Хуманизам и ренесанса

Хуманизам и ренесанса означавају епоху у развоју људске мисли и културе, када је дошло
до коренитих промена у животу, човеку и стваралаштву. Ова епоха је означила прелазак
из средњег века у нови век .Обухвата раздобље од 14. до 16. века.Колевка ренесансе је
Италија. У 14. веку настају значајне промене у друштву, матерјалној производњи, науци и
култури. Градови јачају и развијају се кнежевине. Јача грађански слој, стварају се нови
сталежи.Богате породице окупљају око себе научнике и уметнике обезбеђујући им
материјалне услове за безбрижан живот и стварање кроз које ће прославити своје
мецене. Ренесансни дух и хуманистички идеали захватају и остале европске земље:
Француску, Шпанију,Енглеску,Немачку. Хуманизам и ренесанса се обично везују у један
појам, при чему се под хуманизмом подразумева период који претходи ренесанси.Иако
се ова епоха одређује као хуманизам и ренесанса, она није јединствена и једнозначна.
Хуманизам потиче од латинске речи humanus, што значи човечност. Хуманисти су били
носиоци препорода, његових идеја о слободном и хуманом животу, у чијем је средишту
био човек.Они откривају културно богатство антике, проучавају споменике филозофије и
књижевности, проучавају класичне језике: грчки и латински, вративши им стари сјај. Из
вере у човека проистекао је општи оптимизам. Идеалан човек за хуманисте је активан
човек који дела, трага и открива, који је окренут животу, његовим лепотама, задовољству
духа и тела.Стварају се оде, елегије, епитафи, љубавна лирика, епистоле, сатиричне
песме...Латински језик постаје језик школе и литературе.
Ренесанса доноси општи процват науке, филозофије и уметности.Термин ренесанса води
порекло од француске речи renaissance, која значи препородити се, поново се родити,
васкрснути.Појам ренесанса односи се на културноисторијски период од средине 15. века
до краја 16. века.Настаје препород културе, рађање слободне мисли посвећене човеку и
његовим вредностима, васкрс науке и уметности. Ствараоци су били изузетне и свестрано
обдарене личности. У науци, техници и природним наукама остварена су епохална
открића. Култура се ослобађа верске доминације и поприма световни карактер. Народни
језик постаје језик књиге и школе.Ова епоха дала је човечанству велика дела архитектуре,
сликарства, вајарства. У књижевности се негују књижевнотеоријска мисао, еп, сатира,
лирика, биографија. Ствара се нови облик у лирици –сонет и нови облик у прози- новела.
Најзначајнији представници књижевности ренесансе су: Франческо Петрарка, Данте
Алигијери, Ђовани Бокачо, Виљем Шекспир, Франсоа Рабле, Мигел де Сервантес.
Одлике хуманизма и ренесансе:
-испирисаност делима писаца античке књижевности;
-употреба народног језика;
-изражавање личних и интимних осећања, љубавног заноса (посебно у поезији)
-сликовитост песничког језика
Књижевне врсте: љубавна и интимна лирика, уметнички еп, новела, романи (витешки,
авантуристички, пикарски) пасторала, комедија дел арте, трагедија, историјска драма,
комедија (учена комедија, фарса).