Kristofer S.

Kilham
Pet
Tibetanaca
Lake i jednostavne vežbe za zdravlje, vitalnost i snagu

Prevela
Tatjana Milosavljević

Lagunа
 Naslov originala

Christopher S. Kilham
THE FIVE TIBETANS

Copyright © 1994, 2011 by Christopher S. Kilham Translation copyright

© 2018. za srpsko izdanje LAGUNA

FSC
Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projekta
odgovornog korišćenja šumskih resursa širom sveta. NC-COC-016937, NC-
CW-016937, FSC-C007782 © 1996 Forest Stewardship Council A.C.
 Pet
Tibetanaca
 Sadržaj
Predgovor
1. O Pet Tibetanaca
2. Energija, telo i um
3. Čakre
4. Kundalini
5. Disanje
6. Pet Tibetanaca
7. Kako, kada i gde da vežbate
8. Joganidra
9. Kundalini meditacija
Pet Tibetanaca — Dodatak
Izjave zahvalnosti
O autoru
 PREDGOVOR
Pet Tibetanaca imaju dubok uticaj na mene još otkako sam ih otkrio
1976. godine. Kad sam dobio mogućnost da napišem ovu knjigu, u prilici sam
da podelim s vama ono što znam o njima, kao i da vam predstavim ostale
srodne metode i koncepte joge.
Moje otkriće joge, čini se, bilo je pravi čin Božje milosti. Ne mislim da
sam dovoljno pametan da sam mogao da isplaniram ovu čudesnu avanturu
kroz koju prolazim zahvaljujući jogi i meditaciji. Uz to, sasvim sigurno znam
da ne bih umeo sam da smislim seriju joga metoda tako jednostavnih, a opet
tako snažnih kao što su Pet Tibetanaca.
Najbolji način kojeg mogu da se setim da bih izrazio svoju zahvalnost i
poštovanje jogi i onome što je učinila za mene jeste da i drugima kažem za
nju — otud je potekla ideja o knjizi. Nadam se da će vam biti zanimljiva i
podsticajna i da će podstaći vašu radoznalost i navesti da poželite da
isprobate opisane metode. Ko god bili, želim vam mnogo uspeha. Budite
blagosloveni.
 1.
O PET TIBETANACA
 PRVA ISKUSTVA S PET TIBETANACA
Godine 1976. dobio sam poziv da živim i držim predavanja o zdravlju u
Institutu za psihofiziku, duhovnom odmaralištu u oblasti Džošuinog drveta, u
Kaliforniji. Institut zauzima jednu kvadratnu milju zemljišta na pustinjskoj
visoravni, s divnim pogledom na planine San Gorgonio i San Džasinto, svega
milju daleko od ulaza u Nacionalni park Džošuino drvo, omiljeno odredište
penjača i svetskih putnika željnih avantura. Džošuino drvo je mesto
zapanjujuće lepote, divne prirode, spektakularne formacije stena i duhovne
moći. To je mesto na koje ljudi dolaze da bi se podmladili i živnuli, potražili
izgubljenu viziju i razmišljali o veličanstvenosti sveta prirode. Savršen sused
Institutu za psihofiziku.
Institut za mentalni preporod osnovao je tridesetih godina 20. veka, u
Los Anđelesu, geograf po imenu Edvin Dingl, čovek koga je dvadesetih
godina čudesni prst sudbine odveo na Tibet, gde je ostao devet meseci i učio
od visokog lame. Tokom tog kratkog vremena koje je proveo kao učenik
tibetanskog lame, Dingl je naučio niz tibetanskih joga disanja i vežbi koje će
kasnije postati suština programa duhovnih vežbi Instituta. Metode koje je
naučio i podučavao u Los Anđelesu postale su vrlo popularne. Naposletku je
Dingl angažovao Frenka Lojda Rajta da izradi projekt i pomogne izgradnju
Psihofizičkog duhovnog odmarališta. U narednim decenijama, Institut je
postao prava meka za poklonike duhovnosti iz celog sveta.
U vreme kad sam došao da živim i radim u Institutu, tamo je boravilo
mnogo manje učenika nego u danima njegove najveće popularnosti, a u
njegovim apartmanima živelo je nekoliko stanara. Stanarka Rošel bila je
čudesno životna ličnost na početku sedme decenije života, s tolikim
iskustvom koje je obuhvatalo impresivno znanje o tome ko je ko u svetu
gurua, medijuma, mudraca, mistika, vidovnjaka, avatara, svetaca i ljudi koji
su priželjkivali da postanu duhovne vođe. Savršena mešavina radoznalosti,
inteligencije, pozitivnog stava i skepticizma, i uz to više nego raspoložena za
nova iskustva, Rošel je proputovala svim glavnim i sporednim duhovnim
stazama popularnim u to vreme i znala sve tajne mantre i navodno skriveno
znanje većine njih.
Videći da sam posvećeni poklonik joge, Rošel mi je dala zanimljivu
knjižicu pod naslovom Pet obreda podmlađivanja, autora Pitera Keldera,
koja je prvi put objavljena 1939. godine. Knjiga je bila šarmantna pripovest o
otkriću pet joga vežbi koje je Kelder naučio od penzionisanog britanskog
armijskog oficira koji ih je, opet, naučio od nekih tibetanskih lama u
manastiru na Himalajima. Kako je u njoj pisalo, verovalo se da Pet obreda
podmlađivanja jačaju telo, poboljšavaju energiju, regenerišu telo i um i
zaustavljaju proces starenja.
Posle šest godina bavljenja jogom, već sam znao za veliki broj metoda.
Zaintrigiran Kelderovom pričom o njihovim vrlinama, počeo sam da
uključujem Pet obreda podmlađivanja u svoju svakodnevnu joga rutinu.
Dopadao mi se način na koji su otkriveni, romantična priča o tome kako su s
njima upoznati samo malobrojni zapadnjaci koji su imali sreću da za njih
saznaju od čoveka koji ih je naučio na Himalajima, kao i ilustracije samih
metoda. Naizgled su bili slični joga vežbama koje su mi već bile poznate, ali
su se ujedno dovoljno razlikovali da nisu ni na koji način kopirali druge vežbe
koje sam upražnjavao u toku dana.
Naročito mi je zanimljivo bilo to što su Pet obreda podmlađivanja bili
sličniji tibetanskim joga metodama koje su se primenjivale u Institutu nego
bilo koje druge metode s kojima sam se ranije susretao. Izgledalo je vrlo
verovatno da su, na osnovu opisa manastirskog i prirodnog okruženja iz
kojeg su potekli Pet obreda podmlađivanja, i oni poreklom s Tibeta. Mada mi
se nikad nije dopadao naziv „Pet obreda podmlađivanja“. Oduvek mije
zvučao pomalo banalno, kao iz stripa, i suviše je podsećao na Čarlsa Atlasa i
vreme s početka 20. veka. Zato sam počeo da ih zovem „Pet Tibetanaca".
Nakon što sam ih upražnjavao dve godine, bio sam ubeđen da su, u
najmanju ruku, neverovatni. Uprkos činjenici da su predstavljali samo
nekoliko minuta u svakodnevnom, nekoliko sati dugom režimu joga vežbi,
osećao sam da me okrepljuju. A da li su odista fontana mladosti, kako ih
Kelder ushićeno naziva u svojoj knjizi, to ostaje da se vidi. Kad navršim
osamdesetu, napisaću nastavak i sve ćete znati. Činjenica je da zaista
povećavaju snagu, energiju i oštrinu uma. Otvaraju energetski sistem
telo/um i kao da uravnotežuju energiju na način kakav nisam doživeo ni s
jednom drugom pojedinačnom jogičkom metodom ili grupom vežbi.
Godine 1978. počeo sam da podučavam polaznike svojih kurseva joge
metodi Pet Tibetanaca. Od tada, lično sam upoznao s tom metodom
najmanje nekoliko stotina ljudi, ako ne i hiljadu ili više. Uvrstio sam vežbe
1985. nazvane Ciklus podmlađivanja, u svoju knjigu o joga terapiji i ishrani
koja se zvala Preuzmite kontrolu nad svojim zdravljem (Take Charge of Your
Health). Pet Tibetanaca bili su uključeni i u moju kasniju knjigu, Unutrašnja
snaga: tajne Tibeta i Orijenta (Inner Power: Secrets from Tibet and the Orient
1988). U ovoj koju sada čitate, naći ćete sveobuhvatan pristup personalnom
upražnjavanju joge, s korišćenjem Pet Tibetanaca kao osnove. Konkretne
informacije o energetskom sistemu čoveka, čakrama i kundalini meditaciji
pružiće vam osnovu za vaše vežbanje.
Da li su Pet Tibetanaca odista tibetanskog porekla, nešto je što možda
nećemo nikad pouzdano utvrditi. Možda potiču iz Nepala ili severne Indije.
Ne znam sigurno, niti mi je to, u suštini, važno. Autor kaže da je za njih
saznao od tibetanskih lama; sem toga, ne znam ništa drugo o njihovoj
istoriji. Međutim, znam da se naziv Pet Tibetanaca ispostavio kao
prihvatljiviji od Pet obreda podmlađivanja. Video sam neke nedavno
objavljene knjige na nemačkom, francuskom i drugim jezicima, u kojima se
ove iste vežbe takođe zovu Pet Tibetanaca. Taj naziv lakše ulazi u uvo nego
Pet Katmanduanaca ili Pet Utar Pradešanaca.
Lično mislim da su ove vežbe najverovatnije tibetanskog porekla.
Međutim, ono čime bi trebalo da se pozabavimo nije poreklo Pet
Tibetanaca. Poenta je u tome da je u ovim vežbama sadržana jednostavna
joga rutina od ogromne potencijalne vrednosti za one koji su voljni da
odvoje deset minuta dnevno za vežbanje.
 MODIFIKACIJA
Moram da naglasim da sam, čim sam počeo da ih upražnjavam,
modifikovao Pet Tibetanaca na jedan veoma važan način. Onako kako su
opisane u knjizi Pitera Keldera, ove vežbe ne podrazumevaju nikakvo
specijalno disanje. Ja, pak, mislim da je to ili greška ili smišljen propust. U
svom ekstenzivnom proučavanju joga metoda još nikad nisam naišao na bilo
kakve tehnike koje obuhvataju pokret a da pritom ne obuhvataju i
prilagođeno disanje. U svim indijskim, tibetanskim i kineskim joga vežbama
koje sam ikad naučio, pokret je uvek pračen disanjem. Disanje je suštinski
aspekt joga vežbi. Palo mi je na pamet da je izostanak informacija o disanju u
Kelderovoj knjizi možda rezultat ubeđenja, uobičajenog kod okultista i
spiritualista s početka 20. veka, da neupućenima valja otkrivati samo
delimičnu istinu. Takvo stanovište uočljivo je u većini teozofskih dela iz tog
perioda, kao i u radovima Alise Bejli i drugih spiritualnih i okultnih pisaca tog
vremena. To stanovište je, u izvesnoj meri, još uvek preovlađujuće.
Opravdanje koje stoji iza iznošenja samo polovičnih istina ima veze sa
stanovištem da bi ljudi koji ne dobijaju lične instrukcije od gurua ili majstora,
kada je reč o složenijim joga metodama, mogli da se povrede. Ili da, još gore,
probiju posvećene dveri unutrašnjih krugova upućenika i potom odu — ako
tako požele — naučivši autentične tehnike i ne pokazujući onu vazalsku
pokornost koju su toliki odani sledbenici dužni da pokazuju prema guruima i
drugim samoproklamovanim majstorima. Zaključak koji iz toga sledi je
sledeći: pružiti javnosti dovoljno informacija o joga metodama da se izazove
efekat, ali rezervisati neke ključne, suštinske stvari samo za one koji su voljni
da se dušom i telom potčine guruu. Ako mene pitate, ovo je u najboljem
slučaju teška zabluda, a u najgorem, izopačena besmislica.
Smatram daje, ukoliko je metoda valjana i blagotvorna, dužnost i
obaveza svakog istinskog učitelja da svim zainteresovanima prenese puno
znanje o toj metodi. Takvo znanje ne bi trebalo uskraćivati ili udeljivati kao
nedeljni džeparac samo onim odanim sledbenicima koji se „dokažu", štaviše,
vrlo je malo opasnosti u otkrivanju i najsnažnijih metoda joge bilo kome zato
što je kod svih metoda potrebno dugotrajno i dosledno vežbanje da bi dale
dalekosežan ili trajan efekat. Čak je i onima koji se iskreno trude teško da
održavaju ustaljeni režim joga vežbi. Oni koji se ne trude iskreno ili koji
nastoje da nauče metode da bi stekli moć koju će da zloupotrebe, na kraju
se uvek razočaraju ili prestanu da vežbaju. Najveća verovatnoća jeste da će
dalje da nastave samo oni koji vežbaju zbog sebe i svog zdravlja. Prema
tome, proces prirodne selekcije je fundamentalan deo prirode joge. Stoga
recite sve ljudima. Podelite s njima sve metode i ništa ne prećutkujte. Oni
koji redovno i pažljivo vežbaju osetiće s vremenom velike blagodati. Oni
drugi će krenuti dalje i naći nešto drugo čime će ispunjavati svoje vreme i
interesovanje.
Da bih nadoknadio ono što je greškom ili namerno izostavljeno, pažljivo
sam dopunio Pet Tibetanaca prilagođenim disanjem kako bih potpuno
povećao njihovu punu snagu. Drago mi je što vidim da su i drugi autori koji
su promovisali ove vežbe u svojim knjigama sledili moj primer, uključivši
disanje tačno na način koji sam preporučio. Na osnovu dvadesetogodišnjeg
iskustva stečenog upražnjavanjem i podučavanjem joge, imam veoma dobre
razloge da verujem da su ove vežbe daleko korisnije uz prilagođeno disanje
nego bez njega.
 NAPAJANJE NA IZVORU TRADICIJE
Opsežni sistemi joge, potekli iz Indije i severnih delova Nepala i Tibeta,
stari su hiljadama godina. S vremenom, joga se raširila svetom. Danas
praktično svugde postoje kursevi joge. Upražnjavanje joge podrazumeva
fizičko vežbanje, prilagođeno disanje i meditaciju. Postoje doslovno hiljade
metoda, kada je o ovim trima kategorijama reč, za postizanje odličnog
zdravlja, briljantne oštrine uma i duhovnog ispunjenja. Među joga sistemima
ima sličnosti, ali i suštinskih razlika. Joga koju upražnjavam, na primer,
sinteza je metoda iz kundalini, tibetanske i kineske joga tradicije. Moje vežbe
su naporne i aerobne, i obuhvataju dosta prilagođenog disanja. To odgovara
mom vatrenom temperamentu. Tradicionalna hata joga, nasuprot tome,
privlači one koji su više zainteresovani za blaže vežbe koje poboljšavaju
opšte zdravstveno stanje i ublažavaju stres. Svi joga sistemi imaju svojih
prednosti.
Nijedno vežbanje nije statično, pa tako nije ni joga. Evoluira i menja se s
vremenom, u skladu s tim ko je vežba i podučava. Svako ko zađe dalje od
letimičnog uvida u jogu daće joj neki svoj pečat. Dva učitelja mogu da
primenjuju iste metode, ali će one kod jednog od njih uvek delovati životnije,
dinamičnije i bogatije. Pošto je joga u potpunosti stvar ličnog doživljaja,
nikako ne može da se razdvoji od osobe koja je praktikuje ili podučava.
Tokom milenijuma u kojima se joga razvijala, poznavaoci su otkrili neke
metode koje su snažnije ili blagotvornijeg dejstva po zdravlje od nekih
drugih. Postoji mnogo odličnih tekstova i priručnika o jogi u kojima su
opisane te metode. U sopstvenim istraživanjima mnogo sam naučio iz četiri
tradicionalna teksta o jogi: Siva Samhita, Goraksa Sataka, Hatha Yoga
Pradipika i Tibetanska joga i tajne doktrine, kako je naslov preveo lama Kazi
Dava Samdup. Mada je jezik ovih tekstova katkad nezgrapan i mada su puni
verskih i kulturnih napomena, opisa ceremonija i ikonografije koja nije
suštinski bitna za opisane metode, za iskrenog poklonika joge najčešće su
izvanredni izvori informacija. Mnoge ideje ovde iznesene prikupljene su
zapravo sa stranica tih uzvišenih dela. Najmanje nekoliko godina
upražnjavao sam i podučavao svaku od metoda ili preporuka obuhvaćenih
ovom knjigom. Drugačije ne bih mogao da jamčim za njihovu efikasnost.
Joga ne znači samo osnaživanje i prosvetljenje, već predstavlja i veliko
uživanje. Ona oživljava čula i povećava vaše poštovanje prema životu.
Ispunjava vas ako joj dozvolite. Zabavlja vas i uveseljava. Popravlja ukus
hrane. Čini seks još boljim. Pretvara disanje u veliko zadovoljstvo. Uz sve to,
joga povećava vaš smisao za humor. Ne možete marljivo da praktikujete jogu
bruseći oštricu svog uma a da pritom ne shvatite vrlo humorističku — mada
patetičnu — nezgodnu situaciju u kojoj se svi nalazimo. Otkrivamo, naime,
da smo neraskidivim lancima vezani za točak karme (onaj koji Džek Keruak
naziva „točkom mesa“), koji se stalno okreće u našem sopstvenom,
privatnom varljivom svetu, boreći se da nazremo stvarnost i dosegnemo
večni mir. Smešno je i izluđujuće teško, a ponekad i tužno. Ujedno je i jedini
izbor, a niko se ne izvuče živ.
