Professional Documents
Culture Documents
ZAVRSNI RAD Vps BLACE
ZAVRSNI RAD Vps BLACE
СТУДИЈА
БЛАЦЕ
ЗАВРШНИ РАД
Марија Васиљевић
Блаце, 2017.
ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
БЛАЦЕ
ИНТЕРНЕТ МАРКЕТИНГ
ЗАВРШНИ РАД
Блаце, 2017.
САДРЖАЈ
УВОД...................................................................................................................................... 1
1.УВОД У ИНТЕРНЕТ МАРКЕТИНГ........................................................................3
2.СУШТИНА МАРКЕТИНГА....................................................................................... 4
2.1.Процес маркетинга........................................................................................... 6
2.2.Анализа тржишних могућности................................................................7
2.3.Истраживање и селекција циљних тржишта..........................................8
2.4.Одређивање циљног тржишта.................................................................10
2.5.Стратегија маркетинга................................................................................11
2.6.Маркетинг микс............................................................................................... 12
3.КРАТАК ИСТОРИЈАТ НAСТАНКА ИНТЕРНЕТА...................................16
3.1.Најважнији интернет сервиси.................................................................17
3.1.1.Електронска пошта E - mail...............................................................19
3.1.2. Web (Wrld Wide Web)..........................................................................20
3.1.3.Теленет......................................................................................................... 21
3.1.4. ФТП ( File Transfer Protocol)..............................................................21
3.2.Електронско тржиште.................................................................................. 22
4.ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ.............................................................................24
4.1.Форме електронског пословања.............................................................25
4.2.Модели електронског пословања..........................................................26
4.2.1.Модели електронске продавнице.................................................26
4.2.2.Аукцијиски модeли................................................................................27
4.2.3.Портал модели......................................................................................... 27
4.2.4.Модели са динамичкимодређивањем цена.............................28
4.2.5.Модели групне куповине...................................................................28
4.3.Електронски маркетинг..............................................................................29
4.5.Оглашаваље као основа on - line маркетинга..................................32
5.ИНТЕРНЕТ МАРКЕТИНГ ПЛАЗМА КЕКСА...................................................34
5.1.Производ.............................................................................................................. 35
5.2.Амбалажа............................................................................................................. 36
5.3.Цена........................................................................................................................ 37
5.4.Дистрибуција..................................................................................................... 38
5.5.Промоција............................................................................................................ 38
5.6.Купац...................................................................................................................... 40
5.7. Плазма кекс као бренд................................................................................ 40
ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................... 42
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................. 44
УВОД
УериглобализацијеИнтернетигракључнуулогуусвимсферамаживотаипословања.Ин
тернетје
данасвеомапознатпозадоваљавањупотребакупацапрекоразнихуслугакојесеодносена
различитеобласти.Интернетјепостаовеомакорисносредствокојевамможепомоћиприликом
испуњавањаразличитихзадатакаузсамонеколикокликовамишом.Томожебитибилокој
свакодневни посао, или услуга закојује потребнодоста истраживања, паи сам маркетинг.
Интернет маркетинг уопштено представља коришћење претраживања и
презентовања на Интернету у циљу стицања профита. Презентовање на интернету
представља рекламу која има битне разлике у свим сегментима рекламирања у односу на
стандардно рекламирање.
Интернет је створио виртуално и глобално тржиште ослобођено граница времена и
простора. Допринео је и промени форме маркетинга, од традиционалног (масовног) са
просечним потрошачем и њему прилагоденим инструментима маркетинга у маркетинг
микс, у правцу индивидуализираног, прилагођеног (customized), циљног (one to one)
маркетинга. Појавом Интернета мења се и концепт маркетинг. Мењају се и начини
рекламирањаи у данашње време је назамисливо да било која организација не поседује
изграђену Webпрезентацију путем који би комуницирала са постојећим и потенцијалним
купцима и потрошачима, обавештавајући их на тај начин о актуелним дешавањима у
својој организацији.Интернетнеправиразликуизмеђувеликих, компанија и
средњихималихпредузећа,штопружа свакомподједнакушансузаостаривањепрофита.
On -
lineилиИнтернетмаркетингподразумевакоришћењевиртуелногпростораиинтерактивностиз
арад промовисањаипродајепроизводаиуслуга.
Заправо,новесинхронизованекомуникационе
технологијезаснованенаИнтернетусудопринелереструктурирањуглавнихпривреднихсектор
а,
укључујућимаркетинг.Економичност,флексибилностинеограниченгеографскидометИнтер
нет
маркетингадонеојемногимкомпанијамавеликедобитке,алитребаузетиуобзириманекаошто
су недостатак личногконтакта, сигурности и приватности.Локацијаусмислу
физичкогположајавишенијеодзначајазаконкурентскиутицај,докјелокацијанаИнтернетувео
ма значајнајерсепрвенственоодносинапозиционирањенасветскимпретраживачима.
1
УзпомоћИнтернетавишенеморамопретпостављатикојесупотрошачевепотребе
већсвеможемо сазнатииистражити.Приликомуправљанаодносасапотрошачима
Интернет,каоинтерактиванканал,намолакшаваизградњудобриходносасасвакимпојединачн
им потрошачем.БазаподатакакаосрцеЦРМ–а (Customer Relationship
Managment),управљање односа са клијентомнамомогућавадауспешночувамосве
информацијео нашимпотрошачимаштонамолакшавадаље
предвиђањењиховихпотреба,наоснову ранијих искустава. Да би обавили куповину, људи
су пре одлазили у радње или су обављали куповину телефоном то сада не морају да раде.
Отворене су могућности куповине путем Интернета, корисницима је такође омогућено да
пре куповине или одласка у радњу сазнају све карактеристике производа који купују.
Тактике и инијансе директне продаје настављају да се примењују и на Интернет
маркетингу. Најчешћи облици где са данас примењује Интернет маркетин су друштвене
мреже.
2
1.УВОД У ИНТЕРНЕТ МАРКЕТИНГ
3
интернет у своје планове како би се маркетинг потези међусобно испомагали. Значајан
број организација гради велика очекивања у односу на on - line маркетинг. Наиме, у
очекивању брзог остварења великог профита многе организације су ступиле на web
верујући статистикама које су показивале да су просечни интернет потрошачи они који,
располажу са натпросечним дохотком и да су високо софистицирани. Међутим, већина
организација је ипак свесна да је маркетинг на мрежи исто тако дуг и напоран процес као
што је у стварном свету. Но, интернет је од расположивих маркетинг медија ипак
најекономичнији јер функционише са најефикаснијим искоришћењем трошкова. Уз то,
како истиче један интернет - експерт, интернет омогућава успостављање личних,
дуготрајних односа. На тај начин је олакшано неговање својих потрошача и примена
elationship маркетинга.
