Professional Documents
Culture Documents
образовање и обука одраслих у европи-EC0414940SRN
образовање и обука одраслих у европи-EC0414940SRN
и обукa
одраслих
у Европи
повећање
доступности
прилика за
учење
Education
and Training
Образовање и обука
одраслих у Европи:
повећање доступности
прилика за учење
Education
And Training
1
Education
and Training
Овај документ објавила je Извршна агенција за програме у области образовања, медија и
културе (EACEA, Анализа образовања и омладинске политике).
ISBN 978-92-9492-418-6
doi:10.2797/844004
2
САДРЖАЈ И СПИСАК СЛИК А
Списак слика 5
Главни налази 7
Увод 15
5.1. Подстицање учења одраслих кроз кампање за подизање нивоа свести и активног информисања 97
5.2. Повећање учешћа одраслих у целоживотном учењу путем доступних и свеобухватнихуслуга
каријерног вођења и алата за самопомоћ 105
5.3. „Све услуге на једном месту“ или интегрисано пружање различитих услуга целоживотног учења 112
Закључци 114
3
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Референце 131
Анекси 137
Анекс 1 137
Анекс 2 145
Захвалност 157
4
СПИСАК СЛИК А
Слика 1.1: Одрасли (25––64) са образовним постигнућима испод нивоа средњег образовања или испод 18
нивоа основног образовања (%), 2013
Слика 1.2: Одрасли са образовним постигнућем испод нивоа средњег образовања према старосним 19
групама, (%), 2013.
Слика 1.3: Одрасли (16––65) с ниским нивоом читалачке и математичке писмености (%), 2012. 20
Слика 1.4: Одрасли (25––64) који никада нису користили рачунар или извршавали неку од ИКТ операција 22
наведених у анкети (%), 2012
Слика 1.5: Одрасли (25––64) који су учествовали у образовању и обуци током четири недеље које су 23
претходиле анкети (%), 2013
Слика 1.6: Одрасли (25-64) који су учествовали у образовању и обуци током 12 месеци који су 24
претходили анкети (%), 2011
Слика 1.7: Одрасли (25––64) који су учествовали у образовању и обуци током 12 месеци који су 25
претходили анкети према највишем образовном постигнућу, радном статусу, категорији
занимања, старосном добу и мигрантском статусу (%), 2011
Слика 2.1: Врсте новијих политичких докумената (донетих између 2009. и 2014) који се односе на 30
доступност прилика за унапређење вештина или стицање додатних квалификација за
одрасле с ниским нивоом основних вештина или квалификацијама ниског степена
Слика 2.2: Учешће европских држава у међународним анкетама о вештинама одраслих, 2013. 36
Слика 3.3: Програми за одрасле ученике који се директно односе на иницијално образовање до краја 48
основног образовања (ISCED 2), 2013/14
Слика 3.4: Наменски програми основних вештина и оквири програма за одрасле ученике, 2013/14 52
Слика 3.6: Одрасли (25––64) који су стекли средњи ниво квалификације у одраслом добу (од 25 година 66
навише) као проценат укупне одрасле популације (25––64), 2013
5
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Слика 4.1: Препреке за учешће у целоживотном учењу одраслих (25––64) с ниским образовним 74
постигнућима (ISCED 0––2), 2011
Слика 4.2: Учење на даљину широких размера, које финансира држава за потребе одраслих, 2013/14 77
Слика 4.3: Одрасли (25––64) који су учествовали у некој активности учења на даљину (формалној или 80
неформалној) као проценат укупне одрасле популације (25––64), 2011
Слика 4.4: Постојање модуларних програма за одрасле до нивоа средњег образовања (ISCED 3), 2013/14 82
Слика 4.5: Постојање квалификација за одрасле заснованих на бодовима до нивоа средњег образовања 85
(ISCED 3), 2013/14
Слика 4.6: Завршетак основног образовања (ISCED 2) као услов за приступ средњем образовању 87
(ISCED 3) за одрасле, 2013/14
Слика 4.7: Алтернативни правци приступа високом образовању за кандидате без традиционалних 88
квалификација, 2013/14
Слика 4.8: Прикупљање података о признавању неформалног и информалног учења (ПНИУ), 2013/14 93
Слика 5.1: Одрасли (25––64) који нису учествовали у образовању и обуци и који су назначили да нису 99
заинтересовани за учешће (%), према висини нивоа образовања, 2011
Слика 5.2: Одрасли (25––64) који нису претраживали информације о приликама за учење током 12 100
месеци који су претходили анкети (%) према висини нивоа образовања, 2011
Слика 5.3: Кампање за подизање нивоа свести и информисање одраслих, 2009––2014 101
Слика 6.3: Инструменти суфинансирања у циљу пружања подршке учешћу одраслих у образовању и
обуци, 2013/14 122
6
ГЛАВНИ НАЛ АЗИ
Овај извештај Eurydice мреже имациљ да обезбеди увид у област образовања и обукеодраслих у
Европи и пружи подршку за доношење одлука на политичком нивоу. Уз промовисање
интегрисаног приступа концепту целоживотног учења, у извештају се истичу политике и мере
којима се обезбеђује довољан приступ приликама за учење када је реч о одраслима чије
вештине и квалификације не одговарају у потпуности тренутним захтевима тржишта рада и
друштвеним потребама. На тај начин, извештај нуди широки увид у ову тему, разматрајући и
испитујући велики број међусобноповезаних области.
Почев од избора општих индикатораобразовања и обуке одраслих (1. поглавље), у извештају се
испитује политичка опредељеност држава да обезбеде приступ целоживотном учењу када је реч
о најосетљивијим групама одраслих ученика, посебно оних који не поседују основне вештине,
као и оних који имају низак ниво квалификација или их уопште немају (2. поглавље). Изложен је и
преглед стања по земљама када је реч о програмима и програмским оквирима које суфинансира
држава у циљу стварања могућности за унапређење вештина и квалификација током зрелог
животног доба (3. поглавље). У извештају се такође сагледава питање флексибилности у учењу,
при чему се испитују мере које могу да обезбеде повратак одраслих у процесе образовања и
обуке (4. поглавље). Иницијативе за информисање јавности и услуге каријерног вођења чине још
један елемент који је обухваћен овим испитивањем (5. поглавље), На крају, испитују се
финансијске мере које могу да подстакну учешће одраслих у образовању и обуци, при чему се
посебна пажња посвећује финансијским подстицајима за групе са ограниченим учешћем у
целоживотном учењу (6. поглавље).
Извештај се заснива на неколико извора података. Главни извор података чине информације
прикупљене из националних јединица Eurydice мреже, које су допуњене великим бројем
истраживачких извештаја, као и извештајима и базама података које су формирале међународне
организације. Поред квалитативних информација, већина поглавља садржи и статистичке
податке из међународних анкета.
Пратећи структуру извештаја, главни налази осветљавају кључна питања која креатори
политика треба да размотре. Свака тврдња упућује читаоца ка одговарајућем одељку где се
може пронаћи потпуна анализа.
7
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Приближно једно од пет одраслих лица има низак степен читалачке и математичке
писмености а готово једно од триима врло низак ниво ИКТ вештина или их уопште нема
• У просеку, у 17 земаља ЕУ које су учествовале у првом кругу Анкете о вештинама одраслих
(PIAAC), 19,9%, односно 23,6% одраслих има низак ниво постигнућа у читалачкој, односно
математичкој писмености (1. поглавље, одељак 1.1.2, слика 1.3).
• Око 30% одраслог становништва у ЕУ има врло низак ниво ИКТ вештина или их уопште
нема. Такође, готово половина свих одраслих сматра да њихове ИКТ вештине не
задовољавају у потпуности тренутне захтеве на тржишту рада (1. поглавље, одељак 1.1.2,
слика 1.4).
8
1.поглавље: Основни показатељи
Резултати PIAAC анкете почели су да утичу на политику али је још увек рано за
идентификацију мера које би могле у потпуности да се припишу резултатима овог
истраживања
Широм Европе постоји велики број програма образовања и обуке који обезбеђују основне
вештине за потребе одраслих лица – потребна су даља истраживања ради бољег
разумевања ове области
• Програми за стицање основних вештина међусобно се веома разликују: неки се експлицитно
односе на унапређење тих вештина, док други, иако можда под другачијим називима, ипак
подразумевају елементе читалачке писмености, математичке писмености и ИКТ вештина као
саставних делова наставног плана и програма. Такође, основне вештине могу да се стичу у
различитим окружењима, укључујући установе образовања и обуке, радно место и
просторије локалне заједнице (3. поглавље, одељак 3.2, слика 3.1. и 3.2).
• Готово у свим земљама, за старије ученике постоје програми повезани са системом
иницијалног образовања, закључно са четвртим разредом основне школе,, усмерени на
функционални ниво оспособљавања у читавом низу области, као што су читање, писање,
математичка писменост и ИКТ а понекад и стручне вештине. У неким земљама се оваква
врста образовања и обуке организује по предметима, чиме се ученицима омогућује да
похађају краће курсеве у одређеним областима наставног плана и програма (нпр. ИКТ, језици
итд.) (3. поглавље, одељак 3.2.1, слика 3.3).
• Приближно у половини европских земаља покренути су наменски програми или програмски
оквири за стицање основних вештина. Међу њима постоје програми с јасно дефинисаним
установама, наставним плановима и програмима и стандардима, као и они с јасно
дефинисаним општим оквиром, али чији се елемени одређују на локалном нивоу. Треба
напоменути да наменски програми за стицање основних вештина нису нужно неформални јер
их неке земље признају у оквиру својих система и структура квалификација (3. поглавље,
одељак 3.2.2, слика 3.4).
• Постоји велики број програма који обезбеђуу основне вештине, али не на очигледан начин.
Конкретно, постоје припремни програми намењени повећању мотивације за учење, као и
савладавању вештина неопходних за приступ формалним програмима за стицање
квалификација; програми учења на радном месту у оквиру програма активних мера у складу
с потребаматржишта рада; програми који се спроводе у оквиру либералног (или популарног)
образовања одраслих; и на крају, програми на граници између неформалног и информалног
учења, као што су програми за описмењавање породица (3. поглавље, одељак 3.2.3).
• Истраживања наговештавају да је неопходно најмање 100 часова наставе како би се
остварио значајан напредак у основним вештинама. Такође се истиче да ефективност
програма за стицање основних вештина треба процењивати током продуженог временског
9
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
периода јер одрасли ученици, посебно они који се суочавају с потешкоћама у савладавању
основних вештина, најчешће не следе директну или напрекинуту путању учења. То значи да
одустанак већег броја лица од учешћа у програмима основних вештина не треба посматрати
као неуспех програма. Наиме, похађање краћег курса или чак дела курса може представљати
важну тачку у напредовању на путањи учења одраслог лица које се вратило у процес
образовања и обуке (3. поглавље, одељак 3.2.4).
У свим земљама одрасли имају прилике за стицање признатих квалификација током зрелог
животног доба; међутим, удео одраслих који су стекли квалификације средњег нивоа у
зрелом животном добу, разликује се од земље до земље
• Већина европских земаља инвестирала је у развој система стручних квалификација који
омогућују приступ одраслима са ограниченим претходним формалним образовањем. То може
представљати први корак кавишим нивоима квалификације (3. поглавље, одељак 3.3.1).
• Различите земље користе разноврсненоврсне приступе у организовању средњег општег и
стручног образовања за потребе одраслих ученика; неке су установиле засебне програмске
оквире који се описују као „средње школе за одрасле“, док су друге осмислиле оквир за
образовање одраслих који обухвата неколико нивоа квалификација. За разлику од њих,
поједине земље организују средњошколске програме отворене за сва одрасла лица у оквиру
званичних система средњег образовања и обуке (3. поглавље, одељак 3.3.2).
• У просеку, 3,6% одраслих у Европи стекло је средњошколску квалификацију током зрелог
животног доба (тј. после 25. године живота). Ипак, постоје значајне разлике међу земљама,
које се крећу од 12% до испод 1% (3. поглавље, одељак 3.3.2, слика 3.6).
11
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Ограничена је услуга каријерног вођења „лицем у лице“ за одрасле која се нуди изван
националних служби за запошљавање; ипак, државе инвестирају у развој алата за
самопомоћ и онлајн алата
• Широм Европе, приближно једна четвртина лица у групи од 15 година навише користи услуге
каријерног вођења, тј. услуге које најчешће обухватају образовно и стручно усмеравање.
Међутим, статистички подаци указују на значајне разлике између земаља (5. поглавље,
одељак 5.2.1, слика 5.4).
• Иако незапослена лица у потрази за послом често представљају главну циљну групу у
државносубвенционисаним програмима каријерног вођења „лицем у лице“, националне службе
за запошљавање (НСЗ) су инвестирале у унапређење доступности ове услуге широј јавности,
посебно кроз развој алата за самовођење и самопроцену (5. поглавље, одељак 5.2.2).
• Државно субвенционисане услуге каријерног вођења најчешће су усмерене на помоћ
назапосленим лицима у тражењу посла. Због тога се процене њиховог утицаја чешће односе
на податке о броју незапослених, него на број учесника у образовању и обуци (5. поглавље,
одељак 5.2.2).
• Ван услуга које пружа НСЗ, државносубвенционисано каријерно вођење отворено за све
одрасле има ограничене домете у већини земаља. Међутим, неки примери таквих услуга
могу се пронаћи у Европи. Оне су намењене или свим грађанима (и одраслим и младима
подједнако), или искључиво одраслима. Штавише, земље са снажним програмима у области
описмењавања или основних вештина, често обезбеђују и услуге каријерног вођења
искључиво намењене одраслима с проблемима у овој области (5. поглавље, одељак 5.2.2).
12
1.поглавље: Основни показатељи
13
УВОД
(1) Резолуција Савета о обновљеној европској агенди о образовању одраслих, Сл. лист C 372/1, 20. 12. 2011
2
() Закључци Савета од 12. маја 2009. године о стратешком оквиру за европску сарадњу у образовању и обуци
(ET 2020), OJ C 119, 28.5.2009.
15
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
(3) Број националних јединица већи је од броја земаља. Белгија је представљена на нивоу три националне јединице
(Француска, Фламанска и Немачка заједница Белгије), а Уједињено Краљевство на нивоу две (једна је Енглеска, Велс и
Северна Ирска а друга је Шкотска).
(4) Све државе чланице ЕУ, као и Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Турска
16
1. ПОГЛАВЉЕ: ОСНОВНИ ПОКАЗ АТЕЉИ
У овом поглављу представљен је избор показатеља који обезбеђују контекст за овај упоредни
извештај. У првом одељку пажња се посвећује подацима који се односе на људски капитал у
Европи. Дат је преглед образовних постигнућа, као и вештина и компетенција европске одрасле
популације. У другом одељку представљени су подаци о учешћу одраслих у целоживотном
учењу, са освртом најпре на укупне статистичке податке а потом на истраживање разлика према
образовним постигнућима, животном добу, радном статусу, категорији занимања, мигрантскомс
статусу и нивоу вештина. Анализа се ослања на Eurostat-ове податке из Анкете о радној снази
ЕУ (EU LFS), Анкете о образовању одраслих (AES) и статистичке податке Информатичког
друштва (ISOC). Такође садржи и податке из OECD-ове Анкете о вештинама одраслих (PIAAC).
1
( ) Завршено средње образовање тренутно се сматра основним захтевом за успешно ступање на тржиште рада и
запошљавање. Европска политика у овој области углавном се усредсређује на адолесцентну и млађу одраслу популацију и
на концепт „раног прекида школовања“ (РПШ) или „раног прекида школовања и обуке“ (РПШО), који се односи на
напуштање образовања или иницијалне обуке пре заврштка средњег образовања. Ово питање се разматра у већем броју
еропских политичких докумената. За више информација погледајте: http://ec.europa.eu/education/policy/school/early-school-
leavers_en.htm (прегледано 29. јануара 2015).
17
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Слика 1.1: Одрасли (25-64) са образовним постигнућима испод нивоа средњег образовања или испод нивоа
основног образовања (%), 2013
% %
% EU-28 BE BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
Below ISCED 3 24.8 27.2 18.2 7.2 21.7 13.7 9.4 23.3 32.8 44.5 24.9 20.3 41.8 21.5 10.6 6.6 19.5
Below ISCED 2 6.5 11.4 3.5 0.2 0.5 3.3 0.8 8.6 19.4 14.4 9.2 3.0 9.1 11.2 0.6 0.8 7.0
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK IS LI NO TR
Below ISCED 3 17.5 59.4 24.2 16.9 9.9 60.0 23.7 14.5 8.1 14.1 16.8 21.6 27.8 : 17.6 68.1
Below ISCED 2 1.3 11.5 6.8 0.9 0.7 38.9 3.7 1.1 0.5 4.9 3.3 0.3 15.6 : 0.2 56.9
Извор: Eurostat (EU LFS). Подаци о популацији одраслих с постигнућем испод ISCED 3: шифра за онлајн приступ
подацима: edat_lfs_9903 (подаци из септембра 2014); подаци о популацији одраслих с постигнућем испод ISCED 2:
Податке прикупио и обрадио: Eurostat.
Доступни подаци из EU LFS такође указујуна то да су млади одрасли мање погођени ниским
нивоом постигнућа у односу на старију популацију. Тако слика 1.2. показује да је у већини
земаља свака наредна генерација, рођених од око 1950. године надаље, имала приступ све
већем броју образовних могућности. Дакле, низак ниво постигнућа чешћи је међу старијим
генерацијама. Тачније, док само око 18% популације одраслих у старосној групи од 25 до 34
године има образовно постигнуће испод нивоа средњег образовања, тај удео чини око 27% у
старосној групи од 45 до 54 године а 34% у групи између 55 и 64 године.
Подаци у вези с појединачним земљама показују да је у једанаест земаља (Белгија, Ирска, Грчка,
Француска, Хрватска, Шпанија Италија, Кипар, Малта, Португал, Словенија и Турска) забележен
изузетно велики пораст у нивоима постигнућа (разлика од преко 20 процентних поена између
старосних група од 25 до 34 и од 55 до 64 године). Иако неке од ових земаља, посебно неколико
земаља јужне Европе, и даље имају високе проценте одраслих без завршеног средњег
образовања, слика показује повећање доступних образовних могућности.
18
1.поглавље: Основни показатељи
Слика 1.2: Одрасли са образовним постигнућем испод нивоа средњег образовања према старосним
групама, (%), 2013
% %
% EU-28 BE BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
25-34 17.7 18.3 17.0 5.6 18.1 13.0 12.1 13.2 18.9 35.3 14.6 7.4 27.3 13.5 13.3 9.6 14.0
35-44 21.4 19.8 15.5 4.6 17.5 13.6 9.7 17.4 25.7 36.6 18.8 16.1 36.8 15.2 12.8 7.2 17.9
45-54 26.6 29.2 16.5 6.0 21.5 13.0 5.9 27.3 37.5 48.3 27.5 21.0 46.9 21.8 5.2 3.1 21.2
55-64 34.0 42.1 23.6 12.8 29.6 15.2 9.8 41.5 51.6 62.6 38.5 29.4 55.9 40.9 11.7 7.1 26.8
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK IS LI NO TR
25-34 12.7 40.0 15.2 10.8 5.8 38.6 22.4 5.5 5.9 9.2 12.8 16.2 26.8 : 17.7 54.4
35-44 15.3 54.0 19.4 13.9 7.1 52.7 19.3 10.0 5.7 9.9 12.0 18.3 21.6 : 14.0 68.1
45-54 18.5 67.1 26.4 17.4 9.5 70.3 18.9 16.7 7.2 11.7 16.6 24.6 28.3 : 20.5 77.4
55-64 23.9 77.1 35.2 26.3 17.1 78.9 35.3 25.6 14.5 24.5 26.5 28.3 35.4 : 18.5 83.3
Извор: Eurostat (EU LFS). Шифра за онлајн приступ подацима: edat_lfs_9903 (подаци из новембра 2014)
Образовни профил имигрантске популације представља још један важан аспект који треба
размотрити. Иако то није илустровано конкретним бројкама, подаци из EU LFS покaзују да у
просеку, у свим државама чланицама ЕУ, они који су рођени изван земље пребивалишта
(странци) трпе веће последице услед ниског нивоа образовања (тј. испод нивоа средњег
образовања) него што је то случај саширом популацијом одраслих (34% у односу на 24,8% у
2
2013) ( ). Овај проблем је нарочито изражен у јужној Европи (Грчка, Шпанија, Италија, Малта и
Португал), где више од 40% становника рођених у иностранству није завршило средње
образовање. У свим тим земљама, становници рођени у иностранству представљају значајан
удео укупне популације одраслих.
(2) За више детаља погледајте сајт Eurostat-а онлајн шифра: edat_lfs_9912 (прегледано 28 октобар 2014).
19
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Слика 1.3: Одрасли (16––65) с ниским нивоом постигнућа у погледу читалачке и математичке писмености (%),
2012
% %
Читалачка Математичка
писменост писменост : Није доступно (није учествовала у Анкети PIAAC из 2011)
% EU (*) BE nl BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
Читал.пис. 19.9 14.0 : 11.8 15.7 17.5 13.0 17.4 : 27.5 21.6 : 27.7 11.8 : : :
Матем. пис 23.6 13.4 : 12.9 14.2 18.4 14.3 25.2 : 30.6 28.0 : 31.7 15.5 : : :
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK-ENG/NIR IS LI NO TR
Читал.пис : : 11.7 15.3 18.8 : : : 11.6 10.6 13.3 16.4 : : 12.3 :
Матем. пис : : 13.2 14.3 23.5 : : : 13.8 12.8 14.7 24.1 : : 14.6 :
Иѕвор: OECD (PIAAC).
Објашњење
ЕУ (*): Просечни подаци за 17 земаља учесница из ЕУ
У оквиру Анкете PIAAC, вештине одраслих су процењене на 5-степеној скали. Подаци на слици односе се на одрасле
који су постигли највише ниво 1 (тј. ниво 1 или нижи).
Кад се посматра ситуација у појединачним земљама, чини се да Италија и Шпанија имају највећи
удео одраслих с ниским степеном вештина у читалачкој и математичкој писмености. Лошу
читалачкуу писменост поседује око 28% а лошу математичку писменост око 30% одраслих. На
другом крају спектра налази се Финска, чија је одрасла популација у најмањој мери погођена
лошом читалачком и математичком писменошћу у поређењу с другим земљама учесницама из
ЕУ. У овом случају, ниски нивои читалачке и математичке писмености опажају се у 10,6%,
односно 12,8% популације одраслих. У још неколико земаља добијени су резултати слични
20
1.поглавље: Основни показатељи
(3) За више информација погледајте онлајн табеле у вези OECD, 2013a доступне на:
http://www.oecd.org/site/piaac/chapter3thesocio-demographicdistributionofkeyinformation-processingskills.htm, Табела
A3.10 (L) (прегледано 7. новембра 2014)
(4) Овај модул је спроведен у само 13 држава чланица ЕУ или поднационалних ентитета у оквиру држава чланица
ЕУ: Фламанска заједница Белгије, Република Чешка, Данска, Немачка, Естонија, Ирска, Холандија, Аустрија,
Пољска, Словачка, Финска, Шведска, и Уједињено Краљевство (Енглеска и Северна Ирска).
21
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Слика 1.4: Одрасли (25––64) који никада нису користили рачунар нити обављали неку од ИКТ операција
наведених у анкети (%), 2012
% %
EU-28 BE BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
30 22 55 27 10 18 30 32 48 29 21 40 40 44 3 40 9
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK IS LI NO TR
24 39 13 19 45 37 67 34 21 10 12 25 7 : 6 :
Извор: Eurostat (ISOC). Шифра за онлајн приступ подацима: isoc_sk_cskl_i (подаци из септембра 2014)
Објашњење
Подаци се односе на појединце у групи између 25 и 64 године који никада нису користила рачунар, односно обављали
неку од ИКТ операцијаа наведених у анкети. Операције су обухватале: коришћење миша за покретање програма као што
су интернет претраживач или програм за обраду текста; копирање или померање датотеке или фасцикле; коришћење
алата за копирање, лепљење и исецање ради копирања или померања информација на екрану; коришћење основних
аритметичких формула за сабирање, одузимање, множење или дељење цифара у прорачунској табели; компримовање
датотека; писање компјутерског програма употребом специјализованог програмског језика; повезивање и инсталирање
нових уређаја као што су штампачи или модеми; повезивање рачунара на локалну мрежу; откривање и решавање
проблемал на рачунару (нпр. у случају спорости рачунара).
Подаци ISOC из 2011. такође откривају да 45% одраслих (25––64) у европским земљама сматра
да ако би тражили посао или промену радног места у наредних годину дана, њихове тренутне
5
рачунарске или интернет вештине не би биле задовољавајуће ( ).
(5) За више информација посетити сајт Eurostatа, онлајн шифра: isoc_sk_cskl_i (прегледано 28. октобра 2014)
22
1.поглавље: Основни показатељи
Слика 1.5: Одрасли (25-64) који су учествовали у образовању и обуци током четири недеље које су
претходиле анкети (%), 2013
% %
EU-28 BE BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
10.5 6.7 1.7 9.7 31.4 7.8 12.6 7.3 2.9 11.1 17.7 2.4 6.2 6.9 6.5 5.7 14.4
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK IS LI NO TR
3.0 7.5 17.4 13.9 4.3 9.8 2.0 12.4 2.9 24.9 28.1 16.1 25.8 : 20.4 4.0
Извор: Eurostat (EU LFS). Шифра за онлајн приступ подацима: trng_lfse_01 (подаци из септембра 2014)
EU LFS указује на значајне разлике међу земљама. Одрасли у Данској најчешће су учествовали у
образовању и обуци у периоду од четири недеље пре спровођења анкете (31,4%) а затим следи
Шведска, где ова стопа достиже 28,1%. Поменути удео је такође висок у Финској и на Исланду,
где приближно једна од четири одрасле особе учествује у образовним активностима. Француска,
Луксембург Холандија, Аустрија, Уједињено Краљевство и Норвешка,или су изнад или врло
близу пројектованог циља од 15%, који треба да буде остварен до 2020. године у свим земљама
ЕУ. Насупрот томе, степен посматраног учешћа врло је низак у Хрватској, Мађарској, Пољској,
Румунији, Словачкој и Турској, са стопама које се крећу од 2% до 4,3%. Бугарска има најнижу
стопу – 1,7%.
Анкета о образовању одраслих (AES) пружа још један приступ сагледавању учешћа одраслих у
целоживотном учењу. За разлику од EU LFS, AES је посебно осмишљена да процени учешће
одраслих у образовању и обуци. Стога она пружа детаљније информације о активностима учења
(6) Закључци Савета од 12. маја 2009. године о стратешком оквиру за европску сарадњу у образовању и обуци
(ET 2020), Сл. лист C 119, 28. 5. 2009
23
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
у којима учествују одрасли (између осталих и активности учења које нису проучене у окиру EU
LFS, као што је вођена обука на радном месту). Главну разлику између AES и EU LFS
представља чињеница да је референтни период AES-а 12 месеци, док код EU LFSтраје четири
недеље. Разлика у референтном периоду јесте главно објашњење за значајне разлике између
резултата ове две анкете.
Подаци из анкете AES показују да је у 2011. години У Европи 40,3% одраслих старости 25-64
године учествовало у формалним или неформалним активностима учења током 12 месеци који
су претходили анкети (слика 1.6). Иста слика указује на то да одрасли чешће учествују у
неформалним активностима учења него у формалном образовању и обуци. Заправо, одрасли
учествују у неформалном образовању скоро шест пута више него у формалном образовању
(36,8% у односу на 6,2%).
