1

ОДБИЈАЊЕ И ПРЕЛАМАЊЕ ТАЛАСА

Када талас наиђе на граничну површину између две средине у којима су брзине
простирања таласа различите, део таласа се одбија (рефлектује) од граничне
површине, а други део прелази у другу средину са промењеном брзином при чему се
прелама (рефрактује).

Овакво понашање таласа може да се објасни на основу Хајгенсовог принципа. Овим

принципом могу да се објасне и многе друге појаве везане за таласе.

Хајгенсов принцип:
Свака тачка средине до које је дошао талас постаје извор сферних таласа који се шире
на све стране подједнако.

Објашњење помоћу таласа на води:

- препрека има један отвор – иза препреке се шири кружни таласа – отвор се
понаша као извор таласа
 2

- препрека има више отвора – талас се иза препреке шири као да препреке нема

иста слика за раван талас

 3

Свака тачка постаје извор нових таласа који се поништавају у свим правцима осим у
правцу простирања таласа и на тај начин постаје нови талас, који је исти као и талас
пре препреке.

Одбијање таласа

Када талас наиђе на препреку (граничну површину између две средине) он се одбија.

упадни
зрак одбојни
(одбијени)
  зрак

 - упадни угао =0 =0

 - одбојни (одбијени) угао
=
При одбијању таласа важи:
- упадни угао једнак одбојном углу
- упадни зрак, нормала и одбојни зрак леже у истој равни
 4

Објашњење:

Посматрамо раван талас ограничен са два упадна зрака, који долази до граничне
површине под углом . Таласни фронт је приказан помоћу дужи која је нормална на
оба зрака.

2
1'
1 2'

C
D
 

А B

Први зрак пада у тачку А, а други зрак у тачку B. Када зрак 1 стигне у тачку А, зрак 2 је
стигао тек у тачку C. Таласни фронт је одређен овим тачкама. Док зрак 2 прелази
растојање CB, из тачке А се шири талас (по Хајгенсовом принципу - свака тачка
погођена таласом постаје извор новог сферног таласа). Пошто се одбијени талас креће
истом брзином као и упадни талас може се закључити да је полупречник Хајгенсове
полусфере једнак растојању CB у тренутку када зрак 2 стигне у тачку B. Одбијени
таласни фронт DB се добија када се из тачке B повуче тангента на Хајгенсову
полусферу. Притом одбијени зраци 1' и 2' нормани на одбијени таласни фронт.

Посматраћемо правоугле троуглове: ABC и ABD:

- дуж AB је заједничка хипотенуза ових труглова
- катете су BC = AD (пређени путеви за исто време у истој средини)
- углови C = D су прави

На основу овога може да се закључи да су троуглови подударни

ABC ABD.
 5

пошто су углови А тругла ABD и В троугла ABC тада је:

Преламање таласа

Преламање (рефракција) таласа настаје увек када талас дође на граничну површину
две средине у којима је простире различитим брзинама. Пошто се мења брзина
простирања таласа, долази и до промене правца простирања. Тада кажемо да се талас
преломио на граничној површини између две средине.

- брзина простирања таласа у првој средини већа

упадни
зрак

v1

v2

 преломни
зрак

 - упадни угао  >

 - преломни угао

- брзина простирања таласа у другој средини већа

 6

упадни
зрак

v1

v2

 преломни
зрак

 <

Објашњење:

Посматрамо раван талас ограничен са два упадна зрака, који долази до граничне
површине под углом . Таласни фронт је приказан помоћу дужи која је нормална на
оба зрака. Талас се у првој средини простире брзином v1, а другој брзином v2 ( ).

2
1

  v1

А  B v2
 
D

1’ 2’
 7

Када зрак 1 стигне на граничну површину (у тачку А), зрак 2 је у тачки С. Ове две тачке
одређују упадни таласни фронт АС. Тачка А постаје извор нових елементарних таласа.
Ови таласи се простиру брзином v2 у другој средини. Док зрак 2 пређе растојање СВ
брзином v1, зрак 1 се шири у доњој средини и прелази путу АD.

Пошто је тада је CBAD

Преломни таласни фронт BD настаје када се повуче тангента из тачке B на Хајгенсову

полусферу. Преломљени зраци 1' и 2' су нормални на преломни таласни фронт.

На основу овог разматрања може да се закључи да преломни угао  мањи од упадног

угла .

Посматраћемо два правоугла троугла ABC и ABD.

- у ABC угао код темена А је једнак упадном углу зато што су то углови са
међусобно нормалним крацима.
- у ABD угао код темена B је једнак преломном углу зато што су то углови са
међусобно нормалним крацима.

Из ABC :

а из ABD:

Пошто је: и
 8

При преламању таласа важи:

- синуси упадног и преломног угла односе се као брзине таласа у тим
срединама
- упадни зрак, нормала и преломни зрак леже у истој равни

Значење првог става закона переламања је следеће: ако талас прелази из средине у
којој је бржи у средину у којој је спорији преломиће се ка нормали (>) и ако талас
прелази из средине у којој је спорији у средину у којој је бржи преломиће се од
нормале (<).