Међутим, маркетинг менаџери су дошли до закључка да је проблем који се појавио
упримени one - line маркетинга усмерен на непостојање маркетинг стратегија за
интернеттехнологије. У циљу разрешења тог проблема формиран је нови појам у облику
интегралног интернет маркетинга (И2М), који представља могућности комбинације
маркетинг стратегија и интернет технологија. Тиме се чини покушај да се за
остварењепојединих циљева маркетинга примене (искористе) различите интернет
технологије. 1
2.СУШТИНА МАРКЕТИНГА
Све пословне организације, које као услов свог опстанка имају профитабилност,
основу свог пословања имају у својим купцима. Суштина маркетинга огледа се у
следећем:
— истраживању и анализи тржишта;
— планирању и развоју производа или услуга у складу са потребама, жељама и
захтевима потрошача;
— продаји и дистрибуцији;
— промоцији и
— интеграцији и координацији свих функција у предузећу.
4
информација које добијемо истраживањем, као и решавање проблема и препрека на путу
до успеха у пословању. Неопходност истраживања тржишта се огледа у томе што се ризик
никада у потпуности не може елиминисати, управо због тога се прикупљањем
информација смањује ризик приликом доношења пословних одлука. Прeдузеће се
одлучује на истраживање тржишта само у оним случајевима када не располаже са
довољно информација које су неопходне да се донесе кључна одлука.
Ни најбоља роба на свету неће бити успешно продана уколико се не омогући
доступност те робе на местима где и када је потрошачи желе купити. Канали продаје и
дистрибуције представљају системски организовану активност која има за задатак да роба
од произвођача дође до потрошача на време, место и у форми погодној за употребу. Сврха
им је да омогуће широк асортиман производа и услуга које купци траже по цени коју су
спремни да плате. При доношење одлуке о каналима продаје узима се у обзир постојеће
политике производа, цена и промоција, али истовремено свака одлука о том избору канала
продаје утиче на касније одлуке о производу, цени и продаји.
Тајна маркетинга лежи у способности разумевања шта покреће потрошаче и
могућности да се производи и услуге прилагоде овим потребана, па чак и превазиђу, како
би потрошачи били задовољни. Потрошачи доношењем одлука о куповини производа и
услуга, утичу на продају и профит компаније. Вредност и очекивана продаја и профит
непосредно су креирани и повезани са степеном задовољстав потрошача који имају
поверење у производе и услуге компаније. Информације о понашању потрошача у
различитим ситуацијама у куповини омогућују реалну основу планирања маркетинг
стратегија у компанији. Сазнања о потребама, жељама и захтевима потрошача стално се
мењају, што захтева постављање нових модификованих постојећих маркетинг стратегија и
тактика компанија.
Промоција преузима везну функцију између иницијативе предузећа и продаје на
тржишту. Под промоцијом се подразумевају сви акти током преношења информације
потенцијалној муштерији са сврхом промене знања, одлука, очекивања и понашања.
Темељ промоције је теорија комуникације по принципу пошиљалаца и примаоца
једне поруке. Постоје директна и индиректна промоција.
Код директне промоције предузеће успоставља директан контакт са муштеријом
(пример: промотер једне фирме иде од врата до врата и представља нови продукт), код
индиректне промоције контакти су између предузећа и муштерије разни елементи(пример:
реклама на ТВ - у где један наводно конзумент изјашњава свој утисак о продукту).
5
Предност индиректне промоције у којој је преносник у директном односу са
предузећем на једној страни, и конзументом на другој страни, је та што се филтрира
економски аспект предузећа и с тиме се јача веровање у ту рекламу код конзумента.
Промоција заузима једно посебно место у маркетингу и она је везни елемент
између осталих елемената маркетинга (производ, цена, дистрибуција).2
2.1.Процес маркетинга
2
Николић, П, Д.,: Менаџмент у маркетингу, Факултет за менаџмент Нови Сад, Нови Сад, 2006.стр.31
6
2.2.Анализа тржишних могућности
Микро средину чине актери у непосредној околини компаније који утичу на њену
способност да опслужује своја тржишта, а то су: компанија, добављачи, посредници на
тржишту, купци, потошачи и ужа јавност.3
Макро средина– у ову средину спадају сви фактори (динамички и статички) који на
посредан начин утичу на резултате пословања предузећа. На ове факторе менаџмент
предузећа не може да делује, већ им се, углавном, прилагођава. Ови фактори детерминишу
услове привређивања, али различито делују на поједине привредне делатности и гране.
Фактори овог окружења менаџмент предузећа мора пажљиво да анализира и угради у
маркетинг планове предузећа. У условима глобалне ситуације која се брзо мења,
3
Кулето, В. Симовић, В,.: Маркетинг и интернет маркетинг, Висока школа струковних студија за
информационе технологије, Београд, 2011.стр.16
7
предузеће мора да прати и анализира следеће факторе овог окружења: демографско,
економско и конкурентно, социо-културно, научно - технолошко, политичко и правно, и
на крају природно (физичко).
Првенствени задатак сваке компаније је да ради властитог профита, опслужи и
задовољи одређене потребе изабраних циљних тржишта. Да би испунила тај задатак
компанија се повезује са групом добављача и групом посредника у маркетингу како би
придобила своје циљне купце . Ланац добављачи - компанија - посредници у маркетингу -
купци обухвата суштину система маркетинга компаније. Њима се придружују група
конкурената и јавност утичући тако на успех компаније на тржишту. Пословодство
маркетинга приликом планирања маркетинга мора да води рачуна о другим секторима у
компанији (управа, финансије, набавка, производња ...), те зато кажемо да у микро
средину маркетинга спада и сама компанија.
Добављачи су пословне фирме и појединци који компанију и њене конкуренте
снабдевају потребним средствима за производњу одређених роба и услуга. Збивања у
околини добављача могу битно деловат и на маркетиншке операције компаније, те их је
потребно помно пратити. Посредници у маркетингу помажу компанији у промоцији,
продаји и дистрибуцији роба до крајњих купаца, а могу би ти: посредници у трговини,
физичкој дистрибуцији, агенције за услуге у маркетингу и финансијски посредници.