Слика1.6: Одрасли (25-64) који су учествовали у образовању и обуци у периоду од 12 месеци пре анкете (%),
2011
% %
% EU-28 BE BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
Укупно 40.3 37.7 26.0 37.1 58.5 50.2 49.9 24.4 11.7 37.7 50.5 : 35.6 42.3 32.3 28.5 70.1
Неформално 36.8 33.1 24.4 34.9 52.7 48.5 48.0 18.7 9.6 34.1 49.1 : 34.3 40.9 30.0 25.9 68.0
Формално 6.2 7.4 2.4 3.7 12.6 3.8 6.6 6.7 2.6 7.0 3.5 : 2.9 3.7 4.3 4.0 9.9
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK IS LI NO TR
Укупно 41.1 35.9 59.3 48.2 24.2 44.4 8.0 36.2 41.6 55.7 71.8 35.8 : : 60.0 :
Неформално 37.6 34.2 54.8 45.5 21.0 39.6 6.9 34.7 38.3 51.3 67.0 24.3 : : 56.9 :
Формално 6.5 4.4 12.3 5.9 5.4 10.4 1.4 2.3 5.8 12.0 13.5 14.8 : : 7.6 :
Извор: Eurostat (AES). Шифра за онлајн приступ подацима: trng_aes_100 (подаци из септембра 2014)
Објашњење
EU-28: процена
Учешће одраслих у образовању и обуци није уједначено у свим европским земљама. Током 2011.
године, најниже стопе учешћа забележене су у Румунији (8%) и Грчкој (11,7%). Насупрот томе,
Шведска и Луксембург су пријавиле највећи удео одраслих који учествују у образовању и обуци
(71,8%, односно 70,1%). Следиле су Данска, Немачка, Француска, Холандија, Финска и
Норвешка, где се учешће кретало између 50% и 60%. Све земље с високом стопом укупног
учешћа истовремено су имале и високу стопу учешћа у неформалном образовању и обуци (од
48,5% у Немачкој до 68% у Луксембургу). С друге стране, Румунија и Грчка су имале најнижу
стопу учешћа у неформалном образовању и обуци (6,9%, односно 9,6%). Када је реч о
формалном образовању и обуци, најниже стопе учешћа – испод 3%,уочене су у Бугарској, Грчкој,
Италији, Румунији и Словенији. На другој страни су Данска, Холандија, Финска, Шведска и
Уједињено Краљевство, где је учешће у формалном образовању између 12,3% и 14,8%.
24
1.поглавље: Основни показатељи
AES открива велике разлике у стопама учешћа у целоживотном учењу између различитих
категорија одраслих. Ова анкета показује да постоји неколико фактора који одређују нивое
учешћа, и то образовно постигнуће, радни статус, категорија занимања и године старости
(слика 1.7).
Слика 1.7: Одрасли (25-64) који су учествовали у образовању и обуци у периоду од 12 месеци пре анкете
према нивоу образовања, радном статусу, категорији занимања, годинама старости и мигрантском статусу
(%), 2011
%
ISCED 5-6 61.3
Степен
ISCED 3-4 37.7
образовања
ISCED 0-2 21.8
Запослен 48.6
Радни статус Незапослен 26.9
Неактиван 19.6
Руководиоци, стручњаци, техничари и стручни сарадници 64.1
Службеници и помоћни радници, радници у услугама и
Категорија 45.8
продаји
занимања
Квалификовани физички радници 32.7
Основна занимања 28.3
25-34 48.5
35-44 44.0
Године
45-54 40.9
55-64 26.6
Није мигрант 40.6
Мигрантски
Мигрант унутар ЕУ 39.1
статус
Мигрант ван ЕУ 35.2
%
Извор: Eurostat (AES). Шифре за онлајн приступ подацима: trng_aes_101, trng_aes_102, trng_aes_103, trng_aes_104
(подаци изсептембра 2014). Прибављање и обрада података о учешћу према мигрантском статусу: Eurostat
Објашњење
Слика се односи на процењено просечно учешће.
Подаци о учешћу према образовном постигнућу показују да 61,3% одраслих који су завршили
терцијарно образовање, учествује у целоживотном учењу, док међу онима који имају средње
образовање као највиши ниво образовног постигнућа, стопа учешћа износи само 37,7% а код
оних чији је највиши ниво образовног постигнућа основно образовање, стопа учешћа не прелази
21,8%. Сличне разлике се јављају у погледу радног статуса: запослени ће учествовати у
образовању и обуци чешће него незапослена или економскинеактивна лица (стопе учешћа за
поменуте три групе су 48,6%, 26,9% и 19,6% према редоследу навођења). Категорија занимања
је још једна детерминанта учешћа у образовању и обуци. Тако ће лица са занимањима која се
7
сматрају „занимањима с вишим вештинама“ ( ) чешће учествовати у образовању и обуци него
лица са занимањима која припадају категоријама нижих вештина (стопа учешћа за руководиоце,
стручњаке, техничаре и стручне сараднике достиже 64,1%, док за основна занимања и
квалификоване физичке раднике стопе учешћа износе 28,3%, односно 32,7%). Године старости
такође представљају битну детерминанту учешћа у целоживотном учењу, уз значајни пад
учешћа у образовним активностима после 55. године живота (нпр. учешће достиже 48,5% у
старосној групи између 25 и 34 године, за разлику од 26,6% учешћа у групи између 55 и 64
године). Овај пад се делимично може објаснити смањеном активношћу старијих људи на
тржишту рада, што указује на недостатак програма допунског образовања финансираних од
8
стране послодавца ( ). Рођење у страној земљи утиче на учешће у образовању и обуци само у
ограниченој мери, нарочито када је реч о лицима рођеним у другим земљама ЕУ. Прецизније,
(7) За више информација о мапирању ISCO-08 главних група по нивоима вештина, видети ILO 2012, стр. 14
(8) Више информација о учешћу у активностима учења према старосним групама у програмима финансираним од
стране послодавца, може се наћи на сајту Eurostat-а, Онлајн шифра: trng_aes_121 (прегледано 7. новембра 2014)
25
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
просечно учешће изворне популације достиже 40,6%, док за странце рођене на територији ЕУ тај
проценат износи 39,1%, односно 35,2% за странце рођене изван ЕУ.
Најзад, учешће одраслих у образовању и обуци у блиској је вези с нивоом вештина. Анкета о
вештинама одраслих (PIAAC) открива да ће одрасли с ниским нивоом основних вештина
учествовати у образовању и обуци ређе него лица која поседују више нивое вештина. Док се овај
општи образац односи на све земље, могу се уочити занимљиве разлике међу земљама када се
посматрају нивои у оквиру конкретних знања и вештина. На пример, када се посматрају одрасли
чији су резултати за читалачку писменост испод нивоа 1 (више информација у напомени уз слику
1.3), њихово учешће у образовању и обуци у периоду од 12 месеци пре анкете PIAAC, веома се
разликује од земље до земље. Највиша стопа учешћа поменуте групе у образовању и обуци
забележена је у Норвешкој (50,9%), после које следе Шведска (41,7%), Холандија (40,8%),
Данска (38,9%) и Финска (36,,5%). Насупрот њима, у Словачкој и Пољској учешће одраслих с
резултатима читалачке писмености испод нивоа 1, износило је само 7%, односно 9,8%.
Наведени подаци су у блиској вези с раскораком у погледу учешћа у образовању који се опажа
између испитаника с најслабијим резултатима и оних с највишим резултатима. У Норвешкој, на
пример, разлика између оних с најнижим и највишим нивоом читалачке писмености, износи мање
од 30 процентних поена (50,9% насупрот 77,8%), доку неким земљама (Немачка, Естонија,
Шпанија, Аустрија, Пољска и Словачка), износи преко 50 процентних поена (OECD 2013a,
9
стр. 208 ( )).
(9) За више информација видети OECD 2013a, шифра за онлајн приступ подацима:
http://dx.doi.org/10.1787/888932902246 (прегледано 7. новембра 2014)
26
1.поглавље: Основни показатељи
Закључци
У овом поглављу испитани су подаци у вези с људским капиталом у Европи и учешћем одраслих
у образовању и обуци. Полазећи од образовног постигнућа европске популације
одраслих,поглавље је показало да око 25% одраслих у Европској унији није стекло
квалификацију средњег образовања, дакле, образовног нивоа који се тренутно сматра основним
захтевом за успешно ступање на тржиште рада и запошљавање. Осим тога, 6,5% одраслих није
завршилов никакво формално образовање, осим нижих разреда основне школе. Међу земљама
ЕУ, најнижи ниво образовања уочен је међу одраслом популацијом у земљама јужне Европе.
Турска, као земља кандидат, има посебно велики удео одраслих с ниским степенима
квалификације. Подаци такође указују на то да млађи одрасли у просеку имају значајно више
нивое образовног постигнућа него старија популација. Истовремено, популација одраслих
рођена у иностранству, има у просеку ниже квалификације у односу на изворно становништво.
Подаци о вештинама популације одраслих показују да међу 17 земаља ЕУ, које су учествовале у
првом кругу анкете PIAAC, 19,9% и 23,6% одраслих има низак ниво читалачке, односно
математичке писмености. Уочени обрасци се у просеку подударају с подацима о образовним
постигнућима одраслих. Када се посматрају ИКТ вештине одраслих, подаци показују да се око
30% одраслих у ЕУ налази на скали од „врло ниског нивоа“ до „потпуног одсуства“ИКТ вештина.
На основу Eurostat-ових података, Бугарска и Румунија имају посебно велики удео одраслих с
неодговарајућим ИКТ вештинама. Такође, скоро једна половина одраслих у ЕУ сматра да њихове
ИКТ вештине не одговарају у потпуности тренутним захтевима тржишта рада.
Када је реч о учешћу одраслих у целоживотном учењу, постоје велике разлике између земаља.
Без обзира на врсту анкете (тј. Анкета о радној снази или Анкета о образовању одраслих),
нордијске земље генерално бележе високе стопе учешћа. На супротном крају налазии се
неколико новијих држава чланица ЕУ (конкретно Бугарска и Румунија) и Грчка, према
резултатима и једне и друге анкете (EU LFS и AES).
Резултати Анкете о образовању одраслих такође показују да је учешће у целоживотном учењу
одређено бројним факторима –– а нарочито образовним постигнућем, радним статусом,
категоријом занимања, годинама старости и вештинама. Тачније, различите категорије
осетљивих ученика, тј. људи с ниским степеном квалификација, они чија занимања
подразумевају низак ниво вештина, незапослени и неактивни, старији људи и они који имају
најнижи ниво вештина – учествоваће ређе у образовању и обуци у поређењу с другим
категоријама одраслих. То указује на изазов за европски систем образовања и обуке јер се чини
да одрасли који имају највећу потребу да учествују у образовању и обуци имају најмањи приступ
приликама за целоживотно учење
27
2. ПОГЛАВЉЕ: ОБ АВЕЗЕ ПОЛИТИКЕ
(1) Одлука Савета о обновљеној Европској агенди за образовање одраслих, Сл. лист C 372/1, 20. 12. 2011
(2) Спровођење Европске агенде за образовање одраслих подржано је редовним позивима да државе дају своје
предлоге –– путем мреже државних координатора именованих од стране држава чланица Европске уније –– како би
се пријавиле за програме финансирања који подржавају учешће одраслих у целоживотном учењу. Захваљујући
овим позивима, обезбеђују се финансијска средства за активности које истичу нарочити значај подршке одраслима
са слабим основним вештинама и недовољним квалификацијама
29
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Слика 2.1.: Врсте новијих политичких докумената (објављених између 2009. и 2014) који се односе на
повећање доступности прилика за развој вештина или стицање додатних квалификација за одрасле с
ниским нивоом основних вештина или квалификација
Политичка документа посвећена
описмењавањуи основним
вештинама Област образовања и обука
BEnl1, DE1, IE2, MT3, NL1, AT2,
UK-SCT1, UK-SCT3
Извор: Eurydice
Објашњење
Од земаља се тражило да укажу на највише три своја најважнија политичка документа. Због тога се свака држава на
слици појављује највише три пута, зависно од броја докумената које је објавила. Попис свих пријављених политичких
докумената, укључен је у Анекс 1.
На слици се користи приступ „најбољег уклапања“, што значи да је политички документ који може потенцијално бити
30
2. поглавље: Обавезе политике
стављен у неколико категорија, добио место у категорији која је највише одговарала његовом садржају, сврси и
циљевима.
Напомене за одређене земље
Шведска: Ова држава је известила да не поседује ниједан релевантни документ објављен у протеклих пет година (тј.
између 2009. и 2014) који се експлицитно односио на могућности за развој вештина или стицање додатних квалификација
одраслих са слабим основим вештинама или ниским степеном квалификација. Стога нема одговарајуће назнаке на
слици. Међутим, мора се нагласити да постоји нови наставни план и програм за образовање одраслих, који је уведен у
јануару 2013. г. (линк у Анексу 1). Између осталих тематских области, наставни план и програм се односи на основне
вештине и кључне способности али без експлицитних референци на одрасле са слабим основним вештинама или
квалификацијама ниског степена.
Пратећи образац приказан је на слици 2.1; остатак овог одељка даје даљу анализу сваке скупине
политичких докумената, описујући квалитативне и квантитативне циљеве. У овом делу текста,
нарочита пажња је посвећена оним циљевима који се експлицитно односе на одрасле са слабим
основним вештинама, односно с ниским степеном квалификација. Релевантни примери илуструју
уочене обрасце.
Политички документи посвећени писмености и основним вештинама
32
2. поглавље: Обавезе политике
(3) Цифра се односи на националне статистичке податке а не на податке из 1. поглављап, слика 1.1.
(4) Закључци Савета од 12. маја 2009. о стратешком оквиру европске сарадње за образовање и обуку (ЕТ 2020) Сл.
лист C 119, 28. 5. 2009. Мерила се односе на период од три недеље које су претходиле анкети
(5) Европска стратегија из 2020. године укључује и главне циљеве у различитим областима, конкретно у области
запошљавања, истраживања и развоја, климе/енергије, образовања и сиромаштва. Када је реч о образовању,
стратегија наводи да ће до 2020. године удео оних који нису завршили основно образовање бити сведен испод 10%,
док ће најмање 40% припадника млађе популације имати диплому трећег степена. За више детаља видети:
http://ec.europa.eu/europe2020/index_en.htm (прегледано 11. септембра 2014 године).
6
( ) Европска комисија је утврдила препоруке које су посебне за сваку земљу чланицу. За више детаља видети:
http://ec.europa.eu/europe2020/index_en.htm (прегледано 11. септембра 2014).
33
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
документа, укључујући и квантитативни циљ да се у периоду између 2014. и 2018. године повећа
број одраслих који учествују у образовању и обуци за 160.000.
Ван земаља чланица Европске уније, Исланд пријављује политички програм своје владе за
унапређење привреде и друштвене заједнице (Исланд 2020), међучијим се циљевима наводи
смањење процента Исланђана старости између 25 и 64 године без завршене средње школе са
30% на 10% до 2020.
По л и тич ки до ку ме н ти к о ји с е о д но се н а з апо ш љав ање
Неколико држава истиче своја програмска опредељења у политичким документима који се баве
проблемима запошљавања. То је блиско повезано са чињеницом да ће се одрасле особе с
ниским степеном основних вештина и недовољно квалификована лица чешће суочити с
потешкоћама на тржишту рада. Циљеви и задаци који су наведени у овој врсти докумената,
првенствено се односе на образовање и обуке незапослених одраслих особа.
Као и документи који су означени као „стратегије запошљавања“, ова категорија такође обухвата
смернице које се односе на шири спектар проблема –– али у којима је питање запошљавања
најважније. У Уједињеном Краљевству, на пример, стратегије овладавања вештинама усвојене
су у различитим деловима земље, и то у Енглеској (Крутост и пријемчивост у овладавању
вештинама; Вештине за одрживи развој), Велсу (Политички став о вештинама) и Северној Ирској
(Успех кроз вештине: мењање будућности). Ове стратегије обезбеђују финансијска средства за
програме до 2, односно 3. нивоа према Националном оквиру квалификација (NQF) / Оквир
7
квалификација и бодовања (QCF) ( ) за одрасле особе с ниским степеном квалификација и
ниским степеном основних вештина, с посебним фокусом на подршци младим одраслим
особама с ниским степеном квалификација. Од ових стратегија, само стратегија Северне Ирске
(Успех кроз вештине: мењање будућности) поставља посебне квантитативне задатке; међутим,
ови задаци се више односе на стопе запослености у наведеним групама него на повећање
њиховог учешћа у образовању и обуци. Конкретно, ова стратегија има циљ да повећа проценат
запослености људи с нивоом вештина 2 или вишим на 84%–%–90% до 2020. године (с почетних
71,2% у 2008. години) а оних с нивоом вештина 3 или вишим на 68%–%–76% до 2020. године
(с почетних 55,6% у 2008. години).
По л и тич ки до ку ме н ти ч ија су ци љн а гр у па м ла ди и с т ар иј a о др а сл a ли ца
Садржај програмских докумената који је осмишљен према потребама младих људи блиско је
повезан с раније поменутом категоријом политика. Тако политике које су усредсређене на
потребе младих људи често изричито истичу проблеме у вези са запошљавањем. На пример,
Бриселска регија у Белгији намерава да обезбеди нова радна места за 1000 младих,
приправнички стаж за 2000 и могућност обуке за 3000 младих особа. Такође ће се обезбедити
саветовалиште за каријерно вођење за још 10.000 младих људи (Акциони план за бриселску
омладину). Главна циљна група су нискоквалификоване младе особе које чине 50% младих који
траже посао у Бриселу.
Проблеми са запошљавањем такође су изражени када је речјеч о старијим особама. На пример,
стратегија коју је објавила Пољска (Програм за солидарнст међу генерацијама: мере за
побољшање економске активности особа старијих од 50 година), усмерена је ка повећању
степена запослености особа старости између 55 и 60 година са 38,7% у 2012. години на 50% до
2020. године. Ова стратегијаа покушава да оствари зацртани циљ кроз унапређење вештина
(7) Национални оквир квалификација (NQF) / Оквир квалификација и заслуга (QCF) постојии паралелно у Енглеској,
Велсу и Северној Ирској и укључујее већину општих и струковних квалификација. Оквири су организовани око истог
система од девет нивоа који је осмишљен да подржи напредовање за све ученике, укључујући и одрасле ученике: с
Почетног нивоа (који је даље подељен на Почетни ниво 1, 2 и 3 да подржи ученике којима су потребне основне
вештине) до Нивоа 8. Квалификације унутар тих оквира обезбеђују независне изабране организације. У децембру
2014. године, саопштено је да ће регулаторни захтеви за QCF бити повучени на лето 2015. године.
34
2. поглавље: Обавезе политике
старијих особа и апелује на побољшање основних вештина лица која имају 50 и више година.
Међутим, други политички акт из Пољске, чија су циљна група старији људи (Програм владе за
активност старијих грађана у периоду 2014––2020), посматра основне вештине на други начин ––
има циљ повећање могућности избора који се односе на образовање за старије људе (старости
60 и више година) како би се побољшао њихов квалитет живота.
По л и тич ки до ку ме н ти к о ји с е о д но се н а и м игр а нт е и е т нич к е ма њи не
Две државе – Норвешка и Словенија – наводе политичке документе који се односе на
имигранте. Норвешка се позива на званични извештај (Свеобухватна политика интеграције:
различитост и друштвена заједница), који покрива језичке вештине за имигранте, као и њихово
укључивање на тржиште рада. На сличан начин, Словенија пријављује стратегију да се свим
имигрантима, укључујући и оне с ниским нивоом квалификација, пружи једнака доступност
образовања за одрасле (Стратегија за укључивање миграната у процес образовања одраслих).
Мађарска највише труда посвећује ромском становништву (Национална стратегија за
интеграцију Рома). Ниједан од ових политичких докумената не укључује квантитативне циљеве.
Чешка, Немачка, Ирска, Италија, Холандија, Пољска, четири нордијске државе, и Енглеска и
Северна Ирска у Уједињеном Краљевству). Мађарска, Португал, и Велс и Шкотска у Уједињеном
Краљевству, учествовале су у претходним проценама (Мађарскау IALS и у ALL анкети а
Португал, Велс и Шкотска у анкети IALS), али нису учествовале у анкети PIAAC. За шест држава
8
(Естонија, Шпанија, Француска ( ), Кипар, Аустрија и Словачка), PIAAC анкета је била прва
прилика да упореде вештине свог одраслог становништва и одраслог становништва других
земаља. Четири државе – Грчка, Литванија, Словенија и Турска – учествују у другом кругу PIAAC
процене. Међу њима, Словенија је већ учествовала у анкети IALS, док Грчка, Литванија и Турска
нису учествовале у претходним међународним проценама вештина одраслих. Коначно, десет
земаља или система, обухваћениховим извештајем (белгијске заједнице које говоре француским
и немачким језиком, Бугарска, Хрватска, Летонија, Луксембург, Малта, Румунија, Лихтенштајн и
Исланд), нису до сада учествовале у међународним анкетама о вештинама одраслих.
Слика 2.2: Учешће европских држава у међународним анкетама о вештинама одраслих, 2013
Слика би била непотпуна ако се не помене да су неке европске земље – Немачка, Француска и
Уједињено Краљевство – недавно спровеле своје сопствене анкете на репрезентативном узорку
одраслог становништва, тј. анкете које се могу поредити с међународним анкетама. Тако ове
државе могу да користе и додатне изворе информација који могу да усмеравају њихов
национални политички развој.
Први ниво истраживања у Немачкој спроведен је 2010. године (подаци су објављени 2011. године) на Универзитету у
Хамбургу. Финансирало га је Савезно министарство за просвету и истраживање (BMBF). Анкета се заснива на случајном
(8) За више информација о ситуацији у Француској, видети такође напомену о овој земљи у вези са сликом 2.2.
(9) Видети: http://www.oecd.org/site/piaac/surveyofadultskills.htm (прегледано 24. октобра 2014)
37
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
узорку људи старости између 18 и 64 годинее, којим је обухваћено 7035 одраслих, уз додатни узорак од 1401 одрасле особе с
доњег дела образовне скале;; пружа податке о способности читања и писања и показује да функционална неписменост утиче
на 14,5% радноспособног становништва у Немачкој, што одговара броју7,5 милиона функционалнонеписменихн одраслих
особа.
Национална анкета „Информације и свакодневни живот“ (Information et Vie Quotidienne – IVQ) у Француској, заснива се на
узорку коју је спровео Национални институт за статистику и економска проучавања (Institut National de la Statistique et des
Etudes Economiques – INSEE). Ова анкета је спроведена први пут 2004. године и поновљена 2011. године. Први круг је
обухватио становништво старости између 18 и 65 година, док се други односио на лица између 16 и 65 година. Анкета
обезбеђује податке о читалачкој и математичкој писмености. Према резултатима круга спроведеног 2011. године, приближно
16% људи који живе у Француској има потешкоће са основном математичком писменошћу и исти проценат има потешкоће са
основним вештинама писања.
У Уједињеном Краљевству, анкете о вештинама одраслих спроведене су у Енглеској, Велсу и Шкотској. У Енглеској, Влада
је поручила анкете „Вештина за живот“ 2003. и 2011. године, које су процењивале читалачку и математичку писменост
користећи једнаке инструменте како би се обезбедила упоредивост. Такође, вршенаена је проценаа информатичких вештина.
У Велсу је анкета спроведена 2004. године, омогућујућиујући непосредну упоредивост са Енглеском, као и формирање
полазне основе за Велс. Наредна анкета је спроведена 2010. године и садржавала је додатну компоненту; поред
упоређивања математичке и читалачке писмености кроз медијум енгеског језика, такође је обухватила и анкету за процену
писмености одраслих особа које говоре велшким језиком кроз медијум велшког језика. У Шкотској је 2009. године спроведена
Шкотска анкета о писмености одраслих (SSAL), која показује да 73% одраслог становништва поседује вештине које су
потребне у савременом друштву; око четвртина шкотског становништва (27%) могла би да се суочи с повременим изазовима и
ограничењима услед својих потешкоћа с различитим облицима писмености, али ће се углавном сналазити у свакодневном
животу. У оквиру ове четвртине становништва, 3,6% (свака 28. особа) суочава се са озбиљним изазовима при употреби
различитих облика писмености (Шкотска влада, 2014) ( 10).
(10) Поред тога, у Уједињеном Краљевству, директно мерење вештина редовно се врши кроз репрезентативна
кохерентна истраживања, што омогућава посматрање вештина кроз појединачни животни век (Reder и Bynner eds.,
2009). Подаци добијани током дужег периода помажу да се разуме основна динамика, тј. како се ниски нивои
основних вештина у детињству и младости преносе на низак ниво вештина у одраслом добу.
38
2. поглавље: Обавезе политике
година прошлог века. Конкретно, UNESCO је седамдесетих година радио политичке анализе и
препоруке у овој области. Поред тога, у току истог периода, неколико земаља у којима се говори
енглески језик (укључујући Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство и Канаду),
увеле су кампање за писменост, истичући „право на читање“ као кључ еманципације (Хамилтон и
Мерифилд, Мерифилд, 1999).
Такође, вреди поменути да док су неке државе реаговале на резултате које је показала анкета
IALS о програмима подршке и кампањама великих размера (на пример, у државама у којима се
говори енглеским језиком и Фламанској заједници у Белгији, где је из IALS проистекла једна
интегрисана политика писмености), у другим државама (на пример у Немачкој), резултатие које
је показала IALS нису имали велики утицај на политичке програме (Abraham и Linde, 2011). Неке
од ових држава користиле су друге покретаче за политику – нарочито Деценију писмености
Уједињених нација (2003-2012) – да се подстакну нове иницијативе на пољу писмености
одраслих и основног образовања. Немачка, на пример, спроводи обимно истраживање и програм
за развој основне писмености одраслих од 2007. године. Друге новије међународне иницијативе,
такође су допринеле расправама о писмености и основним вештинама одраслих. Тако је
UNESCO-ов програм „Belém оквир за деловање“, који је усвојен 2009. године (UNESCO-ов
институт за целоживотно учење, 2010) ставио посебан акценат на писменост одраслих, као што
се види у националним и UNESCO-вим политичким извештајима. Поврх тога, Европска комисија
је 2011. године формирала независну Групу истакнутих експерата на пољу писмености, што је
имало за резултат извештај који је садржавао препоруке у вези с писменошћу, укључујући
писменост одраслих особа (Европска комисија, 2012а). Дакле, утицај међународних анкета о
вештинама одраслих требало би да се проучава у контексту ових осталих међународних и
европских политичких иницијатива које су можда такође оставиле траг на развој националних
политика у овој области.
39
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Што се тиче утицаја PIAAC процене на развој државне политике, неколико земаља је известило
да је PIAAC већ имала утицај на њихову политику, посебно на садржај политичких докумената
који су припремани од 2013. године, тј. од објављивања резултата анкете. У контексту ових
докумената, Италија је истакла PIAAC у свом државном програму за реформу, који је повезан са
11
стратегијома Европа 2020 ( ). Аустрија је чврсто повезала PIAAC резултате, струковно
образовање и обуку и тржиште рада. Прецизније, програми њене владе за период од 2013. до
2018. године, укључују указивање на PIAAC, уз обавезу повећања олакшица за послодавце који
обезбеде едукацију и обуку за запослене с ниским нивоом вештина. Поред тога, политика има
обавезу да повећа обуку и подршку за запослене и обезбеди квалификације потребне за посао.
Међу осталим политичким документима који су издати по објављивању PIAAC резултата,
Естонија је објавила да су при формулисању Стратегије за целоживотно учење 2020. године,
узети у обзир и њени резултати. Ирска је узела у обзир те резултате у припреми Стратегије за
даље образовање и обуку, објављене у мају 2014. године, штошто указује на активности у циљу
унапређења језичке и математичке писмености одраслог становништва. Кипар и Пољска
пријављују укључивање резултата анкете PIAAC при планирању докумената који се односе на
коришћење финансијских средстава ЕУ.