Joga vam pomaže da dorastete izazovu življenja. Ne dozvoljava da vas
okolnosti skrše. Podjaruje vatru tela i uma i doprinosi da postanete
uravnoteženi i mudri. Vrlo je razborito da se upražnjava. U ovoj knjizi opisani
su načini na koje možete da ojačate svoje telo, poboljšate zdravlje, povećate
energiju, izoštrite koncentraciju i iskusite snagu i spokoj duboke meditacije.
Da biste shvatili ova učenja, ne morate da istrajavate u asketskoj strogosti ili
surovim pejzažima Himalaja. Dostupna su vam bez ograničenja, onako kako
bi trebalo da bude sa svim valjanim učenjima.
 2.
ENERGIJA, TELO I UM
 Ljudi su inkarnirana bića, što znači da smo bića koja žive u telu. I nismo
samo to telo, već smo nerazdvojivi od njega kad je reč o ljudskom životu.
Možda postoji drugi, vantelesni život nakon što odbacimo svoj smrtni lik.
Međutim, ljudsko biće je od krvi i mesa i to je najjednostavnija i
najsuštinskija životna činjenica.
Iz nekog suludog razloga, mnogi ljudi ne poimaju jednostavnost
inkarnacije. Ili je možda posredi to da puka nemogućnost da pobegnemo iz
zatvora tela naprosto navodi neke ljude na ozbiljno poricanje stvarnosti.
Neki „duhovni ljudi“ insistiraju na tome da je telo od malog značaja.
Umanjuju važnost tela, nazivajući ga ponekad vulgarnom barijerom
nametnutom uzvišenim interesovanjima i usredsređuju svoju pažnju na
razvoj duha sa stanovišta uma. A opet, slede taj put nastanjeni u telu. Pitam
se kakav bi im doživljaj bio da ga nemaju? Koliko znamo, sasvim je moguće
da postoje silne milijarde bestelesnih duša koje nestrpljivo čekaju na telo, s
brojevima dodeljenim kao u zubarskoj čekaonici, i čeznu da se usele u njega.
S druge strane iste iskrivljene medalje nalaze se redukcionisti, ljudi koji
tvrde da smo samo telo, ništa više od dobro sklepane gomile krvi, kože,
kostiju i dlaka. Kod redukcionista je prisutno krajnje zanemarivanje svesti,
zato što je nju nemoguće analizirati pod mikroskopom. Opet, pod
mikroskopom ne može da se analizira mnogo važnih stvari kao što su ideje,
emocije, ljubav i mudrost. Znači li to da te stvari ne postoje? Naravno da ne.
Ko smo mi da pretpostavljamo da samo posredstvom dijagnostičkih alatki
koje su izumeli ljudi možemo da saznamo šta je stvarno, a šta nije?
Nerazumno je razmišljati na takav način.
Negde na sredini između zapanjujuće gluposti ovih dveju krajnosti stoji
očigledna činjenica da smo i telo i um, nerazmrsivo isprepletani. Samo u
duhu ovog vrlo jednostavnog poimanja možemo da razmišljamo o ljudskom
energetskom sistemu. Ljudski energetski sistem je energetski supstrat
ljudskog tela/uma. To je sistem unutar sistema i nije fizički, mada je isto tako
stvaran kao naši organi, udovi i lice. Ljudski energetski sistem sličan je po
dizajnu i funkciji nervnom sistemu utoliko što teče kroz ćelo telo i ima glavne
i sporedne putanje. Glavni nervni spletovi u telu zovu se pleksusi; njihov
ekvivalent u ljudskom energetskom sistemu su čakre, centri koncentrisane
moći. Dok nervni sistem sprovodi bilione impulsa da bi održao pravilno
funkcionisanje organizma, ljudski energetski sistem je veza između
univerzalnog izvora svekolike inteligencije i ljudskog tela. Za razliku od
nervnog sistema, ljudski energetski sistem proteže se izvan granica fizičkog
tela. Aura, energetski štit koji obavija telo i koji neki ljudi mogu da vide, deo
je tog sistema.
Ljudski energetski sistem jeste energetska mreža koja prožima čitav
organizam. To je sistem koji snaži telo i energizuje i oživljava um,
obezbeđujući energetsku osnovu na kojoj se izgrađuje telo. To je mreža kroz
koju protiče celokupna životna energija.
Priznajem da ovo što sam upravo rekao za mnoge ljude predstavlja
samo fantaziju. Ako ljudski energetski sistem postoji, zašto ga onda svi ne
osećaju? Istina, međutim, glasi da svi i u svakom trenutku osećamo blagodati
mehanizma ljudskog energetskog sistema, ali su njegove aktivnosti tako
temeljito integrisane u sve aspekte našeg svakodnevnog življenja da ljudski
energetski sistem prolazi umnogome neprimećeno. To je tipično za mnoge
važne aspekte našeg bića. Na primer, većina ljudi ne doživljava svesno svoju
slezinu ili ćelijska jedra hipotalamusa. Bez obzira na to, ti delovi tela vredno
rade dvadeset četiri sata dnevno, jačajući imunitet i integrišući periferne
autonomne mehanizme. Uglavnom primećujemo samo simptome koji se
manifestuju onda kad neki deo tela počne da funkcioniše lošije ili pogrešno.
Iako je ljudski energetski sistem neprestano u pogonu, održavajući
neprestano našu povezanost s izvorom svekolikog života i inteligencije, da
bismo ga svesno osetili moramo, da tako kažem, da pojačamo voltažu. Tu u
priču ulaze joga, taiči ili neki drugi oblici meditacije. Praktikovanjem ovih
umno-telesnih disciplina, ljudski energetski sistem počinje da vrši sve jači
protok životne energije. Dok se to dešava, sve nam je lakše da osetimo
stabilno strujanje energije u sebi. S vremenom je moguće razviti protok
energije i izoštriti vlastita čula do tačke u kojoj u veoma visokom stepenu
osećamo rad svog energetskog sistema. On postaje opipljiv, čujan i vidljiv.
Ispričaću vam jedno od svojih prvih iskustava s vlastitim energetskim
sistemom. U leto 1971. bio sam znanja žedan jogi početnik. Gutao sam sve
knjige o jogi i meditaciji koje sam uspevao da nađem, vežbao joga položaje i
svakodnevno meditirao najmanje dva puta na dan. Svako veče, pre odlaska
na spavanje, vežbao sam nad jogu, metodu koja je detaljno opisana u
odeljku o meditaciji (9. poglavlje) ove knjige. Nad joga podrazumeva
osluškivanje zvučnog strujanja, čujnog strujanja energije koja teče kroz ćelo
telo i koja obično može da se čuje osluškivanjem dela glave blizu desnog uva.
Moja rutina je, u suštini, bila svake večeri ista. Legao bih u krevet, na leđa,
savršeno pravog tela, i pažljivo osluškivao zvuk. Posle oko pola sata
vežbanja, okrenuo bih se i zaspao.
Jedne večeri, međutim, legao sam u krevet kao i obično i počeo da
osluškujem zvučno strujanje. U početku mi ništa nije delovalo neobično ili
drugačije. Ali, kad je zvuk počeo ravnomerno da se pojačava, poput
simfonije koja se čuje kao nejasan zvuk jednog instrumenta u daljini, ali kako
se približavate, zvuci pojedinih instrumenata postaju sve glasniji i
prepoznatljiviji. Umesto tihog brujanja ili zujanja, čuo sam na desetine
zvukova, a svaki od njih bivao je svakog trenutka sve glasniji i razgovetniji.
Kako su se jačina i jasnoća zvučne struje ravnomerno pojačavali, počinjao
sam da osećam blago brujanje kroz ćelo telo, kao da su se sve moje
molekule probudile iz čvrstog sna i počele da igraju. S jačanjem zvuka, osećaj
vibriranja u mom telu se takođe pojačavao.
Posle nekoliko minuta ovog stalnog pojačavanja zvuka i osećanja, sve se
dramatično intenziviralo. Najednom je zvučna struja zagrmela od mojih
stopala naviše prema glavi, gromoglasno, kao da voz tutnji kroz moju
spavaću sobu. Senzacije u mom telu kretale su se od blagog brujanja do
osećanja intenzivnih vibracija; moje ćelije su divljale od energije. Središtem
moje kičme potekla je snažna struja. Kao da sam bio šuplja cev kroz koju je
jurila bujica koncentrisane energije. Gromoglasni zvuci i snažne senzacije bili
su praćeni zadivljujućim blescima živih boja koje su praštale kroz moje telo.
Briljantne eksplozije zlatne, žute, crvene, plave, purpurne i srebrne boje
letele su naviše kroz moje telo, savršeno vidljive mom unutrašnjem vidu. Kao
da se u meni odvijala najbučnija proslava kineske Nove godine od postanka
sveta, puna spektakularnog vatrometa.
Posle nekoliko meteorskih minuta, zvuk, osećaj, svetio i boje počeli su
da se smiruju. Osećao sam se razdragano, ekstatično, neverovatno živ.
Bilo je to moje upoznavanje s ljudskim energetskim sistemom, moj prvi
samostalan susret s kundalini energijom i prvi put da sam uspeo da
pristupim toj energiji kroz jogu. Moram da napomenem da taj događaj nije
imao veze ni sa kakvim hemijskim sredstvima, kao i da veoma dug period pre
tog događaja nisam koristio nikakve halucinogene supstance. Sve što se
dogodilo bilo je rezultat isključivo upornog upražnjavanja joge.
 Ovu priču nisam vam ispričao da bih vas impresionirao, već da bih vam
objasnio da kad kažem da možete da se upoznate s vlastitim energetskim
sistemom na opipljiv, čujan i vidljiv način, ne mislim na razvodnjena,
bledunjava iskustva. Ljudski energetski sistem je neistražena oblast
nemerljivih dimenzija, pejzaž koji kipti od sirove snage, zvuka i svetlosti. To
je delokrug mistika i jogija. To je uzbudljivo, zanimljivo i povremeno
zastrašujuće putovanje. Uz praktikovanje joge, ne samo da možete da
doživite neverovatna iskustva koja su dostupna samo upotrebom snažnih
psihodeličnih droga, već možete i da naučite da razvijete određenu meru
svesne kontrole nad energijom koja protiče kroz vas. Vredi pokušati.
Razmislite o tome koliko vam stvari izgledaju nedostižno sve dok se ne
potrudite oko njih. Na primer, neko ko ne trči verovatno smatra
zastrašujućom i samu pomisao na džoging od jedne milje. Ali, uz trening,
posle nekog vremena, ista osoba će zateći sebe kako s relativnom lakoćom
glatko pretrčava pet milja. Uz vežbu, nedostižno često postaje dostižno. Isto
je i s čitanjem nota. U početku, muzika zapisana na notnom papiru može da
izgleda kao nerazumljivi niz čudnih simbola. Međutim, ako se upoznate s tim
simbolima, naposletku možete da „čujete“ muziku s papira. Ili, razmislite o
meditaciji. U početku, meditacija ume da bude frustrirajuće iskustvo tokom
kojeg imate osećaj da vam u umu zuji roj pčela. Spokoj je misaona imenica.
Kasnije, međutim, možete da naučite da se smirite kroz proces razmišljanja,
a meditacija postaje zaranjanje u bistro, providno jezero čistog uma.
Potrebna je vežba.
Ljudski energetski sistem radi u dva pravca. Sjedne strane, to je sistem
kroz koji nas životna energija i inteligencija nadahnjuju i krepe. S druge
strane, to je put do beskrajnih dimenzija energije i inteligencije koje daleko
premašuju naše telesne potrebe i intelektualnu moć poimanja, neka vrsta
autoputa ka beskonačnosti. U ljudskom energetskom sistemu možete da se
poigravate, upoznajući se s njim do te mere da možete da zaronite svoj um i
čula u struju energije koja njime protiče. S vremenom, možete postati vešti u
praćenju te struje dalje od tela/uma. Volim da kažem da je to „surfovanje
strujom“. Kojim god ga imenom nazvali, to je ono čime su se kroz istoriju
bavili mudraci, jogiji i mistici.
Ako samo čitate i razgovarate o ljudskom energetskom sistemu, on će
za vas ostati samo efemerna apstrakcija. Međutim, praktikovanjem metoda
opisanih u ovoj knjizi, ljudski energetski sistem može da postane za vas
stvaran kroz lično iskustvo. Tada ćete imati priliku da istražite širinu i dubinu
inteligentne životne sile koja teče u vama.
 3.
ČAKRE
 Kao što je rečeno u prethodnom poglavlju, neodvojivi deo ljudskog
energetskog sistema su čakre, koncentrisani vrtlozi energije. Iako u telu/umu
ima mnogo različitih mesta na kojima postoji koncentrisana energija, kao što
su razne akupunkturne tačke, sedam čakri su primarni energetski centri,
glavni lanci prenošenja energije do ostatka ljudskog energetskog sistema.
Locirane su duž kičmenog stuba, a svaka čakra je povezana s određenim
organima, žlezdama i nervnim spletovima. Takođe, svaka čakra povezana je i
s određenim stanjima svesti.
Sedam čakri funkcioniše skladno, baš kao organi, žlezde, nervi i ostali
sistemi u organizmu. Jednako kao ovi fizički aspekti, čakre mogu da budu
slabe ili jake, uravnotežene ili neuravnotežene. Kao što masaža može da
smiri bolan mišić i odgovarajući hranljivi sastojak da podstakne pravilno
funkcionisanje žlezde, tako na čakre utiču snažne metode poput Pet
Tibetanaca. Svrha praktikovanja Pet Tibetanaca jeste uticaj na čakre, kako bi
mogle da funkcionišu u uslovima maksimalne aktivnosti i kondicije, u
međusobnoj ravnoteži i harmoniji. A zbog čega bi trebalo da težimo ka
vrhunskom funkcionisanju čakri? Kad ljudski energetski sistem dobro radi,
telo i um su zdravi, vitalni i uravnoteženi. Negovanje čakri nije zalaženje u
nekakav efemerni domen nejasnog, mističnog, opskurnog rituala.
Funkcionisanje čakri utiče na sve aspekte naše ličnosti i našeg doživljaja
života.
 TRI PRIMARNE ENERGETSKE PUTANJE
Sedam čakri leže duž kičmenog stuba, a povezane su trima glavnim
energetskim putanjama poznatim pod nazivima ida, pingala i sushumna.
Mada obično izbegavam nazive na sanskritu zato što gotovo niko ne vlada
tim drevnim jezikom, ovo su jedini nazivi koje znam za ove tri putanje, pa
neka ostanu na sanskritu. Kanali teku od osnove kičme do potiljka, prenoseći
energiju od jedne čakre do druge. Sushumna, centralni kanal, jeste
energetski pandan kičmenoj moždini i glavni kanal protoka energije u
ljudskom energetskom sistemu. Sushumna je primarna putanja kojom se
energija kreće od osnove kičme do potiljka. Kroz sushumnu prolazi kundalini
energija, prosvetljujući telo i um. (O kundalini energiji biće više reči u
narednom poglavlju.)
 Sushumna i druga dva primarna kanala, ida i pingala, nastaju u osnovi
kičme, koja je lokacija prve čakre. Ida teče naviše levom stranom centralnog
kanala; pingala se uspinje desnom stranom. Ova dva kanala kreću se naviše,
preplićući se u svakoj čakri. Njihovi fizički pandani su ganglionski nervni lanci
koji teku duž kičmene moždine. Ida je povezana s levom, a pingala s desnom
nozdrvom. Smatra se da je ida po prirodi lunama, dok je pingala solarna.
Zanimljivo je napomenuti da je kaducej (caduceus, Merkurov štap), simbol
lekara, zapravo predstava triju glavnih energetskih putanja.
Prikazan kao štap oko kojeg se uvijaju dve zmije, s parom krila na vrhu,
kaducej simbolizuje uzdizanje svesti od nižih prema višim čakrama. Krila
kaduceja predstavljaju dvostrano treće oko, oko mudrosti ili oko otkrovenja.
Pet Tibetanaca doprinose uravnoteženju lunarne i solarne sile ide i
pingale, a pomažu i u usmeravanju stabilnog, koncentrisanog protoka
energije kroz sushumnu, centralni kanal. Svaka vežba fizički stimuliše
različite nervne spletove i žlezde koje leže duž kičmene putanje, kao i samu
kičmu i ganglijske nervne lance. Pojačana energetska aktivnost u kičmenim
nervima i primarnim energetskim putanjama rezultat je fizičkog pritiska i
stimulacije nerava do kojih dolazi tokom vežbanja Pet Tibetanaca. S
vremenom, u telu/umu nagomilava se energetski naboj. Ne samo da
vežbanje Pet Tibetanaca postaje lakše, već se i energetski efekat koji ove
vežbe proizvode uveliko pojačava. Protok energije kroz centralni kanal odvija
se lakše, blagodareći postepenoj eliminaciji prepreka. U tom procesu, fizičko
zdravlje i vitalnost se poboljšavaju, um se osnažuje, a osoba sa sve većom
lakoćom uspeva da zađe u visoke stadijume meditacije.
 SEDAM ČAKRI
PRVA ČAKRA

