Припрема за колоквијум: Балкан у римско доба

Извори за римску историју на Балкану:

1)Велеј Патеркул (око 19. п. н. е.-после 30. н. е.), рођен је у Еклануму, Апулија. Дело:
Historia Romana (Римска историја, у 2 књиге, од најстаријег доба до 29. н. е. Сашувани
део од 168. п. н. е.), 2)Касије Дион (око 164-после 229), рођен у Никеји, Битинија. Дело:
Rvmaikã (Римска историја, у 80 књига, од Енејиног доласка у Италију до 229. Сачуване
књиге од 69. п. н. е. до 46. н. е. (XXXVI-LX). Изводи код Јована Ксифилина и Јована
Зонаре, 12. в. Одломци у хрестоматији из времена Константина VII Порфирогенита, 1.
пол. 10. в.), 3)Амијан Марцелин (око 335-395), рођен у Антиохији, Сирија. Дело: Res
Gestae (Историја, у 31. књизи, од 96. до 378. Сачуване књиге од 353/4 до 378. Извори:
Дион Касије, Хереније, Дексип, Херодијан, Марије Максим, документарни извори (нпр.
писма), искази очевидаца), 4)Historia Augusta (биографије царева од Хадријана од
Нумеријана (282-284), могућ наслов Vita principum (?) тј. Живот принцепса. Зборник
настао на прелазу из 4. у 5. в. Главни извори: биографије царева од Марија Максима,
Трајан-Елагабал), 5)Прокопије (око 500-?), рођен у Цезареји, Палестина. Дело: De
aedificiis (О грађевинама), 6)Страбон (1. в. п. н. е.), дело: Географија, 7)Клаудије
Птоломеј (2. в. н. е.), дело: Географија, 8)Плиније Старији (1. в. н. е.), дело: Historia
Naturalis (Историја природе).

Балканска племена у предримско доба:

1)Трибали, Страбон тврди да су Трачани, а Стефан Византинац да су Илири. Посебна

етничка групација. Територија (5. в. п. н. е.) од В. Мораве (Margus) до Искера (Oescus). На
врхунцу у време Филипа II и Александра Великог. У 3. и 2. в. п. н. е. их угрожавају
Скордисци, Аутаријати и Гети. У римско доба остаци Трибала живе око ушћа Ескура у
Дунав, 2)Аутаријати, Страбон и Апијан тврде да су Илири (App. III. 2: праотац Аутаријеј
је 1 од Илирових синова). Територија: слив Таре и Лима, горњи и средњи ток Дрине,
горњи ток З. Мораве. Око 310. сеоба на доњи ток Дунава и у Пеонију (рат против пеонског
краља Аудолеонта и Касандра), 3)Дарданци, Илири помешани са Трачанима (у источним
областима). Територија: јужни део будуће римске провинције Г. Мезије, на северу од
доњег тока З. Мораве до Шар-планине и Велеса на југу, на западу од Проклетија и слива
Ибра до Ј. Мораве и Ниша на истоку. У 4. в. п. н. е. под влашћу Македоније. Краљевина
сигурно посведочена почетком 3. в. п. н. е. Дардански краљ 279. п. н. е. нуди помоћ
Птоломеју Керауну против Келта. Успон средином 3. в. п. н. е. Ширење на исток до
долине Нишаве. Покоравање Пеоније 30-их г. 3. в. п. н. е. под краљем Лонгаром.
Угрожавају Македонију у време Филипа V, 4)Скордисци, према античким писцима:
Келти, Илири или Трачани. Утврђено је да су Келти (топономастика и епиграфски
извори). Територија: Подунавље, измећу Драве и Ђердапа, Велики Скордисци између
Сисције и Мораве, а Мали између Мораве и Ђердапа. Ширење на рачун Трибала (долина
В. Мораве) и Аутаријата (доњи ток Ј. Мораве), 5)Ардијеји, по Страбону Илири.
Првобитно у залеђу Ризонског залива. На врхунцу до краја 4. до средине 2. в. п. н. е.
Територија: од Пеоније и Дарданије на истоку до обаче северно од Боке Которске на
северу, 6)Доклеати (Илири, око Доклеје), 7)Пирусти (Илири, унутрашњост), 8)Грци:
Фарос (Хвар, колонија Пароса (острво у Егејском мору), основана у 1. пол. 4. в. п. н. е. уз
помоћ Дионисија Старијег из Сиракузе), Иса (Вис), Трагурион (Трогир), Црна Коркира
(Корчула).

Римско освајање централног и северног Балкана

Илирски ратови, Илирска краљевина постоји од краја 5. или почетка 4. в. п. н. е.

Престоница је Скодра (Скадар). Краљ Аргон (2. пол. 3. в. п. н. е.), Теута (регент
малолетног Пинеса). Илири пљачкају Фенику (Епир) и Ису, нападају Епидамнос (тј.
Дирахијум, данас Драч), па Коркиру. Рим објављује рат Теути у лето 229. п. н. е. Теутин
војсковођа Деметрије Фарски предаје Коркиру, Риму прилазе Епидамнос и Аполонија,
Теута се склања у утврђење Ризон (Risinium), Теута се предаје у пролеће 228. п. н. е. Рим
даје Фарос и околне градове на острвима и обали Деметрију Фарском на управу.
Деметрије се жени Тритеутом (Пинесовом мајком) и постаје регент. Илири 220. п. н. е.
пљачкају Пилос и Кикладе. Рим 219. п. н. е. осваја Димале у Епиру. Деметрије бежи код
Филипа V, а умире 214. п. н. е. Последњи илирски краљ Генције (180-168), тврђава
Метеон (Медун, север Скадарског језера), римска победа код Скодре, Илирска краљевина
подељена на 3 административне целине.

Централни Балкан, Дарданци су савезници Рима у 1. македонском рату (200-197).

