Техничка школа „ Дрво арт “

Техничари за пејзажну архитектуру

Подизање и нега зелених површина

МАТУРСКИ РАД
ТЕМА:

Вртови барока

Професор: Ученик:
Јелена Благојевић Лена Купчевић
Београд, јун, 2022
2
САДРЖАЈ:

3
2. Развој културе и уметности у барокном
периоду.........................................................................4
3. Француски барокни вртови……………..……………………………………………………..
….7
3.1. Versailles (Версај)………………………………………………………………….....…9
4. Енглески барокни
вртови..............................................................................................................12
4.1. Чизвик (Chiswick house)……...…………………………………………………….….13
4.2. Стоу (Stowe park) ……………………………………………………………….……..14
4.3. Ерменовил (Ermenonville)………………..…………………………………………....15
5. Немачки барокни вртови…………………………………………………………….
…………..15
5.1. Херенхоусен (Herrenhousen)..........................................................................................15
5.2. Шарлотенбург (Charlottenburg).................................................................................... 17
6. Аустријски барокни вртови…………………………………………..…………………………18
6.1. Белведере (Schloss
Belvedere)........................................................................................19
6.2. Шварценберг (Schwarzenberg).....................................................................................19
7. Руски барокни
вртови....................................................................................................................21
7.1.
Петерхоф......................................................................................................................21
8. Закључак……………………………………………………………………….…………………24
9.
Литература......................................................................................................................................25

4
5
 1. Увод

Барок је уметничко - културни период, који је владао у европи између година 1600. и 1750. Са
својом последњом фазом рококоа барокни стил је последњи велики европски стил. Иако је
барок, углавном, западноевропски стил, он нема више онај општи, заједнички карактер који
су имали ренесанса и маниризам.

У бароку се националне особености јаче истичу, тако да се италијански барок знатно

разликује од француског, а још више од холандског. У Италији, Шпанији и фландрији барок
је био уметност контрареформације, покрета Католичке цркве који је требало да јој поврати
моћ уздрману реформацијом; у Француској, која је у XVII веку под Лујем XIV постала
најизразитији пример апсолутне монархије, барокна уметност се развијала као једна строга
класицистичка варијанта; у Холандији, грађанској и протестантској, уметност, највише
сликарство, излазило је у сусрет укусу буржоазије у приказивању малих, чисто холандских и
грађанских тема: пејзажа, мртве природе, грађанског ентеријера и портрета (Видосава Г.,
2012).

6
 2. Развој културе и уметности у барокном периоду

Барокни стил се развио из уметности високе ренесансе и маниризма, тако да у односу на

претходну епоху није онај радикални преврат који је ренесанса имала у односу на готику.
Настављајући да развија вредности високе ренесансе, барокна уметност их је толико
пренегласила да оне постају нове вредности (Видосава Г., 2012).

Симетрију ренесансне слике барок замењује асиметријом, тако да уместо две уравнотежене
половине слике - леве и десне - како се то види на Рафаеловој Атинској школи или
Леонардовој Тајној вечери, на барокној слици се обично и даље разликују лева и десна
половина, али у асиметричним односима (Видосава Г., 2012).

На Рубенсовој слици Подизање крста (Слика 1.), па чак и на скулпторалној групи Занос свете
Терезе, једна половина вуче надоле, друга се уздиже нагоре, што нарушава стабилност, мир и
постојаност. Сигурни и јаки смерови – водоравни и усправни – тако карактеристични за
високу ренесансу, подређују се у барокној уметности дијагоналном или овалном усмерењу
као главном, који воде поглед напред – назад, или само уназад. Овим смеровима простор се
продубљује бесконачно, а пресецањем облика ивицама слике призор тежи да се настави и
изван њих. Пут од великих ка малим облицима је кратак, тако да у једном динамичном току
они продиру у дубину, висину и ширину. Однос главних и подређених делова, који је
постојао у ренесанси, овде нестаје. Мноштво и маса облика међусобно прожимају и
преплићу, надиру се и повлаче се, тако да дело оставља утисак као целина, а не као
појединост. Истом циљу динамичног служе и јаки контрасти које барокна уметност користи,
нарочито контрасти светло - тамног. Светлост и боја у виду мрље обезвређују у барокној
уметности јасни и широки ток линије (Видосава Г., 2012).

Слика 1. Подизање крста

(извор: sh.wikipedia.org)

7
Барокна уметност се развила у Италији, тачније у Риму и околини, али убрзо, током XVII
века, Италија престаје да буде уметнички центар Европе. Откриће Америке и премештање
поморских и трговачких путева на обале Атланског океана условили су стварање нових
уметничких ценетара у Шпанији, Низоземској, Француској и Енглеској.

