Британска превласт (1714-1763)

ДЕМОГРАФСКА И ЕКОНОМСКА РЕВОЛУЦИЈА

 Демографска револуција
 До 18. века, бро ј стано вника у Евро пи је ст агнирао , збо г
то га што је мо рталитет био прилично висо к
 Љ уд и с у, з б о г н е п р д ук т и в н о с т и з е м љ е ,
б и л и с л а б о и с хр а њ е н и , т е н е о т п о р н и ј и н а
епидеми је
 Смртно ст дец е би ла је о гро мна
 Промене у 18. веку
o У 1 8 . в е к у, б р о ј с т а н о в н и к а Е в р о п е , с к о ч и о с а
118 милиона на 187 милиона
o Не повећава се наталитет
o Смањ ује с е смртно ст мла ди х изм еђ у го дин у и
20 година
o По већава се про с ечно тра ја ње живо та
 Узроци промена
 Напредак медицин е ни је уз р о к , је р је она
резерви сан а само за богату м ањин у
 Ратови у 18. веку су много мање разорни
 П р о м е н а и с хр а н е Е в р о п љ а н а
o К ук ур уз , к о ј и и м а в е ћи п р и н о с о д п ш е н и ц е
 Троши се непосредно
 Троши се за исхрану стоке
o Кромпир
o П а с уљ ( о д 1 7 5 0 )
o Хељда
 Економска револуција
o Повећање производње
 Последња европска криза глади десила се 1708-1710.
o У с л е д б о љ е и с х р а н е љ уд и с у о т п о р н и ји н а
епидеми је
 Демографски б ум доводи до веће потражње
п р е хр а м б е н и х п р о и з в о д а с в и х в р с т а
o С е љ а ц и с е т р уд е д а п о в е ћа ј у с в о ј у п р о и з в о д њ у
o Ус авршава с е га је ње сто к е
o К р ч е с е ш ум е , и с уш у ј у с е м о ч в а р е
o Врши се мо билизаци ја з а п уш т е н е земље
правних лица
o Н е с т а ј у уг а р н и ц е
o Бразилско злато
 О т в о р е н и с у р уд н и ц и з л а т а у М и н а с у Ж е р а и с у
(1696)
o О н и с е п р и д р уж у ј у п о с л е д и ц а м а д е м о г р а ф с к о г
пораста
o Средином 18. века, довоз брази лског злата
д о с т и ж е в р х ун а ц
o У б р з а н и п о р а с т к о л и ч и н е с р е д с т а в а з а п л а ћа њ е
(метали за ко вање но вца), по влачи ( од 1730),
стално скакање цена
o Износ пословања п р е д уз е т н и к а почиње
вртоглаво да се пење
o Финанси јс ка, трговачка и и н д ус т р и ј с к а
б ур ж о а з и ј а п о с т а ј е б р о ј н и ј а
 Богате се
 Н а с т а в љ а ј у с в о ј ус п о н б р ж е н е г о
икада
ЕНГЛЕСКА (1714-1763)