Персеј штити северну границу Македоније, али је 199. п. н. е. опозван, Дарданци пљачкају
север Македоније, повлаче се после пораза. Нови упад Дарданаца у лето 197. п. н. е. и
пораз код Стоба. Филип V позива Бастарне да населе земљу Дарданаца, Бастарни под
вођством Клондика нападају Дарданце у јесен 179. п. н. е. Дарданци протерују Бастарне у
зиму 176/5. п. н. е. Дарданци су савезници Рима у 3. македонском рату (171-168), римски
продор на север почиње после оснивања провинције Македоније (148.). Скордисци су
главни непријатељи Рима у 2. пол. 2. в. п. н. е. Први сукоб је 156. п. н. е. (Iul. Obs. 16:
Dalmate Scordisci superati), учестали напади од 120. п. н. е. Победа квестора Марка Анија
119. п. н. е. Пораз Гнеја Порција Катона 114/3. п. н. е. Поход Марка Минуција Руфа (110-
107), Дачани су савезници Скордиска, Руф упоредо ратује и против Трачана које је
победио на Хебросу, јачање Дарданаца крајем 2. в. п. н. е. Амијан Марцелин их пореди са
Хидром из Лерна (XXXIX 5), 1. сукоб и победа Рима 97. п. н. е. Продор Дарданаца,
Скордиска и Меда до Делфа. Поход Сципиона Азијагена 84. п. н. е. Скордисци се повлаче
на обалу Дунава, Азијаген склапа мир са Медима и Дарданцима. Апије Клаудије Пулхер,
намесник Македоније, 77/6. п. н. е. ратује против удружених Меда и Дарданаца. Поход
Гаја Скрибонија Куриона (75-72), циљ је покоравање Дарданаца, Курионов продор до
обале Дунава и рат са Мезима, Дарданија добија статус клијентске државе. Бастарни
нападају Мезе, Трибале и Дарданце, после и Дентелете. Поход Марка Лицинија Краса (29-
28) против Бастарна, победа Рима на Киабросу (данас река Цибрица). Покоравање Меза
28. п. н. е. Скордисци и Дентелети пљачкају Македонију. Тиберије покорава суседе
Трачана, међу којима су и Дарданци 15. п. н. е. Скордисци постају савезници Рима,
покоравање Скордиска (11. или. 10.). Први поход против Делмата (156-155), Рим осваја
Делминијум. Октавијанов Илирски рат (35-33), освајање Метелума, главног утврђења
Јапода 35. п. н. е. Освајање Сегестике, на ушћу Колаписа (Купа) у Саву, и оснивање
Сисције 35. п. н. е. Освајање Промоне 34. п. н. е. Тиберијев Панонски рат (Bella
Pannonicum), (13-9), оснивање провинције Илирик 11. п. н. е.

Далматско-панонски устанак (6-9), извори: Велеј Патеркул, Дион Касије. Узроци:

плаћање трибута, самовоља римских магистрата, регрутовање омладине, вође Делмата
одбијају да дају помећне одреде за рат против Маркомана. Римска војска: 10 легија,
помоћни одреди, трачка коњица (краљ Реметалк). Ванредне мере: враћање ветерана,
регрутација ослобођеника. Вође устанка: Батон (поглавар Деситијата), Батон и Пинес
(поглавари Бреука). Планови побуњеника: напад на Македонију, на Италију (преко
Тергесте), одбрана територије. Побуњеници нападају средишта римске управе: Сирмијум,
Сисцију и Салону. Шес. година: Сирмијум спасава Цецина Север са војском из Мезије,
Деситијати безуспешно нападају Салону, пустоше обалу Јадрана до Аполоније, нападају
Сисцију, Марко Валерије Месала (намесник Илирика) побеђује Батона и Деситијате,
побуњеници блокирани на Almus Mons-u (Фрушка Гора). Сед. година: Тиберије опкољава
део побуњеничких снага на Mons Claudis-u (Папук) на територији Бреука, појачања из
провинција Мезије и Азије, победа Рима на рубу Волцејске мочваре (код Фрушке Горе),
мезијске легије се враћају у Мезију, азијске легије штите Сирмијум, Германик пустоши
територију Мезије (крај лета или почетак јесени). Осм. година: 3. августа предаја Бреука
на реци Батинусу (можда Босна), календар из Анцијума (Ti. Aug(ustus) Inlyrico vic(it)),
подела Илирика на Доњи и Горњи. Дев. година: Германик осваја Сплонум, неуспешна
опсада Ретинијума, Тиберије осваја Андетријум на територији Делмата, Тиберије побеђује
Деситијате и Пирусте.