За главне носиоце покрета контрареформације - језуите, изграђена је крајем XVI века у Риму
црква Ил Ђезу (Слика 2.). Једнобродна грађевина са бочним капелама уместо бродова и са
великом куполом над укрсницом постала је узор црквене грађевине за следећих 250 година.
Унутрашњи простор има сценско, позоришно решење, створено драматичним односом
недевољно осветљеног простора брода и блештаве светлости у источном, олтарском делу.
Западно прочеље ове цркве је такође ново и постало је узор многим прочитељима барокних
цркава. Подељено на шире приземље и ужи спрат, који су са стране повезани спиралним
украсима волута, завршено је троугластим зебатом. Декорација се збија око средине прочеља,
достижући драматичну кулминације дуж централне осовине. Тако барок, као и раније готика,
истиче улаз у цркву и апсидални простор као две најважније тачке.

Скулптура барока одисше истим духом као и архитектура. Фигуре јаких покрета и извијених
облика исказују у изразу лица јаке страсти: занос, бол, мржњу. Под утицајем позоришне и
сценске уметности уомште, у вајарство улазе патетика и немир. Скулпторалне масе се
прожимају на такав начин да обезвређују контуру у смислу јасне границе између облика,
испупчени и удубљени таласасти облици неприметно се сливају један у други, тако да се
добија илузија лебдења и лакоће. У вајаним портретима истичу се индивидуализам и
натуралистичка обрада (Видосава Г.,2012 ).

Слика 2. црква Ил Ђезу

(извор: sh.wikipedia.org)

8
Током XVII века барокни стил је завладао у скулптури захваљујући делатности Лоренца
Бернинија, архитекте и скулптора. Највећи број својих дела радио је у Риму. Као скулптор
створио је портрете кардинала Сципиона Боргезе и Констанце Бонарели, скулпторалне групе
као Занос св. Терезе, Апалон и Дафне и статуе, међу којима прво место има статуа Давида.
Сва ова дела радио је у мермеру, али му је техничко знање омогућило да обликује своје
скулптуре као да су од воска или глине. Флуидне површине његових дела растварају и
уништавају тврдоћу, тежину, па чак и масу мермера. Фино полиране површине мермера на
његовим делима, статуама и групама, одбијају и упијају околну светлост и тако реагују на
атмосферу простора у коме се налазе.

Декоративна скулптура барока тењи истим ефектима као и округла статуа. Она украшава
зидове, олтаре, балконе, степеништа и намештај. Најчешће се ради у штуку, бронзи и
разнобојном мермеру, позлаћује се и боји и, ради живописности и сјаја, преплиће се са
сликарством фресака и са архитектонским елементима.
Барокна слика, која декорише таванице и куполе цркава и палата, негира зид као границу
простора. Барокни сликари фресака стварају илузију простора и неба у коме у ковитлацу лете
и лебде фигуре људи и животиња. Насупрот декоративном фреско - сликарству барока стоји
реалистички правац који је у XVII веку у Риму створио Микеланђело Каравађо. На његовим
сликама из циклуса Св. Матије и Св. Петра највећа пажња усредсређена је на људску фигуру
(Видосава Г., 2012).

9
 3. Француски барокни вртови

У Француској, верски немири у другој половини XVI века приморали су властелу да опет
изгради по својим замковима и вртовима извесна одбрамбена постројења која ни у ком
случају нису могла допринети њиховом привлачном изгледу. Из овог доба су замкови de
Kadilal и de Vizile. У композицији њихових вртова осећа се поред мешавинне италијанских и
домаћих елемената и продирање барокног утицаја (Крстић А., 1964).

Француски вртови су монументалног и декоративног карактера засновани на принципу

праволинијско - планиметријске функционалности спроведене до детаља. Зато су сви већи, а
и мањи, делови повезани алејама, ширим или ужим стазама (Грбић М., 1951)

Д'Аргенвил (Antoine - Joseph Dezallier d'Argenville, 1680 - 1765) (Слика 3.) је у књизи „Теорија
и пракса вртларстава“ (La Theorie et la pratique du jardinage) сакупио искуства свог учитеља
Ле Нотра, пруживши најбољи опис и теоретску обраду францускох вртова (Грбић М., 1951)

Слика 3. Д'Аргенвил
(извор: en.wikipedia.org)

10
Четири основна правила за уређење вртова по д'Аргенвилу су:
1. Уметност треба да чини уступке природи, тј. да јој се до извесне мере повинује;
2. Врт не сме да је у сенци;
3. Врт не сме да је превише разоткривен;
4. Остварени део врта треба да делује као да је много већи од својих стварних размера.