Купци су разлог постојања компаније, а може мо их поделити на тржишта потрошача и
пословна тржишта. Ова подела је битна због различитих карактеристика купаца и
различитог маркетиншког приступа тржиштима. Конкуренти на тржишту се морају
идентификовати , пратити и надмудрти да би се стекла и задржала приврженост купаца.
Јавост је свака група што има потенцијални интерес или утцај на способност компаније да
оствари своје циљеве. Јавност може помагати или ометати компанију у послу те је
неопходно успоставити успешне односе између компаније и кључне јавности.
8
програме према мери сваког одабраног сегмента. Компаније се усмеравају на оне купце
које могу најуспјешније задовољити . Циљни маркетинг обухвада три фазе:
— сегментацију тржишта,
— избор циљног тржишта и
— позиционирање производа.
4
Миленковић, Б. Ратковић, м.,: Стратегије маркетинга, Факултет за трговину и банкарство Универзитет
Б.К, Београд, 2009.стр.45
9
Стратегија концентрисаног маркетинга – постоји код организација са релативно
хомогеним производним програмом. Оне настоје да се максимално усредсреде на
задовољење потреба циљног сегмента, обезбеђујући производ према потребама и
захтевима, по цени која је прихватљива, испоруком тачно на време, пружањем
одговарајудих продајних услуга.
Позиционирање производа - након избора циљних сегмената, за сваки циљни
сегмент потребно је да се формулише стратегија позиционирања производа.
Позиционирање производа је поступак креирања производа компаније и маркетинг микса
тако да производ заузме одређено место у свести потрошача. За формулисање стратегије
позиционирања могу да се користе следеди параметри:
— обележја производ;
— предноси употребе производа;
— диферентне предности у односу на други производ;
— посебни захтеви корисника.
10
одређивање тих сегмената суштина је процеса који се зове одређивање циљног тржишта.
Различити су приступи циљаном тржишту (масовни, диференцирани, циљни).
Масовно маркетинг, подразумева масовну производњу, масовни маркетинг,
масовну дистрибуцију и масовно промовише један производ.
Диференцирани маркетинг подразуме производњу два или више производа
различите по својим обележјима, квалитету, величини и сл.
Циљани маркетинг - овде произвођач прави разлику између бројних тржишних
сегмената одабира један или више сегмената и развија производе и маркетинг mixпо
сваком поједином сегменту.
2.5.Стратегија маркетинга
5
Миленковић, Б. Ратковић, м.,: Стратегије маркетинга, Факултет за трговину и банкарство Универзитет
Б.К, Београд, 2009.стр.49
11
Дефинисањестратегиједистрибуцијеобухватауспостављањеодносаса
дистрибуционим посредницима, управљање залихама, складиштење, транспорт, алокацију
роба иуслуга, велепродају и малопродају.
Дефинисање стратегије промоцијесе односи на комуницирање са потрошачима,
унапређење продаје, односа са јавношћу, личне продаје и других облика промоције.
2.6.Маркетинг микс
12
постојањем производа, као и његових главних особина и предности. Промоција користи
четири елемента у ту сврху: оглашавање, односи с јавношћу, комуникација од уста до уста
и место продаје.
Оглашавање - подразумева сваку комуникацију која се плаћа. Ту спадају рекламе
на ТВ-у и радију, Интернет огласи, рекламе и огласи у штампаним медијима (новине,
часописи,...) те билборди.
Односи с јавношћу - подразумева комуникацију која није директно плаћена.
Обухвата новинска саопштења, сајмове, изложбе, приредбе, семинаре и слично.
Комуникација од уста до уста - подразумева неформалну комуникацију о
производу између појединаца. Ти појединци могу бити задовољни потрошачи, а могу бити
и особе ангажоване да подстакну комуникацију од уста до уста. Што је производ више
усмерен према потрошачу бринући о његовим потребама, то ће потрошач бити
задовољнији те ће се то одразити на позитивну комуникацију од уста до уста.6
Место продаје - место где се производ продаје комуницира с потрошачем.
Љубазност запослених, униформе запослених, уређење продајнох простора, инвентар,
угодна атмосфера, амбијент (мириси и звукови), удобност и слично пуно говоре о
целокупној услузи.
6
Николић, П, Д.,: Менаџмент у маркетингу, Факултет за менаџмент Нови Сад, Нови Сад, 2006.стр.52
13
са јавношћу и моћ,а додата су још дваинструмента: људи и процеси. 4П представљају
расположива средства за утицај на купцеса аспекта продаваца. Са аспекта потрошача
свако маркетинг средство треба да пружи корист потрошачу.ЗатоRobert Lautebornпредлаже
супротно концепту 4П, коконцепт 4Ц: решење проблема потрошача,трошкови за
потрошача, удобност и комуникација.
Постојипет
међусобно конкурентнихконцепцијапремакојимаорганизацијеспроводемаркетингактивнос
ти:концепција производње, концепција производа, концепција продаје, концепција
маркетинга, концепција друштвено - одговорног маркетинга.
Према концепцији производње претпоставља се да ће потрошачи преферирати
расположиве производе саниским ценама. Менаџери у производно оријентисаним
организацијама се концентришу на постизањевисоке продуктивности, ниских трошкова и
широке дистрибуције. Ова концепција је корисна када је тражњавећа од понуде производа,
у земљама у развоју и у неким услужним организацијама.
Према концепцији производа потрошачи преферирају производе који нуде највиши
квалитет, достигнуће илииновативне карактеристике. Менаџери у оваквој
организацијинаглашавају производњу супериорних производа ињихово стално
побољшавање, али су понекад опчињени производом и не истражују ни потребе
циљних потрошача,а ни конкурентске производе.
Према концепцији продаје потрошачи препуштени сами себи неће куповати
довољно производа и затоорганизација мора да предузме агресивну продају и промотивне
активности. Концепција продаје сенајагресивније примењује код нетражене робе,
у непрофитним и организацијама са већим капацитетом.Маркетинг заснован на агресивној
продаји носи велике ризике. Претпоставља се да ће купцима који сунаговорени на
куповину производ одговарати, а ако им не буде одговарао да неће преносити лоше поруке
што су неодрживе претпоставке о купцима(просечан задовољан потрошач своје искуство
преносина три, а незадовољан на десет других особа).
Премаконцепцијимаркетингакључ за постизање циљева организације се састоји у
стварању и испоруцивредности за циљне потрошаче, ефективније у односу на
конкуренте.Левит је повукао оштру разликуизмеђу продајне и маркетинг концепције.