Поред већ објављених политичких докумената, резултати PIAAC ће вероватно утицати и на
друге који су тренутно у припреми. На пример, три норвешка централна органа власти
(Министарство просвете и истраживања, Министарство рада и друштвених послова и
Министарство за једнакост деце и социјалну инклузију), заједно раде на званичном извештају –
„Целоживотно учење и ексклузија“ – који ће бити објављен 2015. године. ИзвештајИзвештај ће
бити усмерен на одрасле без одговарајућег образовања, основних вештина или језичких
вештина, с посебним акцентом на младе одрасле особе које нису запослене, не школују се и не
похађају обуку, као и на имигранте
Ван мера које су предложене у политичким документима, Данска и Финска већ примењују
иницијативе, делом као наставак PIAAC процене. Финска извештава да ће према владиној
одлуци о буџетском оквиру за период 2015––2018, 10 милиона евра бити издвојено и у 2014. и у
2015. години како би се повећале могућности одраслих особа с ниским нивоом вештина и
квалификација. У Данској, влада предузима реформе у обавезном и у струковном образовању и
обуци које треба да се примене у 2014. и 2015. години. Поврх тога, издвојена су финансијска
средства за унапређење развоја вештина код одраслог становништва и имигранта с ниским
нивоом вештина.
Коначно, Фламанска заједница у Белгији и Немачка – које већ имају изграђене оквире
писмености – посматрају резултате PIAAC процене у континуитету својих текућих активности.
Док Фламанска заједница у Белгији очекује да ће доћи до малих прилагођавања у њиховом
постојећем оквиру за писменост ради узимања у обзир резултата PIAAC анкете, за Немачку
резултати анкете представљају потврду да су вештине одраслих важан предмет националне
политике. И Фламанска заједница у Белгији и Немачка очекују даље истраживачке активности на
националном нивоу, које ће омогућити боље разумевање PIAAC резултата.
40
2. поглавље: Обавезе политике
Закључци
Ово поглавље испитује до које мере тренутне политичке агенде широм Европе истичу јасне
обавезе у смислу побољшања доступности образовања и обуке за одрасле особе с ниским
нивоом основних вештина и ниским степеном квалификација. Анализом политичких докумената
које су у протеклих пет година издали највиши државни органи, ово поглавље показује да ова
област није чврсто утемељена у националне политичке програме. Ова анализа такође показује
да политике реагују различито на изазовеи из различитих перспектива. У већини држава,
доступност вештина и квалификација циљним групама представља тежиште политичких
докумената који се односе на образовање и обуку. У овом контексту, неколико земаља је
развило стратегије посебно посвећене писмености и основним вештинама одраслих; друге су се
определиле да укључе мере у шире стратегије које се баве образовањем одраслих или
целоживотним учењем –– па чак и у политике које се односе на друге посебне области
образовања и обуке. Ван области политике образовања, мере за повећавање приступа
могућностима за развој основних вештина и даљих квалификација, обезбеђене су као део
општих економских реформи, или прецизније, као део политика које се односе на запошљавање.
Штавише, државе имају тенденцију да се усредсреде на посебне групе где недостатак вештина и
квалификација изазива нарочиту забринутост попут незапослених лица, младих одраслих особа,
старијих радника, имиграната и етничких мањина.
Независно од области унутар које се релевантне политичке дискусије одвијају, скуп циљева је
често прилично уопштен. Другим речима, иако политички документи анализирани у оквиру
Eurydice испитивања изричито упућују на промовисање доступности образовања и обуке за
различите осетљиве групе ученика, они се ретко односе на мерљиве циљеве и задатке које
треба остварити. Дакле, чак и када се врше евалуације, не мора да значи да се оне односе на
најважније проблеме који погађају одрасле с ниским нивоом основних вештина или ниским
степеном квалификација. Ово намеће питање да ли пријављене стратегије, које се пружају овим
групама, заиста могу да побољшају могућности за целоживотно учење. ПитањеП заслужује даље
проучавање.
Ово поглавље је такође испитивало могући утицај Анкете о вештинама одраслих (PIAAC) на
националне политичке агенде широм Европе. Почевши са анкетама које су претходиле PIAAC,
анализа показује да Међународна анкета о писмености одраслих (IALS) има јак утицај на развој
политика у неколико европских држава. Међутим, она је такође означила друга наднационална
средства политике која могу да подрже спровођење образовања за одрасле особе с ниским
нивоом писмености и основних вештина. Што се тиче конкретног утицаја PIAAC анкете,
испитивање је указало на иницијативе у већини од 17 држава ЕУ, које су учествовале у првој
рунди PIAAC анкете. Најпре, по објављивању резултата анкете у октобру 2013. године, већина
земаља је активно испитивала податке а неке су издвојиле знатна финансијска средства за
даље истраживачке активности у овој области. Изван граница појединачних држава, пет
нордијских земаља је удружило средства и успоставило међудржавну сарадњу у циљу
испитивања PIAAC резултата. Анализа такође показује да је PIAAC већ почела да утиче на
развој политике. Конкретно, неколико држава је укључило резултате анкете у политичке
документе издате од краја 2013. године надаље. Ипак, још увек нису препознате мере за
повећање доступности развоја вештина које би могле да се у потпуности припишу резултатима
анкете PIAAC. Међутим, то је и очекивано пошто су резултати релативно нови. Према томе, ово
је област која би требало да буде предмет даљих истраживања у будућности.
41
3.ПОГЛАВЉЕ: ГЛАВНИ ОБЛИЦИ СПРОВОЂЕЊА
Пратећи анализу основних показатеља образовања и обуке одраслих (1. поглавље), 2. поглавље
је испитивало политичке обавезе преузете од стране државних органа у циљу обезбеђења
приступа могућностима за развој вештина или доквалификације одраслих с ниским нивоом
основних вештина, односно квалификација. У складу с претходна два поглавља, 3. поглавље
истражује који јавно финансирани (или суфинансирани) програми тренутно постоје у Европи за
одрасле који желе да унапреде ниво својих основних вештина, или за оне који су напустили
иницијални образовни систем с ниским квалификацијама, односно без икаквих квалификација.
Ово поглавље је сачињено од три одељка. Први одељак истражује суштинске концепте који ће се
користити. Други одељак се бави основним образовањем одраслих, нарочито програмима који
помажу одраслима у побољшању основних вештина у читалачкој писмености, математичкој
писмености и у сфери информационо-комуникационих технологија. Трећи одељак гледа даље од
основних вештина, истражујући могућности одраслих за стицање признате квалификације
средњег образовања у поодмаклом животном добу. Поред тога, овај одељак се бави и даљим
образовањем и могућностима обуке, а нарочито припремним програмима за одрасле ученике
који немају стандардне квалификације потребне за пријем у више образовање.
Зато је тешко установити недвосмислено значење ових термина који могу бити различито
схваћени и дефинисани од стране различитих међународних организација, као и различитих
земаља које их користе и интерпретирају сходно својој традицији и специфичностима њиховог
система.
Иако не постоји никакав глобални консензусс о значењу писмености, тај термин се обично схвата
као способност читања и писања (на пример NRDC, 2010a). Године 1978, организација UNESCO
је предложила дефиницију по којој је функционално писмена она особа која „може да учествује у
свим активностима у којима је писменост потребна ради ефикасног функционисања групе којој
припада и заједнице у целини, као и ради личне могућности да континуирано користи вештине
читања, писања и рачунања, како за сопствени развој, тако и за развој заједнице“ (цитирано у
UNESCO 2013, стр. 20). У складу с наведеним, UNESCO дефинише писменост као „способност
препознавања, разумевања, тумачења, креирања и рачунања уз коришћење штампаних и
писаних материјала у вези с различитим контекстима. Писменост подразумева непрекидни
процес учења у циљу оспособљавања лица за постизање личних циљева, унапређења
сопственог знања и потенцијала, као и пуног учешћа у животу заједнице и друштва у целини“
43
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
44
3. поглавље: Главни облици спровођења
45
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Имајући у виду наведене чињенице, ово поглавље ће се осврнути на појам „„друге шансе за
образовање“ кроз примере земаља у којима се тај појам експлицитно користи (нпр. „школе
друге шансе“ за други циклус основног образовања у Грчкој (Scholeio Defteris Efkairias), односно
у контексту одређених компензаторних програма за завршетак средњег образовања. Ипак,
употреба овог термина биће ограничена да би се избегла забуна.
образовање и
Извор:: Eurydice
Објашњења
Ова слика је инспирисана Cedefop моделом, који описује могуће начине интегрисања кључних вештина у програме учења
кроз рад (WBL) (Cedefop 2013, стр. 26). Ипак, главне димензије Цедефоп модела овде су прилагођене. Између
различитих категорија, границе су пропустљиве, тако да одређени програм може да се уклопи између разних категорија
или да се лако пребаци из једне категорије у другу (нпр. програм описмењивања у школском окружењу као и у
библиотекама или другим јавно доступним окружењима).
Државне субвенције за програме основних вештина могу бити намењене конкретним облицима
наставе. Таква намена је најчешће условљена различитим факторима, као што су образовно
постигнуће одрасле популације, ситуација на тржишту рада, као и бројност, односно образовни
профил имигрантске популације. Овај одељак се стога бави основним вештинама као мозаиком
разних елемената, где сваки елемент доприноси презентацији тих вештина на свој специфичан
начин.
Овај одељак почиње анализом програма директно повезаних са системом основног образовања,
посебно програма за завршетак основног образовања (ISCED 2). Други део се односи на
програме посвећене основним вештинама, нарочито на оне који експлицитно обухватају
елементе писмености, математичких вештина и ИКТ-а. Иза ових детаљних уводних одељака,
следи трећи одељак у коме су назначени други начини спровођења обуке који доприносе развоју
основних вештина, укључујући: припремне програме за усвајање вештина потребних за прелазак
на следећи образовни ниво; програме стручног образовања и обуке, као и оне који се реализују у
46
3. поглавље: Главни облици спровођења
оквиру политике активног тржишта рада (ALMP); програме либералног (или популарног)
образовања одраслих, као и програме на граници између неформалног и информалног учења.
Дијаграм на слици 3.2. представља начин груписања програма основних вештина ради лакше
анализе у овом поглављу. На основу резултата спроведеног истраживања, у последњем делу се
преиспитује успешност програма описмењивања и основних вештина.
Програми директно
везани за основно
образовање до краја
првог циклуса
(одељак 3.2.1)
Програми на граници Наменски програми
између формалног и основних вештина који
неформалног учења укључују читал.и
(Одељак 3.2.3) матем. писменост и
ИКТ (одељак 3.2.2)
Група програма
основних вештина
Основне вештине у
Припремни програми
либералном
са елементима
(популарном)
основних вештина
образовању одраслих
(одељак 3.2.3)
(одељак 3.2.3)
Основне вештине у
учењу на радном месту
(WBL), VET и ALMP
(одељак 3.2.3)
Извор: Eurydice.
Објашњења
Ова слика представља категоризацију која се користи за лакшу анализу програма у овом извештају. Постоје и други
начини груписања програма. Осенчене групе су у фокусу овог поглавља. Доприноси других група програма (осенчених
светлосиво), познати су и уоквирени али још увек нису детаљно анализирани.
Границе између различитих категорија су пропустљиве, што значи да се један програм може уврстити у неколико
категорија (нпр. програми за завршавање основног образовања или програми за стицање основних вештина могу се
реализовати у оквиру политике активног тржишта рада (ALMP)).
Анализом је препозната блиска веза између група програма директно повезаних са системом иницијалног образовања и
група програма усмерених на стицање основних вештина. На пример, неки програми везани за систем иницијалног
образовања могу се реализовати као предметна настава, тј. као краћи усмерени курсеви (видети нпр. информације о
општем образовању одраслих – almen voksenuddannelse – у Данској, у одељку 3.2.1), док неки програми који се пласирају
као програми усмерени на стицање основних вештина, имају блиску и јасну везу са званичним образовним системом на
ISCED нивоима 1 и 2 (нпр. норвешки програм „Основне способности у радном окружењу“ – basiskompetanse i arbeids
lПНИУ –– анализиран у одељку 3.2.2, осмишљен је на основу циљева утврђених националним наставним планом и
програмом за ниже и више разреде основног образовања). У циљу упоредне анализе, различити програми су ипак
представљени у посебним категоријама, по принципу „најбољег уклапања“.
(3) Ипак, међународне процене способности ученика показују да то није увек тако. За више детаља, видети на пример:
http://www.oecd.org/pisa/ (прегледано 11. септембра 2014)
47
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
други циклус основног образовања представља део обавезног школовања. Зато на први поглед
може изненадити чињеница да већина земаља нуди програме за одрасле који се изричито
односе на први, односно други циклус основног образовања (слика 3.3). Ипак, као што је
приказано у 1. поглављу(слика 1.1), 6,5% одраслих (25––64) у Европи – што одговара броју од
око 20 милиона људи – прекинуло је школовање пре завршетка основног образовања. Овај удео
је већи од 10% у Белгији и на Кипру (у оба случаја око 11%), на Малти (11,5%), у Шпанији
(14,4%), на Исланду (15,6%), у Грчкој (19,4%), у Португалу (38,9%) и у Турској (56,9%). Штавише,
ова слика само указује на постојање програма, али не даје податке о релативном уделу ових
програма у оквиру образовне структуре. О овим аспектима ће бити речи у даљем тексту.
Слика 3.3: Програми за одрасле ученике који се директно односе на иницијално образовање до краја
основног образовања (ISCED 2), 2013/14
Основно образовање у
другом циклусу за одрасле
ученике
Основно образовање
у првом циклусу за
одрасле ученике
Програми за одрасле
ученике везани за
једноструктурно
образовање
Без програма за одрасле
ученике изричито повезаних
иницијалним образовањем до
краја основног образовања
Без података
Извор Eurydice
Објашњење
Програм је дефинисан као повезан скуп или низ образовних активности, односно предавања осмишљених и
организованих ради постизања унапред одређених циљева учења, односно извршења одређеног скупа образовних
задатака у одређеном периоду (UNESCO––UIS, 2011). Ова слика се односи на програме који се примењују у целој земљи
а не на оне који су ограничени на једну одређену институцију или географску локацију.
У земљама с једноструктурним образовним системом, нема јасне разлике између нижих и виших разреда основног
образовања. Зато се у тим земљама програми за одрасле усмерени на завршавање првог или другог циклуса основног
образовања означавају различитим терминима (нпр. „програми за завршавање основног образовања“, „обавезно
образовање за одрасле“, итд.). Ипак, будући да углавном покривају само последње године једноструктурног образовања,
ови програми се могуу поредити с програмима усмереним на завршетак основног образовања у другим земљама.
Међу земљама у којима систем иницијалног образовања прави разлику између нижих и виших
разреда основног образовања, само њих неколико нуди програме везане за основно образовање
(Шпанија, Литванија, Италија, Пољска, Португал и Румунија). Шпанија и Португал деле ове
програме на поднивое или потпрограме: у Шпанији је овај ниво генерално подељен на два под-
нивоа, од којих сваки траје приближно једну школску годину. У Португалу постоје два циклуса, од
којих сваки обухвата око 800 сати наставе. Статистички подаци показују да је у 2011/12, било око
4 5
90 000 учесника у Шпанији, око 35 000 у Италији и око 3000 у Румунији ( ) ( ). У 2013/14,
Литванија и Пољска су пријавиле приближно 60, односно 77 учесника.
6
Програми за завршавање основног или једноструктурног ( ) образовања постоје у скоро свим
европским земљама (слика 3.3). Међутим, као и у случају основног образовања одраслих у
Литванији и Пољској (видети у претходном тексту), ти програми често укључују веома мали број
људи. Упоредо са овим подацима, треба посматрати чињеницу да су у неким земљама овај ниво
завршили скоро сви одрасли (за више информација видети 1. поглавље, слику 1.1). На пример, у
Чешкој Републици, где само 0,2% одраслих (25-64) није завршило други циклус основног
образовања, релевантним програмима (kurz pro získání základního vzdělání) било је обухваћено
само око 400 људи у 2013/14. Када се сагледају статистички подаци о учешћу, као и други
параметри – тачније величина популације – уочава се да у само неколико земаља програми за
одрасле везани за систем другог циклуса иницијалног образовања битно доприносе образовању
и обуци у квантитативном смислу. Међу земљама с малом или средњом популацијом (до 20
7
милиона становника), Шведска има највећи број учесника (око 34.000 учесника у 2012.) ( ), за
којом следе Данска (око 7000 учесника у 2013.), Румунија и Норвешка (обе са по 6000 учесника и
у 2011/12. и у 2012/13.), Грчка (око 4000 учесника у 2012/13.), Мађарска, Холандија, Аустрија и
Финска (по 2000 учесника у различитим референтним годинама између 2011. и 2013.) и
Словенија (око 1000 учесника у 2013/14). У осталим земљама с мање од 20 милиона становника,
учешће се или своди на мање од 1000 полазника по земљи, или не постоји централизована
евиденција у том смислу. Међу већим земљама (тј. с више од 20 милиона становника), значајне
цифре су забележене у Шпанији (око 236.000 учесника у 2011/12.) и Турској (око 367.000
учесника у 2012/13.), затим у Италији (око 34.000 учесника у 2011/12.), Немачкој (око 20.000
учесника у 2012/13.) и Пољској (око 15.000 учесника у 2013.).
Такође треба поменути да учесници нису нужно „одрасли“, тј. особе од 18 и више година.
Заправо, у већини земаља, ове програме може пратити било који ученик који је дошао до краја
обавезног образовања (што се дешава на узрасту између 14 и 16 година у већини европских
земаља – за више информација видети: Европска комисија / EACEA / Eurydice, 2014b), али није
завршио основно образовање у другом циклусу или једноструктурно образовање. Због тога се
млади људи и одрасли често сврставају у исту категорију. На пример, подаци које је доставила
Естонија показују да је од 371 особе која је током 2013/14. похађала други циклус
стручнооријентисаног основног образовања за одрасле (põhihariduse nõudeta kutseõpe), њих 148
имало мање од 19 година, 73 између 20 и 24, док је само 150 (тј. око 40%) имало 25 и више
година. Међутим, у неким земљама, програми везани за иницијално образовање до краја вишег
основног образовања намењени су искључиво одраслима. Ово је случај у неким нордијским
земљама, у којима су програми везани за једноструктурно образовање намењени лицима
старијим од 18 година (програм познат као „опште образовање одраслих“ – almen
voksenuddannelse –у Данској), односно старијима од 20 (програм познат као „основно
образовање одраслих“ – grundläggande vuxenutbildning – у Шведској). Исто се односи и на
(4) Извори свих националних статистика приказаних у одељку 3.2. могу се наћи у Европској комисији / EACEA / Eurydice
2015. За Португал нема података о броју учесника у образовању одраслих на нивоу основног образовања.
(5) За Португал нема података о броју учесника у образовању одраслих на нивоу основног образовања. Међутим,
узимајући у обзир програме и за ниже и за више разреде основног образовања. (тј. EFA курсеви B1, B2 и B3),
долазимо до броја 6782 учесника у 2013.
(6) За више детаља о концепту једноструктурног образовања, видети објашњења везана за слику 3.3.
(7) Треба поменути да је Шведска успоставила легално право на основно образовање за одрасле за све становнике
Шведске који имају најмање 20 година а нису завршили основно образовање у другом циклусу. Зато су све општине
у законској обавези да обезбеде довољно програма који одговарају потребама и захтевима ученика.
49
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
програме у „школама друге шансе“ (Scholeio Defteris Efkairias) у Грчкој, као и на програме за
завршавање основног образовања у Португалу (Ciclo do EnsinoBásico – Cursos de Educação e
Formação de Adultos – B3), где је минимално доба за почетак тог школовања 18 година. Шпанија
такође припада овој категорији, али у посебним околностима може да одобри упис и лицима с
навршених 16 година.
Начин на који се програми организују, делом објашњава обрасце учешћа: док се у неким
земљама процес образовања организује као свеобухватни програм који подразумева доста рада,
у другим случајевима се заснива на предметној настави, тако да се појединачни предмети у
оквиру наставног плана и програма могу пратити као краћи курсеви.
Први организациони модел се односи на већину земаља. На пример, у Португалу има
различитих смерова у оквиру другог циклуса основног образовања за одрасле (општег и
стручног), који обухватају од 1000 до 2000 часова наставе, у зависности од тога да ли ученик
8
похађа само општи курс или прати и стручну наставу ( ). Словенија пријављује да програми за
завршавање једноструктурног образовања укључују око 2000 часова наставе. Земље које
припадају овој категорији често изражавају дужину својих програма у годинама, па тако
пријављују програме који трају од једне до три године, истичући да се дужина програма одређује
управо према индивидуалним потребама сваког ученика папа због тога не постоји унапред
одређена дужина. Трајање очигледно зависи и од тога да ли се програм организује на редовној
или ванредној основи; већина земаља нуди обе опције. Чини се да највећу флексибилност у
оваквом начину спровођења образовања има Турска, у којој систем завршавања основног
образовања познат као „отворено основно образовање“ (Açık Öğretim Ortaokulu) нема унапред
дефинисану дужину трајања и нуди се у форми наставе на даљину (за више информација видети
4. поглавље, одељак 4.2).
Други организациони модел је оријентисан ка предметној настави, тј. одвојени предмети се могу
учити у облику краћих курсева. Овај модел је типичан за нордијске земље;; нуди две опције:
ученици могу похађати посебне предмете као краће курсеве без нужног завршетка другог
циклуса основног образовања, или могу комбиновати предмете на унапред одређен начин, што
води до завршетка основног или једноструктурног образовања. У Финској на пример, одрасли
могу учити појединачне предмете попут језика и ИКТ-а, (такозвани предметни ученици), или се
могу припремати за испите из неколико предмета, чиме стичу право преласка на ниво општег
средњег образовања. У Данској, опште образовање одраслих (almen voksenuddannelse) обухвата
предметне курсеве који се могу завршити полагањем испита у форми завршних испита folkeskole
(тј. једноструктурне обавезне школе). Ови курсеви обично трају око 60 сати и већина их је
подељена на три нивоа знања. Такође је могуће положити општи испит с дипломом за 5
предмета: дански језик, математику, енглески језик, природне науке и као изборни предмет
француски, немачки, историју или друштвене науке.
Тиме се стиче квалификација за упис на виши припремни програм или на више припремне
једнопредметне курсеве (тј. ниво средњег образовања) у оквиру релевантних наставних области.
У Шведској, у којој је наставни план и програм такође базиран на предметима, централне власти
прикупљају статистичке податке о учешћу, који су у директној вези са описмењавањем и
спровођењем обуке основних вештина. У случају ове земље, од 34.122 учесника регистрованаа у
основном образовању одраслих током 2012. године, око 25% (тј. отприлике 8500 одраслих)
похађало је курсеве читања и писања. Овим подацима може се делимично објаснити релативно
висок укупни број учесника. Заправо, веома је вероватно да се ти подаци односе на ученике који
су похађали неколико краћих предметних курсева (тј. на „број појединачних учешћа“) а не на оне
који су похађали само један курс (тј. на „број учесника“).
(8) Ова дужина се односи на случајеве где ученици похађају све курсеве у оквиру програма, али постоје и опције за
верификацију претходног неформалног и информалног учења (ПНИУ), што омогућује избор краћег програма.
50
3. поглавље: Главни облици спровођења
51
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Слика 3.4: Наменски програми основних вештина и програмски оквири за одрасле ученике, 2013/14
Наменски програми
основних вештина и
програмски оквири
Без релевантног
програма
Извор: Eurydice.
Објашњења
Програм је дефинисан као уједначени скуп или низ образовних активности или предавања осмишљених и организованих
за постизање унапред одређених циљева учења или за постизање одређеног скупа образовних циљева у одређеном
периоду (UNESCO––UIS, 2011). Усмерени програм основних вештина дефинисан је као програм који имациљ
спровођење основних вештина, али нема директну и изричиту везу с програмима који се предају у иницијалном
образовном систему. Поред програма, слика се односи и на програмске оквире који су дефинисани као пројекти који могу
да обухватају разне програме саса истим крајњим циљем и начинимаима финансирања (на пример посебну
препознатљиву буџетску линију). Слика се односи на програме и програмске оквире који се спроводе широм земље и
нису ограничени на одређену институцију или географску локацију.
Слика не садржи:
- Програме везане за завршавање образовања до виших разреда основног образовања који се могу спровести у
облику краћих курсева, с фокусом на појединачним предметима или вештинама, укључујући курсеве
писмености и математичких вештина. За више детаља о томе видети одељак 3.2.1;
- Усмерени програми који се фокусирају искључиво на развој ИКТ вештина (тј. не укључују елементе писмености
и математичких вештина);
- Усмерени програми писмености, посебно намењени имигрантској популацији (тј. учење локалног језика за
изворне говорнике страних језика);
- Усмерени програми породичног описмењавања, о којима се говори у одељку 3.2.3.
Напомене за одређене земље
Шпанија: Иако слика не укључује спровођење релевантног образовања и обуке у овој земљи, неке аутономне покрајине
(нпр. Castilla-La Mancha и Castilla y León) организују неформалне образовне програме под називом „стицање и јачање
основних вештина“.
Мађарска: Иако је тешко одредити јасно усмерену програмску линију или програмски оквир (тј. слика не показује ниједно
спровођење обуке), постоји много иницијатива/пројеката финансираних од стране ЕУ, који нуде могућности одраслима да
унапреде своје основне вештине (нпр. пројекат „Активно за вештине“ (Aktívan a tudásért!) или програми развијени у оквиру
иницијативе „Отворени центри за учење (NYITOK)“ (NYITOK Tanulási központok programjai).
Малта: Спровођење образовања које се види на слици, односи се на курсеве малтешког, енглеског или математике,
којии се могу похађати у институцијама које финансира држава.
У неким земљама постоје наменски програми и програмски оквири који се односе на писменост,
односно математичке вештине, укључујући и функционалну писменост. На пример, у Северној
Ирској постоји оквир програма познат као „описмењавање одраслих“, који постоји од 80-их
година прошлог века и обухвата курсеве читања, писања, математике, ИКТ, учења вештине
учења и личног развоја. Француска заједница Белгије такође је осмислила програмски оквир
познат као описмењавање – alphabétisation.
У Холандији, од средине 1990-их, мрежа регионалних центара за обуку (ROCs) нуди курсеве
холандског језика и математике (opleidingen Nederlands en rekenen). У Италији је 1997.
52
3. поглавље: Главни облици спровођења
успостављен званични оквир, који допушта да Стални територијални центри (Centri territoriali
permanenti – CTPs; тј. центри за образовање одраслих) понуде курсеве функционалног
описмењавања (corsi brevi e modulari di alfabetizzazione funzionale). Ови курсеви су у фази
затварања и биће замењени другим типовима образовања (за више информација видети
напомене о одређеним земљама везане за слику 3.3).
Усмерени програм основан у Луксембургу још 1991. под називом „основно образовање одраслих“
(instruction de base des adultes), укључује курсеве писмености, математичких вештина и ИКТ.
Сличан приступ постоји и у Фламанској заједници Белгије, где је, између 1985. и 1990,
успостављена мрежа 13 институција субвенционисаних од стране државе, која је намењена
образовању одраслих. Ови „центри основног образовања за одрасле“ (Centra voor Basiseducatie)
нуде стандардизоване курсеве из разних области основних вештина, укључујући холандски,
математику и ИКТ.
Програми чији централни садржај представљају основне вештине не користе нужно посебне
називе за означавање тих вештина. Најрелевантнији пример је у Данској, где садржај
„припремног образовања за одрасле“ (forberedende voksenundervisning) обухвата основне
вештине у читању, писању и математици. Ипак, називназив програма указује на његов општи
циљ, конкретно на презентацију вештина које ће омогућити ученицима даљи развој у образовању
и обуци. Слични припремни програми су успостављени у неколико других земаља, али
писменост и математичке вештине нису толико изражене у њиховом садржају. Такође, ове
вештине понекад чине део већих програма или институционалних оквира. Стога се о њима више
говори у одељку 3.2.3. Словенија је такође успоставила оквир основних вештина, који се
експлицитно не назива тако, већ се организује под називом „Образовни програм за успех у
животу“ (Usposabljanje za življenjsko uspešnost) а који је сачињен између 2003. и 2006. године. Он
обједињује неколико делова који имају циљ спровођење обуке из писмености и основних
вештина у различитим контекстима, укључујући радно место, породицу и сеоску заједницу.