У погледу саме композиције Д'Аргенвил разликује следеће главне просторне елементе

француских барокних вртова:
1. Партер - део врта који се развија непосредно испред зграде. Прави се да би био виђен
одозго. Цео партер је геометријског облика, сразмеран величини зграде и дубини
пејзажа.
2. Главна перспектива - кичма вртне композиције, симбол барокне осећајности простора.
Остварује се у у виду веома широких алеја између моћног зеленог платна дрвећа
постављеног са обе стране, и дворцем као завршним мотивом.
3. Plat-bande - тракасте цветне леје
4. Алеје - доводе шетача до појединих просторних јединица.
5. Bois et bosquetes (шуме и шумарци) - важан композициони елемент који заузима
највећу површину у врту. Боскет је засебна просторна јединица која има свој садржај.
Боскети су често извођени у форми лавиринта или позоришта над ведрим небом.
6. Декоративне елементе
Boulingrin - укопани партер травњак окружен боскетом (Слика 4.)
Barceau de verdure - зелени тунели (колевке)
Berceau d’eau - водене колевке, и читав низ других: фонтане, базени, рибњаци, канали
са гондолама, лабудовима и рибама, оградице око тераса, вазе, степеништа и рампе, камене
бронзане или оловне статуе, једноставне мермерне или дрвеене клупе, вајарске композиције
митолошких бића, павиљони... (Грбић М. ,1951)

11
 Слика 4. Boulingrin, укопани партер, окружен орезаним стаблима липе - Tillevils
(Salomon Kleiner)
(извор: commons.wikimedia.org)

3.1 Versailles (Версај)

Вртови Версаја заузимају простор који се некада звао Domaine royal de Versailles (Краљевства
област (област) замка версај). Смештени су западно од замка и захватају око 800ha. Већи део
је уредио Ле Нотр у стилу француског барокног врта (Грбић М., 1951).
Версај је највеће дело Ленотра, а свакако и највећа вртна композиција у свету. Инспирисан
краљем, Ле Нотр је имао само да студира Луја XIV да посматра његов ход, покрете, да би
пројектовао један врт који ће бити верна слика свога господара: уређен, украшен,
величанствен као и он. У стварању Версаја идеје Луја XIV се уско мешају са Ленотровим,
Лебруновим и Ле Вау-овим, а на крају са Мансаровим. Без обзира на извршене промене под
доцнијим владавинама, зелени масиви у парку били су више пута још за време и по жељи
самог Луја XIV. Међутим кад је Ле Нотр дошао у Версај, терен је пружао следећу слику:
испред замка се простирала дугачка равница уоквирена благим и пошумљеним брежиљцима
који су се већ наметали као границе будућег парка. Изгледало је, као да је огромна чистина
испред дворца била предодређена за једно геометријско решење, које је Ле Нотр имао да
донесе. Ради стварања различитих нивоа, обављени су огромни земљани радови, све
простране терасе насуте су земљом која се морала донети са приличне даљине.

