KOLIKO (ZAISTA)

BACAMO HRANU?
ANALIZA ISTRAŽIVANJA O BACANJU HRANE
U DOMAĆINSTVIMA U REPUBLICI SRBIJI

Hrana
se jede
NE BACA SE
KOLIKO (ZAISTA)
BACAMO HRANU?
ANALIZA ISTRAŽIVANJA O BACANJU HRANE U
DOMAĆINSTVIMA U REPUBLICI SRBIJI

Beograd, 2019. godine

Centar za unapređenje životne sredine
Naslov:
KOLIKO (ZAISTA) BACAMO HRANU?
Analiza istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Republici Srbiji

Izdavač:
Centar za unapređenje životne sredine

Za izdavača:
Ivana Jovčić

Urednik:
Ivana Jovčić

Autori:
Msc Maja Radovanović, Dr Jasna Mastilović, Dr Lato Pezo, Ivana
Jovčić, Vladan Šćekić

Fotografija na naslovnoj strani:

Valeria Aksakova - www.freepik.com

Dizajn i priprema publikacije:

Optimum Productions

ISBN: 978-86-915643-3-9

Elektronska publikacija

Beograd, 2019. godina

 SADRŽAJ

REČ IZDAVAČA...................................................................................................6
METODOLOŠKA OBJAŠNJENJA.......................................................................6
Uvod....................................................................................................................6
Jedinica anketiranja.............................................................................................7
Metod anketiranja................................................................................................7
Teritorijalni obuhvat..............................................................................................7

PRIKAZ DOBIJENIH REZULTATA ISTRAŽIVANJA.............................................8

Q1: Koliko često kupujete sledeće proizvode?.....................................................8
Q2: Koliko često vam se desi da bacite neutrošene sledeće proizvode?............9
Q3: Koliko u proseku bacite sledećih proizvoda?.................................................10
Q4: Da li se u vašem domaćinstvu priprema kuvana hrana?..............................11
Q5: Da li se u vašem domaćinstvu kuvana hrana?..............................................11
Q6: Da li se u vašem domaćinstvu koriste gotova jela?....................................12
Q7:Koliko često se višak pripremljene hrane/gotovih obroka u vašem
domaćinstvu baca?............................................................................................12
Q8: Koliku količinu pripremljene hrane u vašem domaćinstvu u proseku
bacite?..............................................................................................................13
Q9: Ako bacate hranu u vašem domaćinstvu, koji je najčešći uzrok
bacanja?............................................................................................................13
Q10: Ako ne bacate hranu u vašem domaćinstvu, koji su razlozi za to?...........14
Q11: Koliko članova ima vaše domaćinstvo?.....................................................15
Q12: Koliki su mesečni prihodi u vašem domaćinstvu?.....................................15

OTPAD OD HRANE U REPUBLICI SRBIJI.......................................................16

ZAKLJUČAK......................................................................................................17
SAVETI ZA BOLJU UPOTREBU HRANE .........................................................18
REČ IZDAVAČA

Bacanje hrane je postalo globalna epidemija koja izaziva da preko 30%

proizvedene hrane1 završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada
se, ispuštajući metan – jedan od najopasnijih gasova sa efektom
staklene bašte. Bacanjem neupotrebljene hrane se troši i neverovatna
količina resursa – energije i vode u procesima proizvodnje, pakovanja i
transporta.
Prepoznajući ovaj veliki ekološki problem, Centar za unapređenje životne
sredine, je u okviru projekta „Hrana se jede, ne baca se!“, sproveo
istraživanje o bacanju hrane u domaćinstvima u Republici Srbiji.

METODOLOŠKA OBJAŠNJENJA
UVOD

U saradnji sa Institutom za prehrambene tehnologije iz Novog Sada

definisan je kodirani upitnik za potrebe istraživanja. Koliko često potrošači
kupuju određene proizvode, koliko često ne stignu da ih potroše, koju
količinu proizvoda bace, koju količinu pripremljene hrane bace (bilo da
su je sami spremili ili ne), koji je uzrok bacanja hrane u domaćinstvu,
zbog čega se hrana u zajednici ne baca, koliko ima članova porodica
i kolika su primanja iste, su samo neka od pitanja iz ankete na osnovu
kojih su sakupljeni podaci.