 Енглеска у 1714. години

o Е к о н о м и ја
 Ј о ш ув е к ј е с р е д њ е в е к о в н а
 Н е д о с т а ј е д о б р е ун ут р а ш њ е к о м ун и к а ц и ј е
 Тржишта су регионална
 Тржишта су често врло сведена
o Пољопривреда
 Карактерише систем openfield
o С и с т е м о т в о р е н и х и и з д уж е н и х п о љ а
o Имањ е је по де љено на заплет ене па р целе
o Експло атаци ја земљишт а има ко ле кт иван и
р ут и н с к и к а р а к т е р
 Систем трећина
o С в а к е г о д и н е , ј е д н а т р е ћи н а з е м љ и ш т а с е
оставља у угар
o О б р а ђ и в а њ е о с т а л и х д в е ј у т р е ћи н а , в р ш и с е
с а м о уз з а ј е д н и ч к у с а г л а с н о с т
o Овај систем карактерише и право испаше
 Између жетве и сетве
 Свако има право да истера стоку н а
свак у земљу у селу
 Свако има право да изгони стоку п р еко
целе године на комоне (општинску
з е м љ у)
o И н д ус т р и ј а
 По тчињена је ко рпо ративним про писима
 Н а с т а л и у З а н а т л и ј с к о м с т а т у т у ( 15 6 3 )
o П р е д в и ђ а с е д а м г о д и н а уч е њ а у п р и в р е д и
o Предвиђа арбитраж у радни х спорова
o Предвиђа да надниц е о дређ ује мировни
с уд и ј а
o П е р и о д н е п о с р е д н о п р е д и н д ус т р и ј с к у р е в о л уц и ј у
 У п о љ о п р и в р е д и с е п о ја в љ у ј е о г р а ђ и в а њ е и м а њ а
o Започето у 16. веку
o Успорили су га краљеви из ди насти је
С т ј уа р т
o Настављено после 1688. године
o И м а л о з а ц и љ ч ув а њ е п р и в а т н о г д о б р а о д
колективне пр аксе
 Да би се развило г а је њ е оваца,
п р о и з в о д и л а и п р о д а л а в ун а
 У и н д ус т р и ј и д о л а з и д о к о м е р ц и ј а л н е к о н ц е н т р а ц и ј е
o Т р г о в а ц - м а н уф а к т ур и с т а
 Снабдева си ровином сеоског радника
 Д о л а з и п о п ро и з в о д
 Про да је п ро изво д
o Систем с и ћ уш н и х и н д и в и д уа л н и х
радионица ради за трговца,
к а п и т а л и с т и ч к о г п р е д уз е т н и к а
 Индустријска револуција
o Д в а с у з н а ч а ј н а ф а к т о р а ( п о р е д д е м о г р а ф с к о г б ум а ) , к о ја с у
ут и ц а л а н а п о ј а в у и н д ус т р и ј с к е р е в о л уц и ј е ( н е ч и т а ј о в о ,
осим ако те баш занима, ужасно је, а сумњам да одавде
д а ј у и шт а з а к о л о к в и ј у м ) :
 Први фактор
o Успон трговине је уб р з а н после
М е т ј у е н о в о г ( 1 7 0 3 ) и У т р е хт с к о г у г о в о р а
(1713)
o П о л и т и ч к а м о ћ ј е у р ук а м а б ур ж о а з и ј е и л и
п л е м и ћа заинтересованих за биз нис и
пословање
 Мерканти лизам с л уж и да
о ј а ч а / о б о г а т и в л а д а ј ућ у к л а с у
o И н т е н з и в н и ј а т р г о в и н а п а м ук о м , ко ји с е
ув о з и с а И с т о к а и и з Ам е р и к е , и з а з и в а
уб р з а н у т р г о в а ч к у к о н ц е н т р а ц и ј у
 Т р г о в ц и - м а н уф а к т ур и с т и поста ју
господари тржишта текстила н а рачун
з а н а т л и ј а р а с ут и х п о с е л и м а
 Ствар а ју с е вели ке ра дио нице у ко јима
је изврш ена по дел а ра да
o Вештина ко ју је стекао радни к
специ ја лизо ван за је д н у о д о пераци ја у
и н д ус т р и ј и в ун е , п о в е ћа в а и побљшав а
његов у производњу з а исто радно време
 То обара цен у коштања
 До во ди до сери јске про изво дње
o Пример је мала фабри ка игала, коју је
описао Адам Смит
 Д р уг и ф а к т о р
o Промене на земљопоседима
o К р уп н а властела, одана С т ј уа р т и м а ,
до бро во љно је изгнана н а сво ј е по се де и
