ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО

“УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН - НИКОЛА ТЕСЛА”

Семинарски рад

Тема: Својина
Предмет: Грађанско и стварно право

Ментор: Проф.др. Балша Кашћелан

Студент: Сава Борић, I0444/22

Београд, децембар 2022.

 САДРЖАЈ

УВОД ………………………………………………………………. 3
Нове теорије о праву својине ……………………………………………… 4
Ограничења садржине права својине ……………………………………. 5
Ограничења у општем друштвеном интересу ………………………..… 5
Ограничења за страна физичка и правна лица …………………………. 6
Стицање права својине …………………………………………………….. 7
Стицање права својине на основу уговора са претходним власником... 7
Уговорно стицање права својине на непокретностима ……………….. 8
Стицање од невласника …………………………………………………. 9
Заштита и престанак својине ……………………………………………. 10
Заштита својине ……………………………………………………….. 10
Престанак својине ……………………………………………………. 10
ЗАКЉУЧАК ……………………………………………………... 11
ЛИТЕРАТУРА …………………………………………………… 12

2
 УВОД

Право својине јесте субјективно право из кога произлази највиша правна и фактичка
власт на ствари. Оно овлашћује свог титулара да предмет права својине користи, да од
ње одваја и користи плодове и да располаже предметом права својине, укључујући и
његово отуђење.

Постоје одређена ограничења права својине. Такође, постоје и различити облици права
својине, а то су сусвојина, етажна својина и заједничка својина.

Под термином својина, у нашој правној терминологији подразумева се потпуно право

располагања субјекта једном ствари. Она је стварно право које власнику даје
овлашћење да слободно и по својој вољи ствар држи, користи и да са њом располаже. а
сваког од тог права искључи у границама одређеним законом.

У стварном праву важи numerous clausus, што значи да су врсте стварних права и
њихова садржина одређени императивним прописима и странке не могу уговором
установљавати нове типове стварних права.

Поред права својине, у стварно право улазе још и:

● службености
● ручна залога
● станарско право и
● право грађења

Овде треба убројати и закуп пошто се и он састоји у непосредној правној власти на

ствари. У стварна права многи убрајају и хипотеку, као и законско право прече
куповине али се код њих правна ствар не састоји у овлашћењу предузимања
материјалних аката на ствар. Због тога се називају неправим стварним правима.

Класични правници нису дали дефиницију својине јер би то значило да својина има
увек исту садржину, а то није случај, пошто се елементи својине стално мењају током
историје.

Својина се означава као право које титулару дају најшира овлашћења на стварима, али
ширина тих овлашћења у свим ситуацијама није иста.

3
 Нове теорије о праву својине

Паралелно са разним законским мерама ограничења приватне својине, у науци

грађанског права се јављају нове теорије о приватној својини. Управо по хипотези
права својине, крајем 19. и почетком 20. века настала је теорија забране злоупотребе
субјективних грађанских права.1

Према овој теорији, није дозвољено вршење права са намером да се другоме нашкоди,
али није дозвољено ни прекомерно вршење права у објективном смислу, без намере
шкођења.

Злоупотреба права у изнетом смислу санкционисана је обавезом накнаде штете или

употребом направа којима се избегавају штетне последице за друге, а некад и забраном
вршења активности којом се за другога стварају претеране сметње.

Теорија субјективних права као социјалних функција такође је формулисана на

хипотези права својине. Према њој, својина није право већ друштвена функција.
Власник као такав има одређену социјалну функцију и док је испуњава његови
поступци као власника уживају заштиту закона.

Али ако он ту своју мисију не врши или је врши лоше, ако нпр. не обрађује своју земљу
или дозвољава да му кућа пропада, постаје оправдана и намеће се интервенција државе
“са циљем да се он натера да изврши своју друштвену улогу власника, која се састоји у
обезбеђењу употребе богатства које држи сагласно његовој намени”.2

Заслуга ове теорије је у томе што је показала да својина на привредно најважнијим

објектима има две стране: индивидуалну и друштвену. Она је призната појединим
субјектима ради задовољења њихових оправданих интереса.