Рим и Дачани, територија између Тисе и Прута. Успон под Буребистом (око 60. п. н. е.
ујединио Дачане), покоравање Боја и Таурикса (келтска племена на средњем току Дунава),
освајање области између Дунава и Хелма (планина Балкан), пљачкање грчких градова на
Црном мору, Буребиста убијен око 44. п. н. е. Августов поход на Дачане: извори: кратке
вести Светонија и Флора, натпис из Тускулума, Inscriptiones Latinae Selectae (ILS) 8965:
M. Vinucius… primus trans flumen Danivium progressus Dacorum et Basternarum exercitum
acie vicit. (Марко Винуције... 1. је прешао преко реке Дунава и у боју победио војску
Дачана и Бастарна), Дачани 69. пљачкају Мезију, зауставља их намесник Сирије на пут за
Италију, нови упад Сармата и Дачана, погибија намесника Мезије Фонтеја Агрипе, обнова
мира 70. када је нови намесник натерао варваре да се повуку са римске територије.
Домицијанови ратови на Дунаву: нови успон Дачана у време Диурпанеја (2. пол. 1. в.),
Дачани у лето 85. упадају у Мезију (источно од Нова), намесник провинције гине,
уништена је и 1 легија, Домицијан преузима мере за заштиту панонског и мезијског
лимеса (1. доводи легије и помоћне одреде из других провинција, нпр. Британија,
Германија, 2. дели провинцију Мезију на Горњу и Доњу 86.), Корнелије Фуск (префект
преторијанске гарде) у јесен 85. потискује Дачане преко Дунава, смена на дачком трону,
нови краљ је Децебал, 86. Фуск гине у боју са Дачанима, Домицијан 88. долази у Мезију,
царева база су Скупи (Скопље) на југу Мезије, римска победа 88. у боју код превоја Тапе у
Карпатима, Римљани не напредују даље ка дачкој престоници Сармизегетузи, већ се
повлаче, 89. Квади, Маркомани и Јазиги одбијају да пошаљу војнике у рат против Дачана,
мир 89. са Децебалом, Децебал постаје клијент Рима, они му шаљу новац и занатлије, рат
против Квада, Маркомана и Јазига (92-98). Трајанови дачки ратови, цар Марко Улпије
Трајан (98-117), 1. дачки рат (101-102), 2. дачки рат (105-106). Извори: Касије Дион,
Трајанов стуб, натписи, археолошки материјал. Нови успон Дачана крајем 1. в. Децебал
гради фортификације око Сармизегетузе. Дачки савезници: Бастарни, Роксолани, суседи
Маркомана, Квади и Јазиги (Бури, Котини, Осијци, Анарти), Децебал преговара са краљем
Партије Пакором II. Трајанове припреме: изградња утврђења на лимесу према Дакији
(нпр. Novae, Diana, Aquaqe), обнова пута кроз Ђердап (100.), изградња канала код Сипа да
се омогући пловидба Дунавом кроз Ђердап (101.), довођење војске (мезијске и панонске
легије, вексилације легија са Рајне и истока, помоћни одреди, дунавска флота, контигенти
савезника). Римска војска 101. прелази Дунав на 2 места (код Ледерате и Дијерне).
Фрагмент Трајановог дневника: Inde Berzobim, deinde Aizi processimus (Priscian Inst.
Gramm. VI 13). Дачани се повлаче у утврђења у Карпатима, Трајан у областима кроз које
пролази успоставља систем утврђења и путева да би олакшао снабдевање, римска војска
од Тибискума напредује долином реке Бистре до превоја Тапе (Tapae), римска победа код
Тапе (101.), напредовање Римљана заустављено захваљујући 2. линији дачких утврђења у
Карпатима. Дачани упадају у Д. Мезију, источно од Нова, са Бастарнима и Роксоланима
(јесен 101.), римска победа код Никополиса или муниципија Tropaeum Traiani. Римска
војска 102. напада Сармизегетузу из 2 правца: са севера (из долине Муреша) и са југа
(заповедник Лузије Квијет). Децебал шаље аристократе (pilleati) да преговарају. Намесник
Д. Мезије продире у Дакију и заробљава Децебалову сестру, дачка предаја 102. Децембра
102. Трајан прославља тријумф и узима титулу Dacicus. Посада у Дакији: у Берзобису
(легија IV Flavia) и Сармизегетузи (легија XIII Gemina). Трајан гради утврђења и путеве у
југозападној Дакији (103-105): мост Pontes (Кладово) – Drobeta (Турну Северин),
архитекта Аполодор из Дамаска. Децебал 105. осваја територију римских савезника
Јазига. У зиму 105/6. Трајан преговара са дачким суседима (Гети, Роксолани, Јазиги),
неуспех преговора са Децебалом, јер краљ није хтео да пристане на безусловну предају.
Пролеће 106. римска војска напада Сармизегетузу са севера и југа, пад Сармизегетузе,
Децебал бежи на север.

Маркомански ратови Марка Аурелија, извори: Дион Касије, биографија Марка

Аурелија у зборнику Historia Augusta, натписи, новац, археолошки налази, стуб Марка
Аурелија у Риму. Средином 2. в. германска племена угрожавају дунавски лимес, на
њихово померање утиче на сеобе на северу (Готи, Вандали, Лангобарди) и притисак Алана
са истока. Пролеће 167. Јазиги пљачкају Дакију, лето 167. Лангобарди и Обијци упадају у
Г. Панонију (код Бригетиона), склапање мира са посланицима 11 германских племена које
предводи краљ Маркомана Баломарије. Мере за одбрану царства: оснивање 2 нове легије
(II и III Italica), јачање посаде на дунавском лимесу, регрутација робова и гладијатора,
регрутација разбојника (latrones) Далмације и Дарданије у помоћне одреде, изградња и
поправка путева, утврђивање градова на лимесу и у унутрашњост (нпр. Салона,
Филипољ). Маркомани, Квади и Виктаули 170. упадају у северну Италију, опсада
Аквилеје и Опитергијума, Марко Аурелије их потискује ван Италије, Костобоци 170.
пљачкају балканске провинције (Г. Мезију, Тракију, Македонију), Костобоци продиру до
Ахаје и пљачкају Елеусину, Јазиги 170. или 171. пљачкају Дакију, у борби против Јазига
гине намесник Дакије и Г. Мезије Марко Клаудије Фронтон (ILS 1098: secunda proelia
adversum Germanos et Iazyges…ceciderit), Квадима су се 173. придружили Наристи,
поглавара Нариста Валаона убио је римски официр Марко Валерије Максимијан, мир са
Квадима, па са Маркоманима, насељавање Квада у Дакији, Панонији, Мезији и Италији.
Квади и Маркомани су приморани да напусте појас уз обалу Дунава и да прихвате римске
гарнизоне на том простору. Марко Аурелије намерава да оснује провинције Маркоманију
и Сарматију северно од Дунава, рат са Јазигима (174-175), 175. побуна намесника Сирије
Авидија Касија, мир са Јазигима (предају заробљенике, коњанике и напуштају појас уз
обалу Дунава), 177. обновљене ратне операције против Јазига, Квада и Маркомана, 178.
Марко Аурелије и Комод долазе у Панонију, мир са Јазигима (178. или 179.), римска
војска прелази на територију Квада и зиму 179/80. проводи на територији варвара у
уврђењу Леугарицион (данас Тренчин, на реци Вах у Словачкој), смрт Марка Аурелија 17.
марта 180. Комод склапа мир са Квадима и Маркоманима, услови мира: варвари враћају
римске заробљенике и пребеге, плаћају годишњи трибут у житу, дају војску, могу да
тргују само 1 месечно, на одређеном месту у присуству римског центуриона, не смеју да
ратују против суседа (Јазиги, Вандали и Бури).