Prva čakra locirana je u osnovi kičme, na perineumu (međici), tački

između anusa i polnih organa. Energija koja teče kroz ovaj centar je
zgusnuta, vitalna i moćna. Ova čakra povezana je s najosnovnijim aspektima
ljudskog opstanka. Opstanak je nagon utisnut u naš genetski sklop, koren
naše svesti. Najstariji deo ljudskog mozga, unutrašnji reptilski mozak,
funkcioniše uglavnom podržavajući opstanak. Prva čakra utiče na sistem na
isti način kao reptilski mozak. Baš kao što je prva čakra u korenu kičme, tako
je uticaj prve čakre u korenu celokupne svesti.
Primarne funkcije prve čakre: opstanak, snaga, podsticanje vitalne
životne energije, eliminacija.
Organi povezani s njom: debelo crevo i rektum.
Žlezde povezane s njom: nadbubrežna žlezda.
Glavni nervni centri povezani s njom: kokcigijalni i sakralni splet.
Sanskritski naziv: muladhara.
DRUGA ČAKRA
Locirana na delu kičme u blizini reproduktivnih organa, druga čakra je
suštinski povezana s kreativnošću. Kreativnost se ispoljava na mnogo načina
i u osnovi je mnogih aktivnosti. Budući da je začeće najosnovniji čin ljudske
aktivnosti, druga čakra je centar seksualne energije, začeća i obnavljanja.
Seksualna energija nalazi se u osnovi svakog čina individualnog izražavanja.
To je kreativna snaga čiji se uticaj proteže mnogo dalje od seksualne
aktivnosti, obuhvatajući i misli, osećanja, ponašanje, oblačenje. Seksualna
energija prožima umetnost, muziku, modu, pa čak i arhitekturu i
automobilski dizajn. Ona je sveprožimajuća sila.
Seksualni orgazam je istovremeno doživljaj biološkog zadovoljenja i
transcendentalno iskustvo. Za njim se i teži u tako velikoj meri upravo zato
što posle orgazma osoba doživljava, koliko god kratko, osećanje
bezvremenosti. Isti taj bezvremeni zanos uobičajen je za mistična stanja i
fundamentalan za uspešne šamanske rituale. Druga čakra je izuzetno aktivan
centar čija energija prožima praktično sve što radimo. Fundamentalna je za
bazičnu kreativnost i višu ekstazu.
Primarne funkcije druge čakre: kreativnost, začeće, seksualna funkcija,
podsticanje vitalnosti.
Organi povezani s njom: debelo crevo, bešika, bubrezi i reproduktivni
organi.
Žlezde povezane s njom: reproduktivne žlezde.
Glavni nervni centri povezani s njom: prostatni splet (muškarci) i
uterovaginalni splet (žene).
Sanskritski naziv: svadhisthana.
TREĆA ČAKRA
Treća čakra, locirana na solarnom pleksusu, središte je individualnosti
osobe. Individualizacija svesti predstavlja razvoj dalje od osnovnog opstanka
i nastavljanja vrste, do osećanja sebe kao jedinstvenog bića. Treća čakra je
vrtlog za individualizovanje svesti. Ona je središte lične snage i ishodište
volje. Treća čakra generiše poriv u pravcu samopotvrđivanja, definisanja
sopstvene ličnosti i individualne snage, pripremajući nas za suočavanje s
izazovima življenja u svetu. Ovaj centar može da bude enormno snažan, a
povezan je s ličnom harizmom.
Primarne funkcije treće čakre: volja, lična snaga, varenje i asimilovanje
hranljivih sastojaka.
Organi povezani s njom: jetra, slezina, želudac i tanko crevo.
Žlezde povezane s njom: pankreas.
Glavni nervni centri povezani s njom: solarni pleksus.
Sanskritski naziv: manipura.
ČETVRTA ČAKRA
Četvrta čakra leži na tački kičme koja se nalazi nasuprot grudne kosti
(sternuma) i smatra se žarišnom tačkom ljubavi i saosećanja u ljudskom
energetskom sistemu. Upravo u četvrtoj čakri, ljudska svest prevazilazi
egocentričnost i prelazi u proširenu svest o povezanosti s ostatkom sveta.
Ležeći na sredini između tri donje i tri gornje čakre, četvrta čakra označava
tačku svesnog prelaska iz niže u višu svest.
Energija koja teče iz ovog centra usmerena je dalje od ličnog opstanka,
ka obzirnosti prema ostalima. Da bi dobila pristup višim funkcijama
kreativnosti i svesti, osoba mora svesno da „prođe“ kroz četvrtu čakru.
Primarne funkcije četvrte čakre: ljubav, saosećanje, imunitet, srce, pluća
i bronhijalne funkcije.
Organi povezani s njom: srce i pluća.
Žlezde povezane s njom: timus (grudna žlezda).
Glavni nervni centri povezani s njom: srčani splet.
Sanskritski naziv: anahata.
PETA ČAKRA
Peta čakra smeštena je na kičmi, direktno iza sredine grla. Kroz ovu
čakru protiču energije namenjene višim funkcijama komunikacije,
kreativnosti i ličnog izražavanja. Snaga ove čakre najuočljivija je u aktivnosti
govora koji je, vrlo moguće, najuticajniji od svih vidova ljudskog ponašanja.
Kad je ova čakra dobro razvijena, osoba može da govori s ogromnom
snagom i ubedljivošću. Sve kreativne aktivnosti podrazumevaju proces kojim
izražavamo nešto iz dubine duše. Kad je peta čakra jaka, takvo izražavanje
može da bude dramatično, snažno i duboko dirljivo. Ova čakra je toliko
moćna da njena snaga može da bude opčinjavajuća.
Primarne funkcije pete čakre: viša kreativnost i komunikacija.
Organi povezani s njom: glasne žice.
Žlezde povezane s njom: tireoidna (štitna) žlezda.
Glavni nervni centri povezani s njom: faringealni splet.
Sanskritski naziv: visuddha.
ŠESTA ČAKRA
Šesta čakra smeštena je direktno iza korena nosa, između obrva i
usmerena unutra, prema središtu glave. Poznata i kao treće oko ili oko
mudrosti, ova čakra je lokacija više inteligencije i supranormalnog vida.
Treće oko jeste središte spoznaje, unutrašnjeg vida usmeravanog mudrošću i
dubokim razumevanjem suptilnih sila koje su na delu u bilo kojoj situaciji.
Kad je treće oko „otvoreno", osoba može jasno da sagleda prošlost,
sadašnjost i budućnost. Osobe s ovim izuzetnim vidom pripadaju onoj
nekolicini istinskih vidovnjaka. Viša inteligencija povezana sa šestom čakrom
je ekspanzivna i osetljiva. Otvoreno treće oko omogućava osobi da lako
postiže željene ishode koji su pozitivni i stvaralački.
Primarne funkcije šeste čakre: viša inteligencija, vidovitost, spoznaja,
rafinisan sluh.
Organi povezani s njom: mozak.
Žlezde povezane s njom: pituitarna žlezda (hipofiza).
Glavni nervni centri povezani s njom: kavernozni splet.
Sanskritski naziv: ajna.
SEDMA ČAKRA
Smeštena na potiljku, sedma čakra je središte kosmičke svesti, stanja
apsolutne budnosti i integracije s primarnom kreativnom silom univerzuma.
Ona je bezuslovno stanje totalnog ispunjenja, otelovljenje potpune slobode,
mudrosti, energije, spoznaje i radosti. Posle buđenja sedme čakre, osoba
otkriva da je kosmička svest prirodno ljudsko stanje. Takvo buđenje obično
je proizvod intenzivnog pročišćavanja, unutrašnjeg usavršavanja i duhovnog
rada; međutim, budući da kosmička svest ili prosvetljenje ne mogu da se
spoznaju na intelektualnom nivou, ne može se reći da postoje samo
propisani načini za postizanje tog stanja. Istina glasi da je stvarno
prosvetljenje izvan delokruga intelektualne misli. Ono može da se spozna
samo neposrednim iskustvom.
Primarne funkcije sedme čakre: kosmička svest.
Organi povezani s njom: mozak.
Žlezde povezane s njom: pinealna žlezda (epifiza).
Glavni nervni centri povezani s njom: kavernozni splet.
Sanskritski naziv: sahasrara.
 PSIHOLOGIJA ČAKRI
Čakre postoje unutar ljudskog energetskog sistema, stvarajući u svakom
pojedincu jedinstvenu ravnotežu širokog dijapazona uticaja, od nagona za
preživljavanjem do krajnje proširene svesti. Čakre, prema tome, mogu da se
koriste i kao model za razmišljanje o vlastitom umu. Razmišljanjem o prirodi
sopstvenih misli, sklonosti, percepciji, čežnji i postupcima, možemo precizno
da utvrdimo koje su čakre dominantne u nama. Takođe, možemo da
odredimo načine na koje bismo mogli da se razvijamo potpunije izražavajući
latentne sile koje nosimo u sebi.
Na primer, osoba obuzeta ličnom ambicijom, koja koristi svaku priliku
da napreduje zarad ličnog bogaćenja, pri tom se obazirući na malo šta drugo,
pod jakim je uticajem treće čakre. Snažna treća čakra nije nešto loše. Činiti
sebi je dobro i važno. Međutim, ume da bude strahovito ograničavajuća
ukoliko nema drugih snažnih uticaja. Za takvu osobu, činjenje usluga
drugima je odličan način ostvarivanja uravnoteženijeg mentaliteta i uticaja
čakri. Nema ničeg mističnog ili ezoteričnog u vezi s tim. Ako ste obuzeti
sobom, tada je činjenje za druge način da prevaspitate svoju pažnju i
energiju. Nasuprot tome, osoba koja veliki deo sebe posvećuje dobrobiti
drugih vrlo verovatno je „tip“ četvrte čakre, ona osoba koja daje i koja voli
ljude.
Osoba kojom dominira uticaj donjih čakri može istovremeno da prima i
uticaj viših centara. Postoji mnogo gurua i mudraca gladnih moći koji imaju
paranormalnu percepciju i okultne sposobnosti koje ukazuju na određenu
aktivnost četvrte čakre, ali koji, u suštini, postupaju iz niskih čakri i svoje
moći koriste da bi varali, obmanjivali i dominirali drugima. Nemojte se
prevariti: to što neko istinski poseduje psihičke sposobnosti ne mora da
znači da je reč o osobi koja je suštinski integrisana i deluje iz višeg nivoa
čakri. Važno je da se ne nađete obuzeti strahom kad neko pokaže psihičke
sposobnosti. Imajte na umu ćelu njegovu ličnost. Ili, kako kaže zen izreka:
„Pogledaj očigledno." Ako je osoba sa psihičkim sposobnostima istovremeno
draga, ljubazna, širokogruda i spremna da pomaže drugima ne razmišljajući
o ličnoj koristi, tada je moguće daje zaista dobro integrisana. Odvojite
vremena da to utvrdite. Nemojte misliti daje neko dobro integrisan ili
zainteresovan za vašu dobrobit samo zato što nosi turban, govori s
egzotičnim akcentom i sipa mantre čim začuje šuškanje novčanica. Trgovaca
duhovnošću ima koliko hoćete.
Psihologija čakri je dragoceno sredstvo za bolje razumevanje samog
sebe. Ukoliko možemo iskreno da procenimo uticaje u sebi, tada možemo i
da uradimo nešto u onim oblastima gde određeni uticaji nedostaju ili smo ih
svesno modifikovali u toj meri da rade na našu štetu. Ako se satirete od
posla za dobrobit drugih (tip četvrte čakre) do te mere da dovodite sebe u
veliku opasnost potpunim zanemarivanjem vlastitih potreba, tada je možda
potrebno da radite na svom nagonu za preživljavanjem. Najzad, ako istinski
želite da budete od što veće pomoći drugima, morate da budete živi i zdravi.
U suprotnom, vaša dobrotvorna misija biće kratkog veka. Ako, pak, želite da
živite uravnoteženim životom, ali nalazite da ste toliko željni seksa (vrlo
snažan uticaj druge čakre) da najveći deo vremena provodite u nastojanju da
utolite nezajažljivu seksualnu glad, možda je potrebno da vežbate
prevazilaženje udovoljavanja sebi tako što ćete se prihvatiti nekog društveno
korisnog rada. Neki ljudi, koje katkad nazivaju „blaženim lujkama“, izgubljeni
su u sopstvenom malom eteričnom svetu (verovatno je posredi dominacija
trećeg oka) i nedostaje im bilo kakav osećaj za stvarnost. Fizički rad je vrlo
koristan za ovu vrstu neuravnoteženosti čakri, isto kao i zahtevan
intelektualni rad.
Uputstva za čakra meditaciju u 9. poglavlju od velike su koristi u
uravnotežavanju energije čakri. Međutim, sama meditacija nije dovoljna.
Pored nje, od velike pomoći je samoanaliza, a preduzimanje akcije je od
kritične važnosti. Ako, na primer, želite da budete manje zaneseni i u
oblacima, tada čakra meditiranja može da bude od pomoći. Ali, tu meditaciju
je potrebno dopuniti konkretnim fizičkim i psihičkim aktivnostima koje
predstavljaju izazov za vas i iziskuju vašu punu psihičku pažnju i fizičko
angažovanje. Ukoliko ste preterano obuzeti sobom i hiperambiciozni, a
priželjkujete da budete više okrenuti drugima, tada meditacija može da
pomogne. Međutim, svesno angažovanje u nekom poslu koji je od koristi
drugima pomoći će vam da napravite značajne promene. Drugim rečima,
čakra meditiranja nije neki mistični lek koji će na brzinu i privremeno dovesti
u red vašu ličnu neravnotežu. Ona zaista pomaže, udružena s mnogo
kritičkog samopreispitivanja i akcije.
Varijacije neravnoteže čakri su beskrajne, a svako je neuravnotežen na
neki način. Uticaji čakri prožimaju čitavo telo i um i mogu da budu
preovlađujući zato što deluju na svim nivoima naše ličnosti. Često je
potreban veliki napor da bismo ostvarili veću ravnotežu, štaviše, izuzetno je
teško iskreno proceniti sebe zato što smo mi kao ljudi obdareni
neverovatnom moći samozavaravanja. Stoga je zadatak stvaranja ravnoteže
retko kad jednostavan. To je napor koji iziskuje snagu karaktera, ogromnu
vitalnost, veru u višu svest i onu vrstu jasnoće uma koja dolazi s redovnom
meditacijom. Bez obzira na sve, istraživanje čakri, udruženo sa što iskrenijim
samoprocenjivanjem, može da bude prosvetljujući korak na putu ka ličnoj
ravnoteži i harmoniji.
 4.
KUNDALINI
 U celokupnoj oblasti joge ništa nije u toj meri pogrešno shvaćeno,
priželjkivano, klevetano, raženo, obožavano, smatrano opasnim i pogrešno
predstavljano kao kundalini, ta praiskonska energija koja nas oživljava i koja
je, kako kaže Gopi Krišna, „temelj svakog genija".
Ljudski energetski sistem je strujno kolo kojim protiče energija u nama.
Ta energija ima svakojake nazive, među kojima su či, ki, bioenergija i sila.
Terminologija varira u zavisnosti od kulture, tradicije, porekla učitelja i
jezika, ali energetska sila ostaje ista. Odabrao sam da životnu energiju zovem
kundalini jer jogičko tumačenje ove sile deluje preciznije i kompletnije od
svih ostalih koja sam pronašao.
Reč kundalini pobuđuje radoznalost, strah i podozrivost. Uglavnom je
pogrešno shvaćena jer senzacionalistička literatura prikazuje najvarljivije i
najčudnovatije aspekte ove sile, istovremeno minimizujući bezazlene
osnovne stvari. Kundalini je primarna životna sila u nama, primarna
evolutivna sila, delić Apsolutnog koji postoji u ljudskom telu. Kundalini se
ponekad naziva snagom zmije i prikazuje kao zmija sklupčana u osnovi
kičme.
U stvari, kundalini je sila u ljudskom mozgu koja aktivira čakre; tipično
se oseća u osnovi kičme, u prvoj čakri. Siva Samhita opisuje to kad šiva kaže:
„Od osnova ili korena nepca, sushumna se širi naniže, sve dok ne dosegne
Muladharu (prvu čakru) i međicu...“ (stih 121) i potom u stihu 124: „U toj
jami sushumne obitava njena unutrašnja sila, kundalini.“ Kundalini nije
mistična zmija; to je primarna psihobiološka sila. Kundalini je energija koja
oživljava, oživotvoruje i motiviše telo i um.
Kundalini je uvek aktivan. Snabdeva gorivom celokupan ljudski
energetski sistem, izazivajući kontinuirano cirkulisanje životne energije u
nama. Kod većine ljudi, stepen aktivnosti kundalinija je minimalan, mada je
ta aktivnost u izvesnoj meri uvek u toku. Kad poredimo kundalini s tekućom
vodom, većina ljudi u sebi ima malu baštensku prskalicu podešenu na slab
protok, dok je puna snaga kundalinija jednaka neizmernoj snazi Nijagarinih
vodopada. Pun potencijal kundalinija je ogroman, nezamisliv.
Praktikovanje joge jača kanale ljudskog energetskog sistema i priprema
telo za pojačan protok kundalinija. Meditacija podstiče veću aktivnost
kundalinija, povećavajući intenzitet ove sile. Budući da su telo i kanali za
energiju putem joga vežbi bolje pripremljeni, osoba može da podnese više
kundalini aktivnosti. Sto se um više usredsređuje i koncentriše svoju pažnju,
pokreće se veća količina energije. To je, ukratko, mehanizam delovanja
kundalinija.
Pobuđivanje kundalini energije može da se desi na mnogo načina. Do
toga može da dođe polako, s vremenom, gotovo neprimetno, uz stabilno ali
postepeno povećanje energije i mentalne budnosti. Ili može da se dešava u
fazama za vreme kojih možete da doživljavate pojave kao što su senzacije
toplih energetskih strujanja koja se penju uz kičmu. Te senzacije su relativno
česte kod ljudi koji upražnjavaju jogu i meditaciju. Međutim, kundalini može
da naraste iznenada i bez upozorenja, a njegov intenzitet može da bude
onesposobljavajući. Kundalini energija može da prasne naviše kroz kičmu
kao munja intenzivne toplote, eksplozijama otvarajući čakre kao što dinamit
raznosi blato nagomilano na ulazu u pećinu. Takva iskustva umeju da budu
zastrašujuća i dezorijentišuća i odgovorna su za senzacionalne i zloslutne
priče koje kolaju o kundaliniju.
Ako praktikujete jogu i meditirate s koncentracijom, bićete relativno
dobro pripremljeni da prihvatite pojačanje protoka kundalinija u sebi. Kažem
relativno dobro pripremljeni jer ne možete da budete sasvim pripremljeni da
primite nešto tako značajno kao što je snaga kundalinija, koja ume da
iznenadi i preplavi čak i najjače i potpuno obučene ljude. Jedino što možete
da učinite dok se kundalini snažno kreće kroz vas jeste da se predate
doživljaju. Nemojte se boriti protiv njega. Kundalini je jači od bilo čega s čim
ste se ikad sreli.
Pobuđivanje kundalinija je višeslojan proces. Drugim recima, vi možete
da postavite sebi kao cilj potpunije buđenje kundalini energije, ali ne možete
da upravljate svim aspektima načina i trenutka kada će se to dogoditi. Kao
primarna psihobiološka sila, kundalini je nešto što su svi iskusili, obično
tokom trenutaka iznenadne inspiracije ili orgazma. Doživljaj propadanja kroz
prostor, gubitka kontrole i osećanja talasa ekstaze u orgazmu jeste
seksualno kundalini iskustvo. U trenucima dubokog sanjarenja, kad svet
deluje naročito veličanstven i bogat, na delu je kundalini.
Trenirajući, možete da povećate svoj kapacitet za protok kundalinija i
podstaknete generisanje većih količina te sile u sebi. To možete bezbedno da
ostvarite kroz vežbanje Pet Tibetanaca i tehnike meditacije u 9. poglavlju.
Čakre i putanje primarne energije po stajaće sve više aktivne i vitalne,
otvarajući se svakog dana pomalo dok kroz vas cirkuliše povećana kundalini
energija. Potreba za praktikovanjem joge ili meditiranjem potiče od
kundalinija. Upravo ta sila je ono što nas tera napred, podstičući nas da se
zaokupljamo interesovanjima koja pročišćavaju telo i okrepljuju um.
Pojačanjem protoka kundalinija dolazi do mnogih promena. Osećate se jači i
budniji, a čula su vam izoštrenija. Ustanovio sam da su mi čula oštrija sad
nego kad sam bio mlađi. Čula su povezana s čakrama, a kad je kundalini u
telu jači, sve se intenzivira. Hrana postaje bogatija ukusima, delikatne arome
lakše se namirišu, boje deluju življe, dodir postaje osetljiv, muzika ima
akustičniju dimenziju i tome slično. Svet postaje vitalnije i senzualnije mesto.
Uz jači protok kundalinija, povećava se i nivo vaše osnovne energije.
Nekim ljudima je u početku, kad tek počnu da se bave jogom, potrebno više
odmora nego obično zato što prolaze kroz velike fizičke i energetske
promene. Na kraju će svakog dana biti potrebno sve manje odmora.
Ustanovićete da ste aktivniji i jače stimulisani, da manje spavate i imate
konstantniji nivo energije u toku dana. Ustanovićete da ste u stanju da se
duže vreme posvećujete zahtevnim psihičkim zadacima a da se pritom
manje zamarate. Uz to, možda ćete otkriti da možete da dodelite sebi više
energije onda kad vam je zaista potrebna.
S pojačanjem protoka kundalinija menja se i obrazac sna. Pored
verovatno smanjene potrebe za snom, vaši snovi mogu da postanu
neuobičajeno živi ili čak proročki. Redovna meditacija može da vas otvori za
doživljaj lucidnog sna, stanja u kojem ste tokom spavanja svesni da je ono
što se odvija zapravo san.
Postoje neka klasična somatska iskustva koja često prate kretanje
kundalinija, od kojih je najčešći osećaj topline u osnovi kičme. Taj osećaj ume
da bude vrlo prijatan; povremeno može da vam se čini kao da sedite na
nečemu veoma toplom. Taj doživljaj često ume da bude praćen izuzetno
snažnom seksualnom željom.
Kad sam tek počinjao da praktikujem kundalini, često sam doživljavao
vibriranje kičme. Neko vreme, kad god bih seo da meditiram, moja kičma
podrhtavala bi blago ali brzo, kao da je vibrator. To nije bilo posledica
zamora ili naprezanja mišića i dešavalo se samo za vreme meditacije.
Naposletku je sasvim prestalo.
Jedno od najuzbudljivijih kundalini iskustava jeste kad se kičmom naglo
popne iznenadan talas energije, često praćen osećajem toplote, a
povremeno i živim bojama. To liči na nekakav unutrašnji lajt šou. Osoba
obično oseća radost, ekspanziju i staloženost, što je sve skupa predivno. Kad
se to desi, trenutak je da usredsredite pažnju, meditirate i izvučete od
situacije više od pukog prolaznog doživljaja. Na taj način, možda ćete uspeti
da mentalno zađete u kundalini moć na način koji će da proizvede trajne
efekte u smislu da se osećate bistre glave, oštroumni, snažni i oduševljeni
životom. Iako je većina kundalini doživljaja kratkog veka, ponekad umeju i da