12
Ако се обрати пажња како су савршено димензиониране површине, начин како су наглашени
различити нивои, подељена висинска разлика, спретно коришћена степеништа,
архитектонски и скулпторски украси као и водена огледала, човек остаје запањен пред
изванредним знањем које садржи тај релативно једноставни план и ако обрађује огроман
простор.
Већ 1665. године оквир је био постављен и главне линије парка трасиране. Исто тако главна
велика осовина, попречне и дијагоналне визуре биле су завршене. Једино непосредно околина
дворца је више пута прерађивана, све док нису коначно убачена два водена огледала у виду
барокних базена.
Ле Нотру се пребацује да је при обликовању зеленила сувише много употребљавао живе
зидове и живице. Ови елементи су код њега уоквиравали перспективу, сакривали у масиву
запуштени пораст, затварали дрвеће у формације а шетаче у стазама. Вртни елементи у њему
имају следеће одлике: стазе предимензиониране, широке, праве и са засађеним дрвећем.
Насаде су згуснуте ради убрзавања раста. У масивима од храста, липе или дивљег кестена, по
правилу оивченим живицама од граба, саднице су најчешће распоређиване у шаховском
редоследу. У њима су прављени лавиринти, сводови, дворане у зеленилу, пролази, галерије и
разни други вртни ентеријери који су служили као места за размишљање, разоноду или
друштвене игре. Травњаци су били искључиво украсни, правоугаони и великих површина.
Код њих је владала апсолутна симетрија, правилност и уједначеност. Али у Ленотровим
вртним партерима још више влада овај поредак симетрије и геометрије. Они су праћени
честим пластичним и воденим украсима и увек су без високог растиња. Код њега видимо, као
наслеђе ренесансе, чипкасте партере састављене од правих, кривих и сложенијих линија са
нешто поједностављеном и зрелијом орнаметиком. Обогаћени су фигурама од шимшира у
виду вињета од цветова,палмовог лишћа и сл. У њима налазимо и затрављене површине или
засађене са ниским зимзеленим биљем, пошљунчане појасе, ребатно и ниско украсно грмље.
Наилазимо и на такозванеиздељене партере који по свом нацрту у орнаменталном погледу
представљају средину између два предња типа. Најзад јавља се и четврти тип партера,
исечени,који се одликује мањом симетријом и великом исецканошћу (Крстић A., 1964).
Ради оживљавања Ленотровских великих површина потребне су биле и боје. Међутим, у
XVII веку није било толико врсти цвећа као данас, јер многе цветне културе нису биле још
уведене. Да би се тај недостатак боја надокнадио, вртари су се помагали бојењем самог
земљишта, разнобојним песком као и туцаном циглом, угљем, белим и жутим шљунком.
Водене украсе у својим композицијама Ле Нотр је мајсторски користио. У Версају то су биле
пре свега мирне воде у великим базенима и каналима. Али тај мир је за време приредби, по-
времено био нарушаван симфонијом водоскока што је изискивало веома сложено и скупо
постројење. Било је и много уметничких украса - фигура, ваза, група израђених у бронзи или
камену. Више од 100 скулптора је сарађивало на уређењу Версајског парка.
За разлику од италијанских барокних вртова, код Ленотра лако заталасана равница замењује
степенаст терен и јаке успоне. Из овога произилази да рељеф са веома широким равнима
замењује италијанске уздигнуте терасе, а права француска степеништа са свега неколико
степеника, вешташки створене рампе са обртима по Брамантовом узору. И док се италијански
врт од грађевина ширио било по благим странама или по стрмим падинама, испред
француског замка су се простирали неприметно нижи партери, тако да је са њих посматрана

13
грађевина долазила до пуног изражаја. Код Француза, зграда је представљала главни мотив у
архитектури врта, и због тога је и централна осовина обавезно била наглашена. Ка њој су се
стицале симетрично све остале линије. Међутим, док се код француског барокног врта, који
је настао из апсолутне повезаности појединих делова, Ле Нотр афирмисао као геније, дотле
су други у то време у свом стварању показали само већу или просечну способност. Ето зашто
је Ленотров стил доживео велику популарност. Утицај Ленотра се ширио по целом свету и
дуго је остао узор за све веће подухвате у вртној изградњи (Крстић А., 1964).

Слика 5. Версај 1652.

(извор: www.inexhibit.com)

14
 Слика 6. Версај данас
(извор: wallpaperstock.net)

4. Енглески барокни вртови

У пејзажном врту дрвеће је довољно међусобно удаљено, тако да сваки примерак,

неспречаван од других, има могућности да слободно расте и да све његове индивидуалне
одлике дођу до пуног израţаја. Почело се више мислити на стварање погоднијих услова за
живот биљке, тј. на обезбеђење довољног простора, оптималне експозиције и осталог како би
иста постигла пуну своју лепоту и дуговечност. При том се дрвеће, како на осами тако и у
групама, не распоређује произвољно, већ су простори између садница прорачунати,
уобличени и на тај начин формирају уоквирене видике. Стазе овде нису праве као у
класичном врту, не воде пешака најкраћим путем до циља. Напротив, оне кривудају и самим
тим трасиране су по принципу повећаног растојања. Кривудање је изведено на начин који код
шетача изазива при ходу најмањи могући напор.Али најзначајнија промена у новом стилу се
огледа у наглашавању травњака. Они постају већи и савршенији и добијају заокругљене
облике. Овакви облици се јављају као неизбежни исход кривудавих стаза, а њихова површина
се моделира у заталасан рељеф, који често виђамо код земљишта у слободној природи.
Вода, уместо да буде уоквирена у геометријске базене, у пејзажном врту добија природне
облике великих или мањих водених површина у виду језера односно језерца. Њихове обале
нису више праволинијске као код Ленотрових канала већ меандрирају и према рељефу терена
су конкавне или конвексне. Други украсни елементи и додаци архитектонског карактера у
пејзажном врту су редуцирани, сакривени или сасвим одстрањени. Најчешће се обрађују у
рустицизму или полурустицизму, како би њихов изглед био што више усклађен са вртном
средином.
Код класичних вртова ред и лепота су основне ствари, јер су ти вртови првобитно служили за
свечаности. Оне не могу да одморе ни дух ни тело. Зато је таква парковска средина замарала
човека. Код пејзажних вртова угодност и услови за одмор су боље заступљени. Уште,
пејзажни паркови у насељу више одговарају животним потребама људи, те су зато
функционалнији.
Вилиам Кент први ствара пејзажне паркове. Он се потпуно еманциповао зелене архитектуре и
правих линија 1730. године када мења свој стил. Његов стваралачки дух произлази из
његовог уметничког формирања и схватања предела као слике. Он је стварао паркове као што
би сликар правио своја платна. Понесен новим смером, Кент је чак покушао да унесе мртво
дрвеће у врт, ради што веће природности. Међутим, тај подухват му није успео и у своје
време изазвао је подсмех. Позван у Стоу где је извршио измене, био је у сваком случају први
који је прекорачио ограду и срушио традиционалне оквире вртног обликовања (Крстић А.,
1964).