Криза III века

Литерарни извори за доба војничких царева: Аурелије Виктор (De Caesaribus, 4. в.),
Еутропије (Brevarium ab Urbe condita, 4. в.), Historia Augusta, Зосим (Historia nova, 5. в.),
Јорданес (Getica, 6. в.). Максим Трачанин (235-238), рат против Карпа и Сармата који су
нападали Д. Панонију, царева база је Сирмијум. Гордијан III (238-244), 239/40. Готи
пљачкају Д. Мезију, намесник се обавезао да ће им плаћати новчану надокнаду, Готи
вероватно дају војску. Филип Арапин (244-249), Пакацијан (dux Паноније и Г. Мезије са
средиштем у Сирмијуму), поход против Карпа (245-246), 248. или 249. Филип Арапин
престаје са плаћањем Гота, Готи и савезници опседају Маркијанопољ у Д. Мезији, Карпи
пљачкају Дакију, мезијска војска проглашава Пакацијана за цара, његово седиште у
Виминацијуму. Трајан Деције (249-251), рођен у селу Будалија (Eutrop. IX 4) на
територији Сирмијума, епиграф једног преторијанца: ILS 2044: nat(ione) Pannon(io) pede
Sirmese (!) vico Budalia (Панонац, сирмијски округ, село Будалија). Деције је сузбио
нападе Гота, јуна 249. је проглашен за цара, вероватно у Виминацијуму, одлази у Италију
против Филипа Арапина, 250. Готи нападају Д. Мезију и Тракију, опседају Нове (Д.
Мезија) и Филипољ (Тракија), 251. краљ Книва осваја Филипољ, Деције истерује Карпе из
Дакије, после неуспешног покушаја дизања опсаде Филипоља повлачи се преко Хема на
север, јуна 251. битка код Абрита у којој је пао Деције, мир са Готима, Рим поново плаћа
новчану надокнаду, Готи пљачкају градове на Црном мору. Требонијан Гал (251-253),
Валеријан (253-260), Галијен (253-268), крајем 50-их г. 3. в. у Сирмијуму је за цара
проглашен Ингенус, па Регалијан, подржали су их мезијске и панонске трупе, Ингенус је
побеђен код Мурсе, Регалијана су убили његови војници, Галијен је против узурпатора
послао одреде британских и рајнских легија, 268. поморски поход Гота и Херула (који су
дали бродове), пљачкају градове на западној обали Црног мора, 1 део варвара је пљачкао
Грчку (стигли до Спарте), 1 део је опустошио Малу Азију, 1 део се искрцао код
Тесалонике и упутио у Македонију, Галијен их је победио код Добера на реци Нести
(Марици), остаци готске војске опседају Тесалонику. Марко Аурелије Клаудије (268-
270), 269. победио Готе код Наиса, узео титулу Gothicus. Аурелијан (270-275), рођен
вероватно у Сирмијуму, 270. прелази преко Дунава и побеђује Готе, око 272. напушта
Дакију, Готи и Гепиди се сукобљавају око напуштене територије, напади Гота на Царство
престају до 60-их г. 4. в. Диоклецијан (284-305), официр пореклом из Далмације,
новембра 284. је проглашен за цара, 285. битка код града Маргум на ушћу В. Мораве у
Дунав, ту је Диоклецијан победио војску цара Карина (282-285), крајем 3. в. дунавски
лимес највише угрожавају Сармати, 1. напад Сармата на Панонију 278. за време цара
Проба (276-282), између 289. и 294. Диоклецијан борави у Сирмијуму због рата против
Сармата, 294. градња утврђења у Барбарикуму (прекопута Аквинкума и Бононије),
Consularia Constantinopolitana за 294. (Castra facta in Sarmatia contra Acinco et Bononia),
294. завршетак рата против Сармата.

IV и V век

Галерије (286-305), балканске провинције од 294. под Галеријевом контролом, Felix

Romuliana (Гамзиград) изграђен око 304. Галеријеве резиденције: Тесалоника и Сирмијум
(због одбране дунавског лимеса). Лициније (308-324), од 308. балканске провинције под
контролом Лицинија, његова резиденција је Сирмијум, 316. битка код Цибала (Винковци),
Лицинију остаје само Трачка дијецеза (старе провинције Д. Мезија и Тракија), 324. битка
код Хрисопоља, 325. Лициније погубљен у Тесалоники. Константин (306-337), Сармати
нападају Валерију, 322. поход против Сармата, насељавање Сармата у Панонији, Мезији,
Македонији, Тракији, Италији. Констанције II (337-361), после Константинове смрти
балканске провинције су припале Констансу, 350. Магнеције убија Констанса, грађански
рат између Магнеција и Констанција II (350-351), Констанције II долази са истока и
борави у Медијани, вили код Наиса (зима 350/1.), Магнецијева војска безуспешно опседа
Сирмијум, битка код Мурсе 28. септембра 351. Магнеције се повлачи на запад, 356. Квади
нападају Валерију, 356. Сармати нападају Панонију С. и Мезију П. Констанције II 358. из
Сирмијума предузима поход против Сармата, после победе узима титулу Sarmaticus,
тријумф у Сирмијуму, 358. поход против Квада. Јовијан (363-364), рођен у Сингидунуму.
Валентијан I (364-375). Валенс (364-378), 365. Готи пљачкају Тракију, Валенсов поход
против Гота (367-369), Дунав је граница између Царства и Гота, 374. упад Квада и
Сармата у Панонију, опсада Сирмијума, варваре зауставља dux Мезије П. Теодосије, 375.
Валентијанов поход против Квада и Сармата, обнова уговора са Квадима и Сарматима,
376. Валенс допушта Готима да се населе на римској територији, Готи заједно са Аланима
и Хунима пљачкају области јужно од доњег тока Дунава, 9. августа 378. битка код
Хадријанапоља, 380. Готи нападају Македонију, Панонију и некадашњу Г. Мезију, 382.
Готи добијају територије у Дакији и Тракији, јужно од Дунава. Теодосије (379-395), 441.
Хуни пљачкају Сирмијум и мезијске градове (Сингидунум, Виминацијум, Рацијарија и
Наис), 447. Хуни продиру до Термопила, разорили су 70 градова, међу њима и Наис.
Теодосије II препушта територије јужно од Дунава Хунима, премештање главне трговачке
постаје са Дунава у Наис. Јустинијан (527-565), зиму 550/1. Словени презимљују на
територији Византије, Јустинијан обнавља утврђења и градове у балканским
провинцијама, Iustiniana Prima (Царичин град), 582. Авари освајају Сирмијум, 584. Авари
освајају Сингидунум.