Док су наменски програми основних вештина често неформалног карактера (нпр. у Немачкој,
Француској, Аустрији и Словенији), неке земље су их уврстиле у своје квалификационе системе и
структуре. Ово је случај у Уједињеном Краљевству, где су програм функционалних вештина (у
Енглеској) и основних вештина (у Велсу и Северној Ирској) акредитовани на три различита нивоа
у Оквиру националних квалификација, који обухвата 9 нивоа (NQF): Уписни ниво (подељен на
Упис 1, 2 и 3), Ниво 1 и Ниво 2. Данска и Холандија такође имају своје програме основних
вештина (тј. „припремно образовање одраслих“ у Данској, и холандски језик и курсеве
математичких вештина у Холандији) у својим квалификационим структурама и стављају их на
први ниво својих најважнијих оквира квалификација. Иако у Португалу програм „обуке из
основних вештина“ не постоји у квалификационом оквиру,укључен је у Државни каталоги
квалификација (Catálogo Nacional de Qualificações).
Такође је вредно поменути да наменски програми основних вештина могу имати јачи идентитет у
неким секторима у односу на друге. Док их је већина земаља развила у оквиру образовног
сектора, Француска се одлучила за другачији приступ. Код њих је министарство одговорно за
запошљавање иницирало програм „кључних способности“. Стога је тај програм намењен људима
који нису на тржишту рада као део активне политике тржишта рада (ALMP). У Норвешкој,
програм „основне способности у радном животу“развио је образовни центар који циља
запослене, што значи да је послодавац тај – у сарадњи с пружаоцем програма и евентуално са
синдикатом – који иницира спровођење образовања и обуке и аплицира за јавно финансирање.
Државне власти користе различите приступе према пружаоцима програма основних вештина;;
могу изабрати одређене пружаоце програма, или дозволити већем броју пружалаца да понуде
своје услуге. Први модел се односи на Фламанску заједницу Белгије и Холандију, у којима
постојеће програме основних вештина нуде посебне институције, наиме 13 центара за основно
образовање одраслих у Фламанској заједници Белгије, односно 43 регионална центра за обуку
(ROC) у Холандији. Ипак, Холандија тренутно разматра реформу која би дозволила општинама
да бирају између разних представника програма не би ли се на тај начин омогућилоо
53
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
спровођење образовања, специјално прављено за сваку од циљних група. Овај приступ постоји у
још неколико земаља. На пример, у Норвешкој, програм „основних способности у радном животу“
могу спроводити државне школе, као и разне приватне непрофитне организације. У Аустрији,
програме који потпадају под оквир „основних вештина“ такође спроводи велики број институција,
од којих су најчешће велике институције које предају разне облике и начине образовања за
одрасле. У Словенији, различите програмске линије које потпадају под „Образовни програм за
успех у животу“, често спроводе државне институције за образовање одраслих основане од
стране локалних заједница. У Немачкој су главни организатори курсева описмењавања центри за
образовање одраслих (Volkshochschulen; видети и одељак 3.3.3), али има и других пружалаца
ове услуге.
Учешће јавности у дефинисању садржаја или стандарда наменских програма основних вештина,
разликује се од државе до државе. У Холандији, на пример, дато је доста слободе општинама да
организују курсеве писмености и математичких вештина у регионалним центрима за обуку.
Веома ограничено учешће врха државе уочава се и у Немачкој, где су за спровођење обуке
описмењавања одговорни Länder и локалне власти. Ипак, одређени део система обуке спроводи
се на државном нивоу. Тако је Немачка асоцијација образовања одраслих (DVV) – тело на
државном нивоу – однедавно развила оквир који покрива разне области, укључујући „писање“,
„читање“ и „основне вештине у математици“, а садржи и смернице за предаваче који држе
курсеве описмењавања и основних вештина с примерима вежби на различитим нивоима
описмењавања (такозвани алфа нивои). Аустрија такође припада групи земаља у којима постоји
само ограничена умешаност државних власти у неформалне курсеве основних вештина. Ту се
програми који се спроводе у оквиру „основних вештина“ разликују како у садржају, тако и у
практичној примени. Ипак, да би се квалификовао за финансирање, сваки програм мора бити
акредитован, што значи да мора пратити одређене опште захтеве наставног плана и програма.
То укључује и захтев да се структуришу и програми описмењавања, математичких вештина и
ИКТ у неколико различитих (највише пет) нивоа способности. Приступ Норвешке сличан је оном у
Аустрији али с детаљнијим смерницама за предаваче. У овој земљи курсеви основних вештина,
познати као „основне способности у радном животу“, морају бити повезани са оквиром
способности који је посебно за одрасле направила Норвешка агенција за целоживотно учење
(Vox). Интересантно је да су циљеви у оквиру способности такође изједначени с државним
наставним планом и програмом за ниже и више разреде основног образовања, који је саставила
Норвешка дирекција за образовање и обуку.
Фламанска заједница Белгије представља модел у коме је интервенција с високог нивоа
очигледнија. Детаљни садржај и организационе смернице утврђени су за програме основних
вештина који се спроводе у 13 центара за основно образовање одраслих (тј. јавно финансиране
непрофитне организације које се специјално усредсређују на спровођење курсева основног
образовања за одрасле). Детаљни стандарди исхода учења такође су развијени у Уједињеном
Краљевству, где програми воде до националнопризнатих диплома функционалних вештина (у
Енглеској), основних вештина (у Велсу), основних вештина (у Северној Ирској) и кључних
вештина (у Шкотској). Ипак, организација и садржај програма могу варирати у зависности од
контекста и пружаоца конкретне услуге.
Важно је напоменути да се природа програма основних вештина, укључујући и њихов оквир
способности, с временом може мењати. Један такав пример је Луксембург, у коме „основно
образовање одраслих“ постоји од раних 1990-их. Ипак, тек у 2013. државне власти су озваничиле
овај тип спровођења образовања, успостављањем оквира способности који је описан у кратком и
читљивом документу који се дели свим ученицима на почетку програма.
Као и садржај и стандарди, трајање основних вештина такође варира међу државама. У неким
земљама (нпр. Немачка, Аустрија и Холандија), они који спроводе програме имају доста
аутономије у дизајнирању курсева, као и у одређивању њиховог трајања. У другим земљама
постоје стандарди који одређују трајање курсева. Чини се да велики рад подразумевају програми
13 центара за основно образовање одраслих у целој Фламанској заједници Белгије. На пример,
наставна област „холандски језик“, која сумира три програма, обухвата између 600 и 1100
54
3. поглавље: Главни облици спровођења
наставних часова, у зависности од програма који ученик одабере. Сваки наставни програм је
даље подељен на модуле. Наставна област „математика“, која прати исту организациону шему,
обухвата између 360 и 630 часова наставе.
Програми основних вештина у другим земљама генерално су краћи, и обично имају од 100 до
9
300 наставних часова ( ). На пример, програм „кључних способности“ у Француској подразумева
око 100 наставних часова и потребно је око 6 месеци да би се завршиo. У Луксембургу, курсеви у
оквиру „основног образовања за одрасле“ обично се завршавају за једну годину и укључују од
150 до 300 сати, у зависности од потреба ученика. У Норвешкој, стандардни курсеви „основних
способности у радном животу“ укључују 130 часова и овај стандардни модел је изабрало 75%
пријављених у 2013. У Словенији, различите програмске линије у оквиру „образовног програма за
успех у животу“ варирају у дужини и обухватају између 75 и 350 наставних часова.
Пошто неке земље деле своје програме основних вештина на модуле или мање јединице, један
модул може бити прилично кратак, док је целокупна дужина програма значајна. На пример,
Португал пријављује да се спровођење образовања познато као „обука из основних вештина“
састоји из најмање три модула, од којих сваки траје по 50 сати. Пошто укупно има шест модула,
укупно трајање је између 150 и 300 сати, у зависности од тога колико модула ученик похађа. У
Данској, „припремно образовање одраслих“ има неколико „корака“ који обухватају од 30 до 60
сати и сваки се завршава тестом (нпр. читање обухвата 4 корака од по 30–60 сати а математика
2 корака од по 30––60 сати). Укупно, програм траје од 120 до 240 сати. Уједињено Краљевство
(Енглеска, Велс и Северна Ирска) имају донекле сличан приступ. У тој земљи су различите
квалификације основних вештина, које се различито називају у различитим деловима Уједињеног
Краљевства, осмишљене тако да обезбеде уједначено напредовање од уводног нивоа, који је
подељен на три поднивоа, преко нивоа 1 до нивоа 2 Националног оквира квалификација (NQF). У
процесу напредовања, сваки засебан програм може бити релативно кратак. На пример, наставни
материјали намењени организаторима програма функционалних вештина у Енглеској
препоручују по 45 сати наставе за сваки подниво у оквиру уводног нивоа (OCR, n. d.).
Да би се завршила ова анализа програма основних вештина, мора се додати и која реч о
статистици учешћа. Подаци показују да ови програми генерално укључују ограничени број
ученика. То се може објаснити чињеницом да они циљају на специфичне групе до којих је често
тешко допрети. Прецизније, у већини земаља ти програми неукључују више од 5000 особа
годишње. У земљама с малом популацијом (нпр. Луксембург), има само по неколико стотина
заинтересованих. Ипак, у неким земљама нивои учесника су значајни. То је случај у Ирској, где је
током 2012. у програмима у оквиру „описмењавања одраслих“ учествовало око 57.000 људи. У
Данској, у оквиру „припремног образовања одраслих“, пријављено је скоро 25.000 уписа у 2013.
Као пример учешћа у већим земљама, може се навести Француска, у чијем је програму „кључних
способности“ током 2011. учествовало око 50.000 људи. Како је програм осмислило
министарство одговорно за запошљавање, преко 90% учесника чинили су незапослени.
Програми за унапређење у ИКТ вештина
Као што је већ поменуто у одељку 3.1, Цедефоп (2008, стр. 132) помиње ИКТ вештине ка „нове
основне вештине“. Заправо, информационе и комуникационе технологије су постале део
свакодневице и тешко је преживети у модерном свету без њиховог успешног коришћења.
Предавање ових вештина представља део обавезног школског плана и програма у свим
земљама Европе и стога су оне укључене у програме осмишљене да помогну старијим
ученицима да заврше основни ниво образовања (за више информација видети одељак 3.2.1).
Штавише, они су обично итегрисани и у наменске програме основних вештина, који су
анализирани у претходном одељку. На пример, у Фламанској заједници Белгије, програми који
се спроводе у 13 центара за основно образовање одраслих укључују и ИКТ. Слично томе, у
Луксембургу курсеви основних ИКТ вештина потпадају под оквир претходно описаног основног
образовања за одрасле. Курсеви основних ИКТ вештина такође су део других оквира
(9) Потребно је даље истраживање за боље разумевање тачне дужине наставног периода у основном образовању
одраслих у оквиру компаративне ализе која би обухватила све земље.
55
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
образовања и обуке, заједно са онима који припадају политици активног тржишта рада (ALMP)
као и либералном (популарном) образовању одраслих (за више информација видети
одељак 3.2.3).
Осим спровођења описаних вештина, само неколико земаља је развило наменске програме за
ИКТ вештине, који не потпадају ни под један шири оквир „основних вештина“. На пример,
Словенија је 2005. развила програм дигиталне писмености за одрасле (računalniška pismenost za
odrasle). Он траје 60 сати и фокусира се на основно знање у области ИКТ, укључујући
процесирање речи, употребу интернета, коришћење електронске поште, итд. Тај програм и
прописи који се на њега односе прихваћени су на централном нивоу, од стране Експертског
одбора за образовање одраслих. Током 2012. било је 1745 учесника. У 2008, Исланд је
успоставио програм познат као „Снажнији запослени: ИКТ и комуникационе вештине“ (Sterkari
Starfsmaður: Upplýsingatækni og samskipti), који је циљао на економски активну популацију,
тачније на људе који су желели да унапреде своју употребу ИКТ-а на радном месту. Спроводи се
у 11 центара за целоживотно учење у целој земљи, подразумева 150 сати предавања и носи 12
поена потребних за завршетак средњег образовања. Овај програм је у 2013. похађало око 50
учесника. Новија и знатно већа иницијатива је забележена у Пољској, у којој ЕСФ пројекат
„Чувари светионика дигиталне Пољске“ (LatarnicyPolskiCyfrowej) нуди дигитално образовање за
људе преко 50 година. Од почетка 2013, овај пројекат је укључио значајан број (око 200.000)
полазника.
56
3. поглавље: Главни облици спровођења
(10) Овај одељак се односи на програме за повећање мотивације ученика, као и на развој вештина потребних за ниво
испод вишег нивоа образовања. О припремним програмима за кандидате за неформално више образовање говори
се у одељку 3.3.3
57
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Гледајући на AПТР из шире перспективе, подаци из Eurydice мреже показују да су све државе
спровеле низ мера тржишта рада везаних за основне вештине. Заправо, у свим земљама,
незапослени имају могућност да похађају разне курсеве, укључујући и оне који се фокусирају на
писменост, математичке вештине и ИКТ. Како њих спроводи низ институција по различитим
процедурама и стандардима, цела слика овог начина спровођења образовања остаје ван
граница овог извештаја. Ипак, одређени типови програма описани у претходним одељцима и
сами припадају области AПТР. На пример, у Француској програм „кључних способности“ циља
пре свега на незапослене: од око 50.000 људи који су пратили програм током 2011, преко 90%
њих било је незапослено (за више информација видети одељак 3.2.2).
Такође је вредно помена да су многе земље развиле наменске стручне квалификације које могу
да стекну ученици без икакве званичне дипломе. Иако су ови програми далеко од „наменских
курсева основних вештина“, они уопштено дају допринос развоју вештина, укључујући и основне
вештине писмености и математике. Ово се може видети у Ирској, где сви даљи програми
стручног образовања који воде до државнопризнатих диплома познатих као „FETAC признања“
обухватају најмање 30% садржаја који се односи на унапређење општих вештина. Стога, ови
програми не само да помажу у запошљавању нискоквалификованих лица, већ и отварају
могућност за даље образовање. Даља дискусија која се тиче доприноса стручних квалификација
и програма за побољшање приступа могућностима за учење налази се у одељку 3.3.1.
Либерално образовање одраслих
У многим европским земљама, држава даје субвенције за потребе либералног или популарног
образовања одраслих. Иако се назив овог сектора разликује међу земљама, спровођење обуке
углавном подразумева разне неформалне курсеве који често доприносе развоју низа вештина.
Они могу бити попут одскочне даске за даље учење и квалификације. Иако би била потребна
велика студија како би се дало детаљно мишљење о овој области, овај одељак ће покушати да
истакне неке важне примере тренутне праксе.
Либерално образовање одраслих се традиционално повезује с нордијским земљама – нарочито
Данском, Финском, Шведском и Норвешком – у којима овакав начин спровођења образовања има
дугу и непрекинуту традицију још од 19. века. У Данској, где је и креиран модел либералног
образовања за одрасле, овај систем тренутно обухвата три типа организација, и то народне
средње школе (folkehøjskoler), вечерње школе (aftenskoler – voksenundervisning) и дневне
народне школе (daghøjskoler). Оне раде под Министарством културе и нуде низ неформалних
курсева различитог трајања. Систем је доста децентрализован с малим бројем доступних
података на државном нивоу о броју учесника. Било како било, подаци су доступни у Шведској,
где је 2013. године 150 народних средњих школа (folkhögskolor) и 10 наставних друштава
(studieförbund) привукло око 120.000, односно један милион (914.763) особа. Иако је овакав вид
спровођења обуке неформалног карактера, неки курсеви у шведским народним школама су више
формализовани. На пример, постоји наменски курс за побољшање мотивације за учење међу
незапосленима, који обједињује елементе смерница за образовање и обуку, ревизију различитих
области наставног плана и програма (тј. „основних вештина“), побољшање вештина учења, итд.
(за више информација о овом програму видети информације о припремним програмима у
одељку изнад).
Земље енглеског говорног подручја имају традицију спровођења либералног/популарног
образовања за одрасле у оквиру сектора познатог као „учење у заједници“. У Енглеској, Велсу и
Северној Ирској, овај сектор нуди разне могућности за учење, укључујући и могућности за лични
развој, културно уздизање, као и интелектуални и креативни подстицај и задовољство. Он може
садржавати и програме који воде до званично признатих диплома, тј. диплома које се могу
сврстати у Оквир националних квалификација (NQF) или Оквир квалификација и бодовања
(QCF) (за више информација о разликама између ова два оквира видети фусноте у поглављу 2).
Шкотска је успоставила упоредни систем – наиме учење одраслих у заједници – који обухвата
описмењавање одраслих и енглески за изворне говорнике других језика (ESOL). У Ирској,
„образовање у заједници“ нуди разне курсеве, обично ван званичног образовног сектора, а циљ ц
58
3. поглавље: Главни облици спровођења
59
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
(11) Како је ревизија обухватила углавном истраживање о програмима у земљама енглеског говорног подручја,
налазима треба приступити са извесним опрезом. Из тог разлога не треба претпоставити да се ови налази односе
на све програме широм Европе.
60
3. поглавље: Главни облици спровођења
На крају, што се тиче упорности ученика, литература показује да ученици који похађају курсеве
основних студија чешће напуштају курс у ранијем него у каснијем стадијуму. Даље, они на
курсевима нижих нивоа и/или они који су мање квалификовани, чешће напуштају курс од оних на
курсевима виших нивоа, односно оних који имају више квалификације. Истраживање показује да
се упорност може подржати редовним надзором и препознавањем напретка ученика. Међутим,
такође се истиче да се напуштање програма не мора нужнон схватити као неуспех програма, већ
се може посматрати и као „разумна и позитивна реакција на промењене околности. Оно што је
важно за упорност ученика јесте да се ово одустајање од учења превазиђе, углавном кроз
програме учења на даљину или комбиновану наставу, тако да ученици не бивају кажњени и да
им се врата ка учењу не затворе“ (ВорхаусВорхаус и остали, 2011, стр. 14). Заправо, одрасли
који у неком моменту напусте школовање, често се враћају програмима основног учења касније у
животу. То такође показује да је процену ефективности програма основних вештина потребно
вршити током дужег временског периода, узимајући у обзир да ученици, посебно они који имају
проблема с писменошћу и основним вештинама, често немају праволинијску и непрекинуту
путању учења (нпр. на њиховој путањи може бити прекида, комбинација различитих типова
програма, понављања одређених програма, итд.).
61
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Прво, у вези са званичним образовањем, неке земље су развиле стручна усмерења у вишим
разредима основног образовања. Она су најчешће намењена ученицима који нису завршили
званично основно образовање, али нису више у узрасту предвиђеном за обавезно школовање.
На пример, у Естонији, програм põhiharidusenõudetakutseõpe је стручно оријентисано спровођење
образовања осмишљено за оне који су напунили 17 година а да при том нису завршили основно
образовање у другом циклусу. Овај стручни курс се може пратити истовремено са основним
образовањем за одрасле (põhiharidustäiskasvanutele), тј. општим образовањем. Сличан приступ
се може уочити у Португалу, где ученици могу комбиновати опште и стручне елементе у
програмима за завршавање основног образовања. У овом случају, елементи (јединице) стручног
образовања имају јак сопствени идентитет (тј. потпадају под усмерени стручни квалификациони
програм познат као „званична модуларна обука“), али у комбинацији са општим јединицама воде
ка квалификацијама које се вреднују исто као и диплома завршеног основног образовања у
другом циклусу.
Осим квалификација сличних онима из система основног образовања, већина земаља је
разрадила системе званично признатих стручних квалификација отворене – макар на нивоу
уписа – за ученике без икаквих претходних званичних диплома. Међу државама које пријављују
овакав тип спровођења образовања, налази се и Шпанија, која је у оквиру контекста активне
политике тржишта рада (AПТР) осмислила систем стручних сертификата који омогућавају
људима да се баве признатом струком. Овај систем се састоји из званично признатих модула и
јединица које треба да буду део оквира од 5 нивоа, мада су за сада доступни само сертификати
за нивое 1, 2 и 3. Белгија такође пријављује да су признати програми за стицање квалификација
осмишљени у оквиру спровођења образовања за потребе тржишта рада. Оне се могу стећи
похађањем програма које нуде три организатора (или њихове партнерске установе, наиме
FOREM (Валонија), BruxellesFormation (Бриселски регион) и VDAB (Фламанска заједница). Даље
примере сличних програма за стручне квалификације – које су развили органи надлежни за
запошљавање и просвету – дало је још неколико земаља, од којих су неке истакле да курсеви за
стицање квалификација првог нивоа не захтевају никакво претходно званично постигнуће за
упис.
Једно од питања које се може поставити у вези с правцима стручног образовања јесте да ли
дипломе и квалификације ка којима они воде, нуде приступ даљем образовању, конкретно, да ли
могу заменити званичне дипломе потребне за упис у програме средњег или високог образовања.
Неке земље нуде јасан одговор на ово питање, изјављујући да иако скраћене стручне
квалификације, које су доступне свим ученицима, могу довести до признатих диплома и
квалификација, оне нису изједначене са онима које се добијају у оквиру званичног образовног
система. Чини се да су други системи флексибилнији по овом питању (за више информација,
видети 4. поглавље, одељак 4.4). У овом смислу, вероватно је да ће успостављање оквира
државних квалификација помоћи да се побољша статус разних типова стручних диплома које су
тренутно прилично „неформалног карактера“. Ако се оне потом вежу – на основу постигнутих
резултата – за добро дефинисани систем званичних квалификација, могле би ученицима који
поседују само ниске квалификације отворити приступ даљим образовним могућностима.
62
3. поглавље: Главни облици спровођења
(12) Кључни документи Европске политике који се односе на ово питање су: закључци Савета од 12. маја 2009. о
стратешком оквиру европске сарадње у образовању и обуци („ET 2020“), Сл. лист 2009/C 119/2, 28. 5. 2009;
Саопштење Комисије од 3. марта 2010 – Европа 2020: Стратегија мудрог, одрживог и свеобухватног раста
(Европска комисија, 2010); Саопштење Комисије Европском парламенту, Савету, Економском и социјалном
комитету и Комитету региона за 31. Јануар 2011 – Борба против прераног прекида школовања; Кључни допринос
Европској агенди 2020. (Европска комисија, 2011a); Препорука Савета од 28. јуна 2011. у вези с политикама за
смањење прераног прекида школовања, Сл. листл 2011/C 191/1, 1. 7. 2011
(13) За више информација о стопи незапослености према највишем нивоу образовног постигнућа, видети Eurostat-оввеб
сајт, онлајн шифра: lfsa_ergaed (прегледано 3. децембра 2014)
63
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Сличан програм, али с јаком оријентацијом ка тржишту рада, може се наћи у Фламанској
заједници Белгије. Овај програм, познат као „OKOT-путеви“ (холандски акроним за „путеви који
воде до стручне квалификације“), омогућава незапосленим лицима која имају најмање 22 године
да са уговором о програму стручне обуке VDAB (тј. уговор с јавним службама за запошљавање),
похађају курсеве за стицање квалификација у некој образовној установи. Курсеви се фокусирају
на секторе у којима се уочава недостатак квалификованих радника и нуде читав низ
квалификација, од дипломе средњег образовања до струковне дипломе више школе.
Такође, треба напоменути да су неке земље развиле специфичне програме унутар средњег
образовања за младе који су прекинули школовање. Ови програми често имају горњу старосну
границу. На пример, Француска је пласирала мрежу „друга шанса у школама“ (под скраћеницом
„E2C“), која нуди програме за младе узраста између 18 и 25 година који су напустили иницијални
образовни систем без икаквих квалификација. Исто тако, Луксембург је организовао „школу друге
шансе“ (école de la 2e chance), усмерену на лица између 16 и 24 године која су прекинула
школовање. Мађарска такође пријављује програм друге шансе, финансиран од стране ЕУ
(Másodikesélу), који посебну пажњу посвећује младима који су прерано прекинули школовање.
Као што је већ показано у претходним студијама Eurydice мреже, институционални споразуми за
пружање програма средњег образовања одраслих варирају широм Европе (за детаљан попис
различитих институционалних споразума, видети EACEA/Eurydice 2011, стр. 30––34). Сажетак
ових споразума дат је на слици 3.5, што показује да само неке земље обезбеђују програме
средњег образовања за старије ученике у редовним школама које такође обезбеђују иницијално
образовање за младе људе (Бугарска, Република Чешка, Грчка, Италија, Кипар, Луксембург,
Румунија и Словачка). Међутим, у другим земљама, главне установе су институције посвећене
образовању и обуци одраслих. На пример, у Фламанској заједници Белгије, одрасли могу
наставити средње образовање у 35 образовних центара за одрасле (Centra voor
Volwassenenonderwijs), који су државно субвенционисане непрофитне организације.
У већини земаља, постоји комбинација два модела, тако да одрасли студенти могу да наставе
програме средњег образовања или у институцијама које спроводе почетно образовање младих
људи или у наменским установама за образовање одраслих. Ипак, иако оба ова модела
функционишу, један од њих може бити чешћи. У Аустрији, на пример, „школе за запослене
одрасле“ могу да функционишу у разним објектима али оне се углавном реализују у школама за
иницијално образовање младих. У Холандији, одрасли могу пратити средње стручне програме
или у редовним средњим школама за младе или у око 40 регионалних центара за обуку (ROC),
који нуде комплетан спектар програма образовања одраслих, укључујући програме средњег
образовања. Међутим, иако постоје обе опције, већина одраслих похађа наставу у регионалним
центрима за обуку.
Такође, треба напоменути да се у институционалним споразумима понекад могу уочити разлике
између општих и стручнооријентисаних програма. У Пољској, на пример, док средњи струковни
програми могу бити обезбеђени за одрасла лица кроз низ институција, укључујући и стручне
школе које похађају и млади, опште средње образовање само за одрасле обезбеђује се у
засебним општим средњим школама и установама за континуирано образовање одраслих.
64
3. поглавље: Главни облици спровођења
Програми обезбеђени у
званичним школама
првенствено намењени
младима
Програми обезбеђени у
посебним институцијама
првенствено намењени
одраслима
Није доступно
Извор: Eurydice
Објашњења
Програми средњег образовања за одрасле који се организују у редовним школама, обично су ванредни или вечерњи
курсеви.
Слика не разматра различите институционалне споразуме који се могу односити на опште и струковне средње програме.
То значи да ако је опште средње образовање обезбеђено само у једној врсти установе а стручно образовање и обука у
другој, оба типа установа су приказана на слици.
Напомене за одређене земље
Италија: Одрасли могу пратити курсеве вештина који одговарају програму за прве две године средњег образовања у
новоформираним (2012) Центрима за образовање одраслих (Centri provinciali per l'istruzione degli adulti – CPIA). Међутим,
пуна средња квалификација може се добити само у редовним школама, превасходно намењеним редовном образовању
младих. Зато се ова слика односи само на другу поменуту категорију институција.
Уједињено Краљевство (Енглеска): Подаци се односе на програме даљег образовања (FE) на колеџима. Међутим, иако
су колеџи главни организатори стручних и техничких курсева за одрасле, ово није њихов једини фокус будући да колеџи,
у зависности од локалних споразума, представљају главне организаторе редовних програма за младе узраста од 16 до
19 година.
65
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Слика 3.6: Одрасли (25––64) који су стекли средњи ниво квалификације у одраслом добу (25 или више
година) као проценат свих одраслих (25––64), 2013
ISCED 3 ISCED 4
% EU-28 BE BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
ISCED 3 3.6 1.2 0.6 1.3 9.3 4.5 1.6 0.3 0.3 1.8 3.2 0.8 1.3 0.6 2.1 1.0 2.9
ISCED 4 0.7 0.2 0.1 0.5 0.0 2.0 0.7 3.8 0.7 0.0 0.1 : 0.4 0.2 1.4 1.6 1.2
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK IS LI NO TR
ISCED 3 3.1 0.5 9.3 3.1 2.6 5.4 0.6 4.7 1.1 12.1 2.8 8.2 11.4 : : 0.9
ISCED 4 0.9 0.6 0.3 1.2 0.6 0.2 0.8 : : 0.9 3.5 0.1 4.2 : : :
Извор: Eurostat (EU LFS). Податке прибавио и обрадио Eurostat.
