Кока-кола социјализам

Кока-кола социјализам – американизација југословенске

популарне културе шездесетих година XX века

Радина Вучетић 2012.

Американизација света, на свим пољима, обележила је XX век. Мекдоналдс, кока-кола,

фармерке, уметност, музика, компјутери... У делу је фокус на шездесете године прошло века.
Значајна тема када се ради о Југославији у добу Хладног рата и балансирања између суперсила.
Американизација – пропаганда америчких вредности.

Коришћени су Архив Југославије, Архива Јосипа Броза Тита и Дипломатског архива

Министарства спољних послова, као и фондови Историјског архива Београда.

Књига „Кока-кола социјализам“ је настала на основу докторске дисертације, која је одбрањена на

Филозофском факултету у Београду 13. јуна 2011. године.

- Американизација -

Американизација обухвата низ процеса кроз које Америка врши утицај на остатак света,
најчешће кроз културне утицаје, које „примаоци“ позајмљују, имитирају, или, једноставно,
прихватају.
Први заокруженији поглед на феномен американизације у Југославији шездесетих,
појавио се 1969, и то у партијском листу „Борба“; на американизацију се тада није гледало
негативно.

I
Југославија и Америка – кратак поглед на спољну политику

Политички односи Србије и САД датирају још из шездесетих година XIX века. НАцрт
Конзуларне конвенције потписан је у Београду 14. октобра 1881. године. Савезници у Првом
светском рату. Од 1942. и 1943. нарочито подршка САД Михаиловићу сплашњава и након
договора у Техерану максимална помоћ се пружа партизанима. Спуштање гвоздене завесе 1945.

1
 Кока-кола социјализам

увео је Југославију међу идеолошке непријатеље САД. Југославија је 1947. одбила Маршалов
план. У периоду између 1948. и 1955, од раскида до поновног успостављања бољих односа са
Совјетским Савезом, било је осцилација на релацији САД – Југославија и СССР – Југославија. У
том периоду је стизала велика помоћ и кредити од САД. Циљ помоћи било је одржавање Тита на
власти економским напретком, што је за циљ имало разарање совјетског блока. Уговор између
Југославије и САД који се тицао наоружања потписан је 14. новембра 1951. године.
Спољнополитички потези Београда после 1955, а пре свега нормализација са СССР-ом, догађаји
на Блиском истоку и југословенскапозиција око збивања у Мађарској, као и формирање Покрета
несврстаних, учинили су да се војна помоћ, ипак, временом све ише смањивала, да би влада
ФНРЈ отказала њен даљи пријем 15. јула 1957. године.
Хрушчовљев долазак у Београд и Београдска декларација, од 2. јуна 1955, сигурно су
утицали да је већ половином 1955. године уследила суспензијапружања америчке војне помоћи.
О значају који је имала Југославија у подривању комунистичког света, чак и када се
поново приближавала СССР-у, сведочи и посета Џона Фостера Далса Београду. Прва посета
једног америчког државног секретара, у новембру 1955, указивала је на то колико је Америци
важно да са Југославијом очува добре односе и да тражи решења у превазилажењу
проблематичних ситуација, и резултирала је, још једном, америчким уверењем да југословенског
повратка Москви нема. Ипак, американце је у том ставу поколебао сусрет Тита и Хрушчова 1956.
године и револуција у Мађарској, у којој је Југославија, на неки начин, била саучесник, јер је
дала подршку планираној совјетској војној интервенцији.

Шездесете су биле трусне године и у светским размерама (обарање U2, Залив свиња, рат у
Вијетнаму, совјетска интервенција у Чехословачкој...) и на простору Југославије (пад Александра
Ранковића 1966. године на Четвртом пленуму ЦК КПЈ, јачање национализама, студентска побуна
1968. године...). Деценија је почела, за Југославију, важним сусретом Броза и председника
Ајзенхауера на Генералној скупштини UN, што је био први директни контакт лидера Југославије
и САД. Октобра 1963. Броз је био у посети Кенедију у САД. Важна деценија за Југославију
завршена је посетом председника Ричарда Никсона Југославији 30. септембра 1970. године.

