Sr|an V.

Te{in

SRPSKA PROZA DEVEDESETIH:

@ELJA ZA RE^ITOM BUDNO[]U
Mo`e se pretpostaviti da bi i bolji poznavalac prilika na srpskoj knji`evnoj sceni mo-
rao da stavi prst na ~elo i dobro razmisli pre nego {to odgovori na pitanje: "Koja su to
osnovna poeti~ka iskustva po kojima se razlikuju dve generacije proznih pisaca?" Re~ je
o nara{tajima pisaca ro|enim {ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka (skra}eno
[ & S). Napokon, mo`e li se govoriti o tako prostoj generacijskoj podeli? Da bi se ovo pi-
tanje uop{te moglo analizirati, kao i sva druga, za po~etak je potrebno posmatrati pro-
blem kao da je re{en. E, kad bi tako bilo...
Vasa Pavkovi} i Sa{a Ili} priredili su svojevremeno dva izbora, od kojih je prvi u Tajnom
dru{tvu (KOV) obuhvatio desetak pisaca ro|enih {ezdesetih, a drugi u Pse}em veku (Beo-
polis) {est prozaista ro|enih sedamdesetih. Opet, u nekim drugim izborima, poput Srpske
kratke pri~e devedesetih, koji je priredio Igor Marojevi} za zagreba~ki "Quorum" ili u izbo-
ru potpisnika ovih redova za, tako|e, zagreba~ki ~asopis "Libra/Libera" (videti i: Pri~a za
kraj veka, panorama srpske proze devedesetih, "Kikindske") dve navedene generacije su
objedinjene. I, naravno, svi prire|iva~i su, kao po direktivi, svoje izbore opisali kao "nean-
tologije", "mogu}e panorame srpske proze pisane devedesetih", "jednan subjektivni pre-
gled" itd. Na ovome mestu se vidi za~u|uju}i izostanak "ozbiljne" antologije u koju bi bili
uvr{teni pisci koji su svoja prozna dela stvarali (i objavili) u suludim devedesetim. U Hrvat-
skoj je takva knjiga objavljena (Dvadeset dva u hladu) s velikim uspehom koji su pratile ne-
izbe`ne polemike. (U toj antologiji su zastupljena 22 hrvatska pisca koja su objavila zapa-
`ene knjige tokom devedesetih, a ne samo pisci generacija [ & S.)
S druge strane, vi{egodi{nje nepostojanje relevantne knji`evne periodike, koja bi
predstavljala ogledno mesto za nastupaju}e pisce, ujedno li{ava mogu}nosti i knji`evne
kriti~are da o aktuelnoj prozi daju pravovremeni sud. Nekako je logi~no da uz pisce sta-
savaju i kriti~ari, zar ne? Od mla|ih krti~ara koji poslednjih godina isklju~ivo pi{u o knji-
gama autora iz generacija [ & S, izdvajaju se Slobodan Vladu{i}, Damjana Mraovi} i Mi-
}a Vuji~i}, koji su ujedno i prozni pisci: Vladu{i} je pri~e objavljivao u ~asopisu "Severni
bunker", Mraovi}eva u ~asopisu "Re~", a Vuji~i} u "Dnevniku". Da li je potrebno da go-
vorimo o tome koliki su zna~aj imale "Knji`evna re~" osamdesetih ili "Re~" sredinom de-
vedesetih? Danas se knji`evna kritika ~ita jedino u politi~kim magazinima i dnevnoj
{tampi, a i u njima retko kad o prvim proznim knjigama. Ovome treba pridodati i to da
je od edicija "Prva knjiga" Matice srpske i "Pegaz" Knji`evne omladine Srbije ostalo malo
toga. Danas jo{ samo u Centru za stvarala{tvo mladih mo`e da blesne neko novo ime
poput Tigrana \oki}a, Sr|ana Papi}a ili/i Mine Miljkovi}. Od drugih izdava~a se naro~i-
to izdvajaju: Samizdat B92, u kom su knjige objavili Sa{a Ili}, Nenad Jovanovi} i Mihaj-
lo Spasojevi}, i "Beopolis", koji je objavio knjigu Daniela Kova~a "Logika pruge, reke i ot-
pada" koja je pro{le godine u{la i u u`i izbor za NIN-ov roman godine. Naravno i u dru-