Објашњења
Слика се односи на одрасле који су стекли средњи ниво квалификације (ISCED 3 или ISCED 4) у одраслом добу и
тренутно га поседују као свој највиши ниво стручне спреме. Слика не показује ситуације у којима су људи стекли више од
једне квалификације у одраслом добу, нарочито у случајевима напредовања одраслих од средњег нивоа квалификације
до квалификације високог образовања (нпр. по завршетку средњег образовањау добу од 27 и високог образовања у добу
од 32 године). То је зато што EU LFS посматра само највише квалификације и старосно доба у коме су стечене.
Иако слика 3.6 посматра учешће одраслих (старости 25-64) који су стекли квалификације за средњи ниво у одраслом
добу као проценат укупног одраслог становништва, такође је корисно да се одреди проценат одраслих лица (25-64) са
средњим нивоом квалификације стеченим у одраслом добу као проценат свих средњеобразованих лица старости 25-64
године (пре него свих одраслих). Ово указује на допринос образовања и обуке одраслих укупном броју квалификација
средњег нивоа у различитим земљама. Подаци су приказани у следећој табели.
66
3. поглавље: Главни облици спровођења
Одрасли (25-64) који су стекли средњи ниво квалификације у одраслом добу (25 или више година) као проценат
укупне популације са средњим нивоом образовања (25-64), 2013.
% EU-28 BE BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
ISCED 3 8.3 3.5 1.0 1.8 22.6 9.0 3.5 1.5 1.1 8.3 7.6 1.5 3.2 1.5 4.1 2.7 8.2
ISCED 4 24.1 8.0 18.8 28.4 75.8 25.1 10.6 28.3 8.3 27.5 53.5 : 46.1 10.9 16.7 7.4 35.6
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK IS LI NO TR
ISCED 3 5.4 3.6 22.5 5.9 4.3 26.6 1.1 8.2 1.5 26.9 7.2 22.3 38.6 : : 5.1
ISCED 4 41.1 7.4 75.2 11.5 17.6 41.6 20.7 : : 95.3 49.0 60.7 66.3 : : :
Извор: Eurostat (EU LFS). Data extracted and calculated by Eurostat.
(14) У многим земљама, постсекундарне нетерцијарне квалификације се углавном односе на образовање и обуку
одраслих. Ово се може приметити када се упореди разлика између података на слици 3.6 и података у напомени у
вези са сликом. Земље за које су подаци на слици 3.6. ниски, док су подаци у напомени високи, углавном
обезбеђују нетерцијарне квалификације у сектору образовања одраслих. То значи да образовање и обука
одраслих значајно доприносе укупном броју ових квалификација; ипак, укупан удео у популацији одраслих остаје
на ниском нивоу (као што је приказано на слици 3.6).
(15) Видети: http://www.ehea.info/article-details.aspx?ArticleId=80 (прегледано 29. јануара 2015).
(16) Поред Eurydice студије о високом образовању, Европске институције су недавно координирале истраживање
фокусирано на образовање одраслих у високом образовању (Европска комисија, 2013).
67
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
68
3. поглавље: Главни облици спровођења
Закључци
Ово поглавље је покушај испитивања врста програма финансираних или суфинансираних од
стране државе, који постоје широм Европе и који су намењени одраслима који желе да унапреде
своје основне компетенције, односно онима који су напустили иницијални образовни систем с
ниским нивоом квалификација или без њих. Полазећи од расправе о дефиницијама најчешће
коришћених термина као што су „писменост“, „основне компетенције“, „основно образовање
одраслих“ и „друга шанса за образовање“, ово поглавље је показало да наведени појмови немају
универзално значење. Напротив, они припадају широкој појмовној области која обухвата
различите теме које се делимично преклапају или су уско повезане. Стога је у анализи коришћен
прагматични приступ, уз коришћење термина „основне вештине“ када се говори о читалачкој,
математичкој и ИКТ писмености (у вези с другим вештинама или невезано за њих), док је термин
„друга шанса за образовање“ употребљен у контексту неколико конкретних случајева.
Бавећи се програмима основних вештина, ово поглавље је указало на сложеност те области,
показујући да основне вештине могу бити интегрисане у образовање и спровођење обуке на
различите начине. Оне могу бити у фокусу посебних програма који су експлицитно усмерени ка
унапређењу ових вештина, или могу бити уграђени у програме који доприносе истом циљу без
изричитог помињања основних вештина. Даље, програми основних вештина могу се спроводити
у различитим окружењима, од установа за образовање и обуку до радног места или простора
локалне заједнице. Како би се омогућило унакрсно поређење земаља, анализа је ограничена на
неколико кластер програма (скупина програма) у оквиру којих се изучавају основне вештине.
Преглед показује да је већина земаља обезбедила субвенције за програме који су повезани са
иницијалним образовним системом до краја основног образовања, тј. до нивоа који се у
редовним околностима и у зависности од конкретне земље, завршава у узрасту између 14 и 16
година. Програми за одрасле ученике повезани са иницијалним образовањем често имајуциљ
стицање функционалних вештина у различитим областима, укључујући читање, писање,
рачунање и ИКТ. Зависно од земље, они могу обухватити стручне елементе. У већини земаља
ови програми обухватају више области наставног плана и програма које похађају сви ученици.
Међутим, неке земље их организују на предметној основи, омогућујући одраслим ученицима да
похађају краће курсеве из различитих тематских области (нпр. ИКТ, математика, језици, итд.). У
сваком случају, чини се да је обим таквих програма у складу с потребама појединих земаља, како
је наведено у 1. поглављуп (слика 1.1). Ипак, уколико у понуди постоје осмишљени програми на
предметној основи, чини се да и за њих постоји интересовање, пре свега међу онима који већ
имају формалне квалификације на нивоу другог циклуса основног образовања.
Изван програма везаних за систем иницијалног образовања, неке земље су развиле наменске
програме или програмске оквире основних вештина. Ово поље обухвата шаролики распон
програма, од оних с јасно дефинисаним организаторима, наставним плановима и стандардима,
до програма или програмских оквира у којима се већина ових аспеката дефинише на локалном
нивоу. Програми посвећени стицању основних вештина нису нужно неформалног карактера; они
су понекад признати у оквиру квалификационих система и структура појединих земаља.
Анализом су идентификоване и друге кључне програмске области којее доприносе унапређењу
основних вештина. Прво, идентификована је скупина (кластер) припремних програма чији је циљ
да подрже одрасле у унапређењу сопственог образовања и интегрисању основних вештина на
читав низ различитих начина. Друго, анализа је указала на допринос стручног образовања и
обуке, учења за потребе посла и активне политике тржишта рада у реализацији наменских
програма основних вештина, односно програма са уграђеним елементима основних вештина.
Треће, анализа је указала на либерално (или популарно) образовање одраслих, уз опис примера
земаља где је овај сектор корисник редовних државних субвенција, као и случајева у којима се
субвенције пружају углавном кроз иницијативу пројеката које финансира ЕУ. На крају, анализа је
препознала допринос програма на граници између неформалног и информалног учења, посебно
оних који се реализују у форми породичног описмењавања.
69
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
У недостатку евалуације програма о којима је реч, ово поглавље истражује новије процене
ефикасности спровођења основне обуке. Академска литература сугерише да значајан напредак
у стицању основних вештина захтева најмање 100 часова наставе. Ипак, вреди поменути да је
процена ефикасности програма основних вештина изазован задатак који би у идеалним
условима требало да се спроводи током дужег временског периода, узимајући у обзир да
ученици који се суочавају с потешкоћама на плану основних вештина не морају нужно имати
директну или непрекинуту путању учења.
Поред програма основних вештина, у овом поглављу су сагледане могућности за особе с ниским
нивоом квалификација или без њих да стекну признату квалификацију у каснијој животној фази. У
овом контексту, потврђена је улога система стручног образовања и обуке, односно програма
стручне квалификације у стварању нових могућности за одрасле са ограниченим формалним
образовањем. Тако је неколико европских земаља развило системе за стицање квалификација
који су отворени – макар на уписном нивоу – за одрасле са ограниченим формалним
образовањем. Такви програми могу да представљају први корак ка вишим нивоима
квалификације.
Даље, у контексту средњег нивоа квалификација, у овом поглављу се испитују организациони
аранжмани у оквиру којих одрасли могу пратити средње образовање. Указује се на чињеницу да
су неке земље развиле наменске програмске оквире који се конкретно односе на „средње
образовање одраслих“, док се у другим случајевима образовање одраслих спроводи у оквиру
редовног система средњег образовања. Такође, постоје земље које су развиле оквире
образовања за одрасле који покривају неколико нивоа квалификација, у распону од
најосновнијих квалификација до нивоа високог образовања. Осим тога, анализа је
идентификовала примере програма средњег образовања специјално намењених младим
људима који су напустили иницијално образовање без икаквих квалификација. У многим
земљама, институционални аранжмани омогућују одраслима да прате програме средњег
образовања било у редовним школама чија је превасходна сврха реализација иницијалног
образовања и обуке за младе, или у посебним установама које се пре свега фокусирају на
одрасле.
Без обзира на начин стицања средњег образовања, идентификован је проценат одраслих који су
стекли средње образовање као највиши ниво стручне спреме током одраслог доба. Користећи
податке из Анкете о радној снази у ЕУ, анализа је показала да је 3,6% одраслих у ЕУ завршило
средњи програм у зрелом животном добу, тј. са 25 или више година. Неколико земаља су далеко
изнад просека ЕУ; то су Данска, Холандија, Финска, Уједињено Краљевство (Енглеска) и Исланд.
У овим земљама између 8,2% и 12,1% одраслих стекло је средњи ниво квалификација у зрелом
животном добу.
Када се разматрају само земље с највећим процентом одраслих без средњих квалификација (као
што је објашњено у 1. поглављуп, слика 1.1), уочава се да је Португал једина земља где
образовни програми за одрасле највише доприносе уделу популације са средњим нивоом
образовања будући да је приближно 1 од 4 особе стекла средње образовање у одраслом добу.
Што се тиче постсекундарног нетерцијарног образовања, само 0,7% одраслих у Европи стекло је
ову врсту квалификације у одраслом добу. Овај мали проценат је углавном због чињенице да
постсекундарни нетерцијарни програмии квалификације нису тако чести у већини европских
земаља.
70
3. поглавље: Главни облици спровођења
71
4. ПОГЛАВЉЕ: ФЛЕКСИБИЛНОСТ И НАПРЕДОВАЊЕ
Одрасли ученици, а посебно они с ниским нивоом основних вештина или квалификација, могу се
суочити са одређеним препрекама и потешкоћама при (поновном) уласку у процес учења. Они
могу имати потешкоћа у проналажењу одговарајућег облика наставе (3. поглавље), или им
понуђени програм може бити прескуп (6. поглавље). Осим тога, флексибилност је за одрасле
ученике, и у погледу услова за упис и начина спровођења програма, од кључног значаја за
одлуку о уласку у процес целоживотног учења.
Подаци прикупљени од земаља показали су да усвајање одређених пракси, односно начина на
које се програми организују и спроводе, може олакшати учешће одраслих у учењу.
Флексибилност је од кључног значаја, нарочито у погледу видова учења. Самим тим, учење на
даљину (укључујући е-учење и комбиновано учење); подела програма на мање наставне
јединице или модуле; квалификације на основу бодова; признавање неформалног и
информалног образовања; као и обезбеђивање пропустљивости између нивоа и праваца,
заједно доприносе смањењу препрека које могу да ометају одрасле у процесу образовања и
обуке.
Појам пропустљивости који се примењује на системе образовања и обуке подразумева да
ученици лако могу да пређу на следећи ниво и из једног у други тип образовања. У том смислу,
1
европске политичке препоруке које се наводе у саопштењу из Брижа ( ) 2010, као и у Стратегији
Европа 2020. (Европска комисија, 2010. година) наглашавајуа да пропустљивост и флексибилне
путање образовања представљају предуслов за стварање савремених европских система
образовања и обуке који охрабрују целоживотно учење и учење у свим животним приликама
(учење које се не одвија само у школи, већ и кроз плаћени рад, управљање домаћинством и
бригу о члановима породице, грађанско ангажовање и слободне активности). Међутим,
традиционално, европски системи образовања и обуке организовани су у одвојеним и
хијерархијским подсистемима (опште, стручно и високо образовање), који веома добро
функционишу код ученика који се крећу унапред дефинисаним правцима у образовању, али
отежавају процес „атипичним“ ученицима, као што су нискоквалификовани одрасли ученици који
покушавају да се поново укључе у образовни систем.
Циљ овог поглавља јесте да се прво размотре најзначајније препреке које отежавају учешће
одраслих у учењу а затим истраже поједини начини спровођења и организације који могу имати
позитиван утицај на смањење ових препрека, чиме се подстиче учешће одраслих с ниским
нивоом квалификација. Ово поглавље је подељено на пет делова. Први одељак представља
статистичке податке о препрекама за учешће. У другом одељку се посматра спровођење
програма образовања одраслих кроз учење на даљину. Трећи испитује стање ствари у односу на
модуларизацију програма и развој квалификација на основу бодова. Четврти одељак истражује
питање пропустљивости, и пре свега посматра услове неопходне за напредовање од основног
до средњег образовања, а затим од средњег ка високом образовању. Последњи део испитује
развој поступка признавања неформалног и информалног учења (ПНИУ) а потом се прелази на
разматрање података прикупљених у овој области, нарочито оних који се односе на повратак у
процес учења и профиле корисника.
1
( ) Саопштење из Брижа о јачању европске сарадње у стручном образовању и обукама за период 2011––2020. Саопштење
европских министара за стручно образовање и обуке, европских социјалних партнера и Европске комисије, састанак у
Брижу 7. децембра 2010. године посвећен разматрању стратешког приступа и приоритета Копенхагенског процеса за
период 2011––2020
73
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Слика 4.1: Препреке за учешће у целоживотном учењу одраслих (25––64) с ниским образовним постигнућима
(ISCED 0-2), 2011
% EU-28 BE BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
Family 21.8 7.9 3.9 12.5 8.5 31.1 15 23.6 39.9 30.9 5.7 : 30.4 28.4 8.5 7.1 17.6
Work 13.6 5.1 2.2 : 9.3 18.8 18.4 3.5 15.2 16.6 9.1 : 18.3 10.2 8.1 9.9 15.6
Prerequisites 7.1 4.5 4.5 8.5 : 15.9 : 6.9 29.7 4 8.6 : 8.4 3.5 5.9 16.9 4.3
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK IS LI NO TR
Family 7.4 15.6 36.4 8.9 13.5 4.9 31 14.9 : 18.3 12 : : : 12 :
Work 3.2 13.5 26.6 7.1 3.6 1.3 27.4 7.1 : 22.5 9.3 : : : 9.1 :
Prerequisites 4.9 1.6 9 5.5 3.3 0.9 27.4 : : 6.4 8.8 : : : 10.1 :
Извор: Eurostat (AES). Шифра за онлајн приступ подацима: trng_aes_178 (подаци из септембра 2014)
Објашњење
ЕУ 28: процена
Потпун списак могућности представљен свим испитаницима с просечним резултатима ЕУ за одрасле с ниским
образовним постигнућеми (ISCED 0-2): испитанику није потребно за посао (38,8%); испитаник нема времена због
породичних обавеза (21,8%); испитанику није потребно за личне потребе (које нису у вези с послом) (18,1%); обука није
усклађена с радним временом испитаника (13,6%); обука је прескупа или испитаник не може да је приушти (13,3%);
испитаник не може да учествује због здравствених разлога или старости (13%); испитаник не испуњава предуслове
(7,1%); испитаник има потешкоћа у проналажењу оног што жели (8,2%); испитаник је суочен с недостатком подршке
послодавца или недостатком одговарајуће установе (6,8%); нема доступне обуке на прихватљивој удаљености за
испитаника (6,0%); испитаник нема приступ рачунару или интернету (за учење на даљину) (3%) (подаци из септембра
2014)
74
4. поглавље: Флексибилност и напредовање
2
Подаци показују ( ) да и пословне и породичне обавезе имају директан утицај на учешће
одраслих у целоживотном учењу. У већини земаља, породичне обавезе се чешће спомињу као
препрека него пословне обавезе, док у неким земљама (Естонија, Француска и Финска),
неусклађеност с радним временом представља значајнију препреку. Адекватан систем услуга
образовања и чувања деце у раном узрасту, могли би бити један од разлога зашто су породичне
обавезе овде мањи проблем. Иако је проценат одраслих који као препреку наводе „недостатак
услова“ релативно низак широм ЕУ (7,1%), он ипак представља важан фактор за испитанике у
неким земљама (нпр. Немачка, Грчка, Литванија и Румунија).
Док се слика 4.1. фокусира на одрасле особе с ниским образовним постигнућем (до средњег
образовањa) –– у складу са целокупним фокусом овог извештаја –– такође је интересантно
испитати које препреке наводе људи с високим образовним постигнућем. Посматраући главне
разлике, закључује се да се значај неусклађености с радним временом повећава с порастом
нивоа образовања испитаника. Насупрот томе, временска ограничења услед породичних
обавеза утичу на све одрасле на сличан начин, без обзира на њихов ниво образовања. На крају,
недостатак услова је очигледно значајнија препрека за „нискоквалификоване“ одрасле него за
оне са средњим или вишим нивоом квалификација јер се за ове друге подразумева да имају
неопходне квалификације за пролаз.
Остатак поглавља испитује како поједини облици организације и спровођења олакшавају приступ
учењу и помажу у напредовању. Ово подразумева учење на даљину, модуларизацију и
квалификације на основу бодова. О недостатаку основних предуслова за учење, као што су
одговарајуће квалификације, говори се детаљније у одељцима о правцима напредовања и
признавању неформалног и информалног учења.
(2) Ове податке треба узети с резервом због суштинских питања поузданости која се углавном јављају услед величине
узорка. За више информација видети напомене за одређене земље које се односе на слику
75
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Дакле, е-учење је могуће само под одређеним условима, тј. ученици морају имати приступ
рачунару, односно интернету и морају имати способност самосталног учења. Квалитет
асимилације знања у контексту е-учења такође је под знаком питања. Ограничења учења на
даљину, која су управо наведена, биће објашњена током анализе постојеће понуде оваквих
програма у следећем одељку. Другим речима, иако је учење на даљину један од могућих метода
којима се одрасли ученици могу поново укључити у процес образовања и обуке, успех оваквог
учења ће увек зависити од специфичне процене потреба и могућности сваког појединачног
ученика. У неким случајевима, недостатак контакта „лицем у лице“ с наставником и другим
ученицима, као и самосталност која се захтева, може демотивисати ученика. У другим
случајевима, овај облик учења отклања ограничења која ометају процес учења, као што су време
и превоз.
76
4. поглавље: Флексибилност и напредовање
Слика 4.2: Учење на даљину широких размера које финансира држава за потребе одраслих, 2013/14
Спровођење програма и
иницијативе широких размера
Извор: Eurydice.
Објашњења
Ова слика не обухвата програме учења на даљину, који се спроводе само у циљу стицања високог образовања, већ и
програме учења на даљину широких размера, који укључују високо образовање али и програме нижих нивоа. За више
информација о учењу на даљину на нивоу вишег образовања видети: Европска комисија / EACEA / Eurydice, 2014a
(3) Заједнички европски референтни оквир за језике: осмишљен је од стране Савета Европе и користи се да опише
исходе учења ученика страних језика широм Европе. А1 = почетни корисник, B1 = самостални корисник
78
4. поглавље: Флексибилност и напредовање
Иако развој регионалних и локалних иницијатива за унапређење учења на даљину није у фокусу
ове анализе, њихово постојање и допринос не треба занемарити. На пример, у Француској,
неколико програма учења на даљину осмишљава се на регионалном нивоу. Регион „„Centre““ је
поставио програме учења на даљину који за циљну групу има најугроженије одрасле ради
унапређења њихових основних вештина у писмености на француском језику, у математичкој
писмености, комуникацији на другим језицима и способности проналажења посла. У Холандији
постоје планови да се приватним установама које спроводе програме учења на даљину
привремено одобри финансирање њихових курсева из државних фондова.
Европско финансирање, посебно Европски социјални фонд (ЕСФ), такође се користи за
промоцију програма учења на даљину. У Литванији, на пример, Центар за развој образовања
реализује пројекат ESF посвећен развоју неформалног е-учења за одрасле. У Пољској, ЕУ
финансира пројекат „„Модел спровођења и организације учења на даљину у LLL“ (Model system
wdrażania i upowszechninia kształceniana odległość wuczeniusięprzezcałe życie) у организацији
Националног центра за подршку стручном и континуираном образовању - NCFSVCE (Krajowy
Ośrodek Wspierania Edukacji Zawodoweji Ustawicznej – KOWEZiU), који обезбеђује приручнике и
едукативне материјале за учење на даљину и организује конференције и семинаре на ту тему. У
Грчкој, центри за целоживотно учење (Kentra Dia ViouMathisis – KDVM), које суфинансира ЕУ,
представљају пилот програме учења на даљину у општинама.
Ипак, у већини европских земаља, спровођење програма учења на даљину за одрасле углавном
се обезбеђује кроз приватне (непрофитне и профитне) организације или појединачне, односно
локалне иницијативе. Неколико земаља извештава да реализатори програма образовања имају
могућност да организују учење на даљину између осталих видова учења. Другим речима,
организација учења на даљину није централизована, већ је у искључивој надлежности
организације која спроводи образовање. Ово такође значи да обим и учешће у организацији
програма учења на даљину за одрасле може веома варирати широм Европе.
79
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Слика 4.3: Одрасли (25––64) који су учествовали у активностима учења на даљину (формалним или
неформалним) као проценат свих одраслих (25––64), 2011. г.
% %
EU-28 BE BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
2.2 1.3 1.5 3.1 4.4 1.7 1.6 1.9 1.5 4.9 1.0 : 1.5 2.0 1.1 0.8 8.2
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK IS LI NO TR
2.1 1.9 2.9 2.4 0.9 3.1 0.7 0.7 7.5 4.2 5.0 5.0 : : 2.9 :
Извор: Подаци израчунати од стране Eurydice на основу података и прорачуна Eurostat (видети објашњење)
Објашњење
ЕУ-28: Процењено
Подаци су добијени на основу података и прорачуна Eurostat-а (видети табелу у наставку). Подаци Eurostat-а се односе
на одрасле особе (старости 25––64 године) које су учествовале у активностима учења на даљину као проценат свих
одраслих учесника исте старосне групе у образовању и обукама. Проценат ученика на даљину у односу на укупну
популацију (слика 4.3), добијен је множењем процента ученика на даљину код одраслих полазника у образовању и
обукама (табела у наставку) с процентом одраслих учесника у образовању и обукама (11. поглавље, слика 1.6) а затим је
добијени резултат подељен са 100.
Одрасли (25––64) који су учествовали у активностима учења на даљину (формалним или неформалним) као
проценат свих учесника одраслих у образовању и обукама, 2011. г.
EU-28 BE BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
5,4 3,5 5,9 8,5 7,5 3,5 3,2 7,6 12,9 13,1 2,0 : 4,2 4,7 3,4 2,8 11.6
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK IS LI NO TR
5,0 5,2 4,9 4,9 3,8 7,0 9,1 1,9 18,0 7,5 6,9 13,8 : : 4,9 :
Извор: Eurostat (AES). Податке прибавио и обрадио Eurostat
За неке земље, квантитативне стопе учешћа приказане на слици 4.3. указују на степен
институционалног развоја учења на даљину као што је приказано на слици 4.2. У Француској
заједници у Белгији и Француској, иако је систем учења на даљину добро развијен, стопа учешћа
указује на то да у пракси овоо није тако популаран избор за образовање одраслих. Насупрот
томе, у Шпанији, релативно висока стопа учешћа изгледа да одражава институционалне напоре
у смислу развоја учења на даљину. У случају Велике Британије, традиционално велика понуда
учења на даљину јавног и приватног сектора, одражава се у стопи учешћа. У Луксембургу, где
многи одрасли говоре више језика, доступни су програми учења на даљину из суседних земаља,
што се оглашава и преко надлежног министарства. Занимљиво је да поређење слика 4.2. и 4.3.
указује на то да поједине земље (нпр. Данска, Холандија, Португал, Словачка, Финска и
Шведска) не помињу велике јавно субвенционисане програме за учење на даљину (слика 4.2),
али ипак имају прилично висок удео одраслих који учествују у активностима учења на даљину
(слика 4.3). Потребно је даље истраживање како би се боље разумели разлози за релативно
високе стопе учешћа у тим земљама.
80
4. поглавље: Флексибилност и напредовање
81
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Слика 4.4: Постојање модуларних програма за одрасле до средњег нивоа (ISCED 3), 2013/14
Модуларни програми
(практично) не постоје
Извор: Eurydice
82
4. поглавље: Флексибилност и напредовање
83
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
(4) Систем ЕСПБ је првобитно успостављен 1989. године као пилот пројекат у оквиру програма Еразмус+ ради
поједностављења поступка признавања диплома високог образовања стечених у иностранству.
(5) Препорука Европског парламента и Савета од 18. јуна 2009. о успостављању Европског бодовног система за
стручно образовање и обуку, Сл. лист C 155/1, 8. 7. 2009. г.
84
4. поглавље: Флексибилност и напредовање
Слика 4.5: Постојање квалификација за одрасле заснованих на бодовима до нивоа средњег образовања
(ISCED 3), 2013/14. г.
Извор: Eurydice.
Детаљнији увид у програме основних вештина наведене у 3. поглављуп (видети одељак 3.2),
пружа сасвим јасну слику. Чак ни у оним образовним системима у којима се акумулација бодова
чини могућом за поједине програме образовања одраслих (Француска заједница у Белгији,
Немачка, Естонија, Ирска, Грчка, Француска, Италија, Кипар, Литванија, Луксембург, Малта,
Пољска, Словенија, Шведска, Велика Британија – Енглеска, Велс и Северна Ирска, Исланд и
Турска), то се не односи на програме основних вештина. Ови програми могу имати модуларну
структуру у неким земљама, а у неколико случајева могу бити организовани као учење на
даљину, али су ретко засновани на бодовима. Међутим, постоје одређени изузеци, као што су
Исланд, где припремни програми за нискоквалификоване одрасле који намеравају да се врате у
образовни систем (Grunnmenntaskólinnand Nám og þjálfun í almennumbóklegumgreinum) могу
довести до акумулације и до 24 бода који се узимају у обзир приликом завршетка програма
средњег образовања. Осим тога, програми „Повратак у школу“ (Aftur í nám) и „Кораци ка
самосталном читању и писању“ (Skref til sjálfshjálpar í lestri og ritun) за одрасле с потешкоћама у
учењу, који треба да помогну савладавању читања, писања и учења, имају модуларну структуру
и признати су као еквивалент програмима који носе до седам бодова у систему средњег
образовања. Програм ИКТ „Јачи радници“ (Sterkari Starfsmaður: Upplýsingatækni og samskipti)
може донети и до 12 бодова.
Остале опције засноване на бодовима за програме другог циклуса основног образовања, или на
нижем нивоу, могу се наћи у још неколико земаља или региона унутар земаља (нпр. Француска
заједница Белгије, Естонија, Ирска, Италија, Кипар, Луксембург, Шведска и Турска). На пример, у
Естонији и Ирској, опције засноване на бодовима на овом нивоу повезане су са стручним
програмима. Ови програми су везани за систем иницијалног образовања (мада су доступни
одраслим ученицима и понекад посебно осмишљени за њих), па тако улазе у систем бодовања
који се примењује на иницијално образовање.
Уопштено говорећи, што је нижи ниво образовања (на пример програми основних вештина), то су
мање уобичајени програми или квалификације засновани на бодовима. Другим речима, док су
програми основних вештина ретко засновани на бодовима, програми или квалификације са
опцијама заснованим на бодовима чешћи су на средњем нивоу (општем и стручном), као и на
одговарајућим нивоима квалификација.