Прва конференција Несврстаних од 1. до 6. септембра 1961. године (25 пуноправних

чланица, 3 земље посматрача). Броз је на отварању конференције подржао Совјете и није осудио
њихову атомску пробу изведену 31. августа 1961, док је критиковао САД и њен ставове око
Берлина и Гвантанамо базе на Куби. Броз је користио хладноратовску реторику –
„империјализам“, „насилништво“, „политика силе“... приликом критиковања САД, што је било
прилично шокантно. Амбасадор Џорџ Кенан (амбасадор од 1961. до 1963. године у Југославији)
је обавестио Стејт департмент да су Брозови ставови које је изнео „дубоко разочарање“, као и да
је део говора о Берлину био такав као да га је писао Хрушчов. Кенан је већ 15. септембра, у име
САД, уручио Aide-memoire (меморандум) у коме САД изражавају разочарање и забринутост
поводом Брозовог говора и југословенске улоге на Београдској конференцији. Три дана касније
Југославија је одговорила својим меморандумом у коме је изнела да сматра америчке

2
 Кока-кола социјализам

квалификације неумесним, бранећи своје право на слободу изражавања различитих ставова из

домена спољне политике. Ипак САД нису желеле да одустану од Југославије, закључиле су на
основу Брозовог говора да је Југославија независна од Совјетског Савеза и да је напредовала у
правцу Запада и либерализације.
После Прве конференције несврстаних дошло је и до погоршања војних односа. Појава 20
нових совјетских тенкова на првомајској паради у Београду 1962. године изазвала је велико
незадовољство у америчкој амбасади, пошто је закључено да се радило о значајној набавци из
совјетских извора. Фебруара 1954. договорена је набавка Т-54 тенкова, МиГ-21 авиона и С-75
Двина зенитно-ракетних комплекса заједно са радарима. Све ово је водило захлађењу односа
Југославије и САД почетком '60-их година.

Леонид Брежњев је у јесен 1962. године посетио Београд, а потом је уследила Брозова
посета Москви, што је укупно гледано нервирало Американце и поставило питање да ли је
Југославија независна у односу на СССР како су у то време сматрали.
Ипак, током 1963. односи Југославије и САД су поправљени, нарочито након Брозове
посете Кенедију 17. октобра те године и до распада Југославије нису значајније кварени.

Куба је представљала камен спотицања у односима Југославије и САД одмах по доласку

Фидела Кастра на власт, а пре неуспешног америчког искрцавања у Заливу свиња (18. април
1961. године) након кога су студенти у Београду поразбијали прозоре на америчкој читаоници,
као и пре Кубанске ракетне кризе октобра 1962. године. Током шездесетих Американци нису
били одушевљени Титовим ставом о рату у Вијетнаму, његова подршка Египту, као и жестока
критика исраела приликом Шестодневног рата. Али је исто тако Броз осудио и совјетску
интервенцију у Чехословачкој.
Ипак, иако је било многог критика на рачун САД, нарочито када се радило о почетку
операција у Вијетнаму 8. фебруара 1965, министри спољних послова Југославије Коча Поповић и
Марко Никезић нису дозволили да љубав према Совјетском Савезу однесе превагу у
југословенској спољној политици.
Југословенску реторику по правилу смиривали су амерички долари.

Приликом совјетске интервенције у Чехословачкој Југославија се нашла у потпуности на

позицијама Запада. Американци, којима је независност у политици Југославије била од великог
значаја (због поменутог ломљења јединства совјетског блока), су у то време и отписали неке
дугове Југославији.