potraju. Jednom sam doživeo šestonedeljni period pojačane kundalini
aktivnosti. Tokom tog perioda jeo sam umereno, spavao vrlo malo, mnogo
se bavio jogom, mnogo meditirao i nalazio se u stanju neprestane ekstaze.
U svojoj knjizi Doživljaj kundalinija (The Kundalini Experience), dr Li
Sanela kaže: „Kundalini proces, poput duboke meditacije, uskomešava
naslage nesvesnog i suočava osobu upravo s onim psihičkim materijalom koji
ona najmanje želi da istražuje." Zamisao da će pobuđivanje kundalinija
uzburkati mentalni mulj je tačna. Upražnjavajući kundalini meditaciju,
možda ćete ustanoviti da vam u um dolaze nimalo prijatne stvari. Kad se to
desi, nastojte da se ne vezujete za stvari koje se javljaju. Umesto toga,
pustite da energija u vama ravnomerno narasta dok neprijatne misli,
osećanja i senzacije odlaze kao nošeni vetrom. To je ono što hinduisti
nazivaju spaljivanjem stare karme, nagomilanog psihičkog taloga koji ste
možda vukli naokolo sa sobom tokom mnogo života. Nema načina da
prođete kroz istinsko buđenje kundalinija bez prelaženja kroz mentalnu
močvaru. To je zato što svi imamo strahove, izopačenosti, perverzije i
duboko zakopana složena psihička pitanja s kojima jednom moramo da
izađemo na kraj. Kundalini uskomešava te stvari zato što je on izraz čiste
svesti i energije. To je kao kad osvetlite mračnu pećinu. Ako u njoj ima
izmeta slepih miševa i starih kostiju, izaći će na videlo. Svi imamo mentalni
mulj kojeg treba da se rešimo, a kad se kundalini aktivnost pojača, naći ćete
se suočeni sa svojim.
Kundalini je primarna životna sila u nama. Stepen u kojem se kundalini
manifestuje u osobi delom je rezultat truda. Ako praktikujete Pet Tibetanaca
i primenjujete kundalini meditaciju opisanu u 9. poglavlju, sva je prilika da
ćete početi da pobuđujete većim delom uspavanu kundalini energiju u sebi,
budeći se u novom, blistavom svetu iskustva i svesti.
 5.
DISANJE
 Dah je od presudnog značaja za život. Disanje je jednostavna,
automatska funkcija. Dišemo od trenutka kad se rodimo, a kad prestanemo
da dišemo — umiremo. To je vrlo jednostavno. Ljudi su mnogostrani i
prilagodljivi. Možemo veoma dugo da izdržimo bez hrane, što su Gandi i
drugi dokazali svojim junačkim postovima. Možemo da izdržimo nekoliko
dana bez vode. Možemo vrlo dugo da izdržimo bez piće, bioskopa, vožnje
kolima, pa čak i bez seksa. Monasi s planine Hijei u Japanu (poznati kao
„trčeći monasi“, zato što dnevno pretrče po osamdeset pet kilometara)
prolaze kroz iskušenje tokom kojeg devet dana ne jedu, ne piju vodu i ne
spavaju. To nazivaju „krajnjim postom“. (Ne pokušavajte da izvedete tako
nešto!) Poenta je u tome da ima mnogo stvari kojih možemo da se
odreknemo na neko vreme, među kojima su čak i one koje su od suštinskog
značaja za život. Ukoliko se, međutim, makar i na vrlo kratko vreme
odreknete disanja, bićete oslobođeni svog smrtnog oblika.
Disanje je najprimarniji od svih vidova ishrane. Disanjem unosimo
mešavinu gasova, među kojima je naročito važan kiseonik, koji nam je
potreban za ishranu telesnih čelija. Takođe unosimo suptilan oblik energije
zvan prana. Kao što kiseonik hrani naše telesne ćelije, tako prana hrani
ljudski energetski sistem, energetski supstrat ljudskog tela. Mada je disanje
jednostavna i prirodna funkcija, može da se prilagodi i modifikuje kako bi
davalo određene rezultate. Prana iz udisaja može da bude kanalisana da
gradi, pročišćava i jača celokupan ljudski energetski sistem. Praktično svi
sistemi razvoja tela/uma, od svih sistema joge do najrazličitijih borilačkih
veština, podrazumevaju metode kontrole disanja. U nekim joga spisima se
kaže da ste, kad ovladate svojim dahom, ovladali i svojom sudbinom. To je
možda malo preuveličano, ali jeste tačno da vam ovladavanje dahom daje
ogromnu kontrolu nad sopstvenim telom i umom.
U ovom poglavlju opisujem pravilno disanje, kako biste na pravilan
način otpočeli vežbanje Pet Tibetanaca. Vežbe disanja radite pažljivo, u
skladu s ovde datim uputstvima. Ponekad se ljudima čini da bi na početku
trebalo da vežbaju više, pa zato počinju vrlo intenzivno i rade više od onog
što je preporučeno. Kad je reč o vežbama disanja, to nije mudar pristup. Ako
osećate potrebu da se izduvate intenzivnim vežbanjem, tada uradite petsto
trbušnjaka, pretrčite deset kilometara i pošteno se umorite. Jednostavne,
osnovne metode disanja mogu da budu veoma snažne. Pošto je disanje
nešto prirodno, što radimo sve vreme, možda će nam se učiniti da naporno
ponavljanje vežbi disanja ne može da ima nikakvih negativnih posledica, ali
to nije tačno. Preterujući s vežbama disanja možete da naškodite sebi.
Najbolji način da lepo napredujete s vežbama disanja i jogom jeste da učite
pažljivo i, kako vreme prolazi, nastavljate da vežbate sa sve većom pažnjom i
preciznošću.
Što više zalazite u pranayam, nauku kontrole disanja, dešavaju se
brojne promene. Vaše telo počinje da se detoksikuje, izbacujući otrove iz
jetre, bubrega, creva i kože. Možda ćete u početku osećati laku vrtoglavicu
za vreme pranayama, delimično zbog višestruko povećane količine kiseonika
koji odlazi u mozak. Taj osećaj lakoće nije posledica samo unosa kiseonika.
Dok vežbate kontrolisano disanje, probijate se kroz začepljenja u ljudskom
energetskom sistemu. Dosledno vežbanje disanja razbija blokade duž
energetskih putanja ili unutar čakri. što snaga ljudskog energetskog sistema
bude veća, vi ćete se osećati sve lakši. Ponekad ćete imati utisak da sve ćelije
vašeg tela igraju obasjane svetlošću.
To zapravo i jeste slučaj, i sasvim je razumljivo kad uzmete u obzir da je
ceo poznati univerzum sazdan od energije i svetlosti. Materija nije zaista
čvrsta, već je umesto toga težak, zgusnut oblik energije. Svaka atomska
čestica vašeg bića lebdi u prostoru, igrajući velikom brzinom oko ostalih
atomskih čestica. To što postajete „lakši“ ne znači da ste manje teški, već da
u stvari asimilujete u sebe više svetlosti. Doslednim vežbanjem disanja
uvlačite u svoj energetski sistem više čiste, jasne bele svetlosti, osvetlj avaj
ući čakre.
Disanje je kompletna joga samo po sebi i postoje stotine varijacija
vežbanja pranayama. Budući da su tema ove knjige Pet Tibetanaca, a ne
detaljno istraživanje svih aspekata joge, usredsredićemo se samo na tri
metode disanja. Prva je normalan udah; druga je dugačak, dubok udah; a
treća je udah koji se izvodi posle Pet Tibetanaca. Disanje vežbajte praznog
želuca, kako biste izbegli mučninu i grčeve i omogućili što slobodnije
cirkulisanje energije kroz svoj sistem.
 NORMALAN UDAH
Zauzmite udoban sedeći položaj, prekrštenih nogu ili na stolici s ravnim
naslonom. Sedite ispravljene kičme, što uspravnije možete. Opustite ramena
i grudni koš. Položite dlan jedne ruke na abdomen, kako biste lako osetili šta
se događa za vreme vežbe. Polaganje dlana na abdomen neće biti
neophodno kad ovladate ovim načinom disanja.
Lagano udahnite kroz nos, puštajući da se vaš abdomen puni i širi prema
napolje. Izdahnite kroz nos ili usta, opuštajući stomak. Vaš grudni koš ne bi
uopšte trebalo da se pomera tokom ove vežbe. Ovaj udah je umnogome
poput naduvavanja balona — dok udišete kroz nos, vaš abdomen se širi. Dok
izdišete kroz nos ili usta, vaš abdomen splašnjava. Koliko god ovo
jednostavno zvučalo, veoma je važno za početak vežbi disanja, stoga više
puta ponovite ovu vežbu. Vežbajte lagano blago udisanje oko dva minuta
šireći abdomen dok udišete kroz nos i puštajući ga da splasne dok izdišete
kroz nos ili usta.
Ovaj način opuštenog disanja trebalo bi da praktikujete tokom celog
dana. Možda ćete na osnovu ove vežbe doći do zaključka da zapravo dišete
na drugačiji način, uvlačeći abdomen dok udišete. To je vrlo česta pojava i
možda ćete se osećati čudno pokušavajući da u potpunosti obrnete svoj
način disanja. Ali, budite uporni. Iako je potrebna praksa i koncentracija da
biste se „prevaspitali“ i počeli pravilno da dišete, blagodati normalnog
disanja kojim ispunjavate stomak zaista su ogromne.
Molim vas da imate na umu da udišete kroz nos kad god je to moguće.
Udisanjem kroz usta zaobilaze se mehanizmi za regulisanje disanja i mogu da
se izazovu nesvestica, nervoza i drugi psihički i emocionalni problemi. Vodite
računa da redovno udišete kroz nos. Izdisanje može da bude na usta ili na
nos.
 DUGAČAK, DUBOK UDAH
Sličan je normalnom udahu, s tim što je dublji. Da biste vežbali ovaj
udah, zauzmite udoban položaj i položite dlan jedne ruke na abdomen, a
drugi na sredinu grudnog koša. Dlanove polažete da biste naučili ovaj udah i
to nije redovna praksa. Udišući, uvlačite vazduh kroz nos, ispunjavajući
abdomen kao kod normalnog udaha, s tim što ovog puta nastavljate s
udisanjem sve dok ne ispunite pluća sve do vrha, tako da vam se raširi i
grudni koš. Zatim lagano izdahnite kroz nos ili usta.
Važno je da ovaj udah vežbate sve dok ne budete u stanju da ga
izvedete pravilno i s lakoćom. Dug i dubok udah umnogome podseća na
punjenje čaše vodom — vodu sipate odozgo, ali se čaša puni od dna naviše.
Isto je i s udahom — dolazi iz gornjeg dela tela, ali ispunjava prvo abdomen,
da bi tek potom ispunio i grudni koš. Vežbajte ovaj udah nekoliko minuta
svakog dana, sve dok vam on naposletku ne postane automatski i lak.
Kad god osetite potrebu da se oslobodite stresa (osim nakon obilnog
obroka), udobno sedite i dišite polako i duboko, uvlačeći dah duboko u sebe
i potom ga ispuštajući, bez napora i ujednačeno. Ovo otklanja napetost i
ostavlja vas smirene, opuštene i okrepljene.
 DAH U PAUZI
Ovaj dah izvodi se samo dva puta, posle svakog od Pet Tibetanaca.
Odvojite nekoliko minuta da ga odvežbate jer je važan deo tih vežbi.
Stanite uspravno, spojenih stopala, s dlanovima položenim na kukove.
Udahnite dugo i duboko, uvlačeći vazduh kroz nos. Izdahnite kroz usta, s
usnama oblikovanim kao da izgovarate slovo O (vid. sliku 2 na strani 89).
Sad kad ste uvežbali disanje, spremni ste da naučite Pet Tibetanaca.
 6.
PET TIBETANACA
 Posle dužeg uvoda, stigli smo, evo, i do Pet Tibetanaca koji podstiču pun
protok energije kroz čakre i oživljavaju odgovarajuće nerve, organe i žlezde.
Ove vežbe takođe toniraju i jačaju glavne grupe mišića, doprinoseći snažnoj i
žilavoj telesnoj građi. Pošto se upoznate s vežbama, Pet Tibetanaca vam
neće oduzimati više od pet do šest minuta dnevno.
Idealno bi bilo da svaku vežbu ponovite dvadeset jedan put. Možda
zvuči čudno, ali nema potrebe da ih ponavljate više od toga, a željeni
energetski efekat dobija se upravo na tom broju. Nikad nisam čuo da je
nekom naškodilo ako je izvodio i veći broj ponavljanja, ali to nije neophodno.
Većina ljudi ne uspeva da isprve odradi svaku vežbu po dvadeset jedan put,
stoga nemojte da brinete ako i vama u početku to bude teško. Skoro svim
početnicima potreban je jedan mesec ili duže da bi uspeli da postignu
dvadeset jedno ponavljanje svake vežbe.
U početku, radite deset do dvanaest ponavljanja svake vežbe.
Povećavajte broj ponavljanja onim tempom koji vam odgovara. Koliko god
uspete da uradite, činite sebi samo dobro, a svako ponavljanje više doneće
vam osećaj zadovoljstva i postignuća. Nemojte da žurite i vežbajte
svakodnevno, nastojeći da vežbe obavljate što preciznije. Počećete da se
osećate jači i energičniji čak i pre nego što stignete do dvadeset jednog
ponavljanja svake vežbe.
Da biste bili sigurni da vežbate pravilno, pažljivo pročitajte uputstva za
svaku vežbu i proučite prateće ilustracije. Pet Tibetanaca su na ilustracijama
predstavljeni vrlo detaljno, tako da možete da se ugledate na njih dok
zauzimate određeni položaj tela.
 Prvi Tibetanac
Stanite uspravno, ispruživši ruke u stranu (slika 1). Prsti su skupljeni;
šake su otvorene, s dlanovima okrenutim naniže. Zadržavajući ovaj položaj
ruku, okrenite se pun krug u pravcu kazaljke na satu (prema vašoj desnoj
strani). Ponovite okret dvadeset jedan put bez pauze.
Kad završite s okretanjem, stanite uspravno, sastavljenih stopala, držeći
ruke na kukovima (slika 2). Udahni te duboko, kroz nos. Izdahnite kroz usta,
oblikujući usne u O. Ponovite udah i izdah dva puta pre nego što pređete na
Drugog Tibetanca.
Možda će vam se zavrteti u glavi kad budete prvi put radili ovu vežbu.
Budite pažljivi i ne preterujte. Ova vežba jača vestibularni mehanizam,
centar za ravnotežu koji se nalazi u srednjem uhu. Uz redovno vežbanje,
vrtoglavica će prestati i okretanje će postati lako, čak i pri vrlo velikoj brzini.
Isti ovaj pokret primenjuju islamski derviši, suh mistici koji se dugo okreću u
mestu velikom brzinom. Ti mistici poznati su kao „vrteći derviši“.
 Drugi Tibetanac
Ležite na leđa na prostirku ili tepih. Noge su vam ispružene, gležnjevi
savijeni i dodiruju se. Ruke su položene uz telo, s dlanovima na podu (slika
3). Udahnite kroz nos, podignite noge pod uglom malo većim od devedeset
stepeni i podignite glavu, tako da bradom uprete u grudi (slika 4). Sve se to
radi u sklopu jednog glatkog pokreta. Nožni prsti usmereni su uvis; leđa ne bi
trebalo da se odižu s poda.
Izdahnite kroz nos ili usta, spuštajući noge i glavu u početni položaj —
sasvim ravno na pod. Ponovite kompletan pokret dvadeset jedan put,
udišući dok podižete glavu i noge, izdišući dok ih spuštate.
Završivši, stanite uspravno, sastavljenih stopala, držeći ruke na
kukovima (slika 2). Dva puta duboko udahnite kroz nos, izdišući kroz usta,
oblikujući usne u O.
 Treći Tibetanac
Kleknite tako da vam jastučići tabana počivaju na podu. Razmak između
kolena je oko 10 centimetara. Dlanove položite na zadnji deo butina, ispod
zadnjice. Kičma je uspravna, a brada upire u grudi (slika 5).
Udahnite kroz nos, izvijajući leđa iz struka. Zabacite glavu koliko god
možete (slika 6). Dlanovi vam obezbeđuju oslonac dok se naginjete unazad.
Potom, vraćajući se u početni položaj, izdahnite kroz nos ili usta. Ponovite
ceo pokret dvadeset jedan put, ravnomernim i neprekinutim ritmom.
Završivši, stanite uspravno, sastavljenih stopala, držeći ruke na
kukovima (slika 2). Dva puta duboko udahnite kroz nos, izdišući kroz usta,
oblikujući usne u O.
 Četvrti Tibetanac
Zauzmite sedeći položaj, s uspravnim leđima i ispruženim nogama.
Dlanove položite na pod, pored kukova. Položaj dlanova je veoma važan;
moraju da se nalaze tačno uz kukove. Uprite bradom u grudi (slika 7).
Udišući kroz nos, podižite kukove, istovremeno savijajući kolena i
postavljajući stopala na pod, a glavu zabacujte što više unazad (slika 8). Doći
ćete u položaj kad vam je trup paralelan s podom, a ruke i noge stoje
vertikalno u odnosu na pod. Izdahnite kroz nos ili kroz usta, vraćajući se za to
vreme u početni položaj. Ponovite ovaj pokret dvadeset jedan put,
ravnomernim i neprekinutim ritmom. Ne dozvolite da vam stopala klize.
Stopala bi trebalo da ostanu na istom mestu tokom ćele vežbe. Ne bi trebalo
da savijate ruke; umesto toga, pokret izvodite manevrišući ramenima.
Završivši, stanite uspravno, sastavljenih stopala, držeći ruke na
kukovima (slika 2). Dva puta duboko udahnite kroz nos, izdišući kroz usta,
oblikujući usne u O.
Slika 8: Udišući kroz nos, podižite kukove, istovremeno
savijajući kolena i postavljajući stopala na pod, a glavu
zabacujte što više unazad.
 Peti Tibetanac
Počnite ovu vežbu tako što ćete se osloniti samo na dlanove i jastučiće
tabana. I ruke i noge razmaknute su oko 60 centimetara. Glava je podignuta i
zabačena (slika 9). Ne savijajući ruke i noge, udahnite kroz nos, istovremeno
dižući zadnjicu i upirući bradom u grudi, tako da se telo podigne u oblik
savršenog trougla (slika 10). Izdahnite kroz nos ili usta, spuštajući se
istovremeno u početni položaj. S izuzetkom dlanova i stopala, vaše telo
tokom ćele ove vežbe nijednog trenutka ne dodiruje pod, a ruke i noge se
uopšte ne savijaju. Ponovite ovaj pokret dvadeset jedan put, ravnomernim i
neprekinutim ritmom.
Završivši, stanite uspravno, sastavljenih stopala, držeći ruke na
kukovima (slika 2). Dva puta duboko udahnite kroz nos, izdišući kroz usta,
oblikujući usne u O.
Pošto završite svih pet vežbi, ležite na leđa i opustite se nekoliko
minuta. Neka vam disanje bude blago i lagano. Obratite pažnju na nove
senzacije u svom telu.
 UZ PET TIBETANACA
Prema navodima Pitera Keldera, metod vežbi Pet Tibetanaca nastao je u
manastirskoj zajednici čiji su se članovi obavezali na celibat. Celibat je
standard u manastirskim društvima — u najmanju ruku, to je klasično
pravilo. U stvarnosti se, međutim, u mnogim manastirskim zajednicama, bile
one hinduističke, katoličke, muslimanske ili budističke, odvija mnogo
nedozvoljene seksualne aktivnosti. To se dešava zato što su svi ljudi po
svojoj prirodi seksualna bića. Za mnoge, celibat predstavlja frustraciju koju
ne mogu da izdrže.
Mnoge religije i duhovne tradicije smatraju seksualnu aktivnost nečim
što ometa težnju ka „višim“ sferama duhovnosti, tvrdeći kako su puteni
nagoni ravni zanemarivanju težnji duše. Tako se od monaha i monahinja
zahteva da žive bez seksa. Dobro je dokumentovano da to lišavanje dovodi
do stvaranja skrivenih ljubavnih veza. Monahinje prilaze jedna drugoj;
sveštenici prilaze jedan drugom; monasi prilaze jedan drugom; sveštenici,
monasi i monahinje prilaze iskušenicima i iskušenicama i tako dalje. Ljudska
bića nisu stvorena da žive bez fizičke intimnosti. Ako seks ne može da bude
otvoren i slobodan, biće skriven i izopačen.
Neke tradicije idu i dalje od tvrdnje da seks ometa duhovnost (ja ga,
pak, smatram moćnim duhovnim oruđem) i podučavaju da gubitak
seksualnih tečnosti dovodi do smanjivanja vitalne energije. Mada se
ejakulacija obično odnosi na izbacivanje muškog semena u toku snošaja,
može da se odnosi i na ispuštanje telesnih tečnosti kod žene za vreme
vođenja ljubavi.
Vežba koja sledi radi se kao propratna posle Pet Tibetanaca, a njena
svrha je sprečavanje gubljenja vitalne energije usled ispuštanja seksualnih
tečnosti. Tibetanci su ovu vežbu preporučivali onima u celibatu, zarad
kontrole seksualnog nagona, sprečavanja ejakulacije i pomeranja seksualne
energije naviše uz kičmu i njenog preobraćanja u duhovnu moć. Želim da
svima bude jasno da ne preporučujem tako nešto. Ako ste u celibatu i takav
način života vam odgovara, tada će vam ova vežba ublažiti napetost i
omogućiti da lakše izađete na kraj s nakupljenom energijom. Za onu većinu
nas seksualno aktivnih, dodajem ovu vežbu zato što je dragocena za jačanje
polnih žlezda, a time i poboljšavanje seksualne aktivnosti. Neki muškarci će
možda ustanoviti da im pomaže u kontrolisanju ejakulacije, omogućavajući
im tako dugotrajniju erekciju tokom snošaja. Ukratko, ova vežba koristi
svima koji je upražnjavaju, bilo da su u celibatu ili ne.
 „Šesti Tibetanac“
Zauzmite stojeći položaj, s dlanovima na kukovima i stopalima
razmaknutim oko 10 centimetara (slika 11). Tako stojeći, udahnite dugo i
duboko kroz nos. Zatim izdahnite kroz usta, oblikujući usne u O. Dok izdišete,
nagnite se napred, oslanjajući dlanove na kolena (slika 12).
U tom položaju, istisnite sav vazduh, sve dok vam abdomen ne bude
čvrsto uvučen. Zadržavajući dah, uvučenog abdomena, vratite se u potpuno
uspravan položaj, s dlanovima na kukovima (slika 13). Još nekoliko sekundi
nastavite da zadržavate dah. Zatim dugo, duboko i lagano udahnite i
opustite se.
Ovu vežbu ponovite najviše tri puta. Završivši, stanite uspravno,
sastavljenih stopala, držeći ruke na kukovima (slika 2). Dva puta duboko
udahnite kroz nos, izdišući kroz usta, oblikujući usne u O.
 7.
KAKO, KADA I GDE DA VEŽBATE
 Kraća verzija ovog poglavlja glasila bi jednostavno ovako: „Vežbajte Pet
Tibetanaca bilo kad i bilo gde. Koristiće vam.“ To je tačno. Ipak, postoje
uslovi koji će učiniti vaše vežbanje lakšim, prijatnijim i energetski
optimalnim.
 DOBA DANA
Pet Tibetanaca možete da vežbate kad god hoćete, ali da biste postigli
najbolje rezultate preporučujem da vežbate ujutru pre doručka ili uveče pre
spavanja. Više volim da vežbam čim ustanem, odmah posle tuširanja, zato
što ove vežbe obezbeđuju dobru energetsku podlogu za ostatak dana, što
smatram veoma dragocenim. Vežbanje Pet Tibetanaca uveče obično donosi
dublji san, a može i da skrati potrebnu količinu sna. Međutim, neki ljudi i
žene su posle ovih vežbi toliko puni energije da ne mogu da zaspe i onda
završe buljeći u plafon. Moraćete da probate i odredite šta vam više
odgovara. Ako se svrstavate među one koji su se oduševili ovim vežbama,
možete da vežbate izjutra i uveče.