жели да задржи сво ј ранг и завара досаду
 С т р а ш н о с е и н т е р е с у ј е з а с в о ја и м а њ а
 О б о г а ће н и т р г о в ц и в и д е ће т у д о б а р
п л а с м а н и з н а к с о ц и ј а л н о г уг л е д а , п а
к уп у ј у т у з е м љ у
o Да би се више производило, треба
п о б о љ ш а т и т е хн и к у о б р а ђ и в а њ а
 Јетро Тул врши прве тео ри јск е радо ве
и о б ја в љ у ј е и х ( 1 7 3 1 )
 До 1760, племство се н а в ук л о на
пољопривреду
 Роберт Бејквел, Артур Јанг,
Лорд Таусанд
o Проблем је што openfield спречава
с о п с т в е н и к е д а м е њ а ј у к ул т ур е п о с в о јо ј
вољи
 Треба оградити имање да би се могао
променити д а т ум сетве и начин
обраде, да би се могла извршити
сел екци ја сто ке
 П л е м и ћи до би ја ју дозволу од
парлам ента да ограде имања и да мање
п а р ц е л е с п о ј е у в е ће ц е л и н е
 Они ограђују чак и општинску
земљу
 Овај покрет се уб р з а в а н а к о н
1750. године
  На ограђеним њивама, житарице
с е с м е њ у ј у р е п о м и м а х ун а с т о м
с т о ч н о м хр а н о м
 Разви ја се га је њ е стоке на
вештачким пашњацима
o П о с л е д и ц е н а д р уш т в е н о м п л а н у :
 С е љ а к ј е ч е с т о уп р о п а ш ћ е н
 Приликом поновне расподеле , он
ј е д о б и о л о ш и ј у з е м љ у, и з г уб и о
п р а в о н а ут р и н у, н е м о ж е в и ш е
д а к о р и с т и о п ш т и н с к у з е м љ у, н е
може да се бори квалитетом
с в о ји х п р о и з в о д а п р о т и в в е л и к и х
поседника
 Често про да је сво ју земљу
племићу и пада на ниво
пољопривредног пролетера
 Расте беда надничара без зем ље, ко ји
су живели н а општинским поседима са
неколико оваца или коза
 Налаз е мање посла, него некада
 Они се масовно селе, преко
океана или у градове, па раде у
ф а б р и к а м а и р уд н и ц и м а
o П о ч е ц и м е ха н и з а ц и ј е
 С у шт и н а и н д у с т р и ј с к е р е в о л у ц и ј е ј е у п р и хв а т а њ у
м а ши н а !
 И н д ус т р и ј с к а р е в о л уц и ј а с е р о д и л а у Е н г л е с к о ј
 Р а з л о г с у п о в о љ н и уг о в о р и , к о ји м а је Е н г л е с к а
себи о тво рила низ по во љних тржишт а:
 П о р т уг а л и ј а
 Шпани ја (одобрила јо ј с т а т ус
на јпо влашћени је н аци је)
 Бразил
 Ш п а н с к а Ам е р и к а ( к р и ј ум ч а р е њ е
п р и д р уж е н о л е г а л н о ј т р г о в и н и )
 К а к о б и з а д о в о љ и л а с в е б р о јн и ј е к у п ц е , т е ж и д а
про изво ди јефтино и брже
o Има сировине
o Т р е б а јо ј т е хн и к а
 Проналасци:
 Летећи чунак за р а з б о ј, и з ум е о Џон Кеј
( т е к с т и л н а и н д ус т р и ј а ) ( 1 7 3 3 )
 М а ши н а з а п р е д е њ е , к о н с т р уи ш у Л у и с П о л и
Џ о н В а ј а т ( т е к с т и л н а и н д ус т р и ј а ) ( 1 7 3 8 )
 Топљење помоћу кокса, открио Дарби
( м е т а л ур г и ј а ) ( 1 7 3 5 )
 П о с т о ји в е л и к и о т к л о н р а д н и к а п р е м а п р о н а л с ц и м а ,
з а т о ш т о с е п л а ш е г уб љ е њ а р а д н о г м е с т а
 Т е к о д 1 7 6 0 , уп о т р е б а о в и х м а ш и н а п о с т а ј е о п ш т а
 И п а к , с в и о н и с у т е ж и л и н е ч е м д р уг о м
  Разво ј парне машине
 Принцип м а ши н е на пару, открио је Дени
Папен, али га ни је о бјави (крај 1 7. века)
 П р в у м а ши н у н а п а р у , к о н с т р уи с а л и с у С а в е р и
и Њ у к а м е н , и о н а је т р е б а л о д а ц р п е в о д у и з
р уд а р с к и х ј а м а , п о м о ћ у п ум п и , к о је с у н а з и в а н е
ватрене пумпе (1705)