4.1 Чизвик (Chiswick house)

15
Кент је створио један од првих правих енглеских пејзажних вртова у кући Чизвик за Ричарда
Бојла. Од дворца се растирала ливада, прошарана високим растињем. Он је, у основној
линији, имао неких сличности са Ленотровим решењим; главна алеја, која је лежала у основи
саме зграде, рачвала се у три смера. Између 1733. и 1736. редизајнирао је башту, додајући
травњаке који се спуштају до ивице реке и малу каскаду.

Слика 7. Чизвик
(извор: www.claytonhotelchiswick.com)

4.2 Стоу (Stowe park)

Његову првобитну концепцију дао је Чарлс Бриџмен. Овде су биле упадљиве ливаде, са
групама растиња, језеро, формирано разливањем потока, архитектонски елементи у виду
малих павиљона и мoстићи (Симић Н., 1970).

16
 Слика 8. Стоу
(извор: www.greatbritishgardens.co.uk)

4.3 Ерменонвил (Ermenonville)

Власник и пројектант био је теоретичар Жирарден, писац студија Композиција предела и
Шетња кроз вртове Ерменовила. Врт је направљен 1766 - 1776. године. Цео простор се делио
у два дела, раздељена алејом; јужни је био изразито пејзажни, а северни са раслојеним
тереном. У јужном, најизразитији елеменат композиције био је водопад, са беговима,
рушевинама, павиљонима и пећинама. Најимпресивније је било Русоовљево острво, са
песниковим гробом, оивченим са 16 високих топола (Симић Н., 1970).

Слика 9. Ерменонвил
(извор: peakd.com)

17
 5. Немачки барокни вртови

Војвода Ернст Јохан Фридрих (Ernst Johann Friedrich) себе је сматрао једним од срећника када
је обезбедио Шарбонијеа, који је припадао Ле Нотровој школи, да постави своју башту у
Herrenhausen-у (Слике 9 и 10.). Архитекта куће је био Quirini, Венецијанац, и дао јој је
италијански изглед са два крила једног спрата, која су стрчала напред и показивала раван
кров са балустрадама (вертикално обликована осовина, квадрат или токарски ток окренута у
облику степеништа, парапета и других архитектонских карактеристика). На малим немачким
дворовима често налазимо, чак и средином осамнаестог века, утицај италијанског архитекте и
француског баштенског уметника, јер је француски стил у градњи стигао касније у Немачку
него баштенски стил, и никада није био стварно натурализован. Војвода је волео
величанственост, и радовао се комешању и метежу који су страни уметници, француски и
италијански, донели у ово место.

5.1 Опис врта Херенхаусен

Примећујемо партере са централном фонтаном, иза њих четири језерцета четвртастог облика,
затим једноставнији партер са два мала павиљона, који су сада нестали. Они су чинили везу
са боскетама, којима су пролазиле звездасте стазе са високим живим оградама, и које су све
имале умиваоник у средини.

На крају средње стазе налазио се велики округли рибњак, а две споредне стазе водиле су до
летњиковаца. Авеније липа окруживале су целу башту, а поред њих су пролазили канали,
који су формирали полукружни залив. Прва половина баште, која лежи најближа кући,
показује јасне трагове најраније фазе Версаја. Пећина се јавља на потпуно истој тачки; али
како је потпуна правилност захтевала одговарајуће место на супротној страни, овде су биле
такозване каскаде и зид са пећином и шкољкама, оживљени водопадима и изворима. Овде је
била и атрактивна оранжерија поред замка, а која јој одговара са друге стране башта за цвеће
или поврће.

