СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ЛЕКСИКЕ ПРЕДСТАНДАРДНЕ ЕПОХЕ

РАЗВОЈА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА

СКРАЋЕНИЦЕ И ОЗНАКЕ

везн. везник
грч. грчки
ж именица женског рода
м именица мушког рода
мађ. мађарски
прил. прилог
с именица средњег рода
тур. турски
узв. узвик
фиг. фигуративно
хебр. хебрејски
цсл. црквенословенски
* реконструисана, непотврђена форма
[...] изостављен део текста
<> ортографске заграде

а1 везн. <а> везник супротног значења. – Ожаки должны у зимꙋ по крайнѣй мѣрѣ сваки
6 неделѧ, а у лето свакога 3 месеца са свимъ и прилѣжнѣйше почиститисе (Прав. 1788:
7).
РМС; РСАНУ; RJAZU

а2 узв. <а> за дозивање, питање, одрицање, потврђивање, подстицање, присећање и

изражавање различитих емоција. – А! ели дакле, тако ли е? (ГК 1809: 24).
РМС; РСАНУ; RJAZU

абије прил. цсл. <абїе> одмах, сместа, баш сад. – Оныи, кои противъ тогѡ дѣлаютъ, да
накажꙋтсѧ, и оно коiбы противнымъ Промисємъ начиномъ созидано было, абїе дати
покварити (Прав. 1788: 4).
РСАНУ

авлија ж тур. <авлїа*> двориште. – А коя су весма мала деца, за ни е найболѣ мѣсто у
лепой и чистой авлїи игратисе, гди отацъ, мати, или тко другїй могу свагда на ни
позоръ имати (ГК 1809: 57).
РМС; РСАНУ; RJAZU

адвокат м лат. <адвокатъ> правни заступник, бранилац (оптуженог). – Мїхаилъ

Витковичь, Венгерскихъ Правъ Адвокатъ (ГК 1809: 108).
РМС; РСАНУ; RJAZU

1
адиђар м тур. <адићар*> скупоцен украс који служи као накит. – На церковне Кꙋле, и
таване, должно у такихъ слꙋчаѧхъ таки водꙋ носити, пенждерны облоцы ѿ ватренныхъ
искръ да се уклоне, и Адићари церковныи и сосꙋды єлико скорѣйше да удалесе (Прав.
1788: 15).
РМС; РСАНУ; RJAZU

администратор м <адмїнїстраторъ> који управља нечим, управљач. – Честнѣйшїй

Господинъ Iоаннъ Витковичь Адмїнїстраторъ Будимскїя Епархїи (ГК 1809: 107).
РМС; РСАНУ

Азија ж <Азїа*> највећи континент. – Океанъ леденый сѣверныи измећу брегова

Еѵропе, Азїе, и Амерїке сѣверне; чини бѣло море, и нѣколико у Азїи нѣдара (ГК 1809:
85).
РМС; РСАНУ; RJAZU

азијатическа острова с <азїатїческа острова*> острва у Азији. – А граница нѣна есть

на сѣверовостоку водоузъ Вайгамсъ, коиЕѵропу отъАзїатїчески острова, и Нове Землѣ
разставля (ГК 1809: 100–101).

азијатическо царство с <Азїатїческо царство*> фиг. обухвата подручје целе Азије у

којој неко или нешто влада над свим. – У Азїатїческомъ царству рѣка Сiамъ, и Менамъ,
Сїамъ особсто велика есть (ГК 1809: 89).

Азовско море с <Азовско море> најплиће море на свету повезано Керчким мореузом
са Црним морем. – Азїа къ западу у Еѵропу удара, у Азовско и Черно море, провозъ
Цариградскїй, море Марморейско, водоузъ Дарданелскїй, Архїпелагъ Греческїй, море
Средиземно [...] (ГК 1809: 101).

аја <ая> речца за одрицање: не, никако, а не. – Ая! нема ту никакве гвоздене, или
камените вещи: но само она Електрїческа сила, пламень и дымъ [...] (ГК 1809: 80).
РМС; РСАНУ; RJAZU

ајде узв. тур. <айде*> за подстицање на нешто. – (Сви четверо у гласъ) Айдемо!
айдемо! и мамицу нашу сладку да у руку полюбимо (ГК 1809: 25).
РМС; РСАНУ; RJAZU

академија ж грч. <академїа*> назив највише научне или уметничке установе. – Има,
есть и други высоки наука, кое се у Академїама уче, и їоще многи и разны вѣжествъ, и
различиты Художествъ: све што е годь всеблагїй Богъ уму человѣческому даровао и
дозволїо знати (ГК 1809: 38–39).
РМС; РСАНУ

ако везн. <акѡ> погодбени везник за означавање услова под којим се радња основног
исказа врши. – [...] єсꙋ и кромѣ сегѡ острѣйше заприꚗенна, мѣстныи сꙋдїе и заклетыи
самыи, акѡ оны на таково бездѣлство не позорствꙋю, и прилѣжно ѡ сихъ истребленїи
не стараюсе, чꙋвствителнѣйше наказаны да бꙋдꙋтъ (Прав. 1788: 5).