 Џорџ I Хановер (1717-1727)

o После смрти краљице Ан е, на основу А кта о установљењу,
в л а с т ј е п р и п а л а п р о т е с т а н т с к о м п р и н ц у, п р а ун ук у Џ е ј м с а I ,
електору Хановера
o Н и ј е з н а о ј е з и к с в о ј е к р а љ е в и н е , а и је б а л о м у с е , б и о ј е
Н е м а ц и з Х а н о в е р а , и т а к о с е о с е ћа о
o З б о г ч е с т о г о д с ус т в о в а њ а , о ј а ч а в а в л а с т Министарског
савета (Кабинета)
 Н и к а д а с е н и ј е н и т р уд и о д а п р и с ус т в уј е с е д н и ц а м а
o Јача и власт п арламента

 Џорџ II Хановер (1727-1760)

o С в е ш т о в а ж и з а њ е г о в о г о ц а , в а ж и и з а њ е г а , с а м о ш т о је о в а ј
знао нешто и да каж е на енглеском
 Представнички систем
o Веома несавршен
o Изборно право имали:
 Сеос ки окрузи , ко ји с у имали важно ст у сре дњ ем век у
 Градски ок рузи , ко ји с у имали важн о ст у ср едњем ве к у
o М е с т а к о ј а с у и м а л а б ум , к а о р е з ул т а т и н д ус т р и ј с к е р е в о л уц и ј е ,
нису им ала свог предст авника
o Многи градови/села из средњег века ослабили, па су тако
њ и хо в и п р е д с т а в н и ц и у п а р а л а м е н т у н а з и в а н и н о с и о ц и т р у л и х
изборних места
o Џентри ји го спо дар е избо рима
 Б и р а ч к а т е л а с а с т а в љ е н а и з м а л е о л и г а р хи ј е , к о ј у ј е л а к о
придо бити о бе ћањима да ће д о бити н о вац или по ло жаје
 Глас ање ни је било та јно