Ovaj bilten sadrži podatke o potrošnji i bacanju sledećih proizvoda:

• hleb;
• mleko;
• jaje;
• povrće;
• voće;
• meso.

Kako u Republici Srbiji ne postoji slično istraživanje, dobijeni podaci će

prikazati koliko hrane domaćinstva u zemlji bacaju, kako i koji su razlozi
takvih aktivnosti. Dobijeni rezultati istraživanja pomoći će da se kreiraju
politika i mere koje bi dovele do smanjenja bacanja hrane.
1 “Global Food Loss and Food Waste”. UN Food and Agricultural Organisation. Retrieved 2016-06-09.

5 Analiza istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Republici Srbiji

JEDINICA ANKETIRANJA

Jedinica posmatranja u ovoj anketi izabrana je slučajno, odnosno nije

postojao plan uzorka. U istraživanju su mogli da učestvuju pojedinci:

• koji su stanovnici Republike Srbije;

• koji koriste jedan od dva zvanična pisama na teritoriji zemlje;
• koji imaju više od 18 godina.

Jedan deo uzorka birali su volonteri Centra za unapređenje životne

sredine i na osnovu ličnog razgovora pojedinci su popunili upitnik, dok
je ostatak ispitanika učestvovao putem portala za onlajn istraživanja -
www.tvojstav.com.

METOD ANKETIRANJA

Na osnovu probnog istraživanja, kod kojeg je utvrđeno da pojedini

ispitanici ne bi učestvovali u istraživanju zato što su vegani ili vegetarijanci,
korigovana su određena pitanja i definisan je kodirani upitnik. Anketiranje,
koje je bilo anonimno, sprovedeno je lično i putem interneta.

TERITORIJALNI OBUHVAT

Anekta o bacanju hrane sprovela se na celoj teritoriji Republike Srbije.

Ukupno je učestvovalo 784 ispitanika i to:

BROJ
MESTO
ISPITANIKA
BEOGRAD
NOVI SAD
NIŠ
381
INTERNET 403
UKUPNO 784

KOLIKO (ZAISTA) BACAMO HRANU? 6

PRIKAZ DOBIJENIH REZULTATA ISTRAŽIVANJA

Q1: KOLIKO ČESTO KUPUJETE SLEDEĆE PROIZVODE?

450
400
350
300
250
200
150
100
50
0
HLEB VOĆE POVRĆE MESO JAJA MLEKO
svaki dan svakih 2-3 dana svakih 4-6 dana
jednom nedeljno ređe od jednom nedeljno ne kupujem nikad

Grafik 1. Učestalost kupovine proizvoda

Na osnovu Grafika 1. vidi se da ispitanici najviše svakodnevno kupuju

hleb (49%), dok se najmanje nabavljaju jaja (5%). Mali je broj ispitanika
koji nikada ne kupuju navedene namirnice.

ređe od
svakih svakih jednom jednom ne kupujem
svaki dan
2-3 dana 4-6 dana nedeljno nedeljno nikad

HLEB 49% 30% 8% 5% 8% 1%

VOĆE 15% 42% 23% 12% 8% 0%
POVRĆE 17% 40% 23% 13% 7% 1%
MESO 7% 25% 21% 22% 22% 2%
JAJA 5% 14% 18% 29% 32% 2%
MLEKO 18% 31% 14% 16% 19% 2%
Tabela 1. Učestalost kupovine proizvoda

Na osnovu prikupljenih podataka prikazanih u Tabeli 1. vidi se da najveći

broj ispitanika voće nabavlja svakih 2-3 dana (42%), povrće takođe
(40 %), meso jednom nedeljno (22%), odnosno ređe od jednom nedeljno,
jaja ređe od jednom nedeljno (32%), dok mleko svakih 2-3 dana (31%).