DA LI JE ČISTOĆA ZAISTA POLA ZDRAVLJA?

Zavisi: uglavnom jeste, ali ponekad i nije. Međutim, u svakom slučaju je
dobro da ovu seriju vežbi započnete čisti. Volim da se istuširam pre
vežbanja, mada se neki ljudi toliko znoje da se radije tuširaju posle. Ako ništa
drugo, pre vežbanja makar operite lice i ruke.
Osećaj koji donosi joga vežbanje postaje izuzetan ako se pripremite tako
što se pobrinete za čistoću tela. Na taj način unosite dodatni dašak pažnje u
vežbanje, slično kao kad se neko naročito pažljivo oblači za odlazak u crkvu.
Iako zapravo nema zakona koji bi branio da na nedeljnu liturgiju odete u
bermudama i staroj majici, to što oblačite svoju najbolju i najčistiju odeću
predstavlja dodatno iskazivanje poštovanja. Budući da sve što radimo
podrazumeva određen psihički stav, biće vam od koristi da sebe dovedete u
duševno stanje u kojem vam vežbanje deluje posebno.

VEŽBAJTE PRAZNOG ŽELUCA

Najbolje je da Pet Tibetanaca vežbate ne manje od tri sata posle jela.
Ako vežbate punog želuca, može da se javi mučnina. Sa želucem punim
hrane, veći deo krvi i cirkulatorne energije koncentrisani su u organima za
varenje. Za joga vežbe je najbolje da je vaša cirkulacija slobodna i da krv
nesputano struji kroz telo.
 TEMPERATURA I VAZDUH
Kad god je moguće, vežbajte tamo gde nije suviše vruće, ni suviše
hladno i gde je dobro provetravanje.

ODGOVARAJUĆA ODEĆA
Obucite nešto komotno, što vas ne steže, najbolje od pamuka. Što
manje odeće, to bolje. Vežbanje u oskudnoj odeći daje vam veću slobodu
pokreta.

GDE DA VEŽBATE
Ako je moguće, odvojite prostor namenjen samo za joga vežbanje.
Ukoliko to nije izvodljivo, pobrinite se da mesto na kojem vežbate bude
uredno i čisto. Najbolje je da vežbate na prostirci ili tepihu, bolje je nego na
tvrdoj površini.