Продаја се концентрише на потребе продавца, а маркетинг на потребе потрошача, четири
кључне основе маркетинг концепције су: циљно тржиште, потребе потрошача,
интегрисани маркетинг, профитабилност.Организације пажљиво бирајуциљно тржиштеи
дефинишумаркетинг програме за њих, чак и без схватања потреба потрошача.Постоји
реактивни, антиципативни икреативни маркетинг. Стручњациреактивногмаркетинга
14
откривају и задовољавајупотребе потрошача.Антиципативнимаркетинг стручњаци
антиципирају које би потребе потрошачи могли иматиу блиској
будућности.Креативнимаркетинг стручњаци откривају и производе оне производе које
потрошачинису тражили, али ће их највероватније одушевљено прихватити. Када су
сва одељења организацијекоординирана да би се задовољили интереси потрошача, то
јеинтегрисани маркетинги он се остварује надва нивоа. Прво,различите маркетинг
функције морају бити кооридиниране са аспекта потрошача и друго,маркетинг мора
битиповезан са осталим одељењима која такође мисле о потрошачу. Ради подстицања
тимског рада на нивоу свих одељења организација мора да
спроводиекстерни(усмерен према људима изван организације) иинтерни маркетинг
(обухватаангажовање,обуку и мотивисање појединаца који желе да задовоље потрошаче) и
он увек претходи екстерном маркетингу.
Крајња сврхамаркетинг концепције је да помогне организацијама у остварењу
њихових циљева (за профитне организације то је профит, а за непрофитне и државне је
одржавање и обезбеђивање фондова за обављањеактивности).Већина организација не
примењује маркетинг концепцију све док их не натерају околности,а његову примену могу
подстаци: пад продаје, спорији раст, промена модела куповине, повећањеконкурентности
и повећање трошкова маркетинга. Приликом покушаја промене утржишном
оријентисању,организација се може суочити са три препреке: организовани отпор, споро
учење и брзо заборављање. Немора свака организација да буде маркетинг оријентисана.
Монополисти увек имају потрошаче, а постоје и случајеви када потенцијални потрошачи
сматрају производ суперироним и тако гатраже.7
Према концепцији друштвеног маркетингазадатак организације је да идентификује
потребе, жеље иинтересе циљних тржишта и да испоручи жељена задовољства
ефективније и ефикасније од конкурената тако даодржава или повећава добробит
потрошача и друштва. Она захтева да организације имају у виду друштвена иетичка
разматрања и зато оне често морају да ускладе супротстављене инресе као што су
профиторганизације, задовољавање жеља потрошача и интереси друштва.
Организације послују у динамичном, глобалном окружењу. Сталне промене чине
да победничкестратегије брзо застаревају. Организације се у свом окружењу суочавају са
променљивим вредностима изахтевима потрошача, растућом глобалном конкуренцијом,
привредном стагнацијом и другимекономским, политичким и друштвеним проблемима.
Кључни трендови и снаге који мењају тржишни простор и представљајумаркетинг
изазовесу: раст непрофитног маркетинга, развој информационе технологије,глобализација,
7
Миленковић, Б. Ратковић, М.,: Стратегије маркетинга, Факултет за трговину и банкарство Универзитет
Б.К, Београд, 2009.стр.52
15
промене светске привреде и растућа етничка и друштвена одговорност организација.
Сталниизазов за сваку организацију је да истражује промене и на основу тога планира
будућност. Брзи развој компјутера,телекомуникација иинформационе технологијеима
главни утицај на начин стварања вредности за потрошаче од странеорганизација и на све
аспекте маркетинга. Многе организације настоје да послују наглобалном тржишту.Данас
је скоро свака организација на неки начин повезана са глобалном конкуренцијом.
16
здравствену фондацију(National Science Foundation - NSF).Будући да су универзитети и
техничке организације и даље увелико користиле Интернет, подручје примене Интернета
проширило се у односу на своју првобитну наменукоје је било искључиво у обрамбене
сврхе. Посебно се раширила употреба новинских група
Рачунарски образовани људи користили су Интернет и за приступ удаљеним
рачунарима на универзитетима у сврху истраживања и слања електроничке поште. Пре
1990. године информације на Интернету суу целости биле у текстуалном облику. Није
било графике, слика или боја. Сви задаци су сеспроводили без могућности употребе миша,
без Интернет претраживаца попут NetscapeaиInternet Explorera.Појава WWW-а (World
Wide Web-a: мрежа широм света) године 1989.и Интернет претраживача 1993. године у
потпуности су променили Интернет. WWW је графички орјентисан механизам који
повезује корисника с траженим извором информација. Темељи се на принципу одабира
слике или текста да би корисници прешли на локацију с које могу приступити
информацијама. Интернет претраживач Mosaic, развијен 1993. године на
универзитетуIllinois, подржавао јепоказивање и избор које се врши мишем.
То је Интернет приближило корисницима без посебних вештина рада на рачунару.
Више није требало познавати чудне наредбе да би се прочитала пошта, прелазило се са
странице на страницу у сврху истраживања или пак придружило chatiRновинској групи.
Године 1995. NSFпредаје профитабилним организацијама управљање темељном
Интернет мрежом.Комерцијалне мреже попут MCI WorldCom, Sprint, UUNET (сада део
MCI WorldComa) иCable & Wireless,преносе велик део промета темељне Интернет мреже.
Интернет мрежу можемо упоредити с мрежом аутопутева на којој се промет одвија
великом брзином.8
8
https://sr.wikipedia.org/sr/Историја_интернета
17
пошта (e- mail), Web (World Wide Web), теленет, фтп итд. Постоји више група Интернет
сервиса и можемо их поделити на:
1. Базичне сервисе
— eлектронска пошта (e – mail) размена порука електронским путем;
— теленет (telecommunications network) - приступ удаљеном рачунару и
интерактивни рад на њему, као да је корисник физички присутан на удаљеној
локацији;
— ФТП(File Transfer Protocol) - пренос датотеке између два удаљена рачунара.
2. Јавне информационе системе
— анонимни ФТП (Anonimus FPT) - јавно складиште података које је на
располагању (преко ФТП) свим корисницима Интернета;
— гофер (Gopher) – електронска огласна табла;
— web (World Wide Web) – мултимдијална електронска огласна табла.
3. Дискусиони сервиси
— лист електронске поште (maling list) - листа електронске поште у оквиру
основног сервиса е - поште омогућава груписање корисника сличног профила.
Порука послата групи се аутоматски доставља свим члановима групе;
— дискусионе групе (newsgroup)- сервис јавних интересно повезаних корисника,
поруке се не прослеђују аутоматски већ им се приступа селективно и према
потреби.