130
 VREME

gim izdava~kim ku}ama {tampaju se uspe{ni prvenci: Ana Vu~kovi} ("Narodna knjiga"),
Hajdana Baleti} ("Stubovi kulture")...
Kritika je procenila da poetike (kakve-takve), koje zastupaju pisci najmla|e generacije,
objedinjuju lirizam i fantazija, ironi~na istorija, vedri, humorni nihilizam i sre}a knji`evnog
stvaranja (A. Jerkov). O cilju za kojim tragaju pisci iz Pse}eg veka (otuda naziv za ovu mu-
{ku svitu – "traga~i": Nenad Jovanovi}, Uglje{a [ajtinac, Borivoje Ada{evi}, Mihajlo Spasoje-
vi}, Sa{a Ili} i autor ovih redova) prire|iva~ je u pogovoru napisao da on "varira od straha
pred usnu}em do `elje za ve~itom budno{}u". Ova bi opaska trebalo da se odnosi na "spa-
va~e" od Ki{a, Pavi}a, Basare, Petkovi}a pa sve do Petrovi}a. Ujedno, to zna~i da se izlaskom
iz sna u realnost "prostor sna transformi{e u prostor opasnog, nemogu}eg '`ivota'" (S. Ili}). S
druge strane, kada je re~ o piscima ro|enim {ezdesetih, Igor Marojevi} i (i nekoliko drugih
kriti~ara) njihova poeti~ka iskustva obele`ava sa dva prefiksa – neo i trans. Neorealizam (S.
Vladu{i} i N. [aponja) i trans (T. Rosi}) za ovu generaciju podjednako su va`ne odrednice,
kao i mimikrija i mistifikacija. Na jednoj strani stoje Vule @uri}, Igor Marojevi}, Zoran ]iri},
Vladimir Arsenijevi}, Sr|an Valjarevi} i srodne du{e, a na drugoj Slobodan Ili}, Mirjana No-
vakovi}, Sa{a Obradovi} (~ak i Vladan Matijevi} i Laslo Bla{kovi}) i drugi. Za obe grupe pi-
saca Marojevi} je napisao da je karakteristi~no u njihovim poetikama "slabljenje neke vrste
ki{ovske humanisti~nosti" ("Quorum"). Da zaokru`imo ovu pri~u podr{kom Marojevi}evom
stavu da pisci generacija [ & S mahom tra`e teme u istoriografiji (ne samo u ironi~noj isto-
riji) i pukim devedesetim u Srbiji (ne samo u stvarnosti nego i u metafizici i ne-prirodi koju
je obele`ila ta decenija). Uzgred, zanimljiv je i odnos prema filmskoj poetici koji su izgradi-
li Sa{a Ili} (ka Du{anu Makavejevu), Mihajlo Spasojevi} (ka Aleksandru Petrovi}u), kao i Ne-
nad Jovanovi} i Uglje{a [ajtinac koji su ve} i po struci u "filmskoj pri~i": prvi je filmski redi-
telj, a drugi dramaturg i scenarista.
Okom vidljiva razlika izme|u generacija [ & S je i u tome {to su starije kolege ve} do-
bro "zauzele mesto u institucijama" (uredni~ka mesta, nagrade, stipendije, objavljivanje
knjiga kod velikih izdava~a, pokretanje izdava~kih ku}a, medijska eksploatisanost: rekla-
me na televiziji i radiju, pa ~ak i u kviz-igri BK televizije "Zlatna `ica": "Kako je naslovlje-
na nova knjiga Veselina Markovi}a?"). No, ni to ih ne ~ini vidljivijim i prisutnijim u stvar-
nosti, ~ak i kad predsednik Ko{tunica saop{ti da je pro~itao sve knjige Magi~nog ]ire, u
Drugom dnevniku spikerka pro~ita vest da je NIN-ovu nagradu osvojio Zoran ]iri} za
roman "Novo" (Hobo pro~itan "na }irilici"). Te{ko da neki provincijski profesor knji`evno-
sti mo`e da izdeklamuje dva od {est imena iz Pse}eg veka. Od jednog mladog univerzi-
tetskog profesora se moglo ~uti da njegovi studenti nisu umeli da navedu nijedno ime iz
novije srpske knji`evnosti, osim Basarinog. Gotovo je bizarna istina da ti mladi ljudi, bu-
du}i profesori knji`evnosti, nikada nisu ~uli za, primera radi, Radoslava Petkovi}a. Jedan
od retkih uspeha najmla|e generacije srpskih pisaca je i u tome {to se pri~a Mihajla Spa-
sojevi}a na{la u ameri~kom ud`beni~kom priru~niku koji je priredio Noam ^omski.
(Mozda je uspeh i to {to je Nenad Jovanovi} objavio pri~u u prvom srpskom izdanju
"Playboya", a, tako|e, u istom broju pridru`io mu se i Zoran ]iri} kao kolumnista?) S dru-
ge strane, karakteristi~no je i to da pisci okupljeni u knjizi Pse}i vek, svi zajedno, nema-
ju objavljenih knjiga koliko ima, recimo, Zoran ]iri}. Ipak, za obe generacije pisaca za-
jedni~ko je to {to ~ine veliki korpus koji se danas slobodno mo`e nazvati srpskom emi-
grantskom prozom: Igor Marojevi} danas je u [paniji, Slobodan Ili} u Ma|arskoj, Sa{a