Једини део који није био формалан био је позориште на истоку великог партера. Оно стоји на
уређеној тераси, мењајући монотонију иначе равног терена. Задњу страну заузима бина са
које степенице воде у башту поред прелепе фонтане на потпорном зиду. Бочне стране су у
облику трапеза, састају се позади и исечене као мале зелене свлачионице, са статуама испред
њих.
Бина је одвојена од амфитеатра за гледаоце ниским широким пролазом, у равни са баштом.
Ово је морало бити од велике помоћи у извођењу, јер је служило као својеврсни оркестар.
Башта је била сасвим завршена до 1700. године, али је позориште било тако постављено у
њеном телу да би се можда могло претпоставити да је унесено у тлоцрт, па би тако било једно
од најранијих те врсте. Врт у Херенхаусену није имао посебан парк; од третмана канала који

18
окружује цело место, то би било немогуће. Пропуст је можда био последица холандског
утицаја, јер су касније овде радили баштовани из Холандије.

Слика 10. Herrenhousen

(извор: en.wikipedia.org)

Слика 11. Herrenhousen

(извор: castlewelt.com)

19
5.2 Врт палате Шарлотенбург (Charlottenburg Palace gardens)

Врт палате Шарлотенбург настао је 1695. године када је принцеза Софија Шарлот наручила
Симеона Годоа да створи једну од првих француских барокних башта на немачком говорном
подручју. Има централну дугачку осу која се протеже од центра палате са фонтаном у
средини и разрађеним партером (broderie) - широким шарама направљеним од дрвећа и
тробојног шљунка.

Широке степенице воде до идиличног рибњака који је повезан са реком Спрее (Spree) на
источном крају парка. Постоји много других карактеристика, као што су неколико травњака
за сунчање и пикнике, романтично острво Луисенинсел (Luiseninsel), сеновите уличице и
зелене површине, које чине вртове палате Шарлотенбург малим, заштићеним рајем за
љубитеље природе и лепоте.

Шетајући вртовима палате Шарлотенбург посетиоци не само да ће видети преко 300 година
дизајна баште, већ и зграде вредне обиласка. Белведере, мала баштенска палата у близини
Спрее у североисточном делу парка, садржи драгоцену колекцију порцелана. Ту је и
маузолеј(зграда у којој се налази гробница или група гробница) краљице Луизе и зграда коју
је дизајнирао Карл Фридрих Шинкел, Нови павиљон. Бројне скулптуре из различитих епоха
красе башту палате.

Слика 12. Шарлотенбург

(извор: www.pinterest.com)

20
 6. Аустријски барокни вртови

Дуго после завршетка Тридесетогодишњег рата (који је трајао од 1618. до 1648. године),
покрајина Аустрија је угњентована од Турака што је задржавало развој вртова. Коначно
последњом безуспешном опсадом Беча 1683. године, двор и племство су се усудили да изађу
ван градских утврђења.Meђу првима који су обезбедили земљиште јужно од града био је
принц Еуген Савојски, победник над Турском и херој коме су се дивили (Грбић М., 1951).

6.1 Белведере (Schloss Belvedere)

Он је 1693. купио имање (Белведере) где се побрђа са виноградима стрмо уздижу од

тркалишта.Врт дворца Белведере подељен је на два главна дела: горњи део, који има
пространи партер испред зграде и фонтану, и доњи већи са чипкастим партером и каскадном
фонтаном до средине врта и плитким степеништем са стране. Око партера је уска тераса у
нивоу горњег улаза у дворац, а цео простор је потпуно без сенке, са високом живом оградом
и хермама (скулптура која се састоји од главе или торзоа) уз њу. Принц никада није овде
живео, а велике улазне капије отваране су само за прославе.

Авенија кестена води степеништем уз зид ка горњем нивоу доњег врта, који почиње и
завршава се двема фонтанама са скулптурама, од којих је она ближа двору са моћним
каскадама. Степениште је украшено статуама деце у групама.