4. Конферецијски сервиси
— talk- интерактивна размена текстуалних порука са другим корисником;
— ИРЦ (Internet relay chat) интерактивна размена текстуалних порука
истовремено са већим бројем корисника;
— телефонирање преко интернета (Internet phone);
— видео конференција (videoconferencing).
5. Сервис за претраживање информаија
— archie - претраживање анонимних ФТП сервера на бази назива датотека или
њених карактеристика;
— veronica- претраживање информација садржаних у насловима из менија Gopher
- a.
— wais - претраживање текстова на основу задатих кључних речи;
— www searchengine - специјално претраживање web садржја (Yahoo, Altavista,
Google и др).
18
3.1.1.Електронска пошта E - mail
Слика 2. E- mail
На Интернету постоје wеb сајтови који нуде бесплатне сервисне услуге електронске
поште. Hotmail (www.hotmail.com) и Yаhоо (www.yahoo.cоm) су најпознатији wеb портали
који нуде ове услуге. Електронска пошта представља неопходан интеран и екстеран начин
комуникације са потрошачима, добављачима и пословним партнерима. Управљање e-mail
менаџментом представља једно од кључних питања електронског пословања. Неке
компаније попут Dell Computers примају око 50,000 e-mail порука у току једног месеца,
преко којих стиже око 100,000 наруџбина. Око 110,000 корисника у оквиру компаније
Dutch ElectronicsCompany Philips International креира 7 милиона e-mail порука или 7 Gb
података у току једне недеље (Chaffey, 2000). Наведене чињенице недвосмислено говоре о
значају менаџмента електронских порука у модерним пословним системима.
9
Кулето, В. Симовић, В,.: Маркетинг и интернет маркетинг, Висока школа струковних студија за
информационе технологије, Београд, 2011.стр.32
19
Светом раширене мрежа или Wrld Wide Webје најновији информациони сервис на
интернету који је настао 1989 године. ЦЕРН - у, у пробни рад је пуштен 1991. године, а
1993 године појавили су се први графички читачи. Врло брзо је преузео функције многих
других сервиса Интернета и постао најпопуларнији од свих. Једна од дефиниција Wrld
Wide Web је следећа: Web је систем који омогућава да станице које садрже текст, слике,
звук, анимације и видео запис буду објављене и прочитане од стране рачунара који је
повезан на интернет.Web је замишљен као свет без граница у коме би се свим
информацијама из било ког извора могло приступити. Web се заснива на следећим
идејама:
— универзално читање;
— хипер текст је текст са везама;
— претраживање,
— клијент - сервер модел и
— усклађивање формата.
Слика 3. Web
3.1.3.Теленет
21
— са удаљеног ка корисниковом рачунару – downloadи
— са корисниковог ка удаљеном рачунару – upload.
Слика 4. FTP
Постоји много јавно достуних ФТП сервисана којима се налази велики број
датотека од којих многе садрже бесплатне програме (frrewareили shareware). Да би се
користио ФТП сервер корисника мора да се пријави за рад на том рачунару. Како већина
корисника нема налог за рад на машини ФТП сервера, ако је он јавно доступан потребно је
пријавити се као anonymousи уписати своју адресу као лозинку. Овакви јавни ФТП
сервери називају се анонимни ФТП. У противном корисник мора да има свој налог на
ФТП серверу и треба да унесе своје име и лозинку.
Веза са ФТП сервером се успоставља одмах, осим ако је сервер превише зузет.
Треба имати у виду да сваки ФТП серверможе у сваком тренутку истовремено да обрађује
само ограничен број захтева. Такође, корисник треба да користи ближе сервере. На
пример, уместо да се користе сервери у САД – у могу се користити њихове верне копије
(Mirror sites) у Европи које се производе сваке ноћи.
3.2.Електронско тржиште
Електронскотржиштејеелектронскисистемкојиподржавамакарједнуодфункцијаклас
ичногтржишта: идентификацијупартнерасакојимћесетрговати, претраживањепроизвода,
преговарањеоценииусловимапродаје, обављањетрговачкихтрансакција, плаћање,
испоруку, пружањеподршкекупцууодржавањуирешавањупроблемасапроизводом.
Електронска тржишта су тржишта подржана технолошком инфраструктуром
(основна инфраструктура је Интернет) која омогућава размену добара и услуга у разним
фазама спровођења пословних трансакција и комуникације уопште. Е - тржиште окупља
на истом месту купце,продавце, трговце, банке, консултанте итд. Електронско тржиште
омогућује:
22
— приближавање купаца и продаваца (информације о понуди производа,
претраживање, одређивање цене);
— извршење пословних трансакција (логистика и набавка, плаћање, гаранција,
испорука итд.);
— осигурање институционалне инфраструктуре (правне и законодавне).
Заелектронскотржиштекористесенајчешћетерминитржишноместо (electonic
marketplace) иелектронскитржишнипростор (electronic marketspace).
Постојивишепословнихмоделаелектронскихтржишта.
Електронскапродавница (electronic shopилиe -
shop)јеwebместозаоглашавањепроизводаиуслугапредузећа,
апостепенопочињедасекористиизаоглашавањеиплаћање. Приходиелектронскепродавнице,
којаради 24 сатапотичуоднижецене пословања, повећањапродајеијефтинијерекламе.
Електронскинабавницентар (e - procurement)
великогпредузећаилијавнеинституцијеомогућујепонудуикуповинувећихколичинаробаилиу
слуга. Тимесепостижевећиизбордобављача,
ниженабавнеценеивишиквалитетијефтинијипоступакнабавке.
Електронскипродајницентарпредстављаколекцијуелектронскихпродавница,
којеомогућујустандардизацијунекихтрансакција (нпр. плаћања).
Тицентримогубитиспецијализованизаодређенисегменттржишта,
патаданудеиспецифичнедодатнесервисекаоштосуодговориначестопостављенапитања,
дискусионегрупеиликорисничкегрупе.11
Електронскисајам (e - bazar) омогућујесвојимкупцимадакомуницирајуитргују.
Приходисеостварујуодчланаринеирекламе.
Електронскааукција (e - auction) сезасниванаелектронскомобликупонуде,
којаможекориститимултимедијскупрезентацијудобара, ачестосепроширујеинауговарање,
плаћањеииспорукуроба.
Организатораукцијеостварујеприходпродајомтехнологијезааукцију,
наплатомпојединицитрансакцијеиодрекламе.
Електронскопосредовање(e - brokerage)
представљапосредовањеизмеђупотрошачаидобављача. Потрошачипостављајусвојезахтеве,
апосредниктражипонудеоддобављачаибиранајповољнијупонуду.
