Professional Documents
Culture Documents
НЕМАЊИЋИ
НЕМАЊИЋИ
Почиње да влада 1196.год. након што му је престо предао његов отац Стефан Немања
Монашко има :Симеон
Задужбина: Жича
Мошти Св. Краља Стефана се налазе у Студеници
Током прве половине владавине Стефана дошло је до првог пада Цриграда 1204.
1200/1. се разводе Стефан и Евдокија (у Дукљи је Евдокију сачекао Вукан и са
свим почастима је испратио на брод за Цариград и то је довело до сукоба између
Стефана и Вукана)
Вукан је владао титулом краља Дукљом (мања важност титуле) и покушао је да
добије краљевску круну од римског папе, али је папа био спремнији да круну да
Стефану, а не Вукану
Вукан покушава да преко Угарске добије краљев венац, али папа није одустао од
тога да Стефану да краљевску круну
Стефану помаже бугарски цар Калојан и 1203.год. упада у Србију са својом војском
што доводи до великих губитака
Долази до великих разарања, епидемија глади и куге и рат између браће је коначно
окончан 1205.год. (страдало је доста српског становништва)
Због трагичне ситуације у Србији, Вукан одустаје од Дукље и краљевске круне
након чега Свети Сава преноси мошти свог оца из Хиландара у Студеницу
1207.год. над моштима Стефана Немање, Свети Сава мири своју браћу (према
легедни место где је дошло до помирења Стефана и Вукана налази се у долини
Ибра)
1204. је освојен Цариград од стране Крсташа, а највише је профитирала Венеција
Стефан се венчава са унуком венецијанског дужда Енрика Дандоле, Аном
Дандоло и тај брак ће му касније и донети краљев венца (данас у част тог брака у
Венецији постоји улица која носи назив Рашка)
Стефан Првовенчани је велики освајач и значајно је проширио територију
Вратио је Ниш (који је изгубљен 1190.год.), освојио Врање, крајеве око горњег тока
Јужне Мораве, Горњи и Доњи Полог (Македонија)
Држава се простирала од данашње Рашке све до ушћа Цетине у Јадранско море
Окупио је све српске земље, изузев Босне и створио моћну српску државу на
Балкану
1217. Године добио је краљевски венац од папе Хонорија трећег – краљ „српских и
приморских земаља“
Папски легати (посланици) дошли су у Србију и донели венац
Првовенчани, иако је постојала краљевска династија у Дукљи-јер дукљански
владари нису ујединили српске слклавиније и владали су мањим српским
територијама, а Стефан је владао уједињеном Србијом
Спорно је место где се крунисао Стефан-претпоставља се да је краљевски венац
примио у Цркви Св. Петра и Павла код Новог Пазара (Симеоново миропомазање), а
касније га је његов млађи брат Свети Сава крунисао за краља у задужбини Жичи
(није примио венац у Жичи јер је била у изградњи)
1219. Год. Свети Сава је отишао у Никеју (центар Византије у Малој Азији)-тада од
патријарха и цара Теодора Ласкариса добија архиепископски чин – српска црква је
постала архиепископија и постала је самостална
Самим крунисањем за краља држава је постала потпуно независна, а са независном
државом иде и независна црква
До тада су српске цркве биле у саставу Охридске архиепископије, тадашњи
архиепископ Димитрије није добро поднео вест да српска црква постаје
аутокефална, јер је добијао велике приходе са територија српских епархија, писао
је цариградском патријарху увредљива писма на рачун Саве, али је српска црква
остала самостална
седиште српске архиепископије све до краја 13.века је било у Жичи
крајем 13.века долази до велике најезде Монгола из Азије у Европу и Жича је била
разорена и од тада су сабори се одржавали у Пећи и Жичи након што је обновљена
(Жича никада није изгубила статус архиепископије)
Стефан Немањић је први српски књижевник (више књижевник него владар)
написао је житије свог оца Св. Симеона
1228.год. Стефан умире
Имао је четири сина, наследили су га тројица који су владали са титулом краља
(сви тројица збачени са власти, прва двојица су збачени од стране властеле, а трећи
од стране свог сина Драгутина), а четврти и најмађи је био трећи по реду српски
архиепископ (Свети Сава Други)
Биограф: епископ Данило
Након Стефана Немање сви владари носе име Стефан
Нема име Урош јер устао против свог оца и заузео власт
Његова владавина почиње након битке код Гацка 1276. када је поразио свог оца
Самостално је владао до 1282.год – млади краљ
Живео је до 1316.и владао је одређеним деловима Србије тако да је у византијским
изворима познат као сремски краљ, док је његов брат Милутин познат као рашки
краљ
Задужбина манастир Св. Ахилија у Ариљу (по коме је Ариље и добило име)
Монашко име : Теотист
Мошти су се једно време налазили у Ђурђевим Ступовима и данас на том месту где
су биле његове мошти пале се свеће
Супруга је била мађарска принцеза Каталина (ожењен када је његов отац изгубио
рат против Мађарске)
Мајка: Јелена Анжујска
Након битке код Гацка пореметили су се односи Драгутина и његове мајке јер је он
насилно збацио Уроша Првог, али су се измирили након што је Јелена од
Драгутина добила одређене области којима је потупоно самостално владала са
титулом краљице – Горњи Ибар, Зета, Требиње
1282.год. је Драгитин обилазећи утврђен град Јелач, пао са коња, поломио ногу и
није могао да влада, након чега је неколико месеци касније сазвао сабор у Дежеви
(код Новог Пазара)
На сабору је одлучено да Драгутин преда власт свом млађем брату Милутину, а да
Милутина наследи Драгутинов најстарији син Владислав
Драгутин је имао области којима је владао, северне области око Прибоја и Ариља,
док старим српским земљама влада његов брат Милутин, познат у византијским
изворима као рашки краљ
Драгутин је назван сремски краљ – тада је Срем био подељен на овострани (српске
земље, јужно од Саве), онострани (северно од Саве, Угарска држава)
1284.год. Драгутин добија од Мађара Мачву, Усору и Сол - бановине у
североисточној Босни (које су биле у саставу Мађарске) и Београд – по први пут је
Београд под влашћу Драгутина био у саставу Србије
Заједно са братом Милутином ратује против вазала татарског кана Ногаја и
проширује своју државу на Кучево и Браничево (источна Србија)
Са Милутином креће у рат против Византије, након што су дошли до линије
Охрид-Прилеп-Штит, Драгутин се вратио са својом војском у Србију, а Милутин је
са својом војском први пут код места Кавале изашао на обале Егејског мора
Након што је Милутин одлучио да се ожени ћерком византијског цара Андроника
Другог – Симонидом, дошло је до сукоба између Милутина и Драгутина, јер је
Драгутин мислио да Милутин неће испунити договор са сабора (и није јер ће
Милутина наследити његов син Стефан Дечански)
Рат је окончан 1314. – Драгутинов син Владислав је добио одређене области којима
је владао као краљ, а Драгутин је умро 1316.год.