85
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
86
4. поглавље: Флексибилност и напредовање
приправником. Слично томе, у Немачкој, иако не постоје формални услови за упис у стручне
школе дуалног система (Berufsschule), већина институција за обуку захтева најмање диплому
првог нивоа општег образовања (Hochschulabschluss) као услов за упис полазника.
На флексибилнијем крају спектра, само изузетно се захтева завршен други циклус основног
образовања и то се односи само на неколико програма, док флексибилан приступ већини
програма средњег образовања представља опште правило. Све у свему, чини се да општи
програми средњег образовања захтевају завршетак основног образовања чешће него остали
програми на том нивоу (углавном стручни програми).
Коначно, у девет земаља (14 образовних система), завршетак основног образовања није
неопходан услов за напредовање. У неким од ових земаља, диплома завршеног основног
образовања није потребна за приступ програмима средњег образовања (на пример, диплома 1.
Степена (Certificat d'études du 1er degré – CЕ1D) у Француској заједници Белгије, brevet у
Француској). У Финској, институције које организују средње образовање могу одабрати до 30%
ученика за флексибилне изборне програме, односно на основу критеријума валидације
дефинисаних од стране самих институција. На Исланду, средње образовање је отворено за све
кандидате који су напунили 16 година, без додатних услова који се односе на квалификације.
Политички подстицај ка већој пропустљивости у образовним системима може да доведе до
промене на терену, као што се догодило у Естонији, где је у 2013/14. уведена реформа стручног
образовања, која омогућује одраслима који имају најмање 22 године да приступе средњем
стручном образовању без дипломе основног образовања. Ови програми су тренутно у припреми
и реформа ће бити у потпуности спроведена до 2017. године.
Слика 4.6: Завршетак основног образовања (ISCED 2) као услов за приступ средњем образовању (ISCED 3) за
одрасле, 2013/14. г.
Извор: Eurydice.
Објашњење
Земље с једноструктурним образовним системом (нпр. Бугарска, Чешка, Данска, Естонија, Летонија, Мађарска,
Словенија, Словачка, Финска, Шведска, Исланд и Норвешка) могу да користе и друге изразе за други циклус основног
образовања (нпр „завршне године основног образовања“, „последње године обавезног школовања“).
87
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Слика 4.7: Алтернативни правци приступа високом образовању за кандидате без традиционалних
квалификација, 2013/14. г.
Без алтернативе за
приступ
Извор: Eurydice
Објашњење
Када се говори о алтернативним приступима високом образовању, статистика не узима у обзир аранжмане у изузетним
околностима када се посебно талентованим кандидатима који немају дипломе средњег образовања одобрава приступ
високом образовању (нпр. на студије уметности). Осим тога, категорија под ознаком „алтернативни приступни путеви
постоје“ не обухвата земље у којима кандидати који нису завршили средње образовање могу да буду примљени на
високо образовање, али не могу стећи диплому високог образовања.
На овој слици су припремни програми широких размера означени само за земље у којима постоје алтернативни путеви
за приступ високом образовању. То се односи на програме који дају алтернативна уверења за приступ високом
образовању и истовремено имају циљ да кандидате без формалних квалификација за више нивое образовања
оспособе у вештинама потребним за праћење студија високог образовања. Ови програми су описани у 3. поглављуп,
одељак 3.3.3.
88
4. поглавље: Флексибилност и напредовање
У централној и источној Европи, иако кандидати за високо образовање морају да заврше средњу
школу, постоји велики број програма који омогућују зрелим студентима да добију потребне
стандардне квалификације. Конкретно, у већини ових земаља постоје организовани програми
који омогућују онима који су стекли квалификације средњег нивоа на кратким стручним
курсевима да прате „програм премошћавања“, тј. кратки општи програм средњег образовања који
води до стандардне квалификације за приступ високом образовању. Осим тога, у неким од ових
земаља успостављен је систем екстерних испита, који омогућује зрелим студентима стицање
дипломе средњошколског образовања без похађања формалног програма.
У западној Европи и нордијским земљама, постоји већа флексибилност у погледу услова за
пријем на високо образовање. Алтернативни приступни путеви су често на располагању
кандидатима који не испуњавају традиционалне услове за пријем, било због тога што су
завршили кратак курс средњег стручног образовања, који не даје приступ високом образовању,
или зато што нису завршили никакав програм средњег образовања. У овим земљама, уз
традиционалне услове за пријем, постоје и алтернативе.
Поред испитивања различитих начина за приступ високом образовању, важно је да се размотри
у којој мери се алтернативни правци приступа примењују у пракси. Истраживањем Eurostudent-а
које се односи на школску 2009/10. годину обухваћене су 22 земље (Eurostudent цитиран у
Европска комисија / EACEA / Eurydice, Eurostat и Eurostudent 2012, стр. 86––87). За земље као
што су Турска, Словачка, Румунија, Пољска, Летонија, Италија и Хрватска, Eurostudent (ibid.)
потврђују се информације приказане на слици 4.7, што указује на чињеницу да ове земље не
обезбеђују никакве системске начине за приступ високом образовању, осим преко стандардне
дипломе средњег образовања. Подаци за Холандију показују да иако постоје алтернативни
правци за приступ, такве опције се ретко користе у пракси. На другом крају спектра су Финска,
Ирска, Велика Британија (Енглеска и Велс) и Шведска, где између 20% и 30% студената високог
образовања приступа преко алтернативних путева. У земљама које се налазе у средини спектра,
односно у Француској, Немачкој, Данској, Аустрији, Норвешкој, Малти, Шпанији и Португалу,
алтернативни приступни путеви до високог образовања чине између 2% (Француска) и 15%
(Португал) свих приступа, што показује да се у пракси ове опције користе у различитој мери.
Још један аспект који треба узети у обзир када се разматрају алтернативни приступи високом
образовању јесте стопа успешног завршавања за нетрадиционалне кандидате који приступају
високом образовању на овај начин. Конкретно, истраживања указују на то да је стопа
завршавања ових студената веома ниска (нпр. за Немачку и Аустрију, погледајте Heublein и
други, 2010;. Unger и други, 2009). Због тога су приступ високом образовању и алтернативни
путеви за приступ важан први корак ка ширем кључивању одраслих, али не и довољан сам по
себи, па треба урадити више да би се осигурало да одрасла лица без традиционалних
квалификација успешно заврше студије.
времена или средстава, што потенцијално може скратити путеве учења. За запослене ученике,
време проведено ван радног места смањује се, јер је учење више фокусирано на индивидуалне
потребе.
На европском нивоу, признавање неформалног и информалног учења систематски се
6
промовише од усвајања европских принципа у тој области у 2004. г. ( ). Године 2009,, објављене
су Европске смернице за признавање неформалног и информалног учења (Cedefop, 2009). Након
објављивања ових докумената, уследила је препорука Савета о валидацији неформалних и
7
информалних облика учења, која је објављена 2012. г. ( ); као једнa од очекиваних користи
валидације, наводи се да ће више одраслих бити мотивисано да учествујее у целоживотном
учењу, посебно оних из социјално-економскиугрожених група као што су нискоквалификовани
одрасли. Препорука позива државе чланице да припреме програме за ПНИУ најкасније до 2018.
године, који би омогућили процену и валидацију знања, вештина и компетенција сваког
појединца, као основа за стицање пуне, односно делимичне квалификације. У препоруци се
наглашава да ће угрожене групе, укључујући појединце који су незапослени и оне у ризику од
незапослености, имати посебну корист од таквих програма валидације.
(6) Нацрт закључака са састанка Савета и представника влада држава чланица у оквиру Савета за заједничка
европска начела за идентификацију и валидацију неформалног и информалног учења,, 9600/04. EDUC 118, SOC
253
(7) Препорука Савета од 20. децембра 2012. године за валидацију неформалног и информалног учења, Сл. лист C
398/1, 22. 12. 2012. г
(8) Прва верзија је урађена 2004. године а затим ажурирана 2005, 2008, 2010. и 2014. г.
(9) Информације, савети и упутства о користима, могућностима и процедурама; смернице и саветовање лакодоступни;
линкови на NGF и у складу са ЕОК; усаглашеност с договореним стандардима који су еквивалентни
квалификацијама добијеним кроз програме формалног образовања; мере за транспарентно осигурање квалитета
(QA) у складу с постојећим (QA) оквирима за подршку поузданом, валидном и кредибилном оцењивању;
реализација наставних програма стручних компетенција за запослене у свим секторима; синергија између система
валидације и бодовања (ЕСПБ и ECVET); очекивана корист угрожених група од валидације; прилике зе
незапослене да прођу кроз „ревизију вештина“ у року од 6 месеци од утврђивања потребе; подстиче се употреба
транспарентних алата ЕУ нпр. Europass Framework и Youthpass (за више информација, видети: Европска комисија,
Cedefop, ICF International, 2014).
90
4. поглавље: Флексибилност и напредовање
Према националним експертима, Кипар, Немачка, Грчка, Литванија, Словачка и Турска су међу
земљама у којима је потребна хитна акција у области већег броја принципа; Финска, Италија,
Луксембург, Пољска и Португал су међу оним земљама које су пријавиле велики број принципа у
којима се остварује добар развој. Земље као што су Белгија (Фландрија и Валонија), Естонија,
Ирска, Холандија, Норвешка, Шведска, Швајцарска и Велика Британија (Велс), такође су
известиле о високом степену развоја у односу на коришћене индикаторе (Европска комисија,
Cedefop, ICF International 2014, п. 15).
Што се тиче коришћења валидације као средства за подршку угроженим групама (међу којима су
и одрасли с ниским квалификацијама), Европски преглед ажурираних података из 2014. показује
да мањи број држава и даље даје приоритет овим групама у националним, односно регионалним
ПНИУ стратегијама и политикама. Оно што је посебно интересантно за овај Eurydice извештај
јесте да извештаји земаља за 2014. указују на то да се већи нагласак даје ПНИУ за
нискоквалификоване одрасле него за младе који рано прекину образовање.
У оквиру посматрања начина на који се ПНИУ повезује с другим напорима да се створе
флексибилније могућности за учење, ажурирани преглед података из 2014. наводи да се од
2010. године број земаља које су пријавиле да је ниво повезивања ПНИУ са системом бодовања
значајно подигнут; на тај начин омогућено је да људи добију бодове за неформално и
информално учење који се могу користити за потребе квалификација. Међутим, у претходним
извештајима (ажурирани преглед из 2010), неке земље (нпр. Шведска, Исланд и Норвешка) су
показале да се могућност скраћивања путева учења кроз ПНИУ понекад тешко спроводи у
пракси. Тако је Исланд, где је могуће извршити валидацију претходно стечених знања и вештина
одраслих на средњем нивоу, у свом извештају за Европски преглед за 2010. годину навео да се
то ретко примењује због тешкоћа у прилагођавању курсева индивидуалним потребама ученика.
Општа слика која се стиче на основу ажурираних података из 2014, представља значајан
напредак у појединим областима, као што су стратегије, законски оквири, учешће
заинтересованих страна, повезаност са системима квалификације и укључивање. С друге
стране, напредак је углавном спорији на терену а стални изазови крећу се од побољшања
приступа и подизања свести о вредности ПНИУ до стварања кохерентног и свеобухватног
система валидације. Финансијска одрживост, професионализација особља и прикупљање
података, још увек су проблеми који треба да се реше.
91
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
постоје статистички подаци о ширем утицају примене ПНИУ и само неколико земаља извештава
да планира да спроведе евалуације у овој области.
С обзиром на то да је један од циљева политике проширења ПНИУ стварање ширих могућности
учења за угрожене групе, важно је да се процене не само свеукупни трендови укључивања у
ПНИУ, већ и да се идентификују врсте учесника да би се утврдило да ли поједине групе, као што
је група одраслих с ниским квалификацијама, користе то у пракси. Овде се поставља питање да
ли подаци, ако су прикупљени, омогућују даље рашчлањавање на карактеристике корисника.
Начелно, само неколико земаља прикупља податке о ПНИУ, који омогућују детаљнију анализу
карактеристика учесника, као што су претходно образовање, године старости, статус на тржишту
рада или имиграциони детаљи. Још мање земаља спроводи детаљнију анализу доступних
података.
Занимљиви примери анализе ПНИУ података могу се наћи у Француској и Фламанској заједници
Белгије, као и у Француској. У Француској заједници Белгије, Конзорцијум за валидацију
компетенција објављује годишњи извештај о раду, укључујући и анализу учкључивања у ПНИУ и
профил корисника (пол, статус на тржишту рада, ниво образовања и године старости). Подаци за
2013. показују да су нискоквалификовани међу главним корисницима, као и да је 39% кандидата
завршило најмање основно образовање (Consortium de Validation des Compétences, 2013). У
Фламанској заједници у Белгији, Одељење рада и социјалне економије доноси годишњи
извештај о „сертификацији емпиријских података“,“ који укључује и варијабле као што су број
наменских активности, признавање дипломе, профил кандидата (пол, статус на тржишту рада,
старост, ниво образовања, пребивалиште, тест разноликости), као и профил признатих тест
центара. Извештај за 2013. г. (Departement voor Werken Sociale Economie, 2013), анализирајући
податке за 2012, пажљиво разматра профил кандидата да би се видело да ли су задовољене
циљне групе наведене у закону. У Француској је статистичка служба Министарства за рад,
запошљавање, стручно образовање и социјални дијалог (DARES), објавила податке за 2012. г.
(DARES, 2014) који показују образовни ниво стечен кроз ПНИУ, професионалне квалификације
које се траже и профил кандидата (пол, старост и статус на тржишту рада).
Слика 4.8. комбинује информације из два извора података: подаци прикупљени преко Eurydice
мреже и Европског прегледа ажурираних података за 2014. г. Све земље које су означене
средње- или тамноцрвеном бојом, генеришу податке о ПНИУ у извесној мери, наводи се у
Европском прегледу ажурираних података за 2014. г. Поред тога, Eurydice мрежа поставља
конкретно питање земљи да ли су детаљне информације о учесницима ПНИУ прикупљене и да
ли оне омогућују рашчлањавање података према различитим параметрима, укључујући и
највиши постигнути ниво образовања, године старости, статус на тржишту рада, и имиграционе
детаље. За потребе ажурираног прегледа за 2014, земље извештавају о главним групама које
користе ПНИУ.
Слика указује на земље у којима је фокусна група овог извештаја –– група одраслих с ниским
квалификацијама –– пријављена као једна од главних група корисника ПНИУ. Чини се да је ово
случај у мање од десет земаља. Иако на слици то није приказано, интересантно је напоменути да
преглед за 2014. открива да више од половине земаља примењује циљане мере, чак и ако су оне
у неким случајевима ограничене само на конкретне пројекте. Одрасли с ниским квалификацијама
често су међу циљним групама. Политика циљаног приступа може у крајњем исходу бити
успешна у смислу повећања учешћа одређене циљне групе (мада осим политике треба узети у
обзир и друге факторе), али та политика може да буде само декларативна. У Румунији, на
пример, где се угроженим групама даје приоритет у релевантним законима, изгледа да
висококвалификовани одрасли ученици чине највећи део кандидата, иако је до реалних података
тешко доћи јер подаци о учешћу нису рашчлањени.
92
4. поглавље: Флексибилност и напредовање
Слика 4.8: Прикупљени подаци о признавању неформалног и информалног учења (ПНИУ), 2013/14. г.
Подаци се могу
рашчланити према карактеристикама
корисника
Објашњење
Све земље у црвеним нијансама (тамно- и средњецрвена) генеришу податке о ПНИУ. Међутим, слика не одражава
колико је прикупљање података свеобухватно; различити нивои државне управе, односно организације могу бити
укључени (државни / регионални органи власти, образовне институције, производни сектори) у различитим земљама.
Информације о рашчлањавању података по карактеристикама корисника, прикупљене су од стране Eurydice, док су
информације о главним групама корисника узете из Европског прегледа о ПНИУ за 2014. г. (Европска комисија, Cedefop,
ICFInternational, 2014). Информације о томе да ли се подаци генеришу, консолидоване су на основу оба извора.
Напомене за одређене земље
Естонија: Карактеристике корисника прате се у школама за њихову приватну евиденцију па стогас подаци нису јавно
доступни. Међутим, у естонском систему информатичког образовања (EHIS), развија се платформа за статистику ових
података, која ће бити доступна од 2015/16. г.
Португал: Нова мрежа центара за квалификације и стручну обуку (CQEP) тренутно се успоставља –– један од њених
главних циљева јесте да се поново покрене признавање, валидација и сертификација компетенција (RVCC). Рачунарска
платформа која је раније коришћена за регистровање кандидата – Интегрисани систем управљања процесима
образовања и обуке (SIGO) – тренутно је недоступан, што се приписује недостатку релевантних података.
Закључци
У овом поглављу разматрани су начини спровођења и организације који могу смањити постојеће
препреке за учешће одраслих у образовању и обукама. Ове препреке, идентификоване преко
статистичких података, обухватају временска ограничења везана за породичне обавезе и радно
време у већини земаља, као и недостатак предуслова (нпр. приступних квалификација). Док се
проблеми с радним временом повећавају с нивоом образовних постигнућа одраслих, временска
ограничења због породичних обавеза утичу на све одрасле на сличан начин.
Учење на даљину препознато је као начин који пружа већу флексибилност ученицима, пре свега
за ублажавање временских ограничења. Анализа спровођења програма учења на даљину за
одрасле, субвенционисаних од стране државе, показује да само мали број европских земаља
има одговарајуће системе свеобухватне и институционализоване наставе. Међутим, неке земље
нуде велики број програма за учење на даљину а број учесника апсолутно потврђује њихов
93
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
95
5. ПОГЛАВЉЕ: АКТИВНО ИНФОРМИСАЊЕ И УСЛУГЕ КАРИЈЕРНОГ
ВОЂЕЊА
Неколико новијих европских политичких докумената истакло је значај активног информисања и услуга
каријерног вођења. Резолуција Савета из 2008. године о бољем интегрисању целоживотног вођења у
стратегије целоживотног учења ( 1) истакла је потребу да услуге целоживотног вођења буду доступније
и скренула је пажњу да се побољша приступ тим услугама за групе које су у најнеповољнијем
положају. Такође, позвала је државе чланице да подстичу стицање вештина за целоживотно
управљање каријером и да успоставе квалитетан систем услуга каријерног вођења. Скорија
резолуција о обновљеној европској агенди за образовање одраслих ( 2) позива на повећање учешћа
нискоквалификованих одраслих лица и оних у неповољном положају и предлаже да тежиште буде на
развоју њихових основних вештина, на пример, кроз каријерно вођење, признавање неформалног и
информалног учења (ПНИУ) и приступ иницијативама „друге шансе“. Резолуција такође позива на
унапређење свести међу одраслима о учењу као о целоживотном стремљењу коме би требало да се
враћају у редовним интревалима током живота а нарочито током периода незапослености или
промена занимања. Поред тога, један од приоритета саопштења Комисије под називом „Поновно
промишљање образовања: инвестирање у вештине за боље социо-економске резултате“ (Eвропска
комисија, 2012b), јесте смањење броја одраслих лица с ниским степеном вештина, и то на различите
начине, укључујући успостављање приступних пунктова („комплетна услуга на једном месту“) које
интегришу различите услуге као што су ПНИУ и каријерно вођење, које појединачним ученицима нуде
прилагођене правце учења.
На основу наведених приоритета политике, циљ овог поглавља јесте да испита активно
обавештавање и услуге каријерног вођења када је реч о одраслим ученицима. Поглавље почиње
анализом активног информисања које се спроводи широм Европе. Затим се испитују услуге каријерног
вођења, при чему се посебна пажња посвећује субвенционисаним услугама које се спроводе изван
националних служби за запошљавање (НСЗ). У овом одељку се такође посматрају алати за
самопомоћ, посебно главне електронске базе података са информацијама о приликама за учење које
су доступне одраслима. У заршном одељку, испитују се „услуге на једном месту“, тј. центри који
интегришу различите услуге целоживотног учења прилагођене ученицима појединачно.
Један новији речник термина који је направљен уз подршку европских институција (NRDC, 2010a), даје
следећу дефиницију активног информисања:
(1) Резолуција Савета о бољем интегрисању целоживотног вођења у стратегије целоживотног учења, Сл. лист C 319/2,
21. 11. 2008. г.
2
() Резолуција Савета о обновљеној европској агенди за учење одраслих, Сл. лист C 372/1, 20. 12. 2011. г.
97
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
… скуп активности изван установа формалног образовања у циљу идентификације лица изван наставних процеса ради
њиховог привлачења и подстицања да се уписују на програме образовања и обуке (ibid., стр. 58).
McGivney (2001) констатује да се „концепт активног информисања доводи у снажну везу с поимањем
неповољног положаја и подразумева допирање до људи који су на неки начин ускраћени. Из тог
разлога овај појам је стекао неке негативне конотације: помоћ сиромашнима и онима у невољи; низак
ниво или поправни рад“ (ibid., стр. 17). Другим речима, активно информисање се често разуме као
начин привлачења људи у процес учења, посебно када је реч о онима који су имали лоша искуства у
формалном образовању.
Неки извори наводе мапирање метода и приступа у вези са активним информисањем, чиме је
омогућено боље разумевање овог концепта. У овом контексту, европски политички документ:
„Настава вештина за одрасле: политичке и практичне смернице“ („Skills Provision for Adults: Policy and
Practice Guidelines“, GHK, 2010) истиче: „Да би се доспело до одраслих лица с ниским степеном
вештина, важно је да се њихове жиотне и радне средине претворе у места за учење […] Добар рад на
информисању обухвата умрежавање, партнерство, посредништо, приближавање прилике за учење
ученику и времену“ (ibid., стр. 12 и 20). У складу са истим извором, активно информисање може се
организовати кроз повезивање с локалном заједницом, организовањем презентација, информативних
центара, отворених дана, разговора, инструктаже, промотивних кампања, оглашавања у медијима,
недеља учења одраслих, контактних пунктова у библиотекама итд.
Када описује различите приступе активностима информисања, McGivney (2001) се позива на
различите моделе рада у вези са информисањем. То су: „сателитски модел“ (оснивање центара за
спровођење програма на нивоу локалних заједница изван главних локација), „перипатетички модел“
(рад у различитим организацијама као што су подручни центри, болнице, затвори, итд.), „издвојени
модел“ (обраћање људима изван институционалног окружења, нпр. на улици), и „кућни модел“
(посећивање људи или пружање услуга код њихових кућа). Исти извор истиче улогу неких новијих
модела, укључујући употребу мобилних информативних сервиса, јачање локалних капацитета (тј.
обучавање локалних људи као ментора) и услуге учења на даљину.
Такође, у литератури се истиче да је поред повећања учешћа циљањем на припаднике група које су
недовољно заступљене у постојећим облицима спровођења образовања, важно допрети и до
припадника рањивих заједница. У овом случају активни информативни рад се односи на креирање
нових образовних могућности кроз сарадњу између представника угрожених заједница и активиста
ангажованих на терену (McGivney, 1990 и 2000). Међутим, како је описано у вези са Уједињеним
Краљевством почетком 2000-их
Јавно финансирање је недовољно за реализацију кључне прве фазе развојног рада с новим заједницама. Активно
информисање – које укључује рад с људима у заједници, задобијање њиховог поверења, ослушкивање њихових потреба
и превођење добијених информација у конструктивне одговоре у виду учења – представља један од најуспешнијих
начина допирања до људи који су у најмањој мери заступљени у формалном учењу (McGivney, 2000, цитирано у
McGivney 2006, стр. 80––81). Међутим, имајући у виду да захтева огромно ангажовање људских и временских ресурса,
активно информисање углавном није у довољној мери подржано одговарајућим средствима и ресурсима (McGivney 2006,
стр. 81).
Како се из наведеног може видети, термин „активно информисање“ се често разуме као допирање до
одраслих лица с ниским степеном вештина, односно нискоквалификованих лица на бројне различите
начине како би им се предочиле добробити учења у одраслом добу Овакво схватање појма активног
обавештавања примењено је у овом поглављу. Ипак, користи се и термин „подизање нивоа свести“,
посебно када се описују иницијативе усмерене на све потенцијалне ученике. Међутим, пре
разматрања активности подизања нивоа свести и информисања, које се спроводе широм европских
земаља, неопходно је испитати контекстуалне податке који омогућују боље разумевање њиховог
значаја.
98
5. поглавље: Активно информисање и услуге каријерног вођења
подаци који омогућују боље разумевање разлога због којих одрасли не учествују у целоживотном
учењу; затим, подаци о мери у којој људи траже информације о приликама за учење.
У оквиру AES, од одраслих који нису учествовали у образовању и обуци током 12 месеци који су
претходили анкети, затражено је да назначе разлог неучествовања. У просеку, широм европских
земаља више од 80% оних који нису учествовали изјавило је да једноставно нису желели да
учествују у образовању или обуци. То показује да је недостатак интересовања далеко најчешћи
разлог неучествовања.
Када се анализира недостатак интересовања према нивоу образовног постигнућа (слика 5.1),
постоји врло мало разлике између различитих група становништва. Ипак, у готово свим земљама
(Ирска је једини изузетак), недостатак интересовања уочљивији је код одраслих с нивоом
образовних постигнућа испод нивоа високог образовања у односу на високообразоване одрасле
особе. Ово треба тумачити заједно са статистичким подацима о учешћу, што показује да ће
одрасли који су завршили високо образовање најчешће учествовати у целоживотном учењу (11.
поглавље, слика 1.7). Супротно томе, одрасли с нижим образовним постигнућима – посебно они
који нису завршили средње образовање – чине групу коју карактерише ограничено учешће у
целоживотном учењу, и како је приказано на слици 5.1, интересовање које показују за учешће у
целоживотном учењу нешто је мање него код одраслих с вишим нивоом образовања.
Слика 5.2: Одрасли (25-64) који нису учествовали у образовању и обуци и који су назначили да нису
заинтересовани за учешће (%), према највишем нивоу образовног постигнућа, 2011. г.
% %
% EU-28 BE BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
ISCED 0-2 85.5 90.3 98.4 92.6 72.7 86.7 87.1 87.9 97.8 85.1 85.2 : 91.9 93.7 87.9 96.5 66.6
ISCED 3-4 75.9 81.4 94.5 83.3 57.6 82.5 82.5 79.0 91.9 71.1 76.0 : 80.1 89.1 81.2 92.8 56.8
ISCED 5-6 56.5 72.7 83.7 61.5 40.8 63.8 68.3 71.5 79.8 61.4 58.4 : 65.0 69.5 63.8 76.5 41.2
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK IS LI NO TR
ISCED 0-2 93.7 85.8 82.4 89.6 96.7 83.1 99.5 91.2 97.8 73.8 86.3 48.4 : : 87.5 :
ISCED 3-4 88.0 63.5 64.9 80.0 91.6 61.3 98.0 81.8 81.9 61.5 71.0 29.1 : : 81.2 :
ISCED 5-6 77.9 48.3 54.6 58.6 66.0 41.9 96.0 60.9 55.5 45.6 55.0 21.0 : : 63.7 :
Извор: Eurostat (AES). Шифра за онлајн приступ подацима: trng_aes_197 (подаци из јуна 2014)
Објашњења
EU-28: процена
Слика се односи само на одрасле (25––64) који нису учествовали у образовању и обуци током 12 месеци који су
претходили анкети. Не узима се у обзир чињеница да се проценти учешћа (и неучешћа) разликују међу појединим
земљама (11. поглавље, слика 1.6).
