36.

POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRŽAVNINE

Pod smetanjem državine treba podrazumevati samovlasno zahvatanje telesnim radnjama u tuđu
državninu. Može seučiniti na 2 načina : 1. Putem uzmeniravanja 2.Putem oduzimanja
U prvom slučaju stvar ne menja držaoca, ali držalac ne moze mi8rno da koristi stvar koja je u
njegovoj državini. U drugomn slučaju stvar menja držaoca na taj način što tuženi preuzima
državinu od tužioca na predmetnoj stvari. Državinsku zastitu uživa ne samo neposredni drzalac,
vec i posredni. Sudržalac ima pravo na zastitu sudrzavnine. Svako od sudrzalaca ima drzavinsku
zastitu prema trećem licu. Što se tiče odnosa izmedju sudržalaca tada jedan sudržalac ima pravo
na drzavinsku zastitu ako ga je drugi potpuno onemoguci u vrsenju faktičke vlasti na stvari.
Pasivno legitimisan u državinskojparnici jel licve koje je učinilo radnju smetanja. Smetanje
državinepostoji samo u slučaju ako je tuženi protivpravno preduzeo radnje koje čine smetanje.
Shodno tome kaosmetanje se ne mogu uzeti radnje koje je tuženi preduzeo po zakonu ili po
pristankusamog držaoca. Sam cilj tužbe zbog smetanja državine je da se uspostavi pređašnje
faktičko stanje koje je postojalo pre smetanja. 30 dana od saznanja za smetnje kao i učinioca
jeste rok za podnošenje tuzbe zbog smertanja drzavine. Ovo predstavlja subjektivni rok, dok
objektivni rok jeste godinu dana od dana smetanja. U slučaju da se ovaj rok propusti gubi se
pravo na podnošenje tužbe što zapravo znači da se radi o prekluzivnom roku. Predmet spora u
državinskoj parnici jeste zahtev tužioca da sud zabranii tuženom dalje uznemuravanje, tj. Da
mu naloži vraćanje oduzete državine. Raspravljanje o samoj tužbi zbog smetanja državine
ograničava se samo na pretresanje i drokazivanje poslednjeg mirnog stanjaa državine i nastalog
smetanja. Tuženi u svojoj obrani može da istakne da stvar nije bila u državini tužioca, da njegova
radnja ne predstavlja smetanje ili da u opšte nije učinio smetanje. Zakon propisuje posebna
pravila vezana za hitnost u resavanju ovih sporova,prevashodno u obavezi suda da prilikom
određivanja rokova i ročista u ovim pranicama obrati pažnju na hitnost. U ovom postupku ne
primenjuju se odredbe o odgovoru na tuzbu i o odrzavanju pripremnog ročišta. Sud u toku
postupka moze da donese po sl. Duznosti privremenu meru i bez saslušanja protivvvne stranke
kada treba da otkloni hitnuopasnost opd protigvpravnog oštecenja stvari ilisprecavanje nasilja ili
otkolanjanja nenadoknadive stete. Nije dozvoljena posebna zalllba protiv resenja o odredjivanju
privremene mere. Parcioni roksud određuje premka okolnostima svakog konkretnog
sklučaja. 8 dana isnoi ropk ya izjavljivanje zalbe. Revizija nije dozvoljena a predlog za
poonavljanje postupka moze da se podneeese u roku od 30 dana od dana pravosnaznosti resenja
o smetanju drzavine iz razloga predvidjenih u clanu 426. tacka 1. do 3. ZPP( TAČKA 1 u
slučaju da je povredjeno nacelo obostranpg saslusdanja pa stranci nijke biklaa data mogucnost da
raspravljapred sudom tracka 2 TACKA 3 ako je u postupku ucestvovalo lice koje ne moze biti
stranka u postupku ili postoje smetnje u vezi sa zakonskim zastupanjem tj punomocnik KOJi nije
imao potrebno ovlascenje za vodjenje parnice. Dakle to znaci da u slucaju da sud nije propisno
sastavljen ili je sudio sudija koji je morao biti iskljucen, ili u slučaju da je u donosenju odluke
ucestvovao sudija koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi.
Tuzilčac gubi pravo da zahteva prinudno izvrsenje ako u roku od trideset dana nije stavio
predlog za izvrsnje po donetom resenju koji im je utvrdjeno smetanje drzavine i nalozeno
tuzenom uspostava predjasnjeg stanja. Posebnost ovopg postupka jeste u7 tome sto sud ne donosi
presudu vec donosi resneje.Tuzba u ovom sporu je uvek kondemantorne prirode.