Западно од доњег врта протеже се оранжерија у близини стамбених зграда, а испред ње

атрактивни павиљони са решеткама од летвица и лучним улазима усеновитим стазама.
И поред палате, овог пута источно, налази се неприметан потажер, на страни великог прилаза
за кочије са стране врта, а ту је и занимљив зверињак.Када посматрач стоји пред гвозденом
решетком, одатле види партере у облику лепезе који се шире ка зимовнику за животиње.
После смрти принца 1736. године, Белведере је прешао у руке царске породице.И пре и после
овога, врт је сведок сјајних свечананости за које јеи намењен. Године 1700. 17. априла,
одржао се маскенбал који је примио шест хиљада плесача, саграђена је велика трпезарија која
је покривена са 15.000 лаката платна, ма зидовима и крову је насликана колевка огромних
димензија, украшена цвећем и гирландама (Грбић М., 1951).

21
 Слика 13. Белведере
(извор: www.traveloffpath.com.)

6.2 Шварценберг (Schwarzenberg)

Суседно имање запано од врта Белведере купио је 1694. гроф Fondi-Mansfeld, и градњу
палате коју је пројектовао Хилдебранд почео 1697. године, а касније измене завршио фон
Ерлах (Johann Bernhard Fischer von Erlach, најутицајнији аустријски архитекта барока).Године
1715. имање је прешло у власништво породице Schwarzenberg и они су завршили замак и врт.
Врт је теебало да се уклопи са објектом, замком испод њега, одакле се од финог партера пело
ка терасама, обраслим густим и сеновитим шумарцима.
Његова лепота лежи у добро израженој воденој средњој оси: коју су формирале две каскаде
са многим скулптурама на преградним зидовима, а завршавала се великим базеном – воденим
огледалом, који заузима скоро сав расположиви простор (Грбић М., 1951).

22
 Слика 14. Шварценберг
(извор: austria-forum.org)

23
 7. Руски барокни вртови
Русија улази у историју вртларства много касније од већине европских земаља, а готово да је
немогуће говорити о било каквом појединачном подухвату пре времена Петра Великог, у
првој трећини XVII века (Грбић М., 1951).

7.1 Петерхоф (Петергоф)

По оснивању Санкт-Петербурга 1703. године, настају не само палате цара и властеле, него и
вртови. Цар је видео европске вртове на својим путовањима по Холандији, Енглеској и
Немачкој. Годинњ 1714. је направио велики врт у летњој палати на Острву адмиралитета.
Овде су он и његови следбеници усвојили све идеје које су стилови могли да пруже: партере
са великим водама, каскадама и водоскоцима, шумарке и високе дрвореде.Све је било
украшено радовима познатих италијанских вајара. Антиквитети су донети, јер без њих нема
барокног врта. Било је разних летњиковаца, менађерије са ретким зверима, а у боскетима су
фонтане које илуструју Езопове басне.
За грото који је петар направио, као и за радове са водом, ангажовао је великог архитекту
Шлутера у Берлину, али већ следеће године он умире, неурадивши много. Француски
уметник Ле Блонд га наслеђује 1716. Преко пута града, на југу залива, цар је изградио малу
кућу на обали, пре него што га је привукло прелепо место где је, 1715. године, саградио
дворац задовољства, који је назвао Петерхоф. Ово је било на природној тераси 12 метара
изнад залива, где се брдовити део спуштао ка равном земљишту.

Слика 15. Петерхоф

(извор: magazineart.art)

24
Овде је била предност то што није требало да се изведе много земљаних радова, али садња
вегетације није била безначајна па су набављани цели товари бродова са дрвећем и другим
биљкама. Унутрашњост Русије могла је да испоручи брест и јавор, а постоји податак да је
набавњено 40.000 стабала. Онда су стигле букве,липе и воћке из Западне Европе. Егзоте су
довлачене с краја света и, без обзира на дуге зиме вечина је опстала. На тај начин је цео доњи
део, од мора до узвишене терасе, подигнут и засађен као парк, са бројним разноврсним
фонтанама, које су обележавале раскршћа флавних авенија.
Једна од попречних алеја почиње од малог објекта названог Монплезир (Слика 16.), који је
Петра изградио на обали у малом врту у холандском стилу.Она води до друге мале зграде и
врта реплике замка Марли – другог подсећања на Француску. Петар је веома волео бајке и
фантазије и у његовом малом ермитражу постојао је прави ''сточићу постави се'', који се на
звук звона дизао из земље и поново нестајао. Врт је подељен на пола неком врстом великог
пловног канала по главној оси дворца.
Двострука каскада, грађена од 1716 -1723, пада са терасе испред дворца преко седам
степеника од мермера убоји. На њима је низ позлаћених статуа, а између каскада је грото. У
широком базену, у кога се улива вода из каскада је Самсон на стени, који раздире отворена
уста лава, из којих избија велики млаз воде у вис.
Поред каскаде је и ведри отворени врт, а степенасте терасе на обе стране су украшене
патуљастим стаблима, док су на равнини уз базен цветне леје. Каскаде и падина на којој су
деле врт на Виши и Нижи. Испред дворца пружа се јединствен поглед, на Нижи врт и обалу
Финског залива, која је убзо по изградњи Петерхофа била покривена финим дачам и
вртовима. Преко воде види се Санкт-Петербург са златним куполама, а даље лево финска
обала (Грбић М., 1951).