2
РМС; РСАНУ; RJAZU

ала узв. <ала> узвик за изражавање неког осећања, жеље, прижељкивања: ах, ох, ех,
аох. – А ниси ли ючерь видїо, како се Марко съ Мїшомъ чупао, пакъ му е и главу
разбїо: ала! я бы му за оно 25 врући дао, да другїй путъ не чини онако (ГК 1809: 52).
РМС; РСАНУ; RJAZU

алватан, -на, -но тур. <алватанъ*> простран, широк, комотан, удобан. – За дѣцу отъ
4те, до 7ме године потребно есть само едну отъ трукована платна, или какове друге
танке и мегке матерїе халиницу носити, и то на форму гунчића пространу, и алватну,
мало ниже колена (ГК 1809: 45).
РМС; РСАНУ; RJAZU

Алентејио м <Алентеiо*> регион у јужном делу Португала. – У Португаллїи Алентеiо

Провинцїи есть славнѣйше езеро Беа, отъ коега се предъ какову погоду шумъ, на
подобїе рыканїя быка, на 6 мили чуе (ГК 1809: 92).

али везн. <али> а. на почетку независне супротне реченице којом се казује нешто
супротно ономе што је речено у претходној. – Во обꚗеже имꙋтъ ожаки най маньже у
деблины полъ цигле, али не изꙿ стоећи циглѧ сазидатисе (Прав. 1788: 3); б. у дијалогу:
ама, ма. – Али море нећемо се на новце, него съ пильцы, знашь? (ГК 1809: 57).
РМС; РСАНУ; RJAZU

Амазонскаја река ж <Амазонская рѣка> најдужа река на свету, Амазон. – У южной

Амерїки есть Амазонская рѣка найвећа, у кою до 60 други рѣка утичу (ГК 1809: 89).

Америка ж <Амерїка*> континент између Атланског и Тихог океана. – Океанъ

западный, мећу Еѵропомъ, и Афрїкомъ съ востока, и Амерїкомъ съ запада (ГК 1809:
86).
РМС; РСАНУ; RJAZU

амин узв. хебр. <аминь> узвик којим се завршавају многе хришћанске молитве и
обреди: нека тако буде. – Тако любимо отроча! трудисе, учисе, успѣвай и
украшавайсе; да перво Богу на славу, родителемъ твоимъ на радость, заступленїе и
утѣху: у цѣлому роду и братству на ползу будешь, аминь (ГК 1809: б. н.).
РМС; РСАНУ; RJAZU

анафора ж грч. <анафора*> освећени хлеб који се даје у цркви после литургије. – Есть,
и мени е анафору дао, и ясамь га у руку полюбїо (ГК 1809: 14).
РСАНУ; RJAZU

ангел м грч. <ангелъ*> по хришћанском веровању натприродно, бестелесно биће с

крилима. – Они се называю Аггели Вселержителя, и церквей: Свѣтъ мїра, Соль земли,
Пастыри стада Хрїстова, и проч (ГК 1809: 15).
РМС; РСАНУ; RJAZU

3
ангин м <ангинъ*> врста често тканог платна (за јастуке, перине и сл.). – Любимо
чадо, отъ 7ме, до 12те године за дѣцу мало то лепше халине потребую, то есть: еданъ
отъ танке матерїе перслукъ, и еданъ кратакъ отъ каммертуха, или ангинета гунчићъ?
(ГК 1809: 46).
РСАНУ

Англија ж <Англїа*> Енглеска. – Темза, у Англїи (ГК 1809: 90).

РСАНУ; RJAZU

анђелак м <анћелакъ> хипокористик од анђео. – Но то си ты дужанъ, како што си

казао, да у церкви како анћелакъ мирно и кротко стоишь, и са смиреннымъ сердцемъ
слушашь све, како Попа дѣйствуе (ГК 1809: 20).
РМС; РСАНУ; RJAZU

апостол м грч. <апостолъ*> Христов ученик, један од дванаест Христових ученика. –

Есу да, у старому завѣту Богъ е пророкомъ, а у новому преблагїй Спаситель своимъ
Апостоломъ, и ихъ преемникомъ, сїесть: Священникомъ дао, када е казао [...] (ГК 1809:
15–16).
РМС; РСАНУ; RJAZU

апостолска књига ж <апостолска книга*> књиге које су написали дванаест

Христових следбеника. – [...] и своего единороднаго Сына изговорїо: (Оно состоитсе у
книгахъ пророческихъ, и Апостолскихъ ветхаго и новаго завѣта.) (ГК 1809: 16).