Пораст броја ограничења права својине, а нарочито тзв. позитивних ограничења,

изазвао је у науци грађанског права расправу о томе да ли је дошло и до промене у
самом појму права својине.

1
Др. Обрен Станковић, др. Миодраг Орлић - Стварно право (десето издање), Београд 1999.
стр. 58
2
Léon Duguit, Les transformations générales du droit privé depuis le Code Napoléon, Париз 1920,
стр. 21

4
 Ограничења садржине права својине

Ограничења у општем друштвеном интересу

Ова ограничења прописана су за право својине на стварима које имају нарочити значај
за друштво, економски, културни или неки други значај. Тако, друштвена заједница не
може бити незаинтересована да ли се пољопривредно земљиште обрађује и како и зато
је оно проглашено за добро од општег интереса. Оно се користи под условима и на
начин одређен законом.

Законска обавеза власника, као и сваког другог корисника, јесте да земљиште обрађује
и то, за пољопривредну производњу, на месно уобичајен начин, примењујући
прописане мере. Непоштовање ових обавеза санкционисано је одузимањем земљишта
и додељивањем другоме на привремену употребу.3

За шуме је, због њиховог друштвеног значаја, прописано да се морају одржавати,

обнављати и користити тако да се очува њихова вредност, обезбеде трајност и њихове
општекорисне функције, као што су:

● заштитне
● климатолошке
● привредне
● одбрамбене
● туристичко - рекреативне
● хигијенско - здравствене

Власник културног добра има право да га употребљава на начин и у складу са

законским одредбама, да га прода, поклони и да њиме располаже тестаментом.
Међутим, право својине на њима подвргнуто је ограничењима. Власнику је забрањено
да:

1. оштети или уништи култуно добро

2. износи или извози добро у иностранство
3. користи културно добро у сврхе које нису у складу са његовом природом,
наменом и значајем
4. раскопава, руши, преправља, презиђује, прерађује или врши било какве радове
који могу нарушити својство културног добра
5. распарчава збирке, колекције и фондове културних добара

3
Др. Обрен Станковић, др. Миодраг Орлић - Стварно право (десето издање), Београд 1999.
стр. 61

5
Ограничења за страна физичка и правна лица

Данас сви правни системи странцима признају правну способност која је ужа од опште
правне способности домаћих држављана. С обзиром на доступност странцима и услове
доступности, постоје три врсте субјективних права:

1. Права подједнако доступна странцима као и домаћим држављанима

2. Права релативно резервисана за домаће држављане, које странци могу стицати
али под одређеним условима (реципроцитет, да је странац стално настањен на
домаћој територији и да је прибавио претходну сагласност надлежног органа)
3. Права апсолутно резервисана за домаће држављане, која странци никако не могу
стицати

Закон о основним својинско - правним односима не прави разлику између странаца и

домаћих држављана у погледу стицања права својине на покретним стварима, а код
непокретности се прави разлика с обзиром на основ стицања.

Непокретности (земљишта и зграде) странци могу стицати по основу наслеђивања под

условом реципроцитета, тј. да дотична страна држава признаје на својој територији
иста наследна права нашим држављанима.

Они могу стицати право својине на непокретностима, осим на пољопривредном

земљишту и шумама, ако на нашој територији обављају неку делатност и под условом
реципроцитета.4

4
Чл. 82а Закона о изменама и допунама ЗОСПО-а, “Службени лист СФРЈ”, бр. 36 од 29. јуна
1990.

6
 Стицање права својине

За стицање права својине потребно је постојање одређених скупова правних чињеница,

које називамо основима или начинима стивања својине. У зависности од тога да ли је
ствар над којом се стиче право својине већ објект нечијег права својине или не, начини
стицања могу бити апсолутни и релативни.

Апсолутно стицање својине је заснивање права својине на стварима које нису објект
права својине али то иначе могу бити. Може се појавити као заснивање права својине
на ничијим стварима, где не постоји претходник у тренутку стицања, као и заснивање
права својине на стварима у друштвеној својини где постоји претходник, али он нема
право својине него неко изведено право.