3
 Кока-кола социјализам

II
Између ружичастог Холивуда и црног таласа

Филм као пропаганда коришћен је практично од свог настанка. На америчкој филмској

пропаганди радио је и сам Стејд департмент коме је циљ био прихватање америчког сна
практично на целој планети. Популарност америчких филмова била је изражена и у Краљевини
Југославији. Увоз филмова након 1945. године пратило је и политичко кретање у односима са
САД и Совјетским Савезом, па су тако у већој или мањој мери у Југославију увожени совјетски и
амерички филмови. Много америчких филмова је приказивано у Југославији.
Филмови су се могли приказивати само ако је њихово приказивање одобрио овлашћени
орган за преглед филмова – Савезна комисија за преглед филмова. Тај орган је створен одмах
након ослобођења Београда 1944. године.
Многи познати амерички филмски радници су долазили у Југославију, између осталих
Орсон Велс, Берт Ланкастер, Грегори Пек, Кирк Даглас, Гари Купер, као један од најпознатијих
глумаца вестерн филмова, изузетно популарних у Југославији, и други.
Велико интересовање медија изазвала је и посета Алфреда Хичкока Београду маја 1964.
године.

III
Промена ритма

Музика, као други показатељ поред филма, могла је да прикаже на ком нивоу је
демократија у једном друшту и држави. У време Хладног рата музика је била део пропаганде,
што је такође било у служби американизације света. Џез је ширио свој одвранти звук и иза
гвоздене завесе, чему је било врло тешко одупрети се.
У Југославији је такође владало интересовање за џез, од краја педесетих и током
шездесетих у Југославији су наступали Луј Армстронг, Дизи Гилеспи, Сара Вона, Ела
Фицџералд...
Уз џез, снажан утицај је вршио и рокенрол који је долазио са Запада. Први трагови
рокенрола у Југославији потичу из 1956. године, када су се могли чути Елвис Присли и остали
субверзивни елементи који су подривали систем.

4
 Кока-кола социјализам

IV
Модернизам и авангарда у борби за социјализам

Утицај Запада, пре свега САД, у високој култури (апстрактни експресионизам у

сликарству, за који је Хрушчов 1. децембра 1962. године, приликом посете изложби „Тридесет
година ликовне уметности“ у московском Мањежу, која је била прво јавно излагање слика
„неких тзв. модерниста“ из периода стаљинизма, рекао: „Нажалост, догађа се да неки
представници уметности суде о стварности само по задаху захода, да сликају људе у веома
наказном виду, молују своје слике мрачним бојама, које људе једноставно могу да доведу у стање
потиштености, туге и безизлазности, сликају стварност у складу са својим исконструисаним,
изопаченим, субјективистичким представама о њој.“, а говорио је за поједина дела да изгледају
„као да се неко дете унередило на платну“ или је једноставно говорио „фуј“; уз то и да се
„комунистичка партија бори и бориће се против апстракционизма и свих других
формалистичких изопачавања у уметности“.
Броз је делимично прихватио такве ставове, мање-више као уступак Совјетима, али
стварне борбе против такве „уметности“ у Југославији није било.
Југословенској јавности биле су презентоване и америчка савремена архитектура и
фотографија, ту је био и поп-арт као нјзначајнији правац америчког сликарства у XX веку, као и
америчко савремено позориште. Треба поменути мјузикл Коса, који је започео живот на Бродвеју
1967. године, а први пут игран у Београду 19. маја 1969. године на даскама Атељеа 212.

V
Живот на амерички начин

Америка је шездесетих година, преко свих тадашњих симбола, од Елвиса Прислија, Кока-
коле и Џејмса Дина до најпознатијих америчких стрипова и цигарета, свеприсутна у Југославији.
Да човека ухвати мука... Телевизија је такође, преко америчких серија и филмова који су се
приказивали, доприносила погубној американизацији.

Закључак: Амерички сан на југословенски начин

У оквиру велике хладноратовске борбе, шездесетих година, САД су американизовале

свет; с једне стране желећи да руши комунизам, а с друге – на дуже стазе, да свет обликују према
америчком моделу. Американизација у југославији циљала је на све слојеве и све генерације.