7 Analiza istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Republici Srbiji

Q2: KOLIKO ČESTO VAM SE DESI DA BACITE
NEUTROŠENE SLEDEĆE PROIZVODE?
600

500

400

300

200

100

0
HLEB VOĆE POVRĆE MESO JAJA MLEKO
svaki dan svakih 2-3 dana svakih 4-6 dana
jednom nedeljno ređe od jednom nedeljno nikad

Grafik 2. Učestalost bacanja neutrošenih proizvoda

Na osnovu Grafika 2. vidi se da ispitanici najviše svakodnevno bacaju

hleb (7%), dok se meso i jaja uopšte ne bacaju u toku dana (0%).

ređe od
svakih svakih jednom jednom
svaki dan nikada
2-3 dana 4-6 dana nedeljno nedeljno
HLEB 7% 15% 10% 10% 43% 15%
VOĆE 1% 3% 6% 11% 61% 18%
POVRĆE 1% 3% 4% 12% 63% 16%
MESO 0% 3% 2% 6% 56% 33%
JAJA 0% 2% 1% 3% 57% 37%
MLEKO 1% 2% 2% 6% 60% 29%
Tabela 2. Učestalost bacanja neutrošenih proizvoda

Na osnovu prikupljenih podataka prikazanih u Tabeli 2. vidi se da

najveći broj ispitanika sve namirnice baca ređe od jednom nedeljno,
odnosno - voće (61%), povrće (63%), meso (33%), jaja (57%), mleko
(60%).

KOLIKO (ZAISTA) BACAMO HRANU? 8

Q3: KOLIKO U PROSEKU BACITE SLEDEĆIH PROIZVODA?
600

500

400

300

200

100

0
HLEB VOĆE POVRĆE MESO JAJA MLEKO

vrlo malo, do jedne šolje (kriške, ploda, komadića, komada)

oko 1/4kg (L); 2-3 kom/ploda
oko 1/3kg (L); 3-4 kom/ploda
oko 1/2kg (L); 5-6 kom/ploda
više od toga
ne bacam nikada

Grafik 3. Prosečno bacanje neutrošenih proizvoda

Na osnovu Grafika 3. vidi se da ispitanici najviše prosečno bacaju male

količine hleba (kriška, 61%).

vrlo malo,
do jedne šolje
(kriške, ploda,
komadića, oko 1/4 kg (L); oko 1/3 kg (L); oko 1/2 kg (L); ne bacam
komada) 2-3 kom / ploda 3-4 kom / ploda 5-6 kom / ploda više od toga nikada

HLEB 61% 18% 4% 1% 13% 3%

VOĆE 66% 15% 3% 1% 12% 5%
POVRĆE 67% 14% 4% 1% 11% 5%
MESO 61% 5% 1% 1% 23% 8%
JAJA 59% 3% 1% 1% 27% 8%
MLEKO 59% 9% 2% 2% 21% 7%
Tabela 3. Prosečno bacanje neutrošenih proizvoda

Na osnovu prikupljenih podataka prikazanih u Tabeli 3. vidi se da najveći

broj ispitanika sve namirnice baca u malim količinama, odnosno voće
(66%), povrće (67%), meso (61%), jaja (59%), mleko (59%).

9 Analiza istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Republici Srbiji

Q4: DA LI SE U VAŠEM DOMAĆINSTVU PRIPREMA KUVANA
HRANA?
1%
6%
1%
priprema skoro svaki dan
19%
49%
priprema 3-4 puta nedeljno
6%
priprema 2-3 puta nedeljno
19%
priprema jednom nedeljno
25% 25%
49%
ne priprema nikada

Grafik 4. Priprema hrane u domaćinstvu

Na osnovu Grafika 4. vidi se da ispitanici najviše pripremaju hranu u

domaćinstvu skoro svaki radni dan (49%). Najmanji je broj onih koji ne
pripremaju nikada hranu (1%).

Q5: DA LI SE U VAŠEM DOMAĆINSTVU KUPUJE KUVANA

HRANA?