апостолски, -а, -о <апостолскїй> који се односи на апостоле, својствен апостолима. –

[...] Славонїи Апостолскїй Царь Архївождъ Аꙋстрїи, Вождъ Бꙋргꙋндїи, и Лоѳарингїи,
Великїй Вождъ Тошканы, Великїй Кнѧѯь Трансѵлванїи, Вождъ Медїолана, Мантꙋи, и
Пармы, Графъ Хабспꙋрга, Фландрїи, Тѵрола, и прѡчаѧ, и прѡчаѧ (Прав. 1788: 1).
РМС; РСАНУ; RJAZU

апостолски цар м <апостолскїй царь> највиша владарска титула, монарх. – Мы

Iѡсифъ Вторый Божїею Милостїю Избранный Римскїй Цесарь, всегда Множитель
Царства, Германїи, Хꙋнгарїи, и Бохемїи, Далмацїи, Хорвацїи, и Славонїи Апостолскїй
Царь Архївождъ Аꙋстрїи, Вождъ Бꙋргꙋндїи, и Лоѳарингїи, Великїй Вождъ Тошканы,
Великїй Кнѧѯь Трансѵлванїи, Вождъ Медїолана, Мантꙋи, и Пармы, Графъ Хабспꙋрга,
Фландрїи, Тѵрола, и прѡчаѧ, и прѡчаѧ (Прав. 1788: 1).

Аравијско њедро с <нѣдро Аравїйско*> Персијски залив. – На востоку ю нѣдро

Аравїйско и Океанъ Iндїйскїй, на сѣверу море Средиземно, а на западу Атлантїческїй и
Еѳїопїйскїй Океанъ опире; а на югу съ Океаномъ Iндїйскимъ на верхъ окончавасе (ГК
1809: 102).

4
Аравско море с <море Аравско*> Арабијско или Арапско море, налази се у
северозападном делу Индијског океана. – Онъ има море Аравско, и нѣдро Бенгалско, и
прочая (ГК 1809: 86).

Арал м <Аралъ> слано језеро у Азији, на граници Казахстана и Узбекистана. – Между

Персїомъ, и Индїомъ есть езеро Аралъ, коего величина 450 квадратныхъ миль износи
(ГК 1809: 92).

аратос прил. грч. <аратосъ> у изразу: проклет да си, ђаво те однео. – Та ћути, ћути: а
не знашь, како е мене – аратосъ му и науке и свега (ГК 1809: 39).
РМС; РСАНУ; RJAZU

архивожд м <архївождъ> први, најстарији, врховни вожд. – Мы Iѡсифъ Вторый

Божїею Милостїю Избранный Римскїй Цесарь, всегда Множитель Царства, Германїи,
Хꙋнгарїи, и Бохемїи, Далмацїи, Хорвацїи, и Славонїи Апостолскїй Царь Архївождъ
Аꙋстрїи, Вождъ Бꙋргꙋндїи, и Лоѳарингїи, Великїй Вождъ Тошканы, Великїй Кнѧѯь
Трансѵлванїи, Вождъ Медїолана, Мантꙋи, и Пармы, Графъ Хабспꙋрга, Фландрїи,
Тѵрола, и прѡчаѧ, и прѡчаѧ (Прав. 1788: 1).

архипелаг м грч. <архїпелаг*> група блиских острва. – После пролази граница измећу
острова мора Егейскогъ (Греч: Архїпелага) крозъ водоузъ Дарданелскїй, море
марморейско, каналъ Цариградскїй, море Черно, и Азовско до устїя рѣке Дона (ГК
1809: 101).
РМС; РСАНУ

астал м мађ. <асталъ*> сто, плоча, обично дрвена на једној или више ногу, која служи
за рад, обедовање и др. – [...] сва ела рукама премећу, и вїно проливаю; а Мїта се еданъ
путъ и на асталу опоганїо (ГК 1809: 64).
РМС; РСАНУ; RJAZU

асталчић м <асталчићъ*> деминутив од астал. – [...] и то тако умѣренно, како само

гладни небы остали, а и то особито на другому асталчићу, или на земли нима
трапезицу поставити, пакъ свакїй данъ, гди е можно, ела меняти валя, и различитымъ
елы децу обучавати (ГК 1809: 63–64).
РМС; РСАНУ; RJAZU

Атлантически океан м <Океанъ Атлантїческїй*> океан између Европе и Африке на

истоку и Северне и Јужне Америке на западу. – Онъ се дѣли на море Сѣверно, и
Океанъ Атлантїческїй (ГК 1809: 86).
РМС; РСАНУ

Атлантическо море с <атлантїческо море*> Атлантско море. – По томъ море ледено,

сѣверно, атлантїческо, водоузъ кодъ Гибралтара; море средиземное (ГК 1809: 101).

