Ђурђеви Ступови у Расу

– Историјат манастира –
1. НАСТАНАК МАНАСТИРА
2. КТИТОРИ
3. РАЗАРАЊЕ

Манастир Ђурђеви ступови представља једно од најстаријих и најбитнијих наслеђа

из раних векова наше Цркве. Место на којем је изграђен, Рас, помиње се већ у X
веку, у делу византијског цара Константина Порфирогенита, а посебно током
српско - византијских сукоба..

1. НАСТАНАК МАНАСТИРА
Сам манастир подигнут је изнад долина река Рашке и Дежеве. Разлог његовог
грађења показује духовну, молитвену вредност коју са собом носи. Саградивши
манастир Светог Николе код Куршумлије, а недалеко од њега и цркву посвећену
Богородици, без сагласности своје браће, Стефан Немања је био позван у Рас, где је
и заточен. Био је затворен у једној пећини код Раса, из које је могао да види само
једно узвишење, брдо на којем је касније саграђен манастир. Не дозволивши да га у
таквом тешком и опасном положају савлада очајање, будући жупан се са пуно вере
и наде обратио Светом Георгију, молећи га да му буде заступник код Господа.
Притом се Стефан Немања заветовао да ће му ,,послужити" ако се његовим
молитвама избави. Дошавши на власт, 1166/1167. године, испунио је завет и у Расу
подигао манастир на врху поменутог брда које је из тамнице посматрао. Тако је, у
славу Светог Георгија, настао први већи манастир у Расу, граду који је постао
средиште српске средњевековне државе у XII веку. Како Немањини биографи
кажу, он се и у другим приликама обраћао свом моћном заштитнику, Светом
великомученику Георгију, за помоћ.
2. КТИТОРИ
Према археолошким истраживањима, грађење је највероватније започето 1167.
године, а завршено је у првој половини 1171. године. Црква, посвећена Светом
Георгију, представља грађевину са којом започиње период Рашке школе у српском
средњевековном црквеном градитељству. Прво сведочанство о овом манастиру даје
нам Свети Сава у житију свог оца Светог Симеона, 1208. године. Поуздано се зна
да су Ђурђеви ступови били веома угледан и значајан манастир у средњем веку.
Потврду за то налазимо и у ,,Студеничком типику", где се игуман Ђурђевих
ступова помиње на првом месту међу игуманима шест манастира који су
учествовали у избору игумана манастира Студенице. У XIII веку, 1220. године,
у ,,Жичкој повељи" Стефана Првовенчаног, Ђурђеви ступови се појављују
као ,,Краљевски манастир", што је значило да су потчињени непосредно
архиепископу.

Други ктитор манастира био је краљ Драгутин, последњи владар из лозе Немањића
који је столовао у Расу. Он је владао од 1276. до 1282.године, и у његово време су
извођени обимни радови на манастиру. Улазна северозападна кула је претворена у
цркву - капелу и украшена је фрескама. Такође је саграђена и нова трпезарија са
кухињиом (Драгутинова трпезарија). Колико је краљ Драгутин поштовао Ђурђеве
ступове види се и по томе што је тражио да после смрти буде тамо пренет из
Сремске земље, где је владао. То је и учињено, али место гробнице није утврђено,
јер је у XVIII веку опљачкана. 1597. године се спомиње гроб краља Драгутина, као
и то да се у манастирској ризници налази велика вредност - рука Светог Јована
Дамаскина.

3. РАЗАРАЊЕ
Следећи битан период у историји манастира је време турских освајања. Тада су
обављени многи радови ( највише у XVI веку): обновљене су трпезарије, изграђен
конак. Ђурђеви ступови нису претрпели никакву штету до времена аустријско -
турских ратова, крајем XVII века, када је и почело разарање манастира. Наиме,
1689. године, у време повлачења Аустријанаца, манастир је напуштен, а затим је
запаљен и уследило је рушење. 1722. године су Турци почели да преносе камен са
Ђурђевих ступова ради зидања тврђаве у Новом Пазару, што је на кратко време
спречио пећки патријарх Мојсије. Након тих догађаја, манастир у XVIII и XIX веку
остаје потпуно пуст. Из XIX века потиче и најстарији сачувани цртеж манастира,
који је начинио Феликс Каниц. На њему се види да је црва сачувана, а да су куле
срушене. После I светског рата настали су и први снимци и почело је проучавање.
1925. године је капела била оспособљена за богослужење, али је долазак II светског
рата, на несрећу, поново донео разарања. Немци су 1941. године срушили јужни
зид цркве са делом куполе, као и јужну кулу. Оно што нам је до данас остало после
тих последњих уништавања јесу само рушевине цркве и капела краља Драгутина
као једина грађевина са кровом.

Када се осврнемо на порекло, дугу историју и, пре свега, разлог настанка Ђурђевих
ступова, постаје нам јасно њихово неизмерно духовно значење за српски
православни род. Њих је Свети Симеон оставио да вечно славе Светог
великомученика, победоносца Георгија, који свагда, као некада њега, услишава
молитве верних. Изградио је манастир на највишем месту, да би својим потомцима
начинио вечно подсећање на то ко је највиши и најмилостивији. Јер, на свом је
примеру велики жупан осетио колико је власт у овоме свету несигурна и испразна
ако није утемељена на вечним, Божијим законима. Из тог разлога би требало да сви
осећамо велику духовну радост због обнављања ове велике светиње и доласка
монаштва после тако дугог времена. Једино ће оваквим оживљавањем Ђурђеви
ступови престати да буду само културно - историјски споменик, како су их
научници до сада називали, и опет ће постати истински, живи стубови духовности
какави су некада били.