ZAHVALNOST KAO STAV

Nastojte da vreme koje posvećujete jogi u što većoj meri pretvorite u
posebne trenutke u koje unosite dodatnu brigu i pažnju u ono što radite.
Budući da ove vežbe tako mnogo koriste opštem zdravstvenom stanju i
dobrobiti, prema Pet Tibetanaca valja da se odnosite brižno i s poštovanjem.
Ako vežbanju pristupate pozitivno i sa zahvalnošću, to će samo da ulepša vaš
celokupni doživljaj.
Za razliku od mnogih drugih oblika vežbanja i ličnih interesovanja, Pet
Tibetanaca ne zahtevaju nikakvu posebnu opremu, okruženje, vremenske
uslove i nikog drugog osim vas. Proučivši jednostavna uputstva iznesena u
ovoj knjizi, ustanovićete da vam vežbanje ne pada teško i iskusiti blagodati
koje pružaju ove jedinstvene vežbe.
 8.
JOGANIDRA
 Ono što je suštinsko a što treba da naučite u sklopu joga vežbi jeste
umeće duboke relaksacije. Većini ljudi koji se uključuju u programe
namenjene ublažavanju stresa, kurseve biofidbeka ili relaksacije, cilj je da
nauče da se opuste. Za jogija, duboka relaksacija je suštinska sposobnost
sama po sebi, ali i prolaz ka mnogo većim poduhvatima, uključujući svestan
san, samoisceljivanje i istraživanje prostranstva nepoznatog. Ove
sposobnosti, ukorenjene u veštini duboke relaksacije, deo su procesa
poznatog kao joganidra. Poznata kao jogički san, joganidra predstavlja
usklađivanje i upravljanje energetskim silama koje kruže telom i koje su deo
univerzalnog energetskog okeana.
 DUBOKA RELAKSACIJA
Primarni ključ za joganidru jeste da naučite da se opustite na dubok i
apsolutan način. Budući da već dvadeset godina držim kurseve joge, znam
koliko ponekad ume da bude teško postići nešto tako jednostavno kao što je
relaksacija. Posmatram svoje učenike kako se nerviraju i vrpolje i drže sebe u
stanju uznemirenosti onda kad bi trebalo da se opuštaju. Relaksacija, iako
voljan proces, podrazumeva odricanje od kontrole, prepuštanje, otklanjanje
napetosti. Ne možete da se opustite i u isto vreme pažljivo kontrolišete
situaciju, ali možete da se opustite dobrovoljno, održavajući stanje budnosti
i lucidnosti svesti, dok vaše telo kao da se udaljava. Duboka relaksacija
podrazumeva određeno poverenje. Morate da budete voljni da se
oslobodite napetosti i pri tom verujete da ćete biti dobro.
 Da biste počeli da primenjujete duboku relaksaciju, uradite sledeće:
zauzmite opušten položaj, ležeći na leđima, ispruženih nogu, stopala
razmaknutih oko 30 centimetara. Ruke su ispružene u stranu, nekih 30
centimetara od tela, a dlanovi okrenuti naviše (slika 14). Oči su vam
zatvorene. Postarajte se da vam ne bude hladno i da vam je odeća komotna i
da ne ograničava pokret. U tom položaju, vežbajte dugačko, sporo disanje.
Neka vaše telo, sa svakim izdahom, tone sve dublje, kao da sila teže postaje
sve jača.
 Posle nekoliko minuta možete da počnete s vežbom sistematskog
opuštanja. Počnite tako što ćete da usredsredite pažnju na stopala. Dišite
polako i lagano, osećajući svoja stopala što intenzivnije možete. Dok dah
ulazi i izlazi, svesno izbacite svaku napetost iz svojih stopala. Zatim
preusmerite pažnju na potkolenice. Sa svakim laganim dahom, puštajte da
se mišići u vašim potkolenicama sasvim opuste. Ponavljajte ovaj proces s
kolenima, butinama, karlicom, donjim delom abdomena, zadnjicom i
krstima, sredinom abdomena i leđa, grudnim košem i gornjim delom leđa,
nadlakticama, podlakticama, šakama, vratom i licem. Za svaki deo svog tela
odvojite onoliko vremena koliko vam je potrebno da biste toj regiji obratili
punu pažnju. Ako ne žurite i radite pažljivo i sistematski, zapanjićete se
koliko duboko možete da se opustite.
Pošto sistematski prođete ćelo telo, svesno opuštajući svaki njegov deo,
pustite da vam dah postane što je moguće lakši i blaži. Pustite da vam se
pažnja usmeri na dah.
Nemojte se intenzivno koncentrisati; obraćajte pažnju na najlakši
mogući način. U početku će vam se to možda činiti teško, ali ćete vežbom
steći praksu.
U ovoj fazi može da se desi da zadremate. U tome nema ničega lošeg.
Mnogi misle daje proces progresivne relaksacije, koji sam upravo opisao,
odličan uvod u zdrav noćni san. Naročito ako ste vrlo napeta osoba,
opuštanje i potom padanje u san možda je upravo ono što vam je potrebno
da radite u početku vežbanja joganidre. Vežbajte svakodnevno ovu tehniku
duboke relaksacije tokom najmanje jednog ili dva meseca pre nego što
pređete u sledeće faze.
 SVESNO SPAVANJE
Sledeća faza joganidre je malo teža od prve. Obuhvata prolazak kroz
celokupan opisani proces progresivne relaksacije, ali s tim da um održavate u
svakom trenutku budnim i svesnim. To je u početku teško jer većina ljudi
povezuje ležanje i opuštanje sa spavanjem. Prema tome, ovde u igru ulazi
snaga volje. Morate da obratite veliku pažnju na suptilne načine na koje se
opušta vaše telo, ali u isto vreme morate da se držite budnog jezgra — dela
vašeg uma koji ostaje bistar i svestan — i ne zaspite.
Ako možete da uvedete sebe u stanje izuzetno duboke relaksacije i
zadržite budnost uma, pre ili kasnije ćete zapanjeno ustanoviti da je ćelo
vaše telo usnulo, ali da ste vi budni! To sam ustanovio na neobičan način.
Budući da tiho hrčem kad spavam na leđima, kad sam prvi put spavao
budnog uma mislio sam da je to što ležim i slušam kako istiha „testerišem“
najsmešnija stvar na svetu.
Razvijanje sposobnosti svesnog spavanja jeste način da počnete da
stičete voljnu kontrolu nad nevoljnim funkcijama. Ako duboko zađete u
veštinu joge, s vremenom ćete ustanoviti da možete snagom volje da
izmenite svoj krvni pritisak, moždane talase, brzinu rada srca i mnoge druge
navodno nevoljne telesne procese. Svesno kontrolisanje tih funkcija ima
prednosti u smislu produžavanja života i povećanja količine energije.
Razvijanje sposobnosti svesnog spavanja od suštinskog je značaja za sledeće
faze joganidre. Možda će potrajati nekoliko meseci dok se ne izveštite u
ovome, ali, ako se potrudite, ustanovićete da možete da uspavate svoje telo,
održavate um u opuštenom meditativnom stanju i probudite se za deset ili
dvadeset minuta, odmorni i sveži kao da ste odspavali i meditirali.
 SAMOISCELJIVANJE
Pošto pronađete put do duboko opuštenog stanja u kojem je vaš um
potpuno budan, spremni ste da učite samoisceljivanje. Postoji izreka koja
kaže: „Sve što možeš da osetiš, možeš i da pomeriš.“ To je fundamentalni
princip samoisceljivanja. Recimo da patite od kongestije sinusa i upale grla.
Pošto sebe dovedete u stanje duboke relaksacije, onako kao što je opisano,
usmerite svoju svest na sinuse i grlo, vrlo pažljivo istražujući kako se tamo
osećate. Odvojite dovoljno vremena, možda i nekoliko minuta, da pomno
ispitate te oblasti. Ne pokušavajući ništa na silu, jednostavno namerite da
tim oblastima vratite pravilnu, zdravu funkciju. Održavajte koncentraciju i
ništa ne forsirajte. Samo namerite da se izlečite, prosto i direktno. Potom
obratite pažnju na ono što osećate, ne forsirajući dalje to pitanje.
Ovde u igru ulazi kontrola nad telesnim energetskim strujama. Ukoliko
se nalazite u stanju duboke relaksacije, tada je jedna dobro usmerena
namera dovoljna da izmeni tok energije kroz vaše telo i ponovo uspostavi
zdravlje. To možda zvuči jednostavno, ali zaista jeste tako. Ali, nemojte
brkati jednostavno i lako. Morate da budete duboko relaksirani; ako niste,
isprobaćete ovaj metod i zaključiti da ne funkcioniše. Morate da budete
toliko opušteni da nikakva tenzija ne ometa vašu mentalnu nameru da
povratite svoje zdravlje i ravnotežu. Zdravlje je, najzad, stanje dinamične
energije, ravnoteže i vitalnosti. To je stanje dinamične dobrobiti, a ne samo
odsustvo bolesti. Ono što shvata svaki uspešan jogi jeste da dobro
usredsređen um može da manipuliše i upravlja zdravljem tela. Pravilnim
praktikovanjem joganidra metode isceljivanja ustanovićete da ste u stanju
da pozitivno promenite svoje zdravlje u vremenima bolesti ili bola. Možda
nećete postići potpuno izlečenje, ali ćete moći da učinite svoje stanje znatno
boljim i prijatnijim. Sve je u vežbanju. Ako uložite vreme u trening,
iznenadiće vas mera u kojoj ćete moći da lečite sami sebe. To je čudesan čin
kojim moć nad sobom dajete sebi.
 ISTRAŽIVANJE NEPOZNATOG
Iza relaksacije, iza svesnog sna i iza samoisceljivanja leži nepoznato. O
njemu mogu da vam kažem vrlo malo, osim sledećeg. Svi živimo u svetu s
osećajem normalnosti, uverenjem da su stvari takve kakve jesu i da je život u
određenoj meri predvidljiv. I sve je to umnogome tačno. Vlati trave rastu
duguljaste i zelene, a ne četvrtaste i purpurne, a sunce se svakog dana
pojavljuje i nestaje. Prema tome, u određenom smislu život je zaista
predvidljiv, ali ta predvidljivost suprotstavlja se neizmernoj misteriji koja nas
okružuje.
Naučivši sve prethodne faze joganidre, spremni ste za iskustva koja
jednostavno ne umem da predvidim zato što ćete samo vi otići tamo i
iskustva će biti vaša, ne moja. Mogu da kažem da sam bio na nekim vrlo
neobičnim mestima, ako su to uopšte „mesta“. Bivao sam okružen
plamtećom plavom i narandžastom vatrom, susretao sam božanstva i bića
svih vrsta i leteo sam kroz dugačke, isprepletene niti DNK, do carstava koja
ne umem da opišem, iz prostog razloga što ne znam reči koje bi pristajale
tim putovanjima. Prisustvovao sam onome što je ličilo na rađanje galaksije iz
mastiljavo crnog ništavih dubokog svemira i njeno ponovno razlaganje u
ništavilo, kao da su se milijarde godina zgusnule u doživljaj od nekoliko
minuta.
Ključ pustolovnih putovanja u joganidri jeste razvijanje sposobnosti
prepuštanja. Koliko god da se opustite, možda ćete da ustanovite da
automatski postajete napeti kad počnete da ogromnom brzinom letite kroz
dugačak, blistavo osvetljen tunel. To je savršeno razumljivo. Možda ćete tog
trenutka odlučiti da takve avanture jednostavno nisu za vas. Međutim, ako
vaša radoznalost i pustolovnost pred licem veličanstvenih i često bizarnih
iskustava nadmašuju vaše strahove i paniku, tada je prepuštanje od
suštinskog značaja ako želite da krenete dalje. Prolazeći kroz neobuzdana
istraživanja u joganidri, sebi pomažem tako što se podsećam da je
univerzum prijateljsko mesto. Jeste. Naravno, uz to je i pun opasnosti. Ali,
univerzum je u suštini podrška, a ne neprijatelj. Ta pomisao zaista pomaže.
Jogički zapisi puni su priča o takvim iskustvima, ali te priče nisu sama
iskustva. Mapa nije teritorija. Ono što će vam se dogoditi i kuda ćete da
odete ako to sebi dozvolite, nešto je što ćete samo vi otkriti. Ako vežbate
joganidru, bićete spremni za divne i čudesne doživljaje u unutrašnjem
svemiru. Živimo u velikom, veličanstvenom univerzumu punom paralelnih
svetova i bezbrojnih oblasti, bića i stanja koji su drugačiji od onih s kojima se
tipično srećemo kad smo budni, spavamo ili dremamo. Budući da već živimo
ovde, nije loše da malo izađemo i vidimo šta ima.
 9.
KUNDALINI MEDITACIJA
 Da upotrebim pomalo izanđalu, ali zato ništa manje tačnu konstataciju,
meditacija nije ono što mislite. Meditacija je nešto što prevazilazi misao, što
prevazilazi naše tipične doživljaje buđenja, spavanja i sanjanja. Opet, osoba
može da bude u meditaciji i dok je u tim svakodnevnim stanjima. Meditacija
je krajnje otvorena, a ipak je proces meditacije ujedno i tajanstven u smislu
onoga što otkriva dok je upražnjavamo. Uvek je na raspolaganju; svako može
da sedne i počne da meditira. Ipak, meditacija je takođe nešto što se
kultiviše celog života, kao biser koji narasta od jednog iritirajućeg zrnca
peska. Meditacija se nalazi na tananoj niti između negativnog i pozitivnog,
između poznatog i nepoznatog. Počinje kao vežba, tehnika, da bi s
vremenom postala nerazaznatljiva od svega ostalog. Od ovog je sveta, a ipak
nas otvara prema drugim svetovima. Meditacija je u isto vreme metoda i
sveprožimajući način postojanja.
Postoje stotine meditativnih tehnika poteklih od tradicija koje
obuhvataju ceo duhovni spektar. U svim svojim različitim oblicima, metode
meditacije pročišćavaju um, proširuju svest i stvaraju unutrašnju harmoniju.
Nema najbolje tehnike meditacije; umesto toga, različite prakse se
temperamentno prilagođavaju pojedincima. U isto vreme, većina metoda
blagotvorno deluje na sve koji su spremni da ulože u njih vreme i energiju.
Kad je reč o meditaciji, praksa je od suštinskog značaja. Meditacija nije poput
parčeta pite. Ne možete da gricnete malo i odlučite da li je dobra ili ne.
Potrebni su vreme, energija, koncentracija i redovno vežbanje da biste otkrili
moć i vrednost svakog valjanog vida meditacije. Povremeni flertovi s
meditacijom mogu samo da stvore duhovnu zbrku. Jedino upornost žanje
plodove primene meditacije.
Senzacionalistička okultna literatura propagira kojekakva nerealna
očekivanja od meditacije, obećavajući da ćete se na neki način izdići iznad
svog smrtnog obličja i uzleteti iznad planete, otići u druge ravni i tamo
komunicirati s anđelima i bestelesnim avetima. Nije da baš ništa od toga ne
može da se desi, ali istina je da su bilo kakva očekivanja zapravo prokletstvo
za vežbanje meditacije zato što su očekivanja mentalne apstrakcije.
Nasuprot tome, meditativan um je blistavo ogledalo, fino uglačano i bez
ikakvih sopstvenih prizora, ali koje savršeno odslikava ono što je pojavi pred
njim. Meditiranjem možete da postanete svesni svakog trenutka i ostanete
prisutni, ovde i sad, trenutak za trenutkom. Meditacija može da pokrene
veliku energiju koja dovodi do neverovatnih iskustava i stanja svesti. Ali, kod
pristupa izvanrednim stanjima svesti od suštinskog je značaja da obustavimo
svako očekivanje, da ništa ne predviđamo, da raskrstimo s predubeđenjima.
To je, priznajem, lakše reći nego učiniti.
Meditacija je drugačija od razmišljanja. Kad razmišljamo, um je pun
simbola — vizuelnih prizora, reči ili drugih mentalnih proizvoda koji na neki
način opisuju život. Međutim, meditacija podrazumeva zaranjanje u
ogromno, beskrajno jezero čiste svesti, iznad apstrakcije i simbola.
Meditativna iskustva kao što su vizije i senzacije velike energije dolaze
posredstvom pročišćenog uma, a ne tako što ih priželjkujemo i nadamo im
se. To je donekle paradoksalno. Kad odstranimo misli i apstrakciju, dobijamo
prostor za spontana iskustva koja izrastaju iz večnih plima i oseka energije i
inteligencije. Ta iskustva, koliko god zanimljiva i očaravajuća, samo su još
toga, još pojava. Sama po sebi i u svojoj suštini, ova iskustva nisu ništa
posebno ni značajno. Ona svakako nisu krajnji proizvod meditacije. Stvarna
blagodat meditacije jeste jasan, blistav um.
Jedan moj prijatelj povukao se u dugotrajnu i intenzivnu meditaciju u
duhovnom utočištu. Tokom nekoliko nedelja doživeo je mnogo neobičnih i
snažnih iskustava. Osećao je kao da lebdi u prostoru, kao da je velik kao
planeta, kao da može da zagrli ceo svet. Bilo je trenutaka kad je izlazio iz
svog tela i trenutaka kad mu se energija uz grmljavinu penjala uz kičmu. Bio
je vrlo uzbuđen zbog svega što je doživeo, stoga je otišao kod učitelja koji je
vodio utočište i sve mu ispričao. Kad je moj prijatelj završio s detaljnim
prepričavanjem svega što mu se dešavalo, učitelj mu je uputio topao,
ohrabrujući osmeh i rekao: „Ne brini, proći će.“ U tome je puna vrednost
meditativnih iskustava. Oni su kao znaci pored puta. Nisu odredište, već
samo deo pejzaža. Zanimljiva su, ali nisu svrha meditiranja. Važan je samo
jasan, čist um.
Da biste izvukli što više iz meditacije, nađite vremena za svakodnevno
vežbanje i nemojte da žurite. Bez obzira na to koliko vremena odvojite za
meditiranje, neka to bude vreme kada vas neće uznemiravati telefonski
pozivi, razgovor ili druga spoljna odvraćanja pažnje. Imaćete sasvim dovoljno
unutrašnjih iskustava s kojima ćete morati da se borite za komadić po
komadić jasnoće. Otkrićete još na početku da je meditiranje lakše s praznim
želucem. To je zato što je posle obroka krvotok u organima za varenje veoma
zaposlen, tako da je teško da se koncentrišete. Mada možete da meditirate u
bilo koje vreme, često je najlakše odvojiti vreme za meditiranje ujutru,
odmah posle buđenja, ili uveče pre spavanja.
Kao i kod joga vežbi, obucite nešto komotno, u čemu niste sapeti, i
meditirajte na prijatnom mestu. Ako možete, meditirajte u prirodnom
okruženju kao što su šuma ili plaža. Priroda na divan način olakšava
meditaciju zato što smo potekli od nje i veliki je deo onoga ko smo i šta smo.
Gde god da meditirate, neka to mesto bude uredno, čisto i privlačno za oko.
Ako možete, priuštite sebi specijalno mesto koje služi isključivo za
meditiranje, makar to bio samo mali ugao sobe. Stvorite atmosferu poštujući
to mesto. Držite tamo cveće. Odredite mesto na kojem meditirate kao
posebno.
Metode koje slede obuhvataju umeće kundalini meditacije. Svaka od
vežbi funkcioniše tako što otvara kanale ljudskog energetskog sistema,
oslobađajući protok kundalinija. Kundalini meditativna praksa prosto
spaljuje prepreke u protoku energije, obezbeđujući umu monumentalnu
energiju koja mu je potrebna da bi obratio punu pažnju sadašnjem trenutku.
Upamtite, svrha meditacije nije da nagomilava fantastična iskustva, mada će
ih se s vremenom verovatno mnogo nakupiti. Umesto toga, svrha je da
obratite dovoljno pažnje na sadašnji trenutak kako bi um bio blistav,
izuzetno bistar i dinamično budan i svestan. Meditacija nam omogućava da u
potpunosti i kompletno proživimo trenutak, i to je sve.
Ovde su pažljivo opisane četiri metode meditacije; svaka vežba
