађујемо по јед- гона по једном хектару. капацитет, пријема и пре прераду ових житарица у ало неугодну си де, поврће и томе слично. ске и трајектне везе су на
туаци
овој »„терцијалној У по
мо на тај начин могла су ном хектару — који. ће да- Тако ће. захваљујући на- раде млека повећава Ка нови асортиман производа Тратајући за как вим-тај биће и бр ит ад и“ ч етку ове сезоне смање-
се одвојити средства, као у- вати у просеку 2,5 вагона порима једног колективи и 50.000 "на 100.000 литара, у- за људску исхрану. Млин вим решењем комбина Је дн а „л ет ећ а че та “ н е . П р одат је хидрокрилши _
чешће за добијање: инвести јабука — преко пола мили- његовом свесном одрица њу право је завршена. Сада ће прерађ ив ат и дн ев но 15 Б а ј п т
ре испитивао: ко од су ј
~
е која ће се, по потреби,
пре брод „Вихор“, а једанод
ција за подизање будућег од деобе „вишков а“, 600 хек. се ра ди на , са св ег а ше ст в и ш н и х зна некакав баци вати с посла на посао, два тра
јекта налазисе
она старих динара, чак и! на проштирењу асор ло 20 ваго
„златног рудника“. Уз то, он да ак о це на кв ал ит ет ни м тара неплодн ог песка уско- ти ма на мл ек а и ув ођ ењ у но љу ди у см ен и, ук љу чу ју ћи п а је таквима куп У погонима тде је то мо- монту, тако да је
ви х па и о
ову дотацију новим план- јабукама па дн е и на са мо ро'пост ати прави — »злат- ко ва ња . У по го ну " ин же ње ре , и поматао им да гуће.
уводи се и четврта
хл ад ња у с е
тажама требало је продужи ни к“ .
100 старих динара по кило- ни УН СТАНОЈЕВИЋ линија .за пр че монтира се нова| У ра та рс тв у се на стза
авља т воре радњу, За
неке
смена, па се и тиме
убла-
ти и на наредних 4—5 го- граму. оизводњу кан- : комплетирање механи ци- | шао запосле жава проблем незапослено-
ње изван Хед сти, Д. ЈОВАНОВИЋ