ТДСС 4.

КОЛОКВИЈУМ

1. Крајње десни положај на gemeinschaft-gesellschaft оси је: слабо значење појма класа

2. Шта је методолошки проблем са класном анализом према Паду : то је да је класна

агрегација више показатеља и интелектуални пролетаријат...

3. Пронађи уљеза (ваљда код Кларка и Липсета): култура (угл уљез нису политика, економија
и породица, значи шта буде четвро то је уљез)

4. Према Парету, међу рентеријере не спада: адвокати

5. Нешто везано за Реја Пала

6. Моска као најпознатији пример кристализације друштва наводи:
1) древни Египат

2)ниже царство у Риму

3) средњовековну Европу

4) браманску Индију

7. Према теоријиј Ое Соренса, класни сукоб почива на:

1) рентеријерском потенцијалу

2) количини композитне ренте

3) ограничавању понуде

4) разликама у поседу

8. Покровитељске странке код Михелса су исто што и:

1) интересне странке
2) харизматске странке
3) доктриниране странке
4) националистичке странке
9. У теорији кружења елите Вилфреда Парета, након револуције долази:
1) стање у којем је систем у равнотежи

2) дестабилизације система

3) новог равнотежног система

4) постепеног уравнотежења система

10. Тежњу странке ка освајању власти Михелса назива:

1) центрифугалном тежњом

2) центрипеталном тежњом ???

3) интегративном тежњом

4) ништа од наведеног

11. Гаетано Моска разликује 3 момента која су израз ... нзм даље шта пише угл одговор
је:
4) када се елита затвори за талентоване из потчињене класе

12. Интегрисаном класом Манхајм назива:

1) класу по себи

2) класу за себе

3) духовни слој

4) светско хтење

13. Став најближи Јозефу Шумпетеру јесте да:

1) у оргнизацијама постоји потреба за брзим одлукама и стручношћу

2) елите развијају интелектуалне и карактерне особине које их разликују од доњих класа

3) грађани не треба да управљају онима које су изабрали, већ да их казне тако што их неће
поново изабрати

4) елита може, да би обезбедила предност својим потомцима, да запречи правце кружења

14. Манхајм тврди да интелигенцији за заједничку усаглашену акцију недостаје:

1) заједнички интерес

2) јасно дефинисање циља

3) јасно дефинисање вођства

4) све од наведеног

15. За Еву Ециони Халеви, моћ елита се може дефинисати путем:

1) ресурса, која су ретка добра, од значаја за живот људи

2) манипулације над информацијама професионалном експертизом

3) заузимању позиција у крупним институционалним хијерархијама

4) (не)формалног координисања приликом доношења најважнијих одлука

16. Најдубљи корен демократизације Манахајм види у:

1) политичкој сфери

2) културној сфери

3) економској сфери

4) духовној сфери

17. Приступ елитама Рајта Милса се примарно односи на изучавање:

1) репутације и угледа

2) институционалних положаја

3) образаца регрутације

4) одлучивања и утицаја

18. Одлучујућу улогу у циркулацији елита према Арону имају:

1) духовне власти

2) политичке и војне власти

3) управљачи колективног рада

4) нико од наведених

19. Један од закључака истраживања Роберта Дала јесте да:

1) елите бивају често створене на основу заједничке образовне и социјалне основе

2) политичка елита показује већу приврженост грађанским слободама од јавности

3) постоји плурализам елита, односно да нема јединствене елите која има сву моћ

4) економска моћ привлачи и политичку и друштвену моћ, па се моћ усредсређује у мало руку

20. Када говори о политичком екстремизму маса, Арон пре свега мисли на:
1) супстанцијалну ирационалност маса

2) поистовећивање маса са гомилом

3) приклањање маса час левом час десном политчком спекрту

4) милитаризацију и побуну маса