Приходсеостварујеизчланаринеинаплаћивањемпообављеномпослу.
11
Кулето, В. Симовић, В,.: Маркетинг и интернет маркетинг, Висока школа струковних студија за
информационе технологије, Београд, 2011.стр.40-42
23
Малаисредњапредузећамогунаелектронскимтржиштимадалекобржепроспериратии
достићинивомултинационалнекомпаниједалекоједноставнијенегонакласичномтржишту.
ПостојећитрендовинедвосмисленопоказујудавремеелектронскеиИнтернеттрговинетекдола
зи.
4.ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ
24
Свеприсутност - посао се може обављати с рачунара из куће, с посла, из
аутомобила, или с било ког места коришћењем мобилних уређаја, без физичких и
временских ограничења.
Глобални обухват - глобална природа Интернета омогућава превазилажење
геoграфских, временских, културних и националних баријера, па је потенцијална величина
тржишта једнака целокупној светској on - line популацији.
Универзални стандарди - технички стандарди Интернета, на којима се заснива
електронско пословање, универзални су и обезбеђују интероперабилност (заједнички рад
разних техничких и организационих система) на глобалном нивоу.
Информационо богатство - количина доступних информација у електронском
пословању експоненцијално расте. При томе, цене прикупљања, меморисања, обраде и
преноса информација се смањују, док се проток, тачност и доступност информација
повећава. 12
Интерактивност - технологије електронског пословања су интерактивне и омо-
гућавају двосмерну комуникацију.
Персонализација - садржаји се могу креирати и испоручивати кориснику у складу
с преференцијама (наклоности, предности, повластицама), понашањем, жељама или
другим критеријумима. Данас се електронско пословање у ширем смислу односи на скуп
електронских услуга и примену савремених информационих технологија у образовању,
здравству, јавној управи, науци и другим областима људског деловања.
12
Раденковић, Б. Деспотић. Зарић, М. Богдановић, З. Бараћ, О. Лабус, А.,: Електронско пословање, Факултет
организационих наука, Београд, 2015.стр.29-30
25
— C2C (customer to customer). Електронско пословање између индивидуалних
клијената односи се на пословне моделе који омогућавају повезивање крајњих
корисника;
— G2B (government to business). Електронско пословање државне управе које се
односи на услуге за предузећа;
— G2C (government to citizen). Електронско пословање државне управе које се односи
на услуге за грађане;
— G2G (government to government). Електронско пословање између различитих органа
државне управе.
4.2.2.Аукцијиски модeли
4.2.3.Портал модели
13
Раденковић, Б. Деспотић. Зарић, М. Богдановић, З. Бараћ, О. Лабус, А.,: Електронско пословање, Факултет
организационих наука, Београд, 2015.стр.32
27
Савремене Интернет технологије утицале су и на промену начина дефинисања
цена. Цене у електронској трговини не морају бити фиксне и могу се динамички мењати,
на пример од броја заинтересованих купаца, од доба дана када се куповина обавља, или
било ког другог параметра изабраног од стране продавца.Неки од често коришћених
модела с динамичким одређивањем цена (dynamic pricing) су:
— Name – Your - Price. Корисник на сајту бира производ или услугу коју жели и
поставља цену која му одговара. Уколико постоји понуда с траженим условима,
продаја се обавља. У оваквом моделу купац може брзо пронаћи понуду која му
одговара, али не може бити сигуран да је куповину обавио по најнижој цени.
Најпознатији пример овог модела је сајт: priceline.com.;
— Comparison pricing модел. Бројни сајтови нуде могућност поређења цена у
различитим on - line продавницама и упућивања купаца у изабрану продавницу;
— Demand - sensitive pricing модел. Цена производа се формира у реалном времену и
зависи од количине. Најчешће, куповина веће количине производа обезбеђује нижу
цену, али је могуће и обрнуто: само један производ се може купити по ниској цени,
а сваки додатни производ је скупљи;
— Bartering модел. Овај модел представља замену непотребног за потребно, без
размене новца;
— Rebate модел. У малопродаји, купцима се може понудити попуст на следећу
куповину, или повраћај дела новца након обављене куповине;
— Free offering модел. Бесплатни производи и услуге доводе велики број корисника на
сајт.
28
мреже су добар начин за промоцију сајтова за групну куповину као и за стицање и
привлачење нових понуђача и нових купаца.
On - line заједнице су web сајтови који окупљају особе сличних интересовања или
интереса. Ови сајтови нуде члановима брз и једноставан механизам за интеракцију с
другим члановима заједнице, за дељење садржаја, размену мишљења, забаву и друге
активности. Провајдери on - line заједница уобичајено користе хибридне моделе прихода,
често комбинујућиоглашавање, партнерске програме, трансакционе провизије, претплате
и друге моделе. Велике on - line заједнице, као што је Facebook, еволуирају у смеру
платформи за електронско пословање, па је могуће развијати пословне моделе који се у
потпуности ослањају на Facebook - u. Примери који потврђују кретање ка овом смеру су
бројне игрице за кориснике ове друштвене мреже. On- line заједнице се могу користити
као допуна за друге пословне моделе. На пример, произвођачи могу градити on - line
заједницу са циљем да ојачају бренд и лојалност купаца.
4.3.Електронски маркетинг
29
кориснике који могу постављати питања и на њих добити одговор, који могу преузети
софтвер за купљени хардвер и наравно могу купити производе уз коришћење кредитне
картице.
Странице за on - line куповину служе у сврху маркетинга јер заинтересовани могу
наћи потребне информације на основу којих се могу одлучити за куповину понуђених
производа.14
Предности Интернет маркетинга користе корисници рачунара, а посебно
корисници Интернета. који најчешће имају натпросечно образовање и натпросечне
приходе. Овакав маркетинг је посебно погодан за нуђење рачунарске опреме, других
високих технологија и иновативних производа и услуга јединствених особина. За
Интернет маркетинг погодни су производи и услуге које нису ни прескупе нити превише
јефтине, нарочито су погодни производи чија се цена брзо мења.
У поређењу са традиционалним маркетинг активностима продаја производа и
услуга преко Интернета има највише карактеристике директног маркетинга. Најважније
карактеристике директног маркетинга су:
— информације потребне за одлуку о куповини дистрибуира директно до
потенцијалних купаца,
— лична комуникација,
— продаја на удаљеним местима и
— ефекти директног маркетинга су мерљиви.