nadograđuje se na onu pre nje. Moja preporuka je da počnete tako što ćete
svakodnevno da vežbate prvu metodu tokom najmanje jednog meseca ili
duže pre nego što joj dodate drugu. Provedite isto toliko vremena vežbajući
ih u kombinaciji pre nego što dodate treću. I opet vežbajte najmanje jedan
mesec pre no što uvrstite i četvrtu. Nećete postići ama baš ništa vredno ako
budete žurili i pokušavali da iskoristite sve metode odjednom. Od suštinskog
je značaja da naučite da vežbate pravilno, a za to je potrebno vreme.
 ČAKRA MEDITACIJA
Sada počinjemo s kundalini meditacijom. Da biste pravilno vežbali ovaj
metod, potrebno vam je oko pola sata, mada, ako vam prija, slobodno
možete da vežbate i duže.
Zauzmite udoban sedeći položaj, prekrštenih nogu. Idealna je potpuna
lotos poza, mada je većini ljudi tipično neudobna. Dobar je svaki položaj
prekrštenih nogu, pod uslovom da se trudite da vam kičma bude što
uspravnija. Slobodno možete da se poslužite jastučetom da biste se poduprli
i lakše ispravili. Položite dlanove na kolena. Oči su zatvorene, usta takođe.
Vrh jezika trebalo bi da dodiruje gornje nepce.
U tom položaju, nekoliko minuta dišite ravnomerno i lako kroz nos. Za
to vreme, odstranite iz svojih mišića svaku napetost osim one koja je
neophodna da biste sedeli uspravno, ispravljene kičme. Pustite da vam se
ramena, abdomen i facijalni mišići potpuno opuste. Dok dišete, neka vam se
um smiri što je moguće više. Disanje je ključni element tokom ćele ove
meditacije. Nije neophodno da dišete dugo i duboko, već samo da dah bude
ravnomeran i ujednačen, malčice dublji od normalnog, opuštenog disanja.
Nastavite tako da dišete tokom ćele meditacije.
Usmerite zatim pažnju na prvu čakru, muladharu, blizu međice, tačke u
samoj osnovi kičme, između anusa i genitalija. Usredsredite se na nju tri
minuta, sve vreme lagano i ravnomerno dišući. Sa svakim dahom, osećajte
kao da dišete pravo kroz središte energije. Osetite to mesto u svom telu što
jače možete. Neka bude potpuno opušteno, kako ne biste stvarali
nepotrebnu napetost.
Zatim prebacite pažnju na drugu čakru, svadhisthanu, smeštenu u
donjem delu kičme, u nivou polnih organa. Usredsredite se na tu tačku
tokom oko tri minuta, sve vreme lagano i ravnomerno dišući. Ponovo, sa
svakim dahom, osećajte kao da dišete pravo kroz središte energije. Osetite
to mesto u svom telu što jače možete.
Sledeća tačka na koju usmeravate pažnju je treća čakra, manipura,
smeštena na kičmi, u regiji solarnog pleksusa. Usredsredite se na nju tri
minuta, sve vreme lagano i ravnomerno dišući. Sa svakim dahom, osećajte
kao da dišete pravo kroz središte energije, kroz solarni pleksus i kičmu.
Osetite to mesto u svom telu što jače možete.
 Potom se usredsredite na sledeću čakru, anahatu, smeštenu na kičmi,
direktno nasuprot središta grudnog koša. Usredsredite se na nju tri minuta,
sve vreme lagano i ravnomerno dišući. Sa svakim dahom, osećajte kao da
dišete pravo kroz središte grudnog koša i tog dela kičme. Osetite to mesto u
svom telu što jače možete.
Usredsredite sada svoju pažnju na petu čakru, koja se zove visuddha i
smeštena je na kičmi, preko puta središta grla. Usredsredite se na nju tri
minuta, sve vreme lagano i ravnomerno dišući. Sa svakim dahom, osećajte
kao da dišete pravo kroz središte energije. Osetite to mesto u svom telu što
jače možete.
Preusmerite sad pažnju na treće oko, šestu čakru, ajnu, tačku u korenu
nosa, između obrva. Usredsredite se na nju tri minuta, sve vreme lagano i
ravnomerno dišući. Sa svakim dahom, osećajte kao da dišete pravo kroz
treće oko, šaljući ispred sebe energetski zrak. Osetite to mesto u svom telu
što jače možete.
S trećeg oka prebacite pažnju na čakru na potiljku, koja se zove
sahasrara. Usredsredite se na nju tri minuta, sve vreme lagano i ravnomerno
dišući. Sa svakim dahom, osećajte kao da dišete pravo kroz središte energije.
Osetite to mesto u svom telu što jače možete, kao da ceo vaš potiljak plamti
od energije.
S te čakre preusmerite pažnju na prostor oko svog tela, auru. Aura je
energetski omotač koji se u svim pravcima pruža oko tela. Usredsredite
svoju pažnju na taj energetski omotač koji se pruža najmanje 30 centimetara
ili više izvan tela. Sa svakim dahom, osećajte kako aura postaje sve više
prožeta energijom. Osetite taj prostor oko sebe što jače možete.
Pošto ste se usredsredili na sve čakre i auru, sedite mirno, dišući lagano
i ravnomerno, puštajući da ceo vaš sistem asimiluje energetski tok kojim
rezultuje ova vežba. Neka vam um bude što je moguće mirniji i tiši. Ne
očekujte ništa i ne pokušavajte da isprovocirate nikakvo posebno iskustvo.
Umesto toga, budite što je moguće svesniji trenutka, položaja svog tela,
daha koji ulazi i izlazi, osećaja vazduha oko sebe, izgleda i mirisa svoje
okoline. Budite što življe svesni svega toga a da se mentalno ne fiksirate za
nešto. Sve su to samo pojave; pustite ih da dolaze i prolaze bez ikakvog
napora s vaše strane. Završite ovu vežbu u tom stanju pažnje.
Završivši, jednom ili dvaput dugo i duboko udahnite. Energično
protrljajte ruke, a zatim njima nežno pređite preko lica, kao da se umivate.
Lagano otvorite oči i opuštajte se minut ili dva pre nego što postanete
aktivniji.
Ova meditacija otvara sistem čakri, ulivajući u njega energiju.
Ravnomerno disanje i usredsređena pažnja od ključnog su značaja za uspeh.
Maksimalno usredsredite pažnju na svaku čakru. Nastojte da ne odlutate od
njih. Ako ustanovite da vam um luta, vratite pažnju na centar na kome
radite. Nemojte da žurite. Odvojite vremena da živo osetite svaki centar. S
vremenom ćete ustanoviti da vam je sve lakše da osetite te tačke u telu i da
osetite energiju koja struji kroz vas.
 MEDITACIJA SREBRNE VRPCE
Pošto ste najmanje jedan mesec ili duže primenjivali čakra meditaciju,
možda ćete poželeti da dodate ovu meditaciju srebrne vrpce. Opis ove
meditacije nalazi se u jednoj od pismenih rasprava sive, gospodara jogija,
pod naslovom Vigyana Bhairava Tantra. Srebrna vrpca je centralni
energetski kanal, sushumna, koji teče kroz samo središte kičme. Centralni
kanal je energetski pandan kičmenoj moždini i, kao što je opisano u 2.
poglavlju, kroz njega protiče kundalini energija.
Zauzmite isti položaj kao ranije, prekrštenih nogu i uspravnih leđa,
zatvorenih očiju i usta, dok vam vrh jezika dodiruje gornje nepce. Ruke su
vam na kolenima. Dah je ravnomeran i ujednačen. Počnite meditirajući kroz
čakre i auru. Pošto završite s čakra meditacijama, usmerite punu pažnju na
kičmu, osećajući je ćelom dužinom, od same osnove pa sve do vrha vrata.
Odvojite nekoliko minuta da u potpunosti zađete u osećaj kičme, na isti
način na koji biste s punom pažnjom osećali bilo koji drugi deo svog tela.
Posle nekoliko minuta, zamislite dugačku srebrnu vrpcu koja teče
čitavom dužinom kičme, direktno kroz sredinu. Jezgro srebrne vrpce je jasne,
grimiznocrvene boje. Liči na izolovanu žicu, s tim što je srebrna vrpca
izolacioni materijal, a grimiznocrveno jezgro vrlo tanka žica u njegovoj
unutrašnjosti. Sa svakim ravnomernim, ujednačenim dahom koncentrišite
punu pažnju na tu srebrnu vrpcu s jasno-crvenom sredinom. Zamislite je
kako teče ćelom dužinom vaše kičme. Osetite svoju kičmu. Pustite da
celokupna vaša pažnja počiva na njoj.
U početku ova meditacija može da deluje pomalo uproščeno. U stvari je
izuzetno snažna i zahteva vašu najveću pažnju. Dok u umu čvrsto držite
prizor srebrne vrpce sa grimiznim jezgrom, kroz vrpcu struji kundalini
energija, napajajući ceo sistem čakri. Počinjete da narastate — u početku
polako, a potom brže. Nije neuobičajeno da osećate kako u sebi sadržite
celokupno prostranstvo svemira. Kao što sam već rekao, doživljaji takve
vrste nisu cilj meditacije. Oni su prolazne pojave. Ipak, iskustvo je uobičajeno
i verovatno kod ove metode, stoga bi trebalo da znate za njega. Takođe,
možete da osetite kao da ste poneseni beskrajnom rekom energije.
Vežbajte ovu metodu onoliko dugo koliko želite i samo malo duže nego
što vam je prijatno. Uvek je dobro da malo pređete granicu prijatnosti; tamo
se poigravate na oštrici svoje pažnje.
 MEDITACIJA NAD JOGE
Već ste upoznali čakra meditaciju i meditaciju srebrne vrpce. Sledeći
korak je nad joga. Moja je preporuka da je praktikujete posle ove dve
metode koje ste već prošli, kako biste imali mnogo energije. Ako nemate
toliko vremena za meditiranje, ova metoda može da se upražnjava i zasebno.
Ima mnogo pojava s kojima ćete se susresti, a koje su rezultati
meditacije. Jedna je nada, ili zvučna struja. Nada je vibraciona struja,
ravnomerna struja zvuka koja prolazi praktično kroz sve. Najverovatnije ćete
se s njom sresti tokom meditacije zato što je to vreme kad su vaša čula
najživlja. S nadom se srećete tako što je čujete. Iako je u stvari sačinjena od
stotina ili možda hiljada različitih zvukova, u početku ćete je možda čuti
samo kao jednoličan ton.
Nada se najbolje čuje u relativno tihom okruženju, ili onom u kojem
nema drugih zvukova. Ako praktikujete meditacije čakri i srebrne vrpce na
nekom tihom mestu, možda ćete u glavi začuti zujanje ili brujanje, naročito
blizu desnog uva. To nije zvuk krvotoka; krvotok ne proizvodi visoke, piskave
zvuke. Takođe, ne bi trebalo da pomislite da je posredi Menijerova bolest,
stanje koje prouzrokuje vrtoglavicu i glasno zujanje u ušima. Ono što čujete
je zvučna struja, jednostavan, naizgled bezazlen ton koji je zapravo čujan
autoput do beskraja.
Na kraju meditacija čakri i srebrne vrpce možete da ostanete da sedite,
ali, ako hoćete, možete i da legnete. U svakom slučaju, važno je da ostanete
što je moguće budniji zato što ova metoda zahteva vrlo visoku koncentraciju.
Prema tome, nije poželjno da zaspite. Ako legnete, ležite na tvrdu podlogu,
bez jastuka. Noge neka vam budu ispružene i nemojte ih prekrštati; ruke
položite blizu tela, s dlanovima okrenutim naviše. Vaše oči i usta su
zatvoreni, a vrh jezika počiva na gornjem nepcu. Opustite se što više možete,
oslobađajući se mišićne i psihičke napetosti. Idealno bi bilo da meditirate na
tihom, mračnom mestu, najbolje kasno uveče ili rano izjutra, zato što je tada
svet relativno miran. Ako je buka iz okruženja neizbežan problem,
upotrebljavajte čepove za uši.
Usmerite pažnju na unutrašnjost svoje glave i pomno osluškujte.
Koncentrišite se u početku na desnu stranu glave, blizu srednjeg uha. Čućete
nekakav zvuk. Možda će to biti tiha zvonjava ili lagano brujanje, ili nešto
nalik udaljenoj tutnjavi. Slušajte što pažljivije možete, kao da se trudite da
čujete nekoga ko vam šapuće iz druge sobe. Predano se koncentrišite.
Dok osluškujete, zvuk će postajati jači i biće mnogo zvukova. U stvari,
čućete ih toliko da više nećete znati koji je od njih onaj prvi. Kako zvuk bude
postajao glasniji, odaberite jedan i usredsredite se na njega. Nije bitno koji
ćete odabrati, ali odaberite jedan i držite ga se. Predano se koncentrišite na
taj zvuk, kao da se usredsređujete na zvuk jednog instrumenta u
simfonijskom orkestru. On će se ravnomerno pojačavati i možda ćete početi
da osećate kako juri kroz ćelo vaše telo. Dok osluškujete, veoma
koncentrisano, zvuk koji pratite može da se pretvori u nešto drugo, suptilno i
prefinjenije. Samo nastavite da ga se držite i neka vam pažnja bude što je
moguće više usredsređena.
Postoji mnogo zvukova koje ćete možda čuti, među kojima su zvona,
tonovi slični flauti, voda koja se obrušava, zujanje, šum okeana i zvuci poput
ptica i cvrčaka. Nastavljajući da praktikujete ovu metodu, čućete sve
suptilnije i neobičnije tonove. Međutim, od suštinske je važnosti da se
izuzetno usredsredite ili će zvuci brzo da izblede.
Evo kako šiva, gospodar jogija, opisuje zvuk struje i meditaciju o njoj u
Siva Samhita:
Prvi zvuk je kao zujanje medom opijenih pčela. Sledećije zvuk
flaute, a potom harfe; posle toga, postepenim vežbanjem joge,
uništitelja tame na svetu, on čuje zvuk zvonjave zvona; zatim zvuke
grmljavine. Kad se čovek usredsredi na taj zvuk, a u njemu nema
straha, on ga upija,
O voljena moja!
Kad se um jogija sasvim zaokupi tim zvukom, on zaboravlja sve
spoljašnje stvari i sasvim je obuzet njime.
Savlađujuči veštinu joge, osvaja sva tri kvaliteta (tj. dobro, loše i
ravnodušno); a budući da je slobodan od svih stanja, biva
apsorbovan u chikadas (nebesku inteligenciju).
Kad meditirate usredsređeni na zvučnu struju, usklađujete svoju pažnju
prvo sa samim zvukom, a onda i s njegovim izvorom. Kasnije ćete zaticati
sebe kako se u toj meri stapate sa zvukom da ne postoji način da razaznate
gde vi završavate, a gde počinje zvuk. Proći ćete kroz mnogo izmenjenih
stanja i naći se u uzvišenom stanju svesti. Upamtite, svrha svega ovoga jeste
oslobađanje energije kako biste mogli da obratite do krajnosti nepodeljenu,
čistu pažnju na trenutak. Pojave, koliko god blještave i raskošne, dolaze i
prolaze.
Doživljaj nade drugačiji je od svega drugog. Jedini način da shvatite kako
izgleda osluškivati zvučnu struju jeste da vežbate. Ništa drugo vam ne vredi.
Zvuci koje ćete čuti nisu nalik ni na koje druge. Zateći ćelo svoje biće
zaronjeno u izuzetne vibracije zvučne struje jeste najlepše i najneverovatnije
iskustvo koje možete da doživite. Ključ uspešnosti ove metode, kao svake
druge, jesu upornost i nepopustljivo usredsređivanje pažnje. Ustanovićete
da su zvuci vrlo skliski. Odlaze i dolaze, nestaju, menjaju se, utišavaju se,
grme.
Praktikujte meditaciju zvučne struje tokom najmanje petnaest minuta.
Što duže, to bolje, zato što je dobro da iskušavate sopstvenu sposobnost da
se koncentrišete i zadržite budnost. Posle meditacije, provedite nekoliko
minuta opuštajući se.
Um je kao zmija koja, čuvši nadu, zaboravlja sav svoj nemir i nikud ne
beži.
 NAD JOGA I CENTRALNI KANAL
Finalni korak ove kundalini meditacije jeste spajanje metoda. Posle
meditacija čakri i srebrne vrpce, ostanite u sedećem položaju i počnite da
meditirate na zvučnu struju. Pošto ste nekoliko minuta osluškivali zvučnu
struju, usmerite istovremeno pažnju na centralni kanal koji teče duž kičme.
Nije neophodno da vizuelizujete srebrnu vrpcu; dovoljno je da osetite taj
kanal koji teče uz kičmu istovremeno dok osluškujete zvučnu struju. Predano
osluškujte zvučnu struju i osećajte centralni kanal. Otkrićete da možete i
jedno i drugo.
Pod pretpostavkom da ste se potrudili da vam meditiranje pređe u
naviku i da maksimalno usredsređujete pažnju, ustanovićete da je ovo
izvanredna meditacija. Koncentrisanje na centralni kanal uključuje vašu
pažnju u samu srž vašeg energetskog sistema, dok vas koncentrisanje na
zvučnu struju spaja s izvorom svekolike energije i inteligencije. Spajanje je
vrlo snažno. Ova metoda vas oslobađa ogromnog protoka energije, terajući
je da kruži celim vašim bićem. Praktikujte je posle meditiranja čakri i srebrne
vrpce, produžavajući vreme koliko god možete. S vremenom ćete ustanoviti
da lako zalazite u izvor svekolike energije. A baš tamo i želite da se nađete.
 KUDA ODAVDE?
Lepo je diviti se planini izdaleka, a nešto sasvim drugo savladati je i
stajati na vrhu, pošto ste se izmorili i namučili. Slično tome, može da bude
zanimljivo čitati o Pet Tibetanaca i raznim oblicima meditacije i razmišljati o
energetskom toku kroz telo/um i beskraju ljudskog potencijala. Međutim,
praktikovanje metoda opisanih u ovoj knjizi je sasvim druga stvar. Čitanje o
ovim močnim jogičkim metodama umnogome je slično razgledanju
znamenitosti. Sve dok ih istinski ne upoznate, dok ih ne učinite delom svog
života, one su samo još jedan prizor u večno promenljivom pejzažu.
Ako osećate bilo kakav afinitet prema opisanim metodama, praktikujte
ih. Ne morate da nađete gurua, ašram ili bilo šta drugo da biste počeli.
Pažljivo proučite uputstva i učinite ove metode delom svog života. Prijatno je
čitati o njima; oživljavajuće je i prosvetljujuće kada se upražnjavaju. Pet
Tibetanaca su metode kakve se retko sreću. Nude mnoge blagodati, uz malo
vremena i napora. Ove vežbe, udružene s kundalini meditacijom, čine moćnu
joga praksu koja može potpuno da vam promeni život, samo ako joj
dozvolite.
 VIŠE OD METODE
Kao što sam već rekao, svrha upražnjavanja raznih vidova kundalini
meditacije nije da nagomilava mnoštvo izuzetnih doživljaja, već da generiše
što je moguće više energije, usmeravajući pritom svu vašu pažnju na taj
napor kako biste u potpunosti osetili i proživeli sadašnji trenutak. Ukoliko se
pažljivo pridržavate redosleda metoda opisanih u ovoj knjizi, generisaćete
ogromnu energiju, oslobađajući kundalini silu dok energija kruži vašim
telom/umom. Praktikovanjem meditacije, izoštrićete svoju pažnju do te
mere da ćete biti sposobni da se usredsredite na trenutak, koji je jedino
vreme koje postoji. Upravo ovde i upravo sad je jedino vreme koje možemo
da proživljavamo. Niko ne proživljava juče ili sutra; svi živimo u sadašnjem
trenutku. Unoseći u taj trenutak ogromnu energiju i usredsređenu pažnju,
možemo da budemo potpuno i blistavo svesni. Taj način postojanja je više
od metode. To nije tehnika, to je postojanje. Svi napori joge — disanje,
koncentracija, vežbe, marljivo praktikovanje — dovode nas naposletku do
tačke u kojoj nema ničega više što bi valjalo činiti, ničega za čim bismo mogli
da posegnemo, ničega što bi nas interesovalo, nikakvog cilja kojem bismo
težili, ničega sem puke veličanstvenosti bivstvovanja upravo ovde, upravo
sad, u jedinom vremenu koje postoji.
Pet Tibetanaca
DODATAK
 PRVI TIBETANAC

