Uvod u analizu i algebru

teći deo
Oktobar 2021

1 Relacije
DEF1: Neka su A i B skupovi i ρ ⊂ A × B. Tada kažemo da je (bina-
rna)relacija iz A u B. Ako je A = B kažemo da je ρ relacija na skupu A.
Umesto (a, b) ∈ ρ koristimo oznaku aρb.

Primer 1. Neka je A = {a, b, c} i ρ podskup od A×A dat sa ρ = {(a, a), (a, b), (a, c), (b, b), (c, a)}

ρ a b c
a T T T
b ⊥ T ⊥
c T ⊥ ⊥

Primer 2. Relacije ≤ i < med̄u realnim brojevima su važni primeri relacija

na (beskonačnom skupu R) R × R - koordinatna ravan.
DEF2: Binarna relacija skupa A je:
1. refleksivna ako je xρx za svako x iz A

(∀x ∈ A)xρx ;

2. simetrična ako je za sve x i y iz A tačna implikacija xρy ⇒ yρx tj.

(∀x, y ∈ A)ρy ⇒ yρx;

3. antisimetricna ako je za sve x i y iz A tačna implikacija xρy ∧ yρx ⇒

x = y, tj.

(∀x, y ∈ A)xρy ∧ yρx ⇒ x = y

4. linearna ako je za sve x i y iz A tačna implikacija xρy ∨ yρx

1
 5. tranzitivna ako je za sve x, y i z iz A tačna implikacija xρy ∧ yρz ⇒ xρz.

Primer2 : Ispitajmo koje od osobina ima relacija iz primera 1.

1. Relacija ρ nije refleksivna, jer je aρa, bρb, ali c nije u relaciji sa c

2. Relacija ρ nije simetrična jer:

aρb ⇒ bρa
T ⇒⊥
⊥

3. Relacija ρ nije antisimetrična jer:

aρc ∧ cρa ⇒ a = c
T ∧T ⇒⊥
⊥

4. Relacija ρ nije linearna,jer je:

bρc ∨ cρb
⊥∨⊥
⊥

5. Relacija ρ nije tranzitivna, jer je:

cρa ∧ aρb ⇒ cρb

T ∧T ⇒
T ⇒⊥
⊥

DEF3:Neka je ρ relacija skupa A. Relacija ρ je relacija poretka (ured̄enja)

ako je: refleksivna, antisimetrična i tranzitivna. (R,A,T).

Primer 4: Tri važne relacije poretka su ≤ na skupu R, relacija — na skupu

N i ⊂ med̄u skupovima.
i) (R, ≤) : x, y, z ∈ R

(R)x ≤ x
(AS)x ≤ y ∧ y ≤ x ⇒ x = y
(T )x ≤ y ∧ y ≤ z ⇒ x ≤ z
ii) ⊂: A,B,C skupovi:

2
 (R)A ⊂ A
(AS)A ⊂ B ∧ B ⊂ A ⇒ A = B
(T )A ⊂ B ∧ B ⊂ C ⇒ A ⊂ C
iii) (N, |): m, n, k ∈ N

(R)n|n
(AS)n|m ∧ m|n ⇒ m = n
(T )m|n ∧ n|k ⇒ m|k

DEF4: Relacija ρ je relacija linearnog poretka (linearno ured̄enje, totalno

ured̄enje) ako je: refleksivna, antisimetrična, linearna i tranzitivna.

DEF5: Relacija ρ je relacija ekvivalencije ako je refleksivna, simetrična i

tranzitivna. (R, T, S)

Svaka relacija ekvivalencije nekog skupa deli taj skup na med̄usobno dis-
junktne, neprazne podskupove, čija je unija jednaka skupu na kome je relacija
definisana. Svaki od tih skupova naziva se klasa ekvivalencije.

DEF6: Neka je X proizvoljan skup, ≤ (ρ) relacija poretka u njemu i AX.

Za element x ∈ X kažemo da je majoranta skupa A, ako važi a ≤ x(ρ) za svako
a ∈ A.
Za skup A koji ima bar jednu majorantu kažemo da je ograničen odozgo.
Ako postoji majoranta skupa A koja pripada tom skupu, ona se naziva maksi-
mum skupa A. Dakle,

x = maxA ⇔ (x ∈ A ∧ (∈ A)a ≤ [ρ]x)

DEF7: Neka je X proizvoljan skup, ≤ (ρ) relacija poretka u njemu i AX. Za
element x ∈ X kažemo da je minoranta skupa A, ako važi x ≤ a(ρ) za svako
a ∈ A.
Za skup A koji ima bar jednu minorantu kažemo da je ograničen odozdo.
Ako postoji minoranta skupa A koja pripada tom skupu, ona se naziva mini-
mum skupa A. Dakle,

x = mixA ⇔ (x ∈ A ∧ (∈ A)x ≤ [ρ]a)

DEF8: Neka je X proizvoljan skup, ≤ (ρ) relacija poretka u njemu i AX. Ako
skup svih majoranti skupa A ima minimum, taj element se zove supremum
skupa A. Dakle, supremum skupa A jednoznačno je odred̄en uslovima:


(∀a ∈ A) aρx
x = supA ⇔ =
(∀a ∈ A) aρy ⇒ xρy

3
 Ako postoji maksimum skupa A, to je ujedno i njegov supremum. Obrnuto
ne važi.

DEF9: Neka je X proizvoljan skup, ≤ (ρ) relacija poretka u njemu i AX.

Ako skup svih minoranti skupa A ima maksimum, taj element se zove infi-
mum skupa A. Dakle, infimum skupa A jednoznačno je odred̄en uslovima:


(∀a ∈ A) xρa
x = inf A ⇔ =
(∀a ∈ A) yρa ⇒ yρx

Ako postoji minimum skupa A, to je ujedno i njegov infimum. Obrnuto ne

važi.