14
Шарац, М. Јевремовић, А. Радовановић, Д.,: Интернет маркетинг, Универзитет Сингидунум, Београд,
2015.стр.68
30
On - line маркетинг представља скуп свих активности које за циљ имају продају
производа и услуга циљним потрошачима, употребом Интернета и on - line сервиса,
користећи on - line алате и услуге на начин који је конзистентан са свеобухватним
маркетинг планом предузећа. Интернет технологија омогућава мултимедијалну
хипертекстуалну презентацију информација и интерактивних комуникација. Мултимедија
нуди могућност презентовања информација у облику текста, слике, звука и видеа, док
хипертекст корисницима оногућава брзо и једноставно проналажење потребних
информација. Интерактивни двосмерни комуникациони процес је најзначајнија разлика и
највећа предност Интернета са аспекта употребе маркетинга. Интерактивна брошура
дозвољава купцу да изабере информације које жели и то онда када жели. На овај начин
могуће је сваком поједином купцу креирати и дистрибуирати информације које он жели.
За разлику од масовног маркетинга који креира једну поруку за цело тржиште, on –
lineмаркетинг се обраћа сваком купцу понаособ што ствара ефикасну комуникацију пре и
после куповине. Овако се изграђује дугорочан и пријатељски однос са сваким појединим
купцем. On - lineмаркетинг назива се и једаннаједан маркетинг.
Доступност Интернет сервиса купцима омогућава да сами бирају време приступа
webстраницама што је веома важно. Велика је вероватноћа да ће купац тада лакше
прихватити понуђене информације.
На webu увек има нових информација јер се странице могу освежити када год за то
има потребе. Ово је велика предност у односу на традиционалне маркетинг алате и медије
које треба припремити а њихова објава је условљена временом (огласи у новинама, ТВ
спотови, каталози и сл.).
Данас се webстранице чешће раде по систему један,према,многима, увек се може
попунити неки понуђени упитники или се може послати e - mail порука.Три битне
одреднице нове ере маркетинга су:
— разноврсност, пре свега информација,
— свет реалног времена, плаћање, брзи проток информација са краја на крај света и
— повезаност.
15
tps://sh.wikipedia.org/wiki/Internet_marketing
31
4.5.Оглашаваље као основа on - line маркетинга
32
Банер представља рекламу за производ или услугу која се налази на страници
одређеног webсајта. Рекламирање предузећа се преко банера може вршити:
16
Шарац, М. Јевремовић, А. Радовановић, Д.,: Интернет маркетинг, Универзитет Сингидунум, Београд,
2015.стр.72
33
Маркетинг филијала представља значајну грану маркетинга где једно предузеће
плаћа провизију другом за сваког корисника који је одређеним маркетиншким
стратегијамадоведен на његов сајт. Један од начина јесу аукцијски сајтови и продаја
производа, где је једно предузеће преко свог сајта линком довело корисника да купи
производ другог сајта и за то добија проценат од продаје производа.
Један оод сигурно добрих начина Интернет промоције је писање блога . Термин
блог је настао од две речи : web log, blog – интернет дневник и представља посебну форму
писања кратких текстова, везаних за једну област, који су хронолошки поређани. Постоје
три типа блога:
— лични блог који пише појединац о одређеној теми,
— организацијски блог кога пише организација или компанија, која на тај начин
комуницира са својим члановима и спољним светом и
— бизнис блог који је направљен у сврху зарађивања новца или
путем рекламирања или путем промоције и продаје својих услуга. Уколико се
лични блог користи да би се остварили приходи, тада он постаје бизнис блог.
Да бисмо што боље представили начин на који компанија Бамби управља својим
маркетиншким активностима, неопходно је да управо те активности посматрамо кроз
модел 7П, маркетинг микс који се односи на производ (Product), цену (Price),
дистрибуцију (Place), промоцију(Promotion),људе (People),процес(Process)и материјалне
доказе тј. материјалну средину(Physicalevidence).
34
Слика 5.Маркетинг микс
ПродајапроизводаипружањеодређенихуслугајезнатноолакшанопојавомИнтернета.О
вај принципможесеприметитииупословањуБамби компанији итонарочитона званичној
webстраници компаније каои названичној on - lajn продавници. Компанија Бамби нуди
широк асортиман производа али свакако да је њихов најпознатији бренд плазма кекс.
5.1.Производ
Производјесвеоноштосеможепонудититржиштуиштоможезадовољитипотребеилиж
еље
потрошача.Томогубити:физичкиопипљивадобра,услуге,личности,идеје,места,организације
, догађаји,информације,ислично. Премаовојдефиницији,самакомпанија Бамби представља
производ, јер је она у својој основи организација. Ово исто важи и за асортиман, који нуди
компанија Бамби односно на производе које имају у својој понуди.Можемо рећи да су
производи које нуди компанија Бамби опипљив за потрошаче.
Плазма кекс као један од најпознатијих производа својим
садржајемвисококвалитетнихматеријасесврставауредврхунскехранезадецу.
Садржајвитаминаиминералакаоштосукалцијум, фосфоригвожђе, омогућујуправиланразвој,
јачајукостиизубе, регулишуметаболизамиокрепљују.
Захваљујућиизбалансираномодносумакроимикронутријената,
плазмуможемоуврститиусвакодневнијеловник.
Плазмаможедасекористизадоручакиливечеру, сашољоммлекаиликакаоабез додавања
шећера, као укусна и храњива ужина у школи, на радном месту или на путовању, али и као
добра замена за оброк особама које имају проблема с варењем. Плазма није медикамент,
али на неки начин ублажава тегобе и лечи. Она пружа утеху, сигурност и носи са собом
лепу емоцију која понекад има исцељујуће дејство и њена својства у неким ситуацијама
делују благотворно. Плазма, захваљујући садржају витамина Б групе, фолне киселине и
35
нарочито садржају гвожђа, обезбеђује унос потребних микронутријената неопходних за
изградњу црвених крвних зрнаца.Сходносвојимнастојањимадабрендсвог производа
додатноучврстеусвестисвојихконзумената, компанија Бамбинасвојојwебстранициимајуиon
- lajnпродавницу.17
5.2.Амбалажа
17
http://www.superbrands.rs/images/bible/104-105plazma.pdf
36
5.3.Цена
37
5.4.Дистрибуција
5.5.Промоција
38
штампаним медијима као и у свим видовима спољног оглашавања нашли су и креативни
огласи. Убрзо након ових активности уследило је лансирање Мини Плазме које је било
подржано емитовањем (по истраживањима потрошача, врло високо оцењеног) ТВ спота.