Римске провинције на Балкану и средњем и доњем току Дунава

Provincia (од прагерманског корена fro = господар, владар), 27. п. н. е. подела на царске и
сенатске провинције, царским управљају легати (legati Augusti pro praetore), сенатским
управљају проконзули и пропретори. Илирик (Illyricum) 11. п. н. е. основан, Г. Илирик (од
Флавијеваца Далмација) и Д. Илирик (од Флавијеваца Панонија), 1. помен Мезије (Moesia)
је 15. Оснивање Мезије: 1)terminus ante quem (15.) и 2)terminus post quem (крај рата са
Скордисцима, 8. п. н. е.). Тракија (Thracia) основана 46. Г. и Д. Мезија (Moesia Superior и
Moesia Inferior), између 103. и 106. Г. и Д. Панонија (Pannonia Inferior и Pannonia
Superior), 106. Дакија (Dacia), после 272. Приобална Дакија (Dacia Ripensis), намесници
legati Augusti pro praetore. Г. Мезија, Г. Панонија, Далмација (конзуларске провинције), а
Д. Панонија (до 214. преторска провинција, па конзуларска). Officium намесника:
1)прокуратори (procuratores, финансије) и 2)војници из јединица стационираних у
провинцији. Седишта намесника: Виминацијум (Г. Мезија), Аквинкум (Д. Панонија),
Карнунтум (Г. Панонија) и Салона (Далмација), Laterculus Veronensis (списак из Вероне),
провинције око 313. године: *Г. Мезија: 1)Прва Мезија (Moesia Prima) или Moesia
Superior, Moesia Margensis, 2)Дарданија (Dardania), 3)Приобална Дакија (Dacia Ripensis) и
4)Средоземна Дакија (Dacia Mediterranea), *Далмација: 1)Превалитана (Praevalis,
Praevalitana), *Панонија: 1)Прва Панонија (Pannonia Prima), 2)Савија (Savia), 3)Валерија
(Valeria), 4)Друга Панонија (Pannonia Secunda). Дијецезе: Панонска, Мезијска (од почетка
4. в. Дачка и Македонска) и Трачка. Намесници (praesides, једн. praeses), Друга Панонија
и Средоземна Дакија (намесници конзулари, consulares), седишта намесника:
Виминацијум (Прва Мезија), Скупи (Дарданија), Рацијарија (Приобална Дакија) и
Сердика (Средоземна Дакија). Заповедници војске (duces, једн. dux). Civitates peregrinae,
управља префект (praefectus) из редова официра, префекте замењују припадници локалне
аристократије. Г. Мезија: 1)Плиније: Дарданци, Целегери, Тимачани и Мези (Dardani,
Celegeri, Timachi, Moesi), одражава Тиберијево доба и 2)Птоломеј: Трикорњани, Мези,
Пикензи, Дарданци (Tricornenses, Moesi, Picenses, Dardani), почетак 2. в. Панонија:
1)Civitas Amantinorum (Сирмијум, под Флавијевцима колонија Сирмијум) и 2)Civitas
Scordiscorum (крајњи југ Паноније), временом се на територијама перегриних заједница
оснивају муниципији и колоније (територија Целегара: municipium Celegorum).

Римски градови у Г. Мезији, римски градови у провинцијама (coloniae и municipia),

уређење градова: 1)duoviri, quattuorviri (годишњи магистрати) и 2)decuriones (декуриони,
чланови градског већа). Scupi (Скопље, пун назив: colonia Flavia Felix Dardanorum),
основана под Флавијевцима (Веспазијан или Домицијан), на територији града насељени
ветерани римских легија, највише колониста из легије VII Claudia (стационирана у Г.
Мезији). Ratiaria (Арчар, пун назив: Colonia Ulpia Traiana Ratiaria), основана после 2.
дачког рата, насељени ветерани легија IV Flavia и VII Claudia (Г. Мезија), C. Valerius
Firmus, veteranus legionis VII Claudiae, conscriptus decurio Ratiariae, тј. члан 1. сазива
градског већа. Viminacium (код Костолца, назив на натписима: municipium Aelium
Viminacium), заједница римских грађана у 2. пол. 1. в. (conventus civium Romanorum),
статус колоније 239. Singidunum (Београд, назив на натписима: municipium Singidunum,
наративни извори: civitas, polis, colonia), статус муниципије под Хадријаном, статус
колоније вероватно 239. Ulpiana (Липљан, на натписима: municipium Ulpiana), средиште
рудничког дистрикта, основан под Хадријаном. Naissus (Ниш, пун назив града: civitas,
oppidum, urbs, polis, на натписима: municipium Naissus), ранг муниципијума вероватно под
Марком Аурелијем. Horreum Margi (Ћуприја, Horreum = житница), језгро града је база
снабдевања гарнизона на Дунаву, CIL III 7591 (224.): M. Aurelius Iustus primus pilus legionis
I Italicae domo Horrei Margensis municipio Moesiae Superioris, ранг муниципијума под
Марком Аурелијем или Септимијем Севером. Municipium Dardanorum (код Сочанице),
насеље у близини рудника добија статус муниципијума, Terminus post quem (средина 2. в.),
а Terminus ante quem (владавина Гордијана III, 238-244), ранг муниципијума под Марком
Аурелијем или Каракалом. Margum (Орашје код Дубравице, пун назив: municipium
Aurelium Augustum Margum, наративни извори: civitas, polis), заједница римских грађана у
1. пол. 2. в. IMS II 319: c(urator) c(civium) R(omanorum) Margi cons(istentium), куратор
римских грађана који живе у Магруму, ранг муниципијума под Марком Аурелијем или
Каракалом. Римски градови у Панонији, Sirmium (С. Митровица, на натписима: colonia
Flavia Sirmium), средиште заједнице Амантина (Plin. HN III 148: Sirmium oppidum… ubi
civitas Amantinorum), колонија вероватно под Домицијаном, ветеранска колонија
(насељени ветерани Равенске флоте, помоћних одреда или легија, ?). Bassianae (Путинци
код Руме), на територији заједнице Скордиска (civitas Scordiscorum), ранг муниципијума
под Хадријаном (вероватно 124.), колонија под Каракалом (пре 212.), CIL III 10197 из 212.
Bitus et Surus, dec (uriones) col(oniae) Bass(ianarum).