У овом другом случају нужно се повлачи престанак права ранијег имаоца и тај
престанак се може заснивати на вољи претходника или бити независтан од његове
воље.

Релативно стицање јесте заснивање права својине на ствари која има власника, тако да
се ови начини стицања истовремено појављују и као начини престанка права својине. У
неким од тих случајева право својине се стиче независно од воље претходног власника,
а негде на основу његове воље.

Стицање права својине на основу уговора са претходним власником

Код овог случаја стицања постоје два лица: претходни власник и нови власник, који
између себе закључују уговор управљен на пренос права својине. Да би дошло до
преноса својине потребна су три момента:

1. да је преносилац био заиста власник ствари

2. да постоји пуноважан уговор управљен на пренос својине
3. да је извршена предаја ствари ако су у питању покретности, а упис у земљишне
књиге, одн. пренос тапије, ако су у питању непокретности5

Начин стицања у ужем смислу (модус) је код покретних ствари предаја, а код
непокретности упис у земљишне књиге или пренос тапије. До предаје власник је
продавац, независно од тога да ли је цена већ плаћена или није. Из тога произлази да:

● Ризик случајне пропасти индивидуално одређене ствари до њене предаје купцу

сноси продавац
● Плодови које ствар да до предаје припадају продавцу

5
Чл. 33 и 34 ЗОСПО

7
 ● Продавчеви повериоци могу продату а непредату ствар запленити и принудно
продати ради намирења свог потраживања према њему
● Ако продавац исту ствар прода и преда другоме, власник ће постати тај други
купац, док први купац може само захтевати повраћај цене ако ју је исплатио, као
и накнаду штете због неизвршења уговора

Предаја је неопходна да би дошло до преноса својине, али да би произвела то правно

дејство мора да буде задовољено неколико захтева:

1. Предаја треба да је последица пуноважног уговора управљеног на пренос

својине
2. Предаја мора бити дело продавца, акт његове воље
3. Сама предаја треба да је управљена на пренос својине, на извршење уговорне
обавезе да се ствар преда

Уговорно стицање права својине на непокретностима

Овде није довољан само уговор. Уговор је само правни основ, а за пренос својине је
потребан и модус, који се састоји у упису у земљишне књиге тамо где их има, а тамо
где важи тапијски систем, у преносу тапије на новог власника.6

Код непокретности постоје три момента: уговор, модус и предаја ствари, односно
увођење купца у посед. Будући да се својина не преноси предајом, могуће су различите
хипотезе.

У првој хипотези постоји само пуноважан уговор а није извршен упис у земљишне
књиге нити је покретност предата купцу. На основу самог овог уговора купац има
право да захтева предају непокретности и упис у земљишне књиге, али до тог преноса
власник је и даље продавац, што значи да он сноси одговорност за претходно наведене
случајеве све док не пренесе ствар.

Друга хипотеза: постоји пуноважан уговор, извршен је земљишно - књижни пренос на

купца, али је продавац још у поседу продате непокретности, нпр. још станује у
продатом стану. Власник је купац.

Трећа хипотеза: постоји пуноважан уговор, непокретност је предата, али још није
извршен земљишно - књижни пренос. Власник је и даље продавац, док је купац само
држалац ствари. На основу ванкњижног одржаја купац може по протеку одређеног
времена постати власник и захтевати да се његово право својине упише у земљишне
књиге.7

6
Л. Марковић, Хипотекарно право, Београд 1911., стр. 354
7
Др. Обрен Станковић, др. Миодраг Орлић - Стварно право (десето издање), Београд 1999.
стр. 74

8
Стицање од невласника

Код оваквог стицања појављују се три лица: власник ствари који није страна
уговорница у уговору о отуђењу, преносилац који је власник, прибавилац који је поред
преносица друга уговорна страна.