Slika 1: Stanite uspravno, ispruživši ruke u stranu. Prsti su skupljeni, šake

otvorene, s dlanovima okrenutim naniže. Zadržavajući ovaj položaj ruku,
okrenite se pun krug u pravcu kazaljke na satu (prema vašoj desnoj strani).
Ponovite okret dvadeset jedan put bez pauze.

Slika 2: Kad završite okretanje, stanite uspravno, sastavljenih stopala,

držeći ruke na kukovima. Udahnite duboko, kroz nos. Izdahnite kroz usta,
oblikujući usne u O. Ponovite udah i izdah dva putapre nego što pređete na
Drugog Tibetanca.
 DRUGI TIBETANAC

Slika 3: Ležite na leđa na prostirku ili tepih. Noge su vam ispružene,

gležnjevi savijeni i dodiruju se. Ruke su položene uz telo, s dlanovima na
podu.

Slika 4: Udahnite kroz nos, podignite noge pod uglom malo većim od
devedeset stepeni i podignite glavu, tako da bradom uprete u grudi.
 TREĆI TIBETANAC

Slika 5: Kleknite tako da vam jastučići tabana počivaju na podu. Razmak

između kolenaje oko 10 centimetara. Dlanove položite na zadnji deo butina,
ispod zadnjice. Kičma je uspravna, a brada upire u grudi.

Slika 6: Udahnite kroz nos, izvijajući leđa iz struka. Zabacite glavu koliko
god možete.
 ČETVRTI TIBETANAC

Slika 7: Zauzmite sedeći položaj, s uspravnim leđima i ispruženim

nogama. Dlanove položite na pod, pored kukova. Položaj dlanova je veoma
važan; moraju da se nalaze tačno uz kukove. Uprite bradom u grudi

Slika 8: Udišući kroz nos, podižite kukove, istovremeno savijajući kolena i

postavljajući stopala na pod, a glavu zabacujte što više unazad.
 PETI TIBETANAC

Slika 9: Počnite ovu vežbu tako što ćete se osloniti samo na dlanove i
jastučiće tabana. I ruke i noge razmaknute su oko 60 centimetara. Glava je
podignuta i zabačena.

Slika 10: Ne savijajući ruke i noge, udahnite kroz nos, istovremeno dižući
zadnjicu i upirući bradom u grudi, tako da telo dobije oblik savršenog
trougla.
 IZJAVE ZAHVALNOSTI
Želim da izrazim zahvalnost i poštovanje svima koji su prisustvovali
mojim časovima joge otkako sam počeo da podučavam. U dragoj uspomeni
ostaće zauvek Dženet Peri, moja učenica i prijateljica tokom petnaest
godina, koja je nedavno umrla i otišla tamo gde na kraju svi odlazimo, gde
god to bilo. Svaki učitelj trebalo bi da bar jednom u životu ima tako divnog
učenika kao što je bila Dženet.
Hvala mojoj mami, koja dobija vrtoglavicu gledajući me dok radim prvog
Tibetanca; ona je od prvog dana moj najvatreniji navijač. Hvala Rošiju Alu i
Kristin, koji me uvek podstiču u mojim aristotelovskim jogičkim traganjima.
Hvala Sendi, toj neverovatnoj ženi, zato što je prijatelj koji ne posustaje.
Hvala i Štivu i Kregu, mojim neustrašivim saputnicima u penjanju na
piramide Jukatana. Srdačna zdravica plemenskim starešinama. Vi znate ko
ste.
Hvala mom nepromenljivo „antiprotivnom“ fotografu Dženis Fulman,
čija me sposobnost da me zarobi u svoj objektiv nagoni da poželim da se
satima vrpoljim na pesku. Najzad, hvala celoj ekipi u Inner Tradition, naročito
Ehudu, Esteli i Lesli, zbog toga što podržavaju moje ideje i način primene
joge, kao i zbog toga što mi obezbeđuju forum na kojem mogu nadaleko i
naširoko da širim ovu kosmičku propagandu.
Sve vas mnogo volim.
 O autoru
Kristofer S. Kilham se već više od dvadeset godina bavi podučavanjem u
oblasti joge, meditacije i prirodnog zdravlja, držeći predavanja i pojavljujući
se u radio i TV programima širom SAD. Autor je brojnih članaka i više knjiga.