Аустрија ж <Аꙋстрїа*> држава у средњој Европи. – Мы Iѡсифъ Вторый Божїею

Милостїю Избранный Римскїй Цесарь, всегда Множитель Царства, Германїи,

5
Хꙋнгарїи, и Бохемїи, Далмацїи, Хорвацїи, и Славонїи Апостолскїй Царь Архївождъ
Аꙋстрїи, Вождъ Бꙋргꙋндїи, и Лоѳарингїи, Великїй Вождъ Тошканы, Великїй Кнѧѯь
Трансѵлванїи, Вождъ Медїолана, Мантꙋи, и Пармы, Графъ Хабспꙋрга, Фландрїи,
Тѵрола, и прѡчаѧ, и прѡчаѧ (Прав. 1788: 1).
РМС; РСАНУ; RJAZU

Аустријско царство с <Аустрїйско царство*> царство које је постојало у Европи у 19.

веку. – Находусе четыри велика царства, 1. Аустрїйско, 2. Французско, 3. Россїйско, 4.
Турско (ГК 1809: 100).

Африка ж <Афрїка*> континент између Средоземног и Црвеног мора, Атланског и

Индијског океана. – Океанъ западный, мећу Еѵропомъ, и Афрїкомъ съ востока, и
Амерїкомъ съ запада (ГК 1809: 86).
РМС; РСАНУ; RJAZU

Африканска держава ж <Афрїканска держава> држава која припада Афричком

континенту. – Турска Афрїканска держава Егѵпетъ, и Барка: а сѣверна Афрїка
Государства Мароканска, и проче землѣ занима (ГК 1809: 102).

гречески архипелаг м <Архїпелагъ Греческїй> скуп грчких острва. – Азїа къ западу у

Еѵропу удара, у Азовско и Черно море, провозъ Цариградскїй, море Марморейско,
водоузъ Дарданелскїй, Архїпелагъ Греческїй, море Средиземно [...] (ГК 1809: 101).

Јужна Америка ж <южна Амерїка*> континент између Атланског и Тихог океана на

јужној Земљиној хемисфери. – У южной Амерїки есть Амазонская рѣка найвећа, у кою
до 60 други рѣка утичу (ГК 1809: 89).

Северна Америка ж <сѣверна Амерїка*> континент између Атланског и Тихог

океана на северној Земљиној хемисфери. – У сѣверной Амерїки Мiсiсiпи рѣка
славнѣйша есть; коя чрезъ два устїя у Мексїканскїй морскїй заливъ уходи (ГК 1809:
89).

северна Африка ж <сѣверна Афрїка> северни део Африке. – Турска Афрїканска

держава Егѵпетъ, и Барка: а сѣверна Афрїка Государства Мароканска, и проче землѣ
занима (ГК 1809: 102).

црковни адиђар м <адићари церковныи> скупоцен украс који служи као накит. – На
церковне Кꙋле, и таване, должно у такихъ слꙋчаѧхъ таки водꙋ носити, пенждерны
облоцы ѿ ватренныхъ искръ да се уклоне, и Адићари церковныи и сосꙋды єлико
скорѣйше да удалесе (Прав. 1788: 15).

6
 ИЗВОРИ

ГК 1809: Ковачевичь, Гаврїилъ (1809). Пролѣтіе или Лѣторасль Человѣческаго вѣка,

Часть I. Будим.

Прав. 1788: Мы Іѡсифъ Вторый. Беч, 1788.

РЕЧНИЦИ

РМС: Речник српскохрватског књижевног језика. (1990). Књига I. Нови Сад–Загреб:

Матица српска – Матица хрватска.

РМС: Речник српскога језика (2011). Нови Сад: Матица српска.

РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика (1959-). Књига I.

Београд: Институт за српски језик САНУ.

RJAZU: Rječnik hrvatskoga ili srpkog jezika (1880-1882). Dio I. Zagreb: Jugoslovenska
akademija znanosti i umjetnosti.
https://archive.org/details/rjecnikhrvatskog01jugouoft/mode/2up?view=theater

Словарь русского языка XVIII века / АН СССР. Ин-т рус. яз.; Гл. ред.: Ю. С. Сорокин.
— Л.: Наука. Ленингр. отд-ние, 1984—
http://feb-web.ru/feb/sl18/slov-abc/