 Полтички живот
o Две велик е парти је деле изм еђ у с ебе ло рдо ве и по сланике:
 Торијевци
 Одбац ују по литичк у фило зо фи ју Џо н а Ло ка
 Ж а л е з а С т ј уа р т и м а и а п с о л ут и з м о м
 Виговци
 П р и хв а т а ј у хановерског краља, ко ји уп р а в љ а
земљом
 П р и хв а т а ј у х а н о в е р с к о г к р а љ а , к о ј и ј а ч а ул о г у
парламента
 Следе Локов у идеју ( Расп рава о грађанској влади
(1690))
 И м а ј у с в о ј и з р а з и н а д ухо в н о м п л а н у, п р е к о
слобо дног зид арства (В елик а ло жа у Ло ндо н у је
основана 1717. године)
  П р о т и в е с е п р е т е н д е н т у и з п о р о д и ц е С т ј уа р т н а
престо
o У њего во име се побунила Ш котска (1715),
што ко ристе као критик у њ ега и то ријев аца
o Влада ви говаца (1717-1760)
 Први кабинет виговаца (1717- 1720)
 Укло њен н ако н велико г финан си јс к о г сканда ла
(о ко Компаније Ј ужних м ора ), ко ји дис кре дит ује
цел у је дн у ген ераци ју државни ка (17 20)
 Др уги ка бине т виго ваца (1721 -1742)
 Роберт Волпол
o Разоткрио ум е ш а н о с т Кабин ета у
финан си јс ки ск андал
o Изабран ј е у Д о њ е м д о м у, т а к о ш т о је
д о д е љ и в а о н а г р а д е и з в а н и ч н е ф ук н ц и ј е
o Он преко 20 година био ризничар и
канцелар финансија
o Ј е д и н и и з к а б и н е т а м о г а о д а к о м ун и ц и р а с
краљем
o За њега се г о в о р и ло да влада помоћу
корупције
o Био је пацифи ста
o Ф а в о р и з о в ао п о м о р с к у т р г о в и н у и с м а т р а о
да царинске дажбин е треба подесити
 Т р е ћи к а б и н е т в и г о в а ц а ( 1 7 4 2 - 1 7 5 7 )
 С ук о б и л и с е с а Ч а р л с о м - Е д в а р д о м С т ј у а р т о м
o Његову породиц у подржавали Шкотланђани
o Виго вци га по беђ ују к од Кело дна (1 746)
 Д р уш т в е н и ж и в о т
o И з в о р з а д р уш т в е н и ж и в о т Е н г л е с к е В о л п о в о г д о б а је Ш а р л
М о н т е с к ј е , к о ји ј е о б и ш а о о в у з е м љ у 1 7 2 9 . г о д и н е
o Г л а в н е о д л и к е д р уш т в е н о г ж и в о т а Е н г л е с к е у 1 8 . в е к у:
 Безвер је
 Н е д о с т а т а к о с е ћа њ а р о д о љ уб љ а
 Ам о р а л н о с т
 С ув и ш е б р з о б о г а ћ е њ е и м ућ н и х к л а с а д о в е л о д о
о з б и љ н о г м о р а л н о г п о р е м е ћа ј а
 Нови богаташи да ју прим ер у расипању и разврату
 Пи јанч ењ е по ста је о пште правило :
 Порто пили богати
 Џин пили сиромашни
o Морално и верско буђење
 Друштве на рас пушт ено ст изазива ж иве реа кци је
 Деле се памфл ети , ко ји о бело дањ ују по сто је ћи
неморал
 П о ја в љ у ј у с е Г у л и в е р о в а п у т о в а њ а , Џ о н а т а н а
Свифта (1726)
 Слик ар Хога рт тежи да пре дстави такве по јаве
(као нпр. слика Призор изборне борб е у
Енгл еској)
 Промене од 1735. године
 Џон Весли започиње сво ју проповедачк у миси ју
у Оксфорду
o Прво про по ведао п р и ја т е љ и м а , касни је
широким масама
o П р о г о њ е н је о д с т р а н е ц р к в е
o Оснива методистичку цркву, к о ја је
о ж и в е л а в е р с к о о с е ћа њ е к о д с и р о м а ш н и х
 Политичко и национално буђење
 О т р е ж њ е њ е ј е б и л о с хв а т а њ е ч и њ е н и ц е , д а ј е е н г л е с к а
превласт (загарантована Утрехтским уг о в о р о м ) ,
тра ја ла свега петнаестак година, и да Ф р а н ц ус к а
п о н о в о п р е уз и м а и н и ц и ј а т и в у
o Г р уп а м л а д и х в и г о в а ц а п р и д р уж у ј е с е т о р и ј е в с к о ј м а њ и н и
 Предводи и х нека дашњи официр (п ознати говорник)
Вилијем Пит
 Н а ј в и ш е ј е к р и т и к о в а о В о л п о л а з б о г к о р уп ц и ј е и
пацифизма ( к о ји су користили Ф р а н ц ус к о ј и
Шпани ји )
o П о к а з а л о с е д а ј е б и о у п р а в у, ј е р ј е В о л п о л
доживео дебакл у Рату против Шпаније
(1739) и Рату за аустријск о наслеђ е , због
чега му се подршка свела на свега 3 гласа,
па је дао о ставк у (1 742)
o Одласком Волпола наста је период
националног буђења, к о ји п о д с т и ч е П и т
с в о ји м г о в о р и м а
 Он ће постати шеф Кабинета (1757- 1761)
o Т р уд и с е д а п о б о љ ш а с и т уа ц и ј у у в о ј с ц и
 По диже мо рал наци је
 Око нчава рив алство међ у п арти ја м а,
до к тра је спо љна бо р ба
 Користи љ уд е и новац, како би
постигао циљ: одржавање и ја чањ е
британ ског царства (по мо ћу
господарења морем)
 Краљ Џорџ III га не воли (меша се у
п о л и т и к у) , па овај да је оставк у и
по ста је лор д Чалтам (17 61)