131
Ili} u Nema~koj, Mihajlo Spasojevi} u Americi, Nenad Jovanovi} u Kanadi... [irom
dunjaluka pisali su i pi{u Vladimir Arsenijevi}, Vladimir Tasi}, Veselin Markovi} i drugi.
"Spava~i" nove srpske knji`evnosti, neorealisti, mimikri~ari, mistifikatori i tek probu|eni
pisci traga~i najmla|e generacije pred zahtevom za odgovorno{}u za nesre}e koje su se do-
godile na prostoru rahmetli nam es-ef-er-jot nisu ostali nemi. Blagi dani zatim pro|u i dru-
ge knjige Vuleta @uri}a, Predose}anje gra|anskog rata Sa{e Ili}a i, recimo, Labudova pesma
Faustina Asprilje Mihajla Spasojevi}a progovaraju o ovoj temi ne pod prisilom, ve} u name-
ri da u nemogu}em `ivotu ostanu budni. Budnost zahteva anga`ovanost. Iako su njihove
poetike bez ijedne dodirne ta~ke, mo`da je upravo ovaj lajtmotiv zajedni~ki. Mo`da zah-
tev koji je postavila kritika, "zahtev za stvaranje autenti~nog knji`evnog sveta koji nije pot-
~injen mistifikacijama i aluzijama i u kojem od iskustva ume da se na~ini ne{to vi{e od pro-
stog `ivota", ne}e biti dovoljno da defini{e poeti~ka iskustva pisaca ro|enih sedamdesetih,
ali ne}e biti ni daleko od istine. [tavi{e, "ne{to vi{e od prostog `ivota" tra`e i pisci ro|eni {e-
zdesetih iako im velike teme poput nezaobilaznih postmodernisti~kih Biblioteka, Knjiga i
Pri~a ne predstavljaju upori{ne poeti~ke ta~ke. Na ovom mestu se moramo slo`iti s ve}inom
kriti~ara i knji`evnika: ako postoje generacije pisaca ro|enih {ezdesetih i sedamdesetih i ako
je nekome potrebno da ih razvrstava ("na parove razbrojs"), onda se mo`e govoriti samo o
jednoj generaciji pisaca [ & S koju }e ~initi pisci ro|eni u drugoj polovini {ezdesetih i prvoj
polovini sedamdesetih godina pro{log veka. Da bi potkrepio iluziju svrsishodnosti generacij-
skog okupljanja, malo koji argument bi pio vodu, ma ko ga izrekao.
Na ovom mestu }emo dopustiti Igoru Marojevi}u da progovori o ovoj temi (pravilo
objektivnosti): "Mislim da su razlike izme|u ove dve generacije dosta uslovne. Ako se na
primer, u svetlu najop{tijih kategorija, ka`e da srpski autori ro|eni ranih 60-ih u zna~aj-
noj meri preferiraju neki vid "aleksandrizma", a oni iz sredine i druge polovine te dece-
nije neki vid neorealizma, te da se kod onih mla|ih obe te poeti~ke baze, u nekoj no-
voj rekontekstualizaciji, prisutne, uvek }e se ispostaviti dosta izuzetaka. Na|e se kakav
niskomimeti~ar u nara{taju u kom bi trebalo da preovla|uje "aleksandrijski sindrom", ta-
ko|e }e se pokazati da me|u neorealistima ima onih koji Tekstom srazmerno vi{e (?)
(d)opisuju Biblioteku no stvarnost, ako ta binarna opozicija jo{ uvek mo`e da opstoji.
Sli~ne ograde i napomene valjda su neminovne kada govorimo o `ivom procesu za ~ije
validnije, dijahronijsko sagledavanje je neophodna, izme|u ostalog, ve}a distanca."
I dok su u {irem i bli`em okru`enju najtira`niji pisci generacije {ezdesetih i sedamde-
setih, u zemlji Srbiji profesiju pisca, na`alost, brane dva-tri mastodontski izlizana imena
koji nemaju drugih prihoda osim onog ostvarenog prodajom svojih literarnih uradaka.
Tezi da je srpska knji`evnost jedna od boljih stvari u ovoj zemlji (T. Pan~i}) suprotstavlje-
na je teza pesnikinje Marije Kne`evi}: "... Srbija nema ni tradiciju ni stvarnost proze. Po-
jedina~ni slu~ajevi se ne ra~unaju. Nema vi{e smisla potezati Andri}a, Crnjanskog, Ki{a,
Peki}a. Srbija je i dalje ‘tanka’ po pitanju proze, a prebogata u meri u kojoj (trenutno) ni
njoj samoj to ne prija kad je re~ o poeziji" ("Balcanis"). Da li je to istina? Da li pisci gene-
racija [ & S `ive u virtuelnom svetu? Da li su endemska vrsta? Da li su pisci generacija [
& S suvi{e lenji? Za{to ne pi{u bestselere? Za{to nisu postali veliki pisci? Ko im brani? Po-
stoje li, uop{te, generacije [ & S kao statisti~ki podatak i knji`evnoistorijska ~injenica?
Bolje od ovih pitanja i pitanja o poeti~kim iskustvima generacija [ & S i sre}i knji`evnog
stvaranja jeste samo pitanje, svakako potro{eno, koje glasi: "^emu jo{ knji`evnost?"

132