37.Postupak u sporovima male vrednosti

Sporovi male vrednosti su oni sporopvi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje novca
koji ne prelaziiznos od dinarske protivvrednosti 3ooo e po srednjem kursu NBS na dan
podnosenja tuzbe. Malični sporovi su i oni u7 kojima se tuzbeni zahtev ne odnosi na novcano
potrezivanje, a vrednost predmeta spora koju je tuzilac u tuzbi naveooo ne prelazi napred
navedeni iznos. Spor male vrednostine moze biti u slucaju da se radi o sporovima nepokretnosti,
sporovima iz radnih odnosa i sporovima zbog smetanja drzavine. Postupok u ovim sporovima
se sprovodi pred osnovnim sudom. U ovom slucaju tuzbenm se ne dostavlja tuzba na odgovor,
niti se odrzava pripremno rociste, nego se odmah zakazuje glavna rasprava i uz poziv tuzenog
se dostavlja tuzba.U pozivu se navovodi: dace se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu u slucaju
da se ne pojavi na rocistu za glavnu raspravu, da ako tuzeni ne dodje na rociste da cese doneti
presuda zbog izostanka, da stranke treba da iznesu svecinjenice ii dokaze do zakljucenja prvog
rocista za glavnu raspravu, da u zalbi ne mogu da isnose nove cinjenice i nove dokaze, da
odluka moze da se pobija salo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka cl. 374. st. 2
ZPP kao i zbog pogresne priimene materijaklnog prava. Zapisnik u glavnoj raspravi sadrzi :
izajve stranak koje su relevantne za presudjenje na pogotovo one izjave koje sadze dispozitivno
raspoolaganjestranaka ppparnicom, bitnu sadrzinu navedenih dokaza, odluke koje su objavljene
na glavnoj raspravi i protiv kojih je dozovljena zalba, da li su stranke bile prisutne objavljivanju
presude i ako su bile prisutne das li su pouzcene pod kojim uslovima mogu da izjave zalbu.
Akotuzilac u toku postupka preinaci tuzbbu na taj nacin da prelazi iznos od dinarske
protivvrednosti 3000e opo srednjem kuru NBS na dan preinacenja tuzbe,dalji postupak sud mora
da sprovede po opštim odredbama parničnog postupka, a ako tuzilčac dozakljucenja glavne
rasprave smanji tuzbeni zahtev na t5aj nacin da ne prelazi iznos od3000e na dan podnosenja
tuzbe, dalji postupak se sprovodi po odredbama o malicnom postupku. Ako tuzilac ne dodje na
prvo rociste ili na neko kasnije za glavnu raspravu, a pozvan je smtarce se da je tuzba polucena.
Takodje ako sa nekog kasnijeg rocista izostanu obe stranke smatrace se takodje da je tuzba
povucena. U malicnom sporu je dozoivljena posebna zalba samoprotov resenja kojim se
postupak okoncavva. U postupku sporovima male vrednosti presuda se objavljuje odmah nakon
zakljucenja glavne rasprave.Prilikom objavljivanja presude sudn je taj kooji ce ukratko da
obrazlozi i pouci straneke pod kojim uslovimamogu da izjave zalbu. Rok je 8 dana. Presuda se
ne moze pobijati zbog pogresnog ili nepotpunog utvrdjenogčibnjeničnog stanja, a moze zbog
bitne povrede postupka iz clana 374. st.2 ZPP, kao i zbog pogresnje primene materijalnog prava.
Rok ya dopunu presude kao i rok za izvrsenje cinidbe iz presude (parcioni rok ) je 8 dana.Protiv
odluke drugostepenog sudamnije doziovljena revitzuija. U malicnim sporovimase ne primenjuju
odredbe iz clana 392 ZPP kloje se donose na novum i an ukidanje doluke zbog toga sto je
prvostepeni sud zauzeo pogresan pravni stav pa cinjenicno stanje nijepotpuno utvrdjeno.