Легије, 1. легије су стациониране у Мезији: IV Скитска (legio IV Scythica) и V

Македонска (Macedonica), Terminus post quem (када су Скордисци 16. п. н. е. пљачкали
Македонију) и Terminus ante quem (када Цецина Север 6. п. н. е. из Мезије долази у помоћ
Сирмијуму), пребачене из Македоније (вероватно 11. п. н. е.), прво у Дарданији (место
непозанато), под Тиберијем на Дунаву, логори: IV Скитска (место непознато) и V
Македонска (логор Ескус, Oescus). IV Скитска у Мезији до 57. (када је прекомандована на
исток за рат са Партијом), а уместо ње доведена VIII Augusta из Паноније (логор Нове).
Легије у Мезији 69. (Tac. Hist. II 85): III Галска (Galica), VII Клаудијева (Claudia) и VIII
Augusta, од почетка 1. в. у Далмацији (логор Тилуријум, Tilurium), у Мезији пре 66. (на
основу излагања Јосифа Флавија), у Мезији вероватно од 62. (заменила V Македонску),
логор можда Виминацијум, III Галска у Мезији од 68. Легије у Мезији почетком 8. д. 1. в.
(после грађанског рата): VII Клаудијева (логор Виминацијум), V Шевина (Alaudae, логор
непознат), I Италска (Italica, логор Нове) и V Македонска (логор Ескус), V Шевина
уништена у сукобу са Дачанима (85. или почетком 86.), у Мезију је доведена IV
Флавијева. Легија IV Флавијева од оснивања 70. у Далмацији (логор Бурнум), од 86. у Г.
Мезији (логор Виминацијум, заједно са VII Клаудијевом), од 89. вероватно у
Сингидунуму, после Трајанових дачких ратова у Берзобису (Дакија), 118. поново у Г.
Мезији (логор Сингидунум). Распореди легија на средњем и доњем Дунаву (од
Хадријана): 1)Панонија: X Gemina (Виндобона), XIV Gemina (Карнунтум), I Adiutrix
(Бригетио) и II Adiutrix (Аквинкум), 2)Г. Мезија: IV Flavia (Сингидунум) и VII Claudia
(Виминацијум) и 3)Д. Мезија: I Italica (Нове), XI Claudia (Дуросторум) и V Macedonica
(Трезмис, до 167.). Помоћни одреди (auxilia), кохорте (cohortes, пешадија), Але (alae,
коњица), коњичке кохорте (cohorts equitatae), 500 (quingenariae) или 1000 (milliariae)
људи, служе перегрини, по отпусту добијају грађанска права (и њихове жене и деца) и
право брака. Timacum Minus (код Равне), војна посада већ у време Јулијеваца-
Клаудијеваца (утврђење Iulii Vallum у Јустинијаново доба), 1. сиријска кохорта Трачана
(cohors I Syriaca Thracum) од првих г. Веспазијана до 118/9. Од 169. 2. кохорта Дарданаца
(cohors II Aurelia Dardanorum). Наис: 1. јединица је 1. кохорта Киликијаца (cohors I
Cilicum) крајем 1. в. до Хадријанове владавине, од 169. 1. кохорта Дарданаца (cohors I
Aurelia Dardanorum). Космај: у време маркоманских ратова (161-169) 1. кохорта Панонаца
(cohors I Ulpia Pannoniorum equitata milliaria), у 2. и 3. в. 2. кохорта Аурелија нова (cohors
II Aurelia nova) у утврђењу код Стојника, Tricornium (Ритопек) 1. кохорта Беса (cohors I
Flavia Bessorum) на прелазу из 1. у 2. в. Taliata (код Г. Милановца), 1. кохорта Рета (cohors
I Raetorum) крајем 1. в. Transidierna (Текија), 5. кохорта Гала (cohors V Gallorum) крајем 1.
в. Диана (Караш): у време Трајанових дачких ратова 6. кохорта Трачана (cohors V
Thracum), почетком 3. в. одред 5. кохорте Гала (cohors V Gallorum) стациониране у Дакији,
Egeta (Брза Паланка), у 2. в. 1. кохорта Крићана (cohors I Cretum). Чачак или околина:
погранична станица између Далмације и Г. Мезије, после 170. 2. кохорта Делмата (cohors
II Delmatorum). Војска у доба позног царства, главни извор Notitia dignitatum (листа
војних и цивилних положаја, 2 целине: Notitia dignitatum Orientis и Notitia dignitatum
Occidentis, настала између 425. и 430.). Прва Мезија: 1)легије (IV Flavia у Сингидунуму,
VII Claudia у Виминацијуму и одред легије VII Claudia у Купеу), 2)помоћни одреди:
Трикорнијум (auxiliaries Tricornenses, auxilium Aureomontanum, equites sagittarii), Aureus
Mons (equites Delmatae), Маргум (auxilum Margense), Ледерата (equites sagittarii, milites
Vincentienses), Пинкум (equites Constancianorum, equites Delmate), Купе (одред легије VII
Claudia, equites Delmatae, auxilium Cupense), 3)флота: Виминацијум и Маргум. Приобална
Дакија: 1)легије: XIII Gemina у Рацијарији (од 272.), одреди: Трансдробета (Pontes), Егета
и Дијерна, 2)Рацијарија (радионица за израду оружја, Not. dign. Or. XI 38: Scutaria et
armorum: Ratiaria), 3)помоћни одреди: Трансдијерна (milites exploratores), Дробета (equites
Delmatae Divitenses), Егета (equites scutarii), Дортикум (equites Delmatae Divitenses),
Бононија (equites Delmatae Fortenses), можда долина Тимока (auxiliarii Timacenses),
4)флота: Егета и Рацијарија.

Домаће становништво, Скупи (оснивање колоније није било пропраћено давањем

римских грађанских права домороцима, на натписима су посведочени домороци, углавном
перегрини, грађанска права под Хадријаном 117/8. и Марком Аурелијем), Улпијана
(грађанска права под Трајаном, Хадријаном и Антонијем Пијем, нпр. отац Dasius (илирско
име) и син Vanno (дарданско име), обухваћени и виши слојеви становништва: нпр. Titus
Aelius Celsinus, декурион Улпијане), Наис (Дарданци и Трачани, грађанска права под
Марком Аурелијем, кад је Наис добио ранг муниципијума), Сирмијум (оснивање
колоније није било пропраћено давањем грађанског права, перегрини их добијају
појединачно у 2. или 3. в. припадници локалне аристократије укључени у управљање
градом, CIL III 10249 из Сусека: Titus Flavius Servus Gogaenus, декурион, квестор, дуовир
Сирмијума).