25
 Слика 16. Монплезир
(извор: oltontravelrussia.com)
Иза дворца је Виши врт са својим фонтанама и Нептуном у средини одакле се ѕракасто
распростиру широке стазе, ка партерима и боскетима (Слика 15.).

Слика 17. Статуа Наптуна

(извор: commons.wikimedia.org)

Краткој владавини француског врта дошао је крај са овим замком.Краљица Катарина I је као
модеран владар преуредила свој врт у новом енглеском стилу, првом у Русији, који је био
предмет великог дивљења.Енглески парк је изграђен и у југозападном делу Петерхофа и у
њему Енглеска палата који је за Катарину подигао архитекта Кваренги (Грбић М., 1951).

26
 8. Закључак

Да ли у вртној уметности постоји нови стил, колико он одговара потребама савременог

човека и у којој мери је модерна архитектура утицала на њега?Извесни ауторитети трвде да
се нови стил у вртној уметности, који би био једнак модерној архитектури, још није појавио,
а да слепо подражавани стари стилови не одговарају више потребама данашњег човека.
У току времена и упоредо са већим хортикултурним богатсвом све се више увиђало, да
распоредити биљне масе и створити комбинације, лепих облика, боја, састава и хабитуса,
способне да претворе нацрт у живи пејзаж, представља стварни задатак садне
композиције.Коначни избор растиња који задовољава не само захтеве пројекта и карактер
врта, веч и услове земљишта, експозиције и доброг узгоја, представља садну конструкцију
(Крстић А., 1964).
Барок је изашао из моде средином 18. века, али је уважавање стила поново оживело у 19.
веку. У 20. веку, признати дизајнер ентеријера Дороти Драпер измислила је популарни стил
познат као модерни барок, који је био храбар приступ класици који је користио елементе
сјаја, светле боје и ажурирано схватање детаља у рококоу који је постао популарно познат
као ’’холивудско регентство’’ .

27
ЛИТЕРАТУРА:
1. Видосава Г., Бранка Г. (2012): ЛИКОВНА КУЛТУРА, Београд
2. А. Крстић (1964): ВРТНА УМЕТНОСТ, Историјски преглед, Шумарски факултет, Београд
3. М. Грбић (1951): ИСТОРИЈА ВРТНЕ УМЕТНОСТИ, Шумарски факултет, Београд
4. Н.Симић (1970): ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ И ХОРТИКУЛТУРЕ, Шумарски факултет,
Београд

Веб адресе:
1. English landscape garden, доступно на
en.wikipedia.org
(посећено мај 2022.)
2. German baroque garden design, доступно на
www.gardenvisit.com
(посећено мај 2022.)
3. Charlottenburg Palace gardens, доступно на
(www.berlin.de)
(посећено мај 2022.)
4. Baroque style design, доступно на

(https://www.thespruce.com/what-is-baroque-style-design-5187146)

Регистар слика:
Слика 1. Подизање крста
(извор: sh.wikipedia.org)

Слика 2. црква Ил Ђезу

(извор: sh.wikipedia.org)

Слика 3. Д'Аргенвил
(извор: en.wikipedia.org)

28
Слика 4. Boulingrin
(извор: commons.wikimedia.org)

Слика 5. Версај 1652.

(извор: www.inexhibit.com)

Слика 6. Версај данас

(извор: wallpaperstock.net)

Слика 7. Чизвик
(извор: www.claytonhotelchiswick.com)

Слика 8. Стоу
(извор: www.greatbritishgardens.co.uk)
Слика 9. Е
(извор: peakd.com)

Слика 10. Herrenhousen

(извор: en.wikipedia.org)

Слика 11. Herrenhousen

(извор: castlewelt.com)

Слика 12. Шарлотенбург

(извор: www.pinterest.com)
Слика 13. Белведере
(извор: www.traveloffpath.com.)
Слика 14. Шварценберг
(извор: austria-forum.org)
Слика 15. Петерхоф
(извор: magazineart.art)
Слика 16. Монплезир
(извор: oltontravelrussia.com)
Слика 17. Статуа Наптуна
(извор: commons.wikimedia.org)

29