Напомене за одређене земље
Румунија: низак степен поузданости
99
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Слика: Одрасли (25––64) који нису претраживали информације о приликама за учење током 12 месеци који
су претходили анкети (%) према нивоу образовног постигнућа, 2011. г
% %
% EU-28 BE BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
ISCED 0-2 85.5 90.3 98.4 92.6 72.7 86.7 87.1 87.9 97.8 85.1 85.2 : 91.9 93.7 87.9 96.5 66.6
ISCED 3-4 75.9 81.4 94.5 83.3 57.6 82.5 82.5 79.0 91.9 71.1 76.0 : 80.1 89.1 81.2 92.8 56.8
ISCED 5-6 56.5 72.7 83.7 61.5 40.8 63.8 68.3 71.5 79.8 61.4 58.4 : 65.0 69.5 63.8 76.5 41.2
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK IS LI NO TR
ISCED 0-2 93.7 85.8 82.4 89.6 96.7 83.1 99.5 91.2 97.8 73.8 86.3 48.4 : : 87.5 :
ISCED 3-4 88.0 63.5 64.9 80.0 91.6 61.3 98.0 81.8 81.9 61.5 71.0 29.1 : : 81.2 :
ISCED 5-6 77.9 48.3 54.6 58.6 66.0 41.9 96.0 60.9 55.5 45.6 55.0 21.0 : : 63.7 :
Извор: Eurostat (AES). Податке прибавио и обрадио Eurostat.
Објашњење
EU-28: процена
100
5. поглавље: Активно информисање и услуге каријерног вођења
Слика 5.3: Кампање за подизање нивоа свести и активно информисање које су намењене одраслима, 2009––
2014. г.
Спроведене велике
кампање за подизање
нивоа свести и активно
информисање
Извор: Eurydice
већи број програма, иницијатива и могућности доступних за целоживотно учење. Ова кампања
користи различите медијске платформе, укључујући телевизију, радио, спољашње оглашавање,
и дигиталне медије.
Поред кампања заснованих на пројектима ограниченог трајања, многе земље редовно организују
кампање у циљу општег подизања нивоа свести. Као најчешћи примери редовних активности
наводе се „НедељеН образовања (или целоживотног учења) одраслих“ у Републици Чешкој,
Данској, Естонији, Хрватској, Финској, Словенији и Уједињеном Краљевству. У неким земљама
спроводе се дуже кампање. На пример, у Уједињеном Краљевству (Енглеска), прва недељан
учења одраслих одржана је 1991. године, а NIACE (Национални институт за континуирано
образовање одраслих) наставља да их спроводи у Енглеској и Велсу. Словенија је 1996. године
увела сличну манифестацију а Естонија и Финска су то учиниле 1998. године. Занимљиво је
поменути да је Словенија недавно обогатила своју недељу целоживотног учења низом догађаја
познатих као „Парада учења – дани заједница учења“. Те активности се спроводе током недеље
целоживотног учења и имају локални и вишепартнерски карактер, што значи да најчешће
укључују до 30 партнера које углавном предводи локални центар за образовање одраслих.
Финска такође пријављује вишепартнерски карактер своје годишње недеље целоживотног учења
и каријерног вођења. У овом случају, у догађај је укључено десетак тела на централном нивоу,
међу којима су просветне власти, представници предузећа и центри за социјални рад. Иако је
свака кампања јединстен догађај у погледу теме и начина спровођења, она увек укључује
промотивне активности широм земље.Такође, треба напоменути да су недеље образовања
одраслих понекад усмерене на специфичне теме и стога су пре наменског него општег
карактера. Такав је случај у Данској, где су недеље одраслих ученика у 2013. и 2014. години биле
усмерене на програме за одрасле с ниским степеном основних вештина.
Поред недеља учења одраслих (или целоживотног учења), земље пријављују и друге велике
редовне инцијативе за подизање нивоа свести. На пример, Словеначки институт за образовање
одраслих (SIAE) спроводи годишњу кампању под називом „Награде за подстицање учења и
знања одраслих“, која у фокус ставља појединце, групе или установе који су постигли
изванаредне резултате у погледу целоживотног учења. Између 1997. и 2013. године, ИнститутИ
је доделио скоро 200 награда. Такође, од 2007. године SIAE предводи још једну иницијативу под
називом „Узори су привлачни“, користећи исти принцип подстицања целоживотног учења кроз
изванредне појединачне примере.
Кампање за подизање нивоа свести такође могу да се усредсреде на специфичне сегменте
сектора образовања и обуке одраслих. Такве активности могу да се спроводе поводом увођења
нове врсте програма целоживотног учења на централном нивоу. Такав је случај с Пољском, у
којој је између 2011. и 2012. године држава организовала медијску кампању, представљајући
нове курсеве обуке који су осмишљени у оквиру система СОО. Слична иницијатива је
спроведена у Шпанији, где је недавна национална кампања била усредсређена на подстицање
нових прилика за стицање професионалног искуства признатог на националном нивоу. Поред
новоуведених програма, кампање посвећене специфичним сегментима образовања и обуке
одраслих, такође могу да подигну степен свести о трајно доступним програмима. На пример, у
Шведској се под покровитељством државе организује посебан годишњи догађај познат под
називом „Дан народних средњих школа“, током којег људи могу да посете народне средње школе
и добију информације о њиховој организацији и настави. Регија града Брисела такође је недавно
спровела кампању подизања свести о својим сталним образовним програмима, али је она
представљала само једнократни догађај. Кампања је организована 2014. године поводом 20.
годишњице институције Bruxelles Formation, која је специјализована за програме обуке за
потребе тржишта рада. Та кампања је вођена путем телевизије, радија, интернета и друштвених
медија.
102
5. поглавље: Активно информисање и услуге каријерног вођења
103
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
104
5. поглавље: Активно информисање и услуге каријерног вођења
врши се процена сваке од различитих годишњих кампања описаних у претходном делу текста, у
циљу боље организације сличних будућих догађаја. Слично томе, у Словенији се процењује
свака недеља целоживотног учења (за више информација видети претходни текст) како би се
усавршила организација наредних сличних догађаја.
(3) ELGPN је платформа за сарадњу земаља чланица ЕУ у области политике каријерног вођења у секторима
образовања и запошљавања. Речник термина установљен у оквиру ове платформе доступан је на следећој веб
страници: http://www.elgpn.eu/glossary/glossary (прегледано 27. јануара 2015)
105
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
највећим процентом људи корисника услуга каријерног вођења. На супротној страни спектра,
налазе се земље у којима је само мали број људи користио услуге каријерног вођења, и то
Бугарска (3%), Мађарска (3%), Италија и Словачка (обе по 6%).
Једно од питања постављених у оквиру овог истраживања односило се на разлоге због којих
никада нису коришћене услуге каријерног вођења; међу понуђеним одговорима наведени су
недостатак приступа, односно други разлози. Подаци показују да је недостатак приступа
најчешћи у Италији, Бугарској, Словачкој, Португалу и Грчкој.
Слика 5.4: Коришћење услуга каријерног вођења лица старости 15 и више година, 2014. г.
% EU-28 BE BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
Користи услугу кар.вођења 24 17 3 15 55 40 14 37 14 23 31 16 6 22 15 10 25
Не користи- нема приступ 45 49 65 45 17 30 23 39 58 52 50 49 75 53 28 36 52
Не користили – други разлози 29 33 26 39 27 29 59 22 26 24 18 33 14 21 54 45 22
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK IS LI NO TR
Користи услугу кар.вођења 3 24 31 33 15 13 14 16 6 17 47 27 : : : :
Не користи- нема приступ 55 26 29 32 42 59 30 27 61 25 19 39 : : : :
Не користили – други разлози 40 47 39 34 38 26 49 54 31 53 33 31 : : : :
Извор: Специјално издање Евробарометра 417 (Европска комисија, 2014b)
Објашњење
У оквиру Евробарометра 417 (Европска комисија, 2014b), испитаници су одговарали на питање (питање QB18): „Да ли сте
икада користили услуге каријерног вођења?“ Могући одговори су били следећи: „Да“, „Не, никада нисмо имали приступ
услузи каријерног вођења“, „Не, из неког другог разлога“, „Не знам“.
Укупан број испитаника: 27.998.
Важно је напоменути да услуге каријерног вођења укључују обе услуге обезбеђене од стране или у име државних
институција (нпр. школе или националне службе за запошљавање – НСЗ), односно од стране приватних организација;
такође је важно напоменути и да се разумевање испитаника самог појма каријерног вођења могу разликовати од земље
до земље. Поред тога, податке треба тумачити са опрезом, имајући у виду методологију испитивања и релативно мали
узорак за сваку земљу. За разлику од других података приказаних у извештају, одговори се односе на варирајући
вишегодишњи референтни период („животни век“), где се варијације односе на промене могућности и ставова током
периода од 50 година. Стога се подаци нужно не односе на тренутно стање у сфери услуга вођења, односно на тренутне
склоности одраслих ка коришћењу ових услуга.
106
5. поглавље: Активно информисање и услуге каријерног вођења
4
делимично објаснити прогресивном интеграцијом услуге каријерног вођења у школе ( ) и
институције високог образовања.
институција. Тако је већина испитаника (61%) користила услуге каријерног вођења у току
школовања. Такође, међу студентима који су учествовали у испитивању, 37% њих наводи да су
користили услуге каријерног вођења.
Када погледамо резултате из перспективе нивоа образовања, постаје јасно да су људи који имају
високо образовање чешће користили услуге каријерног вођења (33%) од оних који су завршили
само основно образовање или мање од тога (19%). Што се тиче испитаника који су завршили
највише средњи ниво образовања, разлика се може уочити између оних који су пратили опште
образовање и оних који су се определили за стручно образовање и обуку (СОО), при чему је
друга наведена категорија чешће користила услуге каријерног вођења (17% у односу на 26%).
Када је реч о категорији занимања, менаџери су чешће користили каријерно вођење (34%) од
било које друге категорије радника, укључујући службенике (29%), физичке раднике (27%) или
самозапошљавајуће (19%). Међу незапосленим испитаницима, 33% је користило услуге
каријерног вођења а међу „особама ангажованим у домаћинству“ само 19%.
4
За више информација о образовању и каријерном вођењу у оквиру образовних установа, видети 5. поглавље у Европска
комисија / EACEA / Eurydice / Cedefop, 2014. г.
107
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
108
5. поглавље: Активно информисање и услуге каријерног вођења
може уочити и у Португалу, где је бивша мрежа центара Нова шанса (Centros Novas
Oportunidades) недавно замењена мрежом
центара за квалификације и стручну обуку (Centros para a Qualificação e o Ensino Profissional –
CQEP). Међутим, ови центри пружају шири спектар услуга у односу на Француску и могу се
описати као „услуге на једном месту“ (одељак 5.3). CQEP мрежа је смештена у државним
школама, стручним школама, центрима за обуку, предузећима, пословним удружењима и
локалним развојним удружењима.
Ирска реализује програм каријерног вођења познат као Иницијатива образовног вођења за
одрасле (AEGI) од краја деведесетих година прошлог века. Програм је дизајниран да подржи
одрасла лица у приступу низу образовних програма, посебно оних у оквиру иницијатива као што
су „описмењавање одраслих“, „образовање заједнице“, „повратак у образовање“ (BTEI) и
„програм прилика за стручно оспособљавање“ (VTOS). Циљ AEGI јесте да понуди услуге
каријерног вођења за одрасла лица, укључујући каријерно вођење по принципу један-на-један и
групно вођење. Та услуга обухвата лично, образовно и каријерно вођење, и обухвата 4 фазе:
претприступну, приступну, текућу и предизлазну. Програм AEGI је финансиран од стране
Одељења за образовање и вештине кроз SOLAS – орган надлежан за наставак образовања и
обуке – а спроводе га Одбори за образовање и обуку (ETB). Национални центар за вођење у
области образовања (NCGE), који делује у оквиру Одељења за образовање и вештине,
координира развоју програма AEGI, пружа подршку и организује обуку особља у области
каријерног вођења. ETB управљају радом службе на локалном нивоу.
Подршка вођења такође може бити усмерена ка одраслима с ниским нивоом основних вештина.
Ова врста обуке је уобичајена за земље с јаким политичким опредељењем за унапређење
писмености и основних вештина одраслих (за више детаља, видети 2. поглавље). На пример,
Аустрија је основала посебну институцију на централном нивоу, која пружа услуге вођења у вези
са основним вештинама и описмењавањем (ZentraleBeratungsstelle für Basisbildung und
Alphabetisierung). Немачка је увела услугу телефонског вођења намењену лицима која имају
тешкоће у вези с писменошћу.
Поред служби специјализованих за пружање услуга одраслим ученицима, неке земље су
основале службе вођења отворене за све, односно ученике и студенте у редовном образовању,
као и за одрасле ученике. На пример, Луксембург је основао центар за вођење познат као Maison
de l'orientation, који окупља неколико јавних служби за вођење, које делују под надлежношћу
различитих министарстава. У Немачкој заједници Белгије, програм обуке под покровитељством
МинистарстваМ образовања (Weiterbildungsdienst) нуди индивидуалне консултације за све који
желе информације о образовању и могућностима за обуку. У Републици Чешкој, Центар за
каријерно вођење (Centrumkariérového poradenství), који је део Националног института за
образовање, пружа сличне услуге вођења.
Услуге вођења отворене за све, могу да користе ИКТ алате. Тако је 2012. у Уједињеном
Краљевству (Енглеска) промовисан Центар за каријерно вођење, као замена претходне службе
„Следећи корак“, на чијим је темељима настао. Центар за каријерно вођење пружа информације
и смернице о учењу, обуци и могућностима за запослење преко свог веб сајта, путем е-поште и
преко телефона. Сличне услуге базиране на ИКТ алатима успостављене су и у другим деловима
Уједињеног Краљевства. Грчка је такође развила портал за интерактивно каријерно вођење ('e-
stadiodromia.eoppep.gr'), који је намењен одраслима свих узраста и пружа услуге вођења у
развоју каријере, као и информације о мобилности (нпр. дигитализоване тестове каријере, e-
саветовање, итд.).
Коначно, ту су разне регионалне и локалне иницијативе везане за услуге вођења. Иако оне нису
обухваћене овим извештајем, њихова улога је наглашена од стране неколико земаља, односно
регија у оквиру земаља, укључујући Фламанску заједницу у Белгији, Немачку и Шведску.
109
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
(5) У 2013. години, у Аустрији је било 16,9% нискоквалификованих одраслих лица (EU LFS). Људи са имигрантским
пореклом представљају 19,,4% становништва (Statistik Austria, 2014a).
(6) Послодавац је други најчешћи извор информација (30%), затим институције за образовање и оспособљавање
(25%). Породица, комшије или колеге су извор информација о могућностима за учење за приближно свако пето
одрасло лице (21%). Коначно, масовни медији (11%), књиге (11%) и установе за услуге каријерног вођења (10%),
такође су консултоване од стране оних који самоиницијативно истражују, али ови извори се ређе користе у односу
на претходнонаведене. За више детаља, посетити Eurostat веб сајт, онлајн шифра: trng_aes_187 (прегледано 24.
новембра 2014).
110
5. поглавље: Активно информисање и услуге каријерног вођења
Према расположивим подацима (слика 5.5), приближно половина свих европских земаља
успоставила је свеобухватне базе података које садрже информације о приликама за учење,
укључујући курсеве основних вештина и програма који воде до квалификација средњег нивоа.
Њихов развој је обично у надлежности образовних власти на највишем нивоу. Међу земљама,
које имају свеобухватне базе података, већина је развила базе које обухватају образовање и
спровођење обуке оспособљавања за све узрасте, тј. младе људе као и одрасла лица
(Француска заједница Белгије, Данска, Ирска, Грчка, Летонија, Литванија, Мађарска, Финска,
Шведска, Норвешка и Турска). Поред програма образовања и оспособљавања, ове онлајн
платформе често дају информације о каријерном вођењу, признавању неформалног и
информалног учења и другим услугама везаним за целоживотно учење. Неколико земаља,
односно регија у оквиру земаља, развило је свеобухватне базе података концентрисане на
образовање одраслих и спровођење обуке оспособљавања (Немачка и Фламанска заједница
Белгије, Шпанија, Луксембург, Пољска и Словенија). На пример, Словеначки институт за
образовање одраслих (SIAE) осмислио је платформу за пружање детаљних информација о
формалном и неформалном спровођењу обуке за одрасле ученике. У 2013/14, та платформа је
обухватала више од 200 установа и 4000 програма за образовање одраслих лица, углавном
програма вођених од стране приватних установа, али и оних у организацији средњих школа и
образовних центара за одрасле. Сви званично признати програми (тј. програми који су одобрени
од стране Експертског савета за образовање одраслих), обухваћени су овом платформом.
Међу земљама које немају свеобухватне базе података за целоживотно учење или учење
одраслих, неколико је развило базе података које пружају информације о могућностима учења за
нискоквалификоване. У Немачкој, на пример, Немачко савезно удружење за описмењавање
успоставило је базу података са информацијама о релевантним могућностима учења у области
писмености и основних вештина одраслих. Поред тога, постоји портал за е-учење Немачке
асоцијације центара за образовање одраслих (DVV), који такође нуди претрагу курсева. База
података обухвата све центре за образовање одраслих, који нуде курсеве писмености и
основних вештина (око 300 центара), као и око 30 других установа. Подаци се редовно
ажурирају. Осим тога, на регионалном нивоу, мреже писмености у свакој од покрајина (Länder)
такође пружају информације о курсевима описмењавања. Сличнa ситуација се може уочити у
Аустрији, где је база података основних вештина којом управља централна институција за
вођење и саветовање у области основних вештина и описмењавања финансирана од стране
Министарства просвете. Она садржи информације о курсевима описмењавања широм земље,
курсевима немачког као другог језика и курсевима преко којих се може добити диплома о
завршеном другом циклусу основног образовања. Поред тога, постоји обимна база података о
курсевима организованим у оквиру јавних служби за запошљавање. Најзад, свака федерална
јединица има своју базу података која нуди информације о курсевима за образовање одраслих
лица и о програмима целоживотног учења у конкретној покрајини. Ове базе података међусобно
се разликују по количини и исцрпности информација о курсевима основних вештина.
111
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Слика 5.5: Доступност свеобухватних електронских база података са информацијама о приликама за учење,
укључујући програме основних вештина, који воде до квалификација средњег нивоа (ISCED 3––4), 2013/14. г.
Пријављени примери
делимичних база за
учење.
Извор: Eurydice.
Списак свеобухватник електронских база
BE fr www.dorifor.be LU http://www.lifelong-learning.lu/Accueil/fr
BE de http://www.weiterbildungsdatenbank.be/default.aspx HU http://www.eletpalya.munka.hu/
BE nl http://www.wordwatjewil.be/ PL http://www.doradztwozawodowe.koweziu.edu.pl/rynek-edukacji.html
DK https://www.ug.dk/ SI http://pregled.acs.si/
IE http://www.qualifax.ie/ FI https://opintopolku.fi/wp/fi/
EL http://ploigos.eoppep.gr SE http://utbildningsinfo.se/
ES http://aprendealolargodelavida.es/ NO http://utdanning.no/
LV http://www.niid.lv/ TR http://www.hayatboyuogrenme.gov.tr/
LT www.aikos.smm.lt
Извор: Eurydice
Објашњење
Слика се заснива на одговорима добијеним на следеће питањее: „Да ли у вашој земљи постоји свеобухватна
електронска база података која је развијена уз подршку државе и у којој одрасли могу да пронађу информације о
релевантним приликама за учење у оквиру одређених програма до нивоа ISCED 3 / ЕОК EQF 4, укључујући програме
основних вештина?“ Земље које су позитивно одговориле означене су тамноцрвеном бојом а базе података које су
навеле, налазе сесе на списку испод слике. Земље које су одговориле негативно, означене су плавом бојом. Неке
земље су пријавиле постојање половичних база података. Те земље су представљене дијагоналним линијама. Уколико
нека земља има свеобухватну електронску базу података, а уз то евентуално постоје и половичне базе података, ове
друге нису назначене на слици.
5.3. „Услуге на једном месту“ или интегрисано пружање различитих услуга целоживотног
учења
Интегрисано пружање различитих услуга целоживотног учења, привукло је значајну пажњу
креатора политике. Када је реч о овој теми, у политичким документима се помиње термин „услуге
на једном месту“, који уопштено означава пружање вишеструких услуга на једној локацији.
Међутим, конкретни извори под овим термином могу да подразумевају и нека посебна значења.
Када анализира пружање услуга у оквиру националних служби за запошљавање (НСЗ), Cedefop
дефинише „услуге на једном месту“ као места „где кијенти могу брже да приступе читавом низу
услуга НСЗ-а на истој локацији“ (Cedefop и Sultana 2004, стр. 56). Поменути извор је понудио ову
дефиницију пошто је претходно идентификовао неколико земаља, односно регија у оквиру
земаља које обезбеђују низ јавно доступних услуга у области запошљавања обједињених на
112
5. поглавље: Активно информисање и услуге каријерног вођења
истој локацији (нпр. Фламанска заједница Белгије, Данска, Немачка, Грчка, Шпанија, Кипар,
Холандија, Финска, Уједињено Краљевство и Исланд).
У оквиру свог истраживања, Eurydice мрежа је применила рестриктивније тумачење појма „услуга
на једном месту“, дефинишући га као мреже јавно субвенционисаних пунктова који обједињују и
пружају три различите услуге целоживотног учења, наиме, каријерно вођење, признавање
неформалног и информалног учења (ПНИУ) и организовање програма образовања и обуке.
Анкета показује да су локације које одговарају наведеној дефиницији успостављене у само
неколико земаља. У Португалу, појам „услуга на једном месту“ односи се на локације познате као
„центри за квалификације и стручну обуку“, који су недавно заменили претходне „центре за нову
шансу“. Као и од претходних центара, од новооуспостављене мреже установа очекује се да
понуди услуге каријерног вођења, менторске подршке и валидације неформалног и информалног
учења. На Исланду, термин „услуге на једном месту“ односи се на 11 центара за целоживотно
учење који имају огранке у већини градова широм земље. Ови центри нуде услуге каријерног
вођења, подршку у процесу валидације, као и различите програме образовања и обуке (за више
информација о програмима које нуде центри видети 3. поглавље). Данска такође делимично
припада овој групи, будући да од 2010. године управља мрежом од 13 VEU центара који треба да
обезбеде „један улаз“ у сферу образовања и обуке одраслих. Поменутим центри обезбеђују
услуге каријерног вођења за различите врсте доступних облика учења, за признавање
неформалног и информалног учења а могу и да осмишљавају индивидуализоване образовне
путање за нискоквалификована лица. Међутим, VEU центри нису непосредни реализатори
курсева, односно ПНИУ услуга. Занимљива пракса постоји у француским говорним подручјима
Белгије, где је неколико државних установа које пружају услуге каријерног вођења и
континуираног стручног образовања и обуке (укључујући Bruxelles Formation и Forem) формирало
институционални конзорцијум надлежан за пружање ПНИУ услуга.
Иако признају да немају мрежу „услуга на једном месту“, у смислу дефиниције коришћене у
истраживању Eurydice мреже, неке земље указују на постојање елемената такве праксе. Неке од
њих наводе пилот пројекте за тестирање концепта „услуга на једном месту“. На пример,
Република Чешка је између 2009. и 2013. године спровела национални пројекат трансформације
средњих школа у центре за целоживотно учење који би пружали различите услуге, укључујући
неформалне програме, каријерно вођење и валидацију претходног учења. Други пилот пројекат
је спроведен између 2013. и 2014. године у Словенији, где је 15 државних организација за
образовање одраслих изабрано у тендерском поступку да учестује у пилот програмима за
валидацију кључних компетенција одраслих. Пољска такође пријављује релевантне пилот
иницијативе, конкретно пројекте за интегрисање услуга каријерног вођења у установе које
организују континуирано образовање и обуку. Летонија спроводи иницијативе у циљу стварања
мреже „центара за комптенеције у СОО“, што значи да установе које организују стручно
образовање и обуку (СОО), почињу да пружају додатне услуге, наиме, каријерног вођења и
валидације професионалних компетенција стечених изван формалног образовања. Током 2014.
године, 12 установа СОО стекло је статус „центра за компетенције у СОО“.
Неке друге земље наводе да немају специфичну институционалну мрежу „услуга на једном
месту“, али да образовне установе које раде у том контексту често пружају услуге целоживотног
учења, иако не нужно све услуге које су обухваћене анкетом. На пример, Луксембург пријављује
да све установе за опште образовање одраслих, акредитоване од стране министарства, морају
да поред својих програма образовања и обуке пружају и одговарајуће информације, односно
подршку у смислу каријерног вођења. Такође, у овој земљи су различите услуге целоживотног
учења честе у области континуираног стручног образовања и обуке (КСОО), посебно у
програмима који су намењени незапосленим лицима. Малта прецизира да Малтешки колеџ
уметности, науке и технологије (MCAST) – тј. установа у којој одрасли могу да похађају
различите формалне и неформалне курсеве – не обухвата само програме образовања и обуке,
већ и услуге каријерног вођења. Поред тога, овај колеџ делимично укључује валидацију
претходног учења, посебно претходног неформалног учења. Потоње се најчешће проверава кроз
разговор са одраслим учеником. У Ирској, неки локални центри за образовање одраслих
113
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
114
5. поглавље: Активно информисање и услуге каријерног вођења
Закључци
Ово поглавље се бавило темом активног информисања и услуга каријерног вођења усмерених
на одрасле ученике. Почињући од активног информисања у области образовања, анализа је
најпре разматрала контекст у коме се спроводи активно информисање. На основу резултата
Анкете о образовању одраслих (AES), утврђено је да већина одраслих који не учествују у
образовању и обуци не показује заинтересованост за укључивање у организоване активности
учења. У готово свим земљама, недостатак интересовања је наглашенији међу одраслима са
образовним постигнућима испод нивоа високог образовања, него међу онима с високим
образовањем. То указује на чињеницу да ће људи с нижим образовним постигнућима не само
ређе учествовати у образовању и обуци од оних с високим образовањем (11. поглавље), већ и да
је њихово изражено интересовање за учешће у организованом учењу нешто мање у односу на
одрасле с високим образовањем. AES такође показује да око три четвртине одраслих у ЕУ не
тражи информације о приликама за учење. У свим европским земљама људи с нижим нивоом
образовних постигнућа ређе ће тражити информације о приликама за учење од оних с вишим
нивоом образовања.
Недостатак интересовања за целоживотно учење и ограничени ниво самоиницијативног
истраживања прилика за учење, указују на потребу да се допре до одраслих, односно да им се
омогући да сарађују у стварању нових програма који ће бити прилагођени њиховим посебним
потребама. Чини се да су државни органи упознати са чињеницом да је неопходна интервенција.
Тако подаци које је прикупила Eurydice мрежа показују да су готово све земље недавно спровеле
главне кампање подизања нивоа свести и информисања. Анкета такође указује да те
иницијативе имају различите облике и користе различите приступе. Оне се могу кретати у
распону од општих националних кампања за подстицање учења одраслих до специфичних
иницијатива осмишљених да се допре до одраслих с ниским степеноме основних вештина или до
нискоквалификованих људи. Међутим, већина земаља не врши евалуације утицаја активног
информисањ на учешће одређених група (посебно нискоквалификованих људи) у образовању и
обуци. Додатна истраживања у овој области могла би да обезбеде боље разумевање доступних
метода и приступа у евалуацији рада на активном информисању.
Услуге каријерног вођења такође играју важну улогу у ангажовању одраслих у образовању и
обуци. Доступни статистички подаци указују да је широм земаља ЕУ приближно једна четвртина
грађана старијих од 15 година већ користила услуге каријерног вођења, односно услуге које
најчешће укључују елементе вођења у процесу образовања и обуке. Ипак, постоје бројне разлике
међу земљама, од ситуација у којима је око половине свих људи старијиха од 15 година већ
користило услуге каријерног вођења, до ситуација где је такве услуге користило мање од 10%
становништва. Чини се да је у неколико земаља непостојање приступа главни разлог због кога
људи не користе услуге каријерног вођења. Такође, постоји већа вероватноћа да су одређене
категорије становништва – посебно млади људи, лица с вишим нивоом образовног постигнућа,
лица која се баве професијама које подразумевају више нивое вештина и незапослена лица ––
користиле услуге каријерног вођења у поређењу с другим групама становништва.