Путеви, извори: Итинерари (од лат. iter, itineris, пут), путокази, станице: mansio и
mutatio, Антониов итинерар (Itinerarium provinciarum Antonini Augusti, настао крајем 3. в.
и као предложак је послужио 1 итинерар из Каракалиног доба, у рукописима уз
Антонинов итинерар иде и Itinerarium maritimum Antonini Augusti – поморски путеви),
Јерусалимски итинерар или Итинерар из Бурдигале (Itinerarium Hierosolymitanum или
Itinerarium Burdigalense, спада у категорију хришћанских итинерара, пут ходочашћа од
Бурдигале у Аквитанији до Јерусалима и натраг до Медиоланума, настао 333.),
Појтингерова табла (Tabula Peutingeriana, античка карта света сачувана у рукопису из
Колмара, датовано око 1200. и објавио ју је 1737. Конрад Појтингер, копија карте света из
4. в. и као предложак је могла послужити карта света Марка Випсанија Агрипе, графички
приказ мреже путева у Царству, 6. и 7. сегмент су путеви у Г. Мезији). Дунавски пут
(Malata тј. Бононија (Баноштор), 1. станица на тлу србије (Д. Панонија), деоница од
Аквинкума до Малате је обновљена под Александром Севером 229/30. и о томе сведочи
миљоказ из Нештина (CIL III 10651): Сингидунум, 1. станица на територији Г. Мезије (Itin.
Hieros. 564, 1: civitas Singiduno… fines Pannoniae et Misiae, град Сингидунум... граница
Паноније и Мезије), станице на територији Сингидунума: Ad Sextum (Мали Мокри Луг),
Tricornium (Ритопек) и Ad Sextum miliarem (Гроцка). Деоница кроз Ђердап је изграђена
под Тиберијем, градиле су је легије IV Скитска и V Македонска, под Клаудијем је траса
пута усечена у стену, поправка пута 92/3. под Домицијаном, обнова пута 100. под
Трајаном, учествују каменоресци легија IV Флавијеве и VII Клаудијеве), Via militaris
(повезује дунавски лимес и Визант, изграђен у 1. пол 1. в. Обнове у 3. в. (Филип Арапин,
Трајан, Деције, Галијен), станице на деоници Viminacium-Naissus).

Рударство, Панонија: рудници гвожђа (ferrariae, околина Љубљане), сребро

(argentariae, доњи ток Дрине, седиште ревира непознати град Gensis), злато (aurariae,
непознато место, можда на доњем току Дрине), Далмација: злато (околина Г. Вакуфа,
средиште несеље Ad Matricem), гвожђе (код Фојнице и Крешева), сребро (Домавија –
градина код Сребренице и простор југоист. Босне и северозап. Црне Горе), Г. Мезија:
долина Ибра (metalla Dardanica, центар Municipium Dardanorum, сребро и олово), Косово
(Јањево, Ново Брдо, metalla Ulpiana, центар Улпијана, злато, сребро и олово), долина
Биначке Мораве и Моравице (злато, сребро, олово и можда бакар), долина Власине (злато
и сребро), околина Наиса (назив кастела код Прокопија (De aedif. IV 4) Ferraria и Aeraria,
гвожђе и бакар), слив Тимока (Луково-Валакоње, Злот, Бор, Русман, злато, сребро, олово и
бакар), испирање злата (дуж Тимока и на Дунаву између Pontes и Егете), долина Пека
(Мајданпек, Кучајна, Витовница, metalla Pincensia, центар Пинкум, злато, сребро, олово и
бакар), Космај и Рудник (центар кастурм код Стојника, можда Demessus, ископавање од
краја 1. в. Највећи процват у 2. в. Раде и у 4. в. Злато, сребро, олово и бакар), Авала
(посвете: Вулкану из 272. (IMS I 46) и Оркији из 287. (IMS I 20), рудници у властиштву
римског народа, тј. цара, царинске станице на границама рудничких ревира: Aquae Bas.
код Улпијане, непознати Statio municipii Dardanorum, Космај (IMS I 105). Приходи из
рудника се сливају у фикс, а не у патримонијум (царева приватна благајна), рударским
ревирима (tractus) руководе прокуратори (procuratores), до краја 2. или почетка 3. в.
прокуратори су царски ослобођеници (liberti), касније витезови (equites Romani), закупци:
conductores (крупни закупци) и coloni (ситни закупци), кондуктори закупљују читаве
руднике, у 2. в. се кондукторима дају само рудници гвожђа, рудници сребра само у 1. в.
Колони закупљују окна, топионице или чак терме, у рудницима раде римски грађани,
перегрини, осуђеници (damnati ad metalla), рудничке ревире штите коњичке кохорте
(cohortes equitatae): Timacum Minus (coh. II Aurelia Dardanorum), Космај (coh. II Aurelia
nova), Pincum (непозната, coh. I Aurelia nova). Административне дужности војника у
рудничким областима (Улпије Аквилин, librarius, писар легије VII Claudia у Тимочким
рудницимс, IMS III/2 31).

Религија, римска божанства, Јупитер Капитолски (Јупитер Најбољи Највећи, Iuppiter

Optimus Maximus), капитолска тријада (Јупитер, Јунона и Минерва), Дијана, Силван, Марс,
Нептун... Дијанин храм у утврђењу Timacum Minus је обновио Марко Аурелије
Квадратијан (трибун кохорте II Aurelia Dardanorum), IMS I 168 са Рудника сведочи о
обнови храма Мајке Земље (Terra Mater) за владе Септимија Севера, дарданска
божанства: Ата (Atta), Андин (Andinus), Дарданија (Dardania, персонификација
Дарданије), трачка божанства: Мундрит (Mundrytus), Збелтиурд (Zbeltiurdus, бог неба
муња и громова), Трачки коњаник или Heros, грчка божанства (најраспрострањенији је
култ Херакла (Hercules), појединачне посвете другим боговима: Хеката, Зевс,
Артемида...), источна божанства, Митра (Mithras, персијски бог), Јупитер Долихен
(Iuppiter Dolichenus (Баал из Долихе, Сирија), хришћанство (ширење хришћанства на
простору некадашње Г. Мезије у 4. в. Центри: Сингидунум, Наис, Рамезијана и Сирмијум
(мученици с краја 3. в. су св. Синерот, баштован, и св. Иринеј Сремски, 1. епископ
Сирмијума, средином 4. в. средиште аријанства у Илирику, Никејска догма, правоверје,
превладава 378.).

Питања за колоквијум из Историје Балкана у римско доба

1. Велеј Патеркул је написао Римску историју у 2 књиге.