4% 54%
21%
5%
kupuje skoro svaki dan
8% 8%
kupuje 3-4 puta nedeljno
8%

54%
8%
kupuje 2-3 puta nedeljno

kupuje jednom nedeljno

5%
21% 4%
kupuje ređe od jednom nedeljno

ne kupuje nikada

Grafik 5. Kupovina kuvane hrane u domaćinstvu

Na osnovu Grafika 5. vidi se da je najveći broj ispitanika koji ne kupuju
kuvanu hranu (54%). Najmanji je broj onih koji je kupuju svakodnevno
(4%).

KOLIKO (ZAISTA) BACAMO HRANU? 10

Q6: DA LI SE U VAŠEM DOMAĆINSTVU KORISTE GOTOVA
JELA?

6%
5% skoro svaki dan
8% 3-4 puta nedeljno

44% 9% 2-3 puta nedeljno

jednom nedeljno

28% manje od jednom nedeljno

nikada

Grafik 6. Upotreba gotovih jela u domaćinstvu

Na osnovu sprovedenog istraživanja (Grafik 6.), najveći broj je onih
ispitanika koji nikada ne koriste gotova jela u svom domaćinstu (44%).
Najmanji je broj onih koji koriste skoro svakodnevno ova jela (6%).

Q7: KOLIKO ČESTO SE VIŠAK PRIPREMLJENE HRANE /

GOTOVIH OBROKA U VAŠEM DOMAĆINSTVU BACA?
3%

9% 28%
svaki dan

26% 8% svakih 2-3 dana

9%
svakih 4-6 dana
8%
13% jednom nedeljno
5%

41%
ređe od jednom nedeljno

nikada
6%

Grafik 7. Učestalost bacanja pripremljene hrane i gotovih obroka u domaćinstvu

Na osnovu Grafika 7. se vidi da je najveći broj ispitanika koji ređe od

jednom nedeljno bacaju pripremljenu hranu i gotove obroke (41%).
Najmanji je broj onih koji to čine svakodnevno (3%).

11 Analiza istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Republici Srbiji

Q8: KOLIKU KOLIČINU PRIPREMLJENE HRANE U VAŠEM
DOMAĆINSTVU U PROSEKU BACITE?
1%
4%

20% manje od 1 obroka

1-2 obroka

2-3 obroka

75% više od 3 obroka

Grafik 8. Prosečna količina pripremljene hrane koja se baca u domaćinstvu

Na osnovu sprovedenog istraživanja (Grafik 8), najveći broj je onih

ispitanika koji bace prosečno manje od jednog obroka pripremljene
hrane u domaćinstvu (75%). Najmanji je broj onih koji bace više od tri
obroka (1%).

Q9: AKO BACATE HRANU U VAŠEM DOMAĆINSTVU, KOJI

JE NAJČEŠĆI UZROK BACANJA?
3%
11%
2% pokvari se
ne volim da jedem
staru hranu
11% mislim da nije bezbedna

67%
gadi mi se
6%
članovi domaćinstva ne žele
da jedu staru hranu
ne znam kako da je
upotrebim

Grafik 9. Uzroci stvaranja otpada od hrane u domaćinstvu

Na osnovu sprovedenog istraživanja (Grafik 9.), najveći broj ispitanika

baca hranu zato što im se pokvari (67%), a najmanji broj je onih koji ne
znaju kako da je upotrebe (3%).
KOLIKO (ZAISTA) BACAMO HRANU? 12
Najčešći odgovori otvorenog tipa su bili:
• ne bacam hranu;
• ostatak se da životinjama (psi, mačke);
• nisu zadovoljni kako je uspelo jelo, pa se baci;
• neplanirana večera, izlazak;
• ne stigne da se pojede.

Q10: AKO NE BACATE HRANU U VAŠEM DOMAĆINSTVU,

KOJI SU RAZLOZI ZA TO?

