Руски књижевни језик у 18.

веку

Преласком на нов тип књижевног језика – рускословенски, Срби се нису срели с нечим потпуно
непознатим. У питању је била редакција стсл. језика и разлике у односу на ссј односиле су се на графију,
ортографију и фонолошки систем. Морфологија, синтакса и лексика нису се разликовале у великој
мери. У свести Срба прихватање РСЈ није схватано као замена једног језика другим него као прелазак на
2. варијанту истог језика – варијанту која је водила ка уједињењу са целокупном зоном православне
Славије.

Руски књижевни језик: Усвајањем РСЈ језика Србима постаје доступна и књиж. која је у то време
постојала у Русији. Наиме у време када су Срби преузели од Руса РСЈ, РКЈ је у Русији већ био потиснут
из световне књ. и одржавао се само као језик цркве. У самом РКЈ (створен поч. 18. века, под Петром
Великим – када је жив московски говор постао основа руског књижевног језика) било је много
елемената унетих из црквеног језика (славенизирани РКЈ).

Иако се РС учио у школама, мало је писаца који су писали чистим РСЈ (са имперфектима, аористима,
инфинитивним конструкцијама, апсолутним дативима). Због тога, од половине 18. века у књижевности
код нас упоредо егзистирају РС, СН и славенизирани руски књижевни језик. У то време РС и славен.
руски књ. језик били су језици образованих и школованих Срба.

Основне разлике између РСЈ и РКЈ:

РСЈ:

аорист и имперфекат

апсолутни датив и конструкција /еже/+инфинитив

Партикуле, везници и прилози (абїе - одмах, аще - ако, оубо - дакле, яко - као, зане - јер, сирѣчь, паки -
опет, сице - овако, сѣмо – овамо и сл.)

Перфекат са помоћним глаголом

Инфинитив на -ти

Прасловенске групе *tort, *tolt, *tert, *telt развијају се уз метатезу и дужење: (*gord→градъ;
*golua→глава; *berg→брѣгъ; *melko→млѣко)

Чувају се резултати 2. палатализације (Д/Л сг. ж.р.: руцѣ; и Н пл. м.р.: пророцы, друзи, дуси)

РКЈ:

-
-

Перфекат без помоћног глагола (од 11. века)

Инфинитив на -ть

Прасловенске групе *tort, *tolt, *tert, *telt развијају се уз полногласје (городъ, голова, берегъ, молоко)

- руке; круги, духи, пророки

*tort > trat : torot (*gordъ): град : город

*tolt >tlat : tolot (*golua): глава : голова

*tert > trѣt : teret (*bergъ): брѣг : берег

*telt > tlѣt : tełt (tvrdo, labijalizovano l – asim. po labijalizovanosti) > tolt > tolot (*melko): млѣко : молоко

У Кијеву и у Белорусији црквенословенски језик опстаје дуже јер представља главно средство борбе
против унијаћења и Пољске. Књижевни руски и украјински настају тек у 2. половини 18. века.

Древноруски постоји до краја 14. века, а од 15. века формирају се руски, украјински и белоруски језик.
У којим се делима употребљава РКЈ језик?

РКЊ: 1. у историјској литератури:

Х. Жефаровић – Стематографија (1741) - славенизирани руски са присуством србизама (Унбегаун),

бакрорезна техника, прва српска књига световног карактера која се појавила у 18. веку,

од овог дела у 18. веку типографска култура замењује рукописну

Прва демонстрација директне везе српске локалне зоне света Slavia Orthodoxa са светом Slavia Latina

прилагођен превод дела хрватског писца на латинском језику (Павао Ритер Витезовић /1701/
Стематографија),

питање ауторства стихова, тринаестерац;

Званичној аустријској политици одговарала је Витезовићева Стематографија у којој су отиснути грбови

земаља и покрајина – тада једним делом под Турцима - које би Аустрија радо присајединила.

И патријарху Арсенију IV била је позната ова књига и идеја о уједињењу Хрвата, Срба и Словенаца коју је
Витезовић излагао.

Међутим, патријарх је одлучио да књигу изда у знатно допуњеном и измењеном облику.

То више није само хералдички зборник, већ је он допуњен са 29 ликова јужнословенских владара и
светитеља, портретом Арсенија IV са песмом која је њему посвећена, портретом цара Душана и
његовим ликом између Хроноса и Минерве и на крају песмом посвећеном Христофору Жефаровићу у
којој се велича ово његово дело.

Стихове посвећене Жефаровићу писао је Павле Ненадовић и у њима се тачно види намера писања овог
дела.

Када се појавила, ова књига била је најомиљенија лектира српског народа (потиснула је псалтире,
часловце...), нарочито међу припадницима грађaнске класе (чак ју је у младости и Доситеј читао
/Етика/).

Бакрорезни посао око Стематографије трајао је неколико месеци, а отискивале су се 4 стране на једној
плочи.

П. Јулинац – Краткоје введеније в историју происхожденија славеносерпскаго народа (1765) – прва

штампана историја Срба

З. Орфелин – Историја о житији и славних дјелах великаго государја императора Петра Перваго (1772)

Ј. Рајић: Историја разних славјанских народов, најпаче Болгар, Хорватов и Сербов (1794–95)

митрополит Василије Петровић – Историја о Черној Гори (1754)

2. у научним делима:

З. Орфелин (1783) – Вјечни календар, називају га научним јер је у њему дата целокупна космографија и
физика;

3. пословно-правна писменост (закони, прогласи...) – много хунгаризама, германизама, латинизама са

елементма РС;

Употреба РКЈ - друга половина 18. века

После 1800. г. РКЈ није се учио ни у једној школи, ни у једној средини није се могао чути, тако да ни
писци ни читаоци нису имали поуздано осећање за овај језик.

Културна оријентација код Срба у то време постаје претежно западњачка и, међу страним узорима, на
првом месту стајао је немачки језик.