2. Амијан Марцелин је написао Res Gestae, дело покрива време од 96. до 678. сачуване
књиге обухватају време од 353. до 378.

3. Historia Augusta је зборник царских биографија од цара Хадријана до Нумеријана.

4. Прокопијева дела: О ратовима, О грађевинама и Historiа Arcana.

5. Племена која су у предримско доба живела на простору данашње Србије су: Дарданци,
Скордисци, Трибали, Аутаријати.

6. Скордисци су били Келти, тј. Гали.

7. Први илирски рат (229–228. п.н.е.)вођен је против илирске краљице Теуте.

8. Савезници Рима у 3. македонском рату били су Дарданци.

9. Дарданаце је сломио Гај Скрибоније Курион 70-их г. 1. в. п. н. е. па је продро до Дунава.

10. Скордиске је покорио Тиберије, а Крас је покорио Мезе.

11. Провинција Илирик је основана 11. Граница на северу је била Дунав.

12. Делматско-панонски устанак је био од 6. до 9. Извори за устанак: Велеј Патеркул и

Дион Касије. Узроци устанка: трибут, самовоља чиновника, регрутација.

13. Побуњеници су у 1. г. Делматско-панонског устанка покушали да освоје главна римска

упоришта у Илирику, градове Сисцију, Салону и Сирмијум.

14. Бреуци су положили оружје 8. г. на реци Батинусу (данашња река Босна).

15. Германик је 9. освојио Ретинијум, делматско упориште близу Салоне.

16. Успон Дачана је почео у 1. в. п. н. е. под Буребистом. На западу су сезали до Алпа.

17. Домицијан је против Дачана ратовао од 85. до 89. Његова база је била у Скупима.
Дачки краљ који је ратовао против Домицијана и Хадријана је био Децебал.

18. Извори за Трајанове дачке ратове: Дион Касије Трајанов стуб и Трајанова табла.

19. Римска војска је у 1. дачком рату прешла Дунав 101. код Ледерате и Диерне и
победила Дачане у битци код Тапе.

20. Услови мира 102. са Дачанима: да Дачани предају сво оружје и ратне машине, врате
римске дезертере, да поруше утврђења, одрекну се области које је освојио Трајан, имају
исте пријатеље и непријатеље као Рим, Децебал није смео да регрутује римске војнике.

21. Између 2 дачка рата архитекта Аполодор из Дамаска је на Дунаву изградио мост који
је повезивао античке градове Понтес и Дробету.

22. Други дачки рат је вођен од 105 до 106 године. У њему је освојена Самиргемитуза.
Значај оснивања провинције Дакије: рудници (Alburnus Maior) и престанак упада варвара.

23. Писани извори за маркоманске ратове Марка Аурелија: Дион Касије, Амијан
Марцелин, Биографија Марка Аурелија.

24. За Маркоманске ратове, регрутовани су и разбојници из Далмације и Дарданије.

25. Услови мира 180. између Комода и Германа: да Германи врате римске дезертере и
заробљенике, плаћају г. трибут у житу, дају бр. војника у римску војску, смеју да тргују
само 1 месечно у присуству центуриона, нису смели да ратују против суседа.

26. Први цар са простора Србије је Трајан Деције, рођен у селу Будалија код Сирмијума.

27. Клаудије је 269. победио Готе код Ниша и добио надимак Готски.

28. Битка код Хадријанапоља је била 378. између Визигота и Царства где је погинуо цар
Валенс. О њеном току извештава Амијан Марцелин.

29. Трговачка постаја између Хуна и Византије је 447. премештена је са Дунава у Наис.

30. Царичин град или Iustinianu Primu је основао Јустинијан. Град је описао Прокопије у
делу О грађевинама.

31. Домицијан је 86. поделио Мезију на Горњу и Доњу.

32. Аурелијан је око 271. напустио провинцију Дакију због немогућности одбране.
33. У 4. в. је Г. Мезија подељена на: Mesia Prima у Виминацијуму, Dardania у Скупима,
Dacia Ripensis у Ratiaria (Арчар) и Dacia Meditterana у Сердици.

34. Г. Мезија је у време принципата била провинција конзулског ранга.

35. О бр. перегрирних заједница у Горњој Мезији сведоче Плиније и Птолемеј.

36. Урбанизација Г. Мезије почела је под династијом Флавијеваца.

37. Singidunum и Viminacium постали муниципији под Хадријаном, а колоније 239.

38. Ветеранске колоније у Г. Мезији: Скупи (под Веспазијаном или Домицијаном) и Ratria
(под Трајаном).

39. Наис је статус муниципија добио под Марком Аурелијем.

40. Сирмијум је према Плинију Старијем био средиште заједнице Амантина (civitatis
Amantinorum). Цар Доминицијан је основао ветеранску колонију.

41. Легије и логори у 2. и 3. в. у Панонији и Г. Мезији: I Adiutrix (Brigetio), II Adiutrix

(Aquincum), IV Flavia (Singidunum), VII Claudia (Viminacium), X Geminae (Vindobona) и
XIV Geminae (Carnuntum).

42. IV Scythica и V Macedonica су почетком 1. в. премештене из Македоније у Мезију, а

под Тиберијем на Дунав (сведочи Тацит у Аналима и натпис из госпођиног вира из 33/34.).

43. Timacum Minus и Космај су због рудника имали војну посаду.

44. У Наису је у време Маркоманских ратова била стационирана Дарданска кохорта.

45. Извори за римске путеве у Г. Мезији: итинерари, Појтингерова табла и Миљокази.

46. Пут кроз Ђердап је саграђен под Тиберијем, градиле су га IV Scythica и V Macedonica,
1. пут обновљен под Домицијаном, па под Трајаном 100. (сведочи Трајанова табла).

47. Рударске области у Г. Мезији: 1)долина Ибра, 2)Б. Мораве, 3)Власине, 4)околина
Наиса и 5)Timacum Космај, Рудник, Авала.

48. Рударским областима су управљали прокуратори, до краја 2. в. бирани међу царским

ослобођеницима, а касније искључиво припадници витешког сталежа.

49. Седиште намесника Г. Мезије било је у Виминацијуму.

50. Назив племена чије су перегрине заједнице посведоченеу Г. Мезији под Тиберијем:
Дарданци, Целегери, Мези и Тимочани.