9%
25% 6%
nemam para za bacanje

dobro planiram, pa ne bacam

19%
27% mislim da je greh bacati hranu
25%
trudim se da na alternativne
21% načine iskoristim ostatke
49%
imam ljubimce / domaće životinje
18% koje hranim ostacima hrane

Grafik 10. Razlozi ne bacanja hrane u domaćinstvu

Na osnovu Grafika 10. se vidi da je najveći broj ispitanika ne baca hranu

jer ima ljubimce i domaće životinje koje hrani sa ostacima (25 %). Takođe,
dosta je onih koji se trude da na alternatvne načine iskoristi ostatke
(21 %). Najmanji je broj onih koji nemaju para za bacanje (9 %).

Najčešći odgovori otvorenog tipa su bili:

• dobro kuvam;
• menjam jelovnik;
• dajem roditeljima;
• ostavim je zakačenu na kontejner;
• ideja je da se sprema onoliko hrane koliko je dovoljno za članove
domaćinstva za jedan ili dva dana;
• dobro planiram.

13 Analiza istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Republici Srbiji

Q11: KOLIKO ČLANOVA IMA VAŠE DOMAĆINSTVO?

10%
15% 6%
1

2
19%
25% 3
30% 25%
4

49%
više od 4
20%

Grafik 11. Broj članova u domaćinstvu

Na osnovu Grafika 11. se vidi da najveći broj ispitanika živi u domaćinstvu

koje čini četiri člana (30%), dok je najmanje onih koji žive sami (10%).

Q12: KOLIKI SU MESEČNI PRIHODI U VAŠEM

DOMAĆINSTVU?
1%
15% 12%
6%
manje od 25.000 rsd

25-50.000 rsd
19%
17% 30% 50-75.000 rsd
25%
75-100.000 rsd
49%
više od 100.000 rsd
26%

Grafik 12. Mesečni prihodi u domaćinstvu

Na osnovu istraživanja (Grafik 12.), unutar posmatranog uzorka, najveći

je broj ispitanika koji imaju mesečni prihod, u okviru domaćinstva, od
25 - 50.000 RSD, dok je najmanje onih koji imaju manje od 25.000 RSD.

KOLIKO (ZAISTA) BACAMO HRANU? 14

OTPAD OD HRANE U REPUBLICI SRBIJI

KOLIČINA KOLIČINA
BAČENE HRANE BAČENE HRANE
(PO POTROŠAČU, u kg/l) (U REPUBLICI SRBIJI, u kg/l)

HLEB 10,18 71.483.960,00

VOĆE 5,70 40.025.400,00
POVRĆE 5,33 37.427.260,00
MESO 7,18 50.417.960,00
MLEKO 6,74 47.328.280,00
UKUPNO 35,13 246.682.860,00
Tabela 4. Otpad od hrane po proizvodima u Republici Srbiji

Posmatrajući definisani uzorak istraživanja, dolazi se do određivanja

količine hrane koju potrošač u proseku baci, kao i do utvrđivanja ukupne
sume otpada od hrane koja se javlja na teritoriji Republike Srbije
(Tabela 4.).

Na osnovu tako utvrđenih mera određivanja količine hrana koje se baca

(na osnovu pitanja: Q2 i Q3) vidi se da potrošač najviše baci hleba
(10,18 kg), zatim mesa (7,18 kg).

MLEKO 19%

MESO 20%

POVRĆE 15%

VOĆE 16%

HLEB 29%

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30%

Grafik 13. Otpad od hrane po proizvodima u Republici Srbiji

Prati ih mleko, a najmanje se baca voća (5,70 kg), odnosno povrća

(5,33 kg), što se vidi i na Grafiku 13. Ukupna količina hrane koja se
baci u Republici Srbiji je 246.683 tona.

15 Analiza istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Republici Srbiji

ZAKLJUČAK
Istraživanje je nedvosmisleno pokazalo da bacanje hrane predstavlja
problem i u Republici Srbiji. Svake godine se baci gotovo 250 hiljada
tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona. Kako
bismo ove cifre stavili u jasniju perspektivu, upotrebićemo primer:

Kada bismo svu količinu hrane koju bacimo u roku od godinu dana
spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala
od Subotice do Kragujevca.

Svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast,

baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od
oko 10.000 dinara.

1. Svake godine bacimo 246.683 tona hrane;

2. Svakoga dana bacimo 676 tona hrane;
3. Svako od nas, u proseku baci 35 kilograma hrane godišnje;
4. Oko 10.000 dinara po stanovniku Srbije košta hrana koju smo
bacili.

Ovako sprovedeno istraživanje ne daje konačne rezultate o bacanju

hrane, obzirom da uključuje samo otpad od hrane koji nastaje u
domaćinstvima. Kako bi rezultati bili kompletni, potrebno je dodati i,
za sada nepoznate, količine otpada koje nastaju na izvoru, u procesu
uzgajanja i otkupa namirnica, fabričkoj obradi i pripremi za dalju prodaju,
viškovima koji se ne prodaju u trgovinskim lancima i prodavnicama, i
otpad iz ugostiteljskih objekata.

Na osnovu svih informacija navedenih u istraživanju, neophodno je

započeti sa kontinuiranim obrazovanjem svih učesnika u lancu, od
proizvođača do krajnjih korisnika,kako bi se umanjila količina otpada iz
hrane.

Ovo je najefikasniji način za rešavanje ovog problema, obzirom da

predložena mera spada u kategoriju tzv. “mekih mera” i ne zahteva
velika ulaganja u sprovođenje programa koji bi adekvatno odgovorili na
ovu potrebu.

KOLIKO (ZAISTA) BACAMO HRANU? 16

SAVETI ZA BOLJU UPOTREBU HRANE

BUDI KREATIVAN

Kada imaš namirnice kojima ističe upotrebni

rok - upotrebi maštu. Napravi od njih supu,
gulaš, picu ili šejk sa vodom illi jogurtom.

NAPRAVI PLAN

Pre pripreme hrane, uvek proveri šta

imaš od namirnica. Planiraj obroke tako
da ne moraš da kupuješ još namirnica.

DRŽI SE SPISKA

Hrana koju kupiš, a ne pojedeš, previše košta,

čak i kada je na akciji. Kada pođeš u kupovinu
napravi listu namirnica koje ćeš kupiti.

ORGANIZUJ POTROŠNJU HRANE

Uvek je najbolje potrošiti prvo namirnice koje

si kupio ranije. Stavi nove namirnice iza starih
i troši ih redom.
Neke namirnice se brzo kvare ili stoje dugo
u frižideru. Odredi u kom delu će ti stajati
namirnice kojima uskoro ističe rok upotrebe.

IZABERI PRAVU VELIČINU PORCIJE

Nakon obroka, hrana koja ostane najčešće

bude bačena. Sipaj hrane koliko ti je dovoljno.
Ako treba, sipaj još jednom.

17 Analiza istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Republici Srbiji

 AKO TI OSTANE HRANA NAKON
OBROKA

Ponekad se desi i da ostane hrana kada

završiš sa jelom. Možeš je ponovo jesti
drugi put. Spakuj ostatke, napiši datum i
stavi u zamrzivač.

ROK TRAJANJA

Proizvođači koriste „NAJBOLJE DO“ da

bi ti rekli do kada garantuju za kvalitet
proizvoda. To ne znači da sa tim datumom
ističe rok trajanja. Proveri da li postoji natpis
„UPOTREBLJIVO DO“. Ako ne postoji, ipak
proveri da li je namirnica ispravna pre nego
što je baciš.

PRODUŽI ROK TRAJANJA

Sveže namirnice mogu da traju duže nego

što misliš. Koristi posebne posude za
odlaganje u koje ne može da uđe vazduh.
Namirnice kojima ističe rok možeš sačuvati i
nekoliko meseci. Zamrzni, osuši ili dehidriraj.

PRONAĐI NEOBIČNO VOĆE I POVRĆE

Iako ne izgleda savršeno, voće i povrće čudnih

oblika ima isti ukus kao i ono savršenog
izgleda. Kupi namirnice čudnog oblika i spreči
da završe u otpadu.

KOLIKO (ZAISTA) BACAMO HRANU? 18