18
http://www.superbrands.rs/images/bible/104-105plazma.pdf
39
5.6.Купац
Вредности бренда плазма носи вредну ознаку чувени жиг, што је највеће право које
један бренд може да добије. Већ на самом почетку свог постојања плазма је као таква
регистрована у Заводу за интелектуалну својину тадашње Југославије. Али, плазма је и
ловемарк. Она је феномен у социолошком, психолошком, маркетиншком ПР и
интерактивном смислу. Многи људи тврде да плазми не треба реклама и да је она постала
део културолошког кода народа који живе на овом простору. Нешто што се подразумева.
Њени почеци били су стидљиви и тешки, као и сваки почетак. плазма као бренд се много
19
https://bambi.rs/
40
више градила нечим што се данас зове ПР, него класичним маркетингом и оглашавањем.
Због свог специфичног састава, плазма је веома брзо почела да улази у домове и као
препоручена од педијатара, па се ту можда налази корен поверења у плазму. Добар глас,
који се далеко чује, константан квалитет, доступност и широка употребна вредност
учинили су да плазма веома брзо нађе свој пут до потрошача. Плазма је заиста јединствена
и сваки потрошач има свој разлог и веома личан однос с тим производом. Плазма је прво
био југословенски бренд, а сада је српски бренд вољен на бившем југословенском
простору. СФРЈ је нестала, а љубав према плазми је остала. Њу можете пронаћи у
лексикону YУ митологије. Некадашњи становници те земље понели су са собом љубав
према плазми и она је саставни део готово свих пакета који крећу пут далеких земаља из
Србије. Првенствено захваљујући тој необичној љубави према плазми, Бамби сваке године
бележи све већи и већи извоз.www.plazma.co.yu
41
ЗАКЉУЧАК
УпоследњихдесетгодинаИнтернетјетемаокојојмаркетиншкистручњацинајчешћедис
кутују.Са
својимогромнимпотенцијалом,Интернетпредстављанајважнијутехнологијуданашњице,аса
мим
тимјеувеоиреволуционарнепроменеупословноминаучномсвету.Заразликуодштампанихнов
инаиТВреклама,Интернетјеинтерактиванканал,штозначидајеомогућенадвосмернакомуник
ација
измеђукомпанијеипотрошача.Успостављањемдвосмернекомуникацијесапотрошачима,лак
ше можеморазуметињиховежељеипотребе,исамимтимнанајбољимогућиначинихиспунити.
Интернет је нови медиј и тражи формулисање нових стратегија да би се успешно
користио у маркетингу. Маркетинг на интернету не треба поистовећивати са класичним
маркетингом, а то показују примери бројних великих компанија, које су упркос добро
изграђеном имиџу на интернету доживеле прави пораз. А то показује да се стратегије које
су успеле и дале добре резултате не смеју преносити на интернет. Да би маркетинг на
интернету био успешан потребно је нешто ново, нешто што се може наћи само на
интернету. Да би Интернет маркетинг обезбедио остварење жељених резултата неопходно
је да се добро дефинишу циљеви који се желе постићи рекламирањем на интернету, као и
начин њиховог достизања. Фирме не смеју да користе интернет за рекламирање само зато
што то конкуренција ради јер овакво размишљање може донети више штете него користи.
Као вид комуникације, интернет је средство, а не циљ.Јефтин приступ Интернету
омогућава и малим компанијама да креирају сопствену презентацију на мрежи. Ово им
омогућава да оригиналним имиџом и квалитетном пропагандом успешно конкуришу
великим компанијама нудећи своје производе на светском тржишту.
Брз развој технологије сигурно ће довести до нових начина маркетиншког наступа
на интернету. Компаније без обзира на њихову величину треба да користе искуства других
фирми које остварују добре маркетиншке резултате на интернету. Процене стручњака
показују да ће се будућа трговина преко интернета углавном одвијати bussines to
bussinesиbussines to customer. Из овога можемо да закључимо да компаније интернет не
користе само за пласман својих производа него и за набавку (лако прикупљање понуда,
наручивање, могућност једноставног проналажења најбољег добављача и сл.), а то доводи
и до све веће потребе за ваљаним маркетиншким наступом на интернету.
РазвијениИнтернет
маркетингпозитивноутиченапословниуспехпредузећа,самимтимштозахваљујућиинтернету
42
лакшеи брже се допре до много већегбројапотенцијалних
купаца.Веомајеважноизабратиправустратегијуиправиначинпрезентовањаинформација,как
обисеу
потпуностиискористиопотенцијалИнтернетмаркетинга.Какојеинтернетдвосмернисистем
комуникације,којинамомогућавапотребнеподатке,односноf e e d b a c k одпотенцијалних
купацаикорисника,имамомогућностсталноганализирањапостигнутихрезултата,изабраних
стратегија као и могућност прецизније анализе и унапређења пословања.
Веома јебитно препознати значај и потенцијалИнтернет маркетинга. Сталан развој
информационих технологија и све већи утицај који информационе технологије имају како
наприватан,тако и на пословни сегмент савременогживота јасно указује на то да
будућност оглашавања лежи баш ту уИнтернет маркетингу.
Можеморећидајеосновамаркетиншкихактивностизаправокомуницирање,тј.преноше
њепоруке
брендапотрошачима.Наравно,постојипуноактивностикојепретходекомуницирању,алијеоно
неопходнокакобисеоствариладубљавезасапотрошачимаипотенцијалнимкупцимапроизвода
.
Добаинтернетаидруштвенихмрежауправонаглашавајуовајсегментмаркетинга.Какосуданас
свинаИнтернету,имајусвојеналогенасвимдруштвениммрежама,јединилогичанпотезкоји
компанијемогудаучинеједасвојепословањеипромоцијусвојихпроизводаибрендова
преусмереуправо на друштвене
мреже.Друштвенемрежесуизузетнокористанмаркетиншкиалат,којиакосеправилноупотреб
љава,може
донетинеслућенебенефитесвакојкомпанијиилипојединцу.Међутим,онеистотакомогубитии
оружјеуништењанекогбренда,тејенеопходноводитирачунаоначиннакојисеонекористеу
погледу остваривања како краткорочних тако и дугорочних маркетиншких
циљевакомпаније.
43
ЛИТЕРАТУРА
Интернет сајтови:
6. https://sr.wikipedia.org/sr/Историја_интернета
7. http://sh.wikipedia.org/wiki/Internet_marketing
8. http://www.superbrands.rs/images/bible/104-105plazma.pdf
9. https://bambi.rs/
44