У нашем данашњем праву, за стицање својине од невласника потребни су следећи

општи услови:

1. да је стицалац савестан
2. да је у питању покретна ствар
3. да постоји пуноважан теретан уговор управљен на пренос својине
4. да је ствар предата стицаоцу

Ови услови важе када је ствар набављена од:

1. Невласника који у оквиру своје делатности ставља у промет такве ствари

2. Невласника коме је власник предао ствар у државину на основу правног посла
који није основ за прибављање права својине
3. На јавној продаји. Куповина је овде регулисана новим Законом о извршењу, по
којем стицању својине овде има места без обзира на савесност стицаоца

Од савесног стицаоца не може се тражити повраћај нова и хартија од вредности на

доносиоца, без обзира на то како су ове ствари изашле из власниковог притежања.8

8
Чл. 154. Грађанског законика РСФСР

9
 Заштита и престанак својине

Заштита својине

Повреда својине може бити извршена одузимањм ствари власнику и ометањем својине,
па сходно томе постоје и својинске тужбе за повраћај ствари, као и својинске тужбе
против ометања својине.

Заштита се врши на два начина: користећи самопомоћ, која представља сопствену

радњу отклањања повреде својине, као и подношењем тужбе надлежном суду. Те тужбе
могу бити реивиндикациона, публицијанска, тужба због узнемиравања и негаторна
тужба.

Тужба rei vindicatio је тужба од власника за повраћај ствари против држаоца код кога се
ствар налази. Да би успео са тужбеним захтевом тужилац мора доказати да је власник,
тј. чињенице на основу којих је стекао право својине.

Публицијанска тужба је тужба за повраћај ствари коју подиже узукапиони држачац

против садашњег држаоца. Она припада тужиоцу који је лишен државине према
туженом који нема правни основ за државину.

Тужбом због сметања односно узнемиравања власник ствари захтева од лица које га
узнемирава, омета или онемогућава у коришћењу ствари да престане са повредама
својине.9

Негаторну тужбу може поднети искључиво власник ствари.

Престанак својине

У зависности од тога да ли право својине престаје само за дотадашњег власника или се

гаси и нестаје из правног живота, сви начини престанка права својине деле се на
релативне и апсолутне.

Релативни начин престанка је онај код којег долази до смене власника, тако да право
престаје само за дотадашњег имаоца, што опет може бити у складу или мимо његове
воље.

Апсолутни престанак постоји кад се право својине угаси и нестане из правног живота.
То се може догодити услед пропасти ствари или напуштања својине над покретном
ствари.

9
https://www.pravniportal.com/pravo-svojine-njeni-oblici-sticanje-evidencija-zastita-tog-prava/

10
 ЗАКЉУЧАК

Стварно право је део грађанског права које регулише промет ствари, покретне и
непокретне имовине. Предмет стварно права су ствари као материјални делови природе
који служе правном промету. Оно делује према свима.

Дели се на стварно право над својим и над туђим стварима. Обележја права својине су:

● Апсолутност - делује према свима. Сходно томе, власник је овлашћен да захтева

од било кога да му врати ствар која је предмет његовог права својине ако се код
њега нађе без правног основа
● Јединственост - везано је за једног субјекта, а ако право својине над неком
ствари истовремено има више лица они се гледају као једно лице
● Рекадентност права својине значи да се право својине враћа поново у пуни опсег
када терети који су на њему постојали престану (хипотека)
● Независност
● Незастаривост

Право својине је дуго времена кроз историју било првокласно питање, пре свега правне
теорије, а затим политике и економије. Разлог за то јесте да је монопол својине основа
многих монопола у друштву, посебни монопола власти.

Право својине и државина нису исти појмови и не означавају исту појаву. Разлика
измеу државине и права својине се пре свега огледа у томе што је државина само
фактичко стање, а не право.

11
 ЛИТЕРАТУРА

Др. Обрен Станковић, др. Миодраг Орлић - Стварно право (десето

издање), Београд 1999

Léon Duguit, Les transformations générales du droit privé depuis le Code

Napoléon, Париз 1920

Закон о својинско - правним односима

Чл. 82а Закона о изменама и допунама ЗОСПО-а, “Службени лист СФРЈ”,

бр. 36 од 29. јуна 1990.

Л. Марковић, Хипотекарно право, Београд 1911

Грађански законик РСФР

https://www.pravniportal.com/pravo-svojine-njeni-oblici-sticanje-evidencija-zas
tita-tog-prava/

12