Незапослена лица која траже посао често представљају главну циљну групу субвенционисаних
интервенција у области каријерног вођења. Међу њима, одређене категорије могу добити
додатну подршку, укључујући дугорочно незапослена лица која су се вратила с родитељског
одсуства, лица са инвалидитетома, етничке мањине, млади људи без формалних квалификација
и радног искуства, итд. Националне службе за запошљавање (НСЗ) такође су инвестирале у
развој алата доступних широј јавности, што се нарочито односи на онлајн услуге каријерног
вођења и на алате за самовођење и самопроцену. Ван услуга које обезбеђује НСЗ, услуге
каријерног вођења које субвенционише држава а које су отворене за сва одрасла лица
ограничене су у већини европских земаља. Другим речима, већина земаља нема структурисане
услуге каријерног вођења које би могло да користи свако одрасло лице заинтересовано за
могућности образовања и обуке. Ипак, неки примери идентификовани у пракси односе се или на
образовно вођење или на друге услуге целоживотног вођења, на пример у вези с признавањем
неформалног и информалног учења. Поред тога, у неким земљама су успостављене службе
115
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
116
6. ПОГЛАВЉЕ: НАМЕНСК А ФИНАНСИЈСК А ПОДР ШКА
Финансирање образовања и обуке одраслих, веома је сложена област. Ово поглавље има циљ
да покаже како јавне финансије могу да се користе за подршку нискоквалификованим одраслим
лицима и другим групама чији недостатак способности и квалификација може бити разлог за
посебну забринутост. Поглавље почиње проценом података за испитивање у којој мери
финансијска ограничења представљају препреку за учешће одраслих у образовању и обуци.
После ових контекстуалних информација, други део представља различите програме за
финансирање целоживотног учења. На основу предложене типологије, трећи део се
концентрише на државну финансијску подршку која се нуди одраслим ученицима – посебно
онима с ниским нивоом квалификација или без икаквих квалификација – као и послодавцима који
пружају могућности за учење истим циљним групама. Такође се разматрају посебни финансијски
подстицаји за друге осетљиве групе, укључујући оне који се враћају на тржиште рада, лица која
не говоре локалним језиком и старије запослене.
Слика 6.1: Adults (25-64) who reported that training was too expensive or they could not afford it (%),
by highest level of education attained, 2011
% EU-28 BE BG CZ DK DE EE IE EL ES FR HR IT CY LV LT LU
ISCED 0-2 13.3 3.4 7.0 9.1 9.6 18.3 27.9 8.1 26.3 6.1 10.8 : 22.8 16.7 15.3 19.7 9.3
ISCED 3-4 13.4 4.2 9.6 7.6 11.4 12.9 21.5 10.3 31.3 7.8 11.0 : 21.8 15.9 18.9 19.6 13.3
ISCED 5-6 13.0 6.4 8.9 6.9 20.8 12.0 21.6 7.9 25.8 6.3 13.4 : 21.5 14.9 21.6 17.9 14.4
HU MT NL AT PL PT RO SI SK FI SE UK IS LI NO TR
ISCED 0-2 12.0 4.7 22.8 8.4 9.5 3.3 : 11.7 : 7.5 10.1 : : : 12.5 :
ISCED 3-4 11.8 8.8 17.7 6.6 15.4 8.5 : 12.1 4.7 11.5 9.8 : : : 9.2 :
ISCED 5-6 10.2 13.5 18.9 9.2 18.2 11.0 : 14.6 4.5 12.4 10.7 : : : 8.8 :
Извор: Eurostat (AES). Шифра за онлајн приступ подацима: trng_aes_178 (подаци добијени децембра 2014)
Објашњења
EU-28: процена
Од испитаника је затражено да означе све валидне препреке међу неколико предложених опција. Финансирање је
означено као једна од тих препрека. За комплетан списак свих препрека и за тежину сваке од њих, видети напомену
објашњења у вези са сликом 4.1, 4. поглавље.
118
Референце
119
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
систем који ученику омогућује да задржи приходе и социјалну заштиту док је изван процеса
рада. Једна илустрација посебног права повлачења је плаћено одсуство ради обуке.
Поред представљене класификације модела финансирања и суфинансирања целоживотног
учења, има и других приступа у категоризацији програма финансирања; не постоји јединствени и
универзални приступ будући да сваки има своје оправдање, али и ограничења.
120
Референце
(1) База података доступна на: http://www.Cedefop.europa.eu/FinancingAdultLearning/ (прегледано 30. јануара 2015)
Покрива све државе чланице осим Хрватске. Односи се на период 2010––2013 – ажурирање је предвиђено за
2015/16. Већина програма укључених у базу података подразумева поделу трошкова (између владе, компаније и
појединца). База података обухвата програме усмерене на одрасле старости 25 и више година, који су у неким
случајевима једина циљна група, а у другим једна између осталих. Програми усмерени само на запослене у
јавном сектору нису обухваћени.
(2) Биће замењено наменским рачуном за лично усавршавање (compte personnel de formation), од 1. јануарај 2015. г.
121
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Слика 6.3: Инструменти суфинансирања за пружање подршке учешћу одраслих у образовању и обуци, 2013/14
Инструменти суфинансирања
с преференцијалним
третманом, односно за
циљану подршку
нискоквалификованим
одраслим лицима
Инструменти суфинансирања
с преференцијалним
третманом, односно за
циљану подршку другим
специфичним групама
Не постоје инструменти
суфинансирања с
преференцијалним
третманом, односно за
циљану подршку
Објашњења
Инструменти суфинансирања приказани на слици, представљају појединачна права на надокнаду (стипендије, накнаде и
ваучери), кредити и плаћено одсуство ради обуке. Директни корисници су појединци. За детаљне информације о сваком
инструменту суфинансирања објављеном на слици, видети табелу 1 и табелу 2 у Анексу 2.
За дефиницију „нискоквалификовани одрасли“, видети Речник термина.
Под „другим специфичним групама“ подразумевају се „незапослена лица која траже посао“, изворни говорници других
језика, односно старији запослени (за више информација видети табелу 2 у Анексу 2).
Категорија „инструменти суфинансирања с преференцијалним третманом или за циљану подршку нискоквалификованим
одраслим лицима“ не покрива програме у којима су нискоквалификовани одрасли који потпадају под категорију „друге
специфичне групе“ (нпр. нискоквалификована незапослена лица која траже посао) једина циљна група. Они су
обухваћена категоријом „инструменти суфинансирања с преференцијалним третманом или за циљану подршку другим
специфичним групама“.
Као примарни извор коришћени су подаци Eurydice мреже. Cedefop-ова база података о финансирању образовања
одраслих консултована је као додатни извор. Када инструмент суфинансирања није пријављен у подацима прикупљеним
у оквиру одређене националне јединице Eurydice а укључен је у базу података Cedefop-а, такав пример је узет у обзир.
Ипак, мора се напоменути да је референтни период базе података Cedefop-а 2010–2013 (а не 2013/14. као што наслов
слике указује за податке прикупљене од стране Eurydice мреже).
Они су у већини случајева суфинансирани: држава или послодавац финансирају део вредности
ваучера – обично половину или више, а ученик финансира остатак. Један од таквих примера
може се наћи у Фламанској заједници Белгије, где ваучере за обуку (Opleidingscheque)
субвенционише фламанска влада, и они су доступни свим запосленима. Међутим, у зависности
од образовања конкретног корисника, примењују се различити услови: ваучери су бесплатни за
оне с највише основним нивоом образовања, док се од осталих запослених очекује да их
суфинансирају.
Курсеви образовања и обуке повезани су и с другим трошковима. Чак и ако је програм
бесплатан, похађање подразумева додатна улагања ученика, на пример у трошкове превоза и
смештаја ако је курс далеко од куће. Поједини ученици могу имати и трошкове у вези са чувањем
деце, старијих особа или других лица о којима се старају. Пошто је чињеницајеа да они с
најнижим нивоом вештина и квалификација генерално имају мање приходе, ови аспекти се
морају узети у обзир приликом планирања програма за подршку учешћу финансијскиугрожених
одраслих лица у образовању и обуци.
Други трошак који настаје у вези са учешћем у образовању и обуци јесте губитак зараде уколико
је реч о запосленом који жели да прати образовни програм у току радног времена. Плаћено
одсуство ради обуке може бити решење у оваквим случајевима. Ова област је процењена у
посебном извештају Cedefop-а (2012), где је за одсуство ради обуке дата следећа дефиниција:
... јединствени регулаторни инструмент који законскигарантованим правом, односно колективним уговорима, дефинише
услове под којима запосленом може бити одобрено одсуство за потребе учења. […] [Мора се направити разлика између]
плаћеног одсуства ради обуке, које подразумева примање плате у пуном или делимичном износу током трајања одсуства, и
неплаћеног одсуства ради обуке, када запослени у периоду одсуства ради обуке не прима плату али задржава право да се по
завршетку обуке врати на своје радно место (ibid., стр. 7).
123
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Када је реч о незапосленима, државе овој категорији најчешће нуде значајну подршку у циљу
унапређења нивоа квалификација и стицања нових вештина. Тиме се повећавају потенцијали
незапосленихза проналажење посла и реинтеграцију на тржиште рада. Незапослени могу
учествовати у таквим програмима на добровољној или на обавезној основи (Cedefop 2013, стр.
65). У другом поменутом случају, неучествовање у обавезном програму подразумева губитак
накнада за незапослене.
Неке земље су увеле субвенције у циљу мотивације и подршке незапослених за учешће у
програмима унапређења вештина и квалификација. Учесници у таквим програмима најчешће
задржавају право на накнаде за незапослене, и то у пуном или чак повећаном износу (ретко у
умањеном износу). Осим тога, незапослени имају право на специфичну врсту стипендије а у
неким случајевима суфинансирање покрива и трошкове у вези са обуком као што су трошкови
путовања, исхране или свакодневне негее издржаваних лица. Такви облици финансијске
подршке незапосленим лицима да се упишу на курсеве преквалификације постоје у Белгији,
Немачкој, Шпанији, Хрватској, на Кипру, у Летонији, Луксембургу, Малти, Пољској и
Лихтенштајну.
У Бриселском региону (Белгија), незапослена лица која не поседују средње квалификације имају
право на стипендију поред накнада за незапосленост. Одобрени износ је један евро по сату
обуке а подршка је доступна лицима регистрованим у Бриселском заводу за запошљавање
(Actiris) која су потписала уговор за обуку са организацијом Bruxelles Formation. У Фламанској
заједници Белгије, незапослени који по основу уговора о индивидуалном стручном
оспособљавању (Individuele beroepsopleiding in de onderneming – IBO) похађају програм стручне
обуке при Фламанској јавној служби за запошљавање (VDAB), односно при некој од партнерских
организација VDAB, могу остварити право на додатну накнаду уз редовну накнаду за
незапосленост, као и накнаду за трошкове превоза и чувања деце. Други инструмент
суфинансирања подразумева обуку и привремени радни ангажман незапосленог лица на основу
индивидуалног уговора о стручној обуци склопљеног са одређеном фирмом. Незапослени у овом
случају и даље добијају накнаде за незапосленост и социјално осигурање, односно уколико на то
немају право, накнаду или компензацију на име обуке током трајања конкретног програма. Поред
тога, они од послодавца добијају премије за продуктивност и накнаде за трошкове превоза, под
истим условима као и запослени у фирми с којом је склопљен конкретни индивидуални споразум.
Даљи примери инструмената суфинансирања за незапослене јесу ваучери, који се нуде у
Немачкој и Летонији. У првом случају, ваучери за обуку (Bildungsgutschein) нуде се
незапосленима који испуњавају одређене услове, у зависности од ситуације на тржишту рада и
потребних квалификација. Незапослени могу сами да изаберу сертификовану установу за обуку,
у оквиру услова који важе за конкретни ваучер, нпр.у погледу стицања квалификације, односно
постизања одређеног резултата у прописаном временском року. У Летонији, програм обуке за
незапослене и лица која траже посао, спроведен је током периода 2009––2013. У оквиру
програма, ученици су добили купоне за обуку у сврху похађања одобрених курсева неформалног
образовања и обуке за развој основних социјалних и професионалних вештина. Поред тога,
незапослени су имали право на месечну стипендију у трајању од највише два месеца током
курсева.
Када је реч о Луксембургу, незапослени који траже посао могу да користе ваучерекојима
остварују попуст приликом похађања неформалних курсева образовања и обуке. Лица која по
процени канцеларије за имиграциона питања (OLAI), односно општинских центара за социјални
рад, припадају категорији „лица којима је потребна подршка“, чине једну од специфичних група
корисника ових ваучера.
Неке земље нуде програме суфинансирања за курсеве језика локалне средине, који су
намењени изворним говорницима других језика. Такав је случај у Естонији и Аустрији, где се део
школарине рефундира полазницима којима се знање језика поставља као услов за добијање
држављанства. У Естонији је у 2014. години максимална сума одобрена за рефундацију по овом
основу износила 384 евра по кандидату који се пријави за полагање испита из естонског језика и
који испуњава друге прописане критеријуме. У Аустрији држава под одређеним условима
124
Референце
(3) За више информација видети резултате Анкете о образовању одраслих на веб сајту Eurostat-а, конкретно онлајн
шифре: trng_aes_170 и trng_aes_190.
125
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Инструменти суфинансирања
за послодавце с подршком за
групе у повлашћеном
положају или циљаном
подршком за
нискоквалификована
одрасла лица
Инструменти суфинансирања
за послодавце с подршком за
групе у повлашћеном
положају или циљаном
подршком за друге
одређене групе
Не постоје инструменти
суфинансирања за
послодавце с подршком за
групе у повлашћеном
положају или циљаном
подршком за
нискоквалификована одрасла
лица или друге одређене
групе; ипак, постоје општи
инструменти
суфинансирања.
Објашњења
Инструменти финансирања који су приказани на слици јесу стипендије (бесповратна средства), накнаде, ваучери и
субвенције за трошкове плаћеног одсуства ради обуке. Директни корисници су послодавци. За више информација о
сваком инструменту суфинансирања, који је приказан на слици, видети табеле 3 и 4 у Анексу 2.
Дефиницију појма „нискоквалификовани одрасли“ видети у Речнику термина.
„Остале специфичне групе“ на слици означавају лица која су извесно време изван тржишта рада и којa се обучавају код
послодавца који добија финансиjску подршку, старија запослена лица, односно лица чији је матерњи језик другачији од
језика средине (за више информација видети табелу 4 у Анексу 2).
Прве две категорије (тј. инструменти суфинансирања за послодавце с подршком повлашћеним категоријама или
циљаном подршком за нискоквалификована одрасла лица, односно остале специфичне групе) не обухватају програме
суфинансирања који су потенцијално усмерени на све запослене у компанији (нпр. програми који могу помоћи
126
Референце
компанијама када постоји ризик да ће запослени изгубити посао због промена у производном процесу па им може бити
неопходна додатна обука).
Као примарни извор коришћени су подаци Eurydice мреже. База података Cedefop-а о финансирању учења одраслих,
коришћена је као додатни извор. У случајевима када инструмент суфинасирања није постојао у подацима које су
прикупиле националне јединице Eurydice мреже, а постојао је у бази података Cedefop-а, такав пример је узет у обзир.
Ипак, треба напоменути да је референтни период Cedefop-ове базе података 2010/13. г. (а не 2013/14. како је наведено у
наслову уз слику за податке прикупљене у оквиру Eurydice мреже).
127
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Закључци
Ово поглавље је усредсређено на финансијске интервенције државе у циљу подршке приступу и
учешћу у целоживотном учењу међу одраслима с ниским степеном квалификација или другим
групама код којих постоји проблем недостатка вештина или квалификација. На почетку поглавља
дата је анализа података из Анкете о образовању одраслих, која показује да финансијски
проблеми чине једну од главних препрека за учешће одраслих у активностима целоживотног
учења. Такође су, у неколико земаља, одрасли с ниским степеном квалификација (тј. они с
највише завршеном основном школом), у знатно већој мери погођени трошковима везаним за
акивности учења него одрасли с вишим нивоом образовних постигнућа.
На основу претходног, испитани су програми суфинансирања који су или посебно осмишљени за
нискоквалификована лица, односно она с ниским степеном вештина, или који тим лицима нуде
повлашћен положај у односу на друге ученике.
Анализа показује да иако у свим земљама постоји читав низ инструмената суфинансирања као
помоћ одраслима да се врате у образовање и обуку, само неке земље у својим програмима
циљају посебно на нискоквалификована одрасла лица или на она с ниским степеном вештина
(Фламанска заједница у Белгији, Данска, Шпанија и Шведска).Те мере циљаног суфинансирања
могу бити у виду посебних стипендија и накнада, али могу подразумевати и ваучере, односно
плаћено одсуство ради обуке.
Поред иструмената суфинансирања за нискоквалификована лица, постоје и други циљани
програми усредсређени на друге групе за које се сматра да су „у ризику“. На пример, неке земље
су увеле посебне финансијске подстицаје за незапослена лица која траже посао како би их
подстакле да учествују у образовању и обуци (Белгија, Немачка, Шпанија, Хрватска, Кипар,
Летонија, Луксембург, Малта, Пољска, и Лихтенштајн). Оне углавном обезбеђују додатне
накнаде за обуку, које незапослена лица добијају поред редовних накнада за незапосленост. У
неколико земаља постоје слични подстицаји за изворне говорнике страних језика (Естонија,
Аустрија и Лихтенштајн).
Програми суфинансирања се такође често нуде послодавцима који желе да организују
образовање и обуку за своје запослене. Ипак, у само малој групи земаља, ова финансијска
подршка је посебно намењена нискоквалификованим запосленима или онима који имају низак
степен вештина (Фламанска заједница Белгије, Немачка, Шпанија, Италија, Луксембург, Аустрија
и Уједињено Краљевство – Енглеска). Већина ових циљаних инструмената финансирања
реализује се у виду стипендија и ваучера за покривање трошкова обука, затим у форми изузећа
од плаћања доприноса за социјално осигурање, као и субвенција за исплату зaрада у случају
одсуства због обуке.
У неким земљама, финансијска подршка такође иде послодавцима који обезбеђују обуку за
потребе других специфичних група, укључујући лица изван тржишта рада (Фламанска заједница
Белгије, Данска, Естонија, Францусака, Литванија, Пољска и Финска), старија запослена лица
(Француска, Италија, Луксембург и Аустрија) и лица која уче локални језик на радном месту
(Фламанска заједница Белгије).
129
РЕФЕРЕНЦЕ
Boockmann, B., Osiander, Ch. and Stops, M., 2014. Vermittlerstrategien und Arbeitsmarkterfolg:
Evidenz aus kombinierten Prozess- und Befragungsdaten.IAW-Diskussionspapiere, 102. [pdf]
Доступно на: http://www.iaw.edu/tl_files/dokumente/iaw_dp_102.pdf [прегледано 24. октобра 2014].
Brooks, G., 2011. A tale of IALS's influence (or not) in the UK. [pdf] Доступно на:
http://www.centreforliteracy.qc.ca/sites/default/files/Brooks_England%20Country%20Story.pdf
[прегледано 8. фебруара 2015].
Carpentieri, J. et al., 2011. Family literacy in Europe: using parental support initiatives to enhance early
literacy development. London: NRDC, Institute of Education.
Cedefop, 2008. Terminology of European education and training policy. A selection of 100 key terms.
Luxembourg: Office for Official Publications of the European Communities.
Cedefop, 2009. European guidelines for validating non-formal and informal learning. Luxembourg:
Office for Official Publications of the European Communities.
Cedefop, 2011. Lifelong guidance across Europe: reviewing policy progress and future prospects.
Working paper, No 11. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
Cedefop, 2012a. Training leave. Policies and practice in Europe. Research Paper, No 28. Luxembourg:
Publications Office of the European Union.
Cedefop, 2012b. Permeable education and training systems: reducing barriers and increasing
opportunity. Briefing Note. November 2012. [pdf] Доступно на:
http://www.cedefop.europa.eu/EN/Files/9072_en.pdf [прегледано 25. новембра 2014].
Cedefop, 2013. Return to work. Work-based learning and the reintegration of unemployed adults into
the labour market. Working paper, No 21. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
Cedefop, 2014. Monitoring ECVET implementation strategies in Europe in 2013. Working paper, No 22.
Luxembourg: Publications Office of the European Union.
Cedefop, у најави. Job-related learning and vocational training in Europe: in-depth evidence from the
European Adult Education Survey and the Continuing Vocational Training Survey.
Cedefop and Sultana, R. G., 2004. Guidance policies in the knowledge society: trends, challenges and
responses across Europe. A Cedefop synthesis report. Cedefop Panorama series; 85. Luxembourg:
Office for Official Publications of the European Communities.
Consortium de Validation des Compétences, 2013. Rapport d'activité du Consortium de Validation des
Compétences 2013. [pdf] Доступно на:
131
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
http://www.cvdc.be/sites/default/files/public/uploads/common/Rapport-activite-2013-%20validation-
competences.pdf [прегледано 16. децембра 2014].
Departement voor Werk en Sociale Economie [Одељење за рад и социјалну економију (BE)], 2013.
EACEA/Eurydice, 2011a. Adults in Formal Education: Policies and Practice in Europe. Brussels:
EACEA/Eurydice.
EACEA/Eurydice, 2011b. Modernisation of Higher Education in Europe 2011: Funding and the Social
Dimension. Brussels: EACEA/Eurydice.
European Commission, 2010. Communication from the Commission. Europe 2020. A strategy for
smart, sustainable and inclusive growth. COM(2010) 2020 final. [pdf] Доступно на: http://eur-
lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2010:2020:FIN:EN:PDF [прегледано 25. новембра
2014].
European Commission, 2011a. Communication from the Commission to the European Parliament, the
Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic
and Social Committee and the Committee of the Regions. Tackling early school leaving: A key
contribution to the Europe 2020 Agenda. COM(2011) 18 final – Није објављено у Службеном листу.
[pdf] Доступно на: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2011:0018:FIN:EN:PDF
[прегледано 25. новембра 2014].
European Commission, 2011b. Communication from the Commission to the European Parliament,
theCouncil, the European Economic and Social Committee and the Committee of the
Regions.Supporting growth and jobs – an agenda for the modernisation of Europe's higher education
systems. COM(2011) 567 – Није објављено у Службеном листу. [pdf] Доступно на: http://eur-
lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52011DC0567&from=EN
[прегледано 25. новембра 2014].
European Commission, 2012a. EU High Level Group of Experts on Literacy.Final Report, September
2012. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
132
Референце
European Commission, 2012c. Strategies for improving participation in and awareness of adult
learning. European Guide. [pdf] Доступно на: http://bookshop.europa.eu/en/strategies-for-improving-
participation-in-and-awareness-of-adult-learning-pbNC3112514/ [прегледано 24. октобра 2014].
European Commission, 2013. Developing the Adult Education Sector. Lot 3: Opening Higher Education
to Adults. Contract EAC 2012-0074. Final Report. Publications Office of the European Union.
European Commission, 2014a. Education and Training Monitor 2014. [pdf] Доступно
на:http://ec.europa.eu/education/library/publications/monitor14_en.pdf [прегледано 30. јануара 2015].
European Commission, 2014b. European area of skills and qualifications. Report. Special
Eurobarometer 417. [pdf] Доступно на:
http://ec.europa.eu/public_opinion/archives/ebs/ebs_417_en.pdf [прегледано 24. октобра 2014].
European Commission, Cedefop, ICF International, 2014. European inventory on validation of non-
formal and informal learning 2014. Final synthesis report. [pdf] Доступно на:
http://libserver.cedefop.europa.eu/vetelib/2014/87244.pdf [прегледано 9. децембра 2014].
Eurostat, 2006. Classification of learning activities - Manual. Luxembourg: Office for Official Publications
of the European Communities.
GHK, 2010. Basic skills provision for adults: policy and practice guidelines. Final report. [pdf] Доступно
на: http://adultlearning.isfol.it/adult-learning/risorse/basic-skills-for-adults-rapporto-2011 [прегледано
24. октобра 2014].
133
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
GHK, Cedefop, European Commission, 2010. 2010 update of the European Inventory on Validation of
Non-formal and Informal Learning – Final Report. [pdf] Доступно на:
http://libserver.cedefop.europa.eu/vetelib/2011/77643.pdf [прегледано 25. новембра 2014].
Gury-Rosenblit, S., 2005. Distance education and 'e-learning': Not the same thing. Higher Education,
49, стр. 467–493.
Hamilton, M. and Merrifield, J., 1999. Adult Learning and Literacy in the United Kingdom. In J. Comings,
B. Garner & C. Smith, eds. Review of Adult Learning and Literacy. San Francisco: Jossey-Bass, Vol. 1,
стр. 243–303.
Inbar, D. and Sever, R., 1989. The Importance of Making Promises: An Analysis of Second-Chance
Policies. Comparative Education Review, 33(2), стр. 232–242.
Jarvis, P., 2002. International Dictionary of Adult and Continuing Education. London: Kogan Page.
Jeantheau, J.-P., 2005. Assessing low levels of literacy: IVQ Survey 2004-2005 - Focus on the Agence
Nationale de Lutte Contre L'Illetrisme (ANLCI) module. Literacy and Numeracy Studies, Vol. 14, n. 2,
стр. 75–92.
McGivney, V., 1990. Education’s For Other People: Access to Education for Non-Participant Adults.
Leicester: NIACE.
McGivney, V., 2000. Recovering outreach: concepts, issues and practices. Leicester: NIACE.
McGivney, V., 2001. Outreach. NIACE Briefing Sheet 17. Leicester: NIACE.
McGivney, V., 2006. Attracting new groups into learning: Lessons from research in England. У: J.
Chapman, P, Cartwright. & E. J. McGilp, eds. Lifelong Learning, participation and equity. Dordrecht:
Springer, Vol. 5, стр. 79–91.
NALA (National Adult Literacy Agency (IE)), 2011. A Literature Review of International Adult Literacy
Policies. [pdf] Доступно на:
https://www.nala.ie/sites/default/files/publications/A%20Literature%20Review%20of%20International%20Adult%20
Literacy%20Policies%20110311_1.pdf [прегледано 24. октобра 2014].
134
Референце
NRDC (National Research and Development Centre for Adult Literacy and Numeracy (UK)), 2010a. Study on
European Terminology in Adult Learning for a common language and common understanding and monitoring of
the sector. Call Number: EAC 11/2008. European Adult Learning Glossary, Level 1. London: NRDC, Institute of
Education.
NRDC, 2010b. Study on European Terminology in Adult Learning for a common language and common
understanding and monitoring of the sector. Call Number: EAC 11/2008. European Adult Learning Glossary, Level
2. London: NRDC, Institute of Education.
OCR, (n.d.) Functional Skills. Functional Skills qualification in English at Entry 1, Entry 2, Entry 3. Scheme codes
09495, 09496, 09497. Centre Handbook. [pdf] Доступно на: http://www.ocr.org.uk/Images/80602-centre-
handbook.pdf [прегледано 24. октобра 2014].
OECD (Organisation of Economic Cooperation and Development), 2000. Literacy in the InformationAge. Final
Report of the International Adult Literacy Survey. Paris: OECD.
OECD, 2003. Beyond Rhetoric: Adult learning Policies and Practices. Paris: OECD.
OECD, 2010. Education at a Glance 2010 OECD Indicators:OECD Indicators. Paris: OECD.
OECD, 2013a. OECD Skills Outlook 2013:First Results from the Survey of Adult Skills. Paris: OECD.
OECD, 2013b. The Survey of Adult Skills: Reader’s Companion. Paris: OECD.
Reder, S. and Bynner, J. eds., 2009. Tracking adult literacy and numeracy: Findings from longitudinal research.
New York: Routledge.
Schreier, C. et al., 2010. Inclusive Modules. Moving young people on. Handboek 2010. Frankfurt am Main: Institute
for Social Work and Social Education (ISS).
Schuetze, Hans G., 2007. Individual Learning Accounts and other models of financing lifelong learning.
International Journal of Lifelong Education, 26 (1), pp. 5–23.
Scottish Government, 2014. Adult Literacy and Numeracy. [Online] Доступно на:
http://www.scotland.gov.uk/topics/education/life-long-learning/17551 [прегледано 18. новембра 2014]. Statistik
Austria [Austrian Statistical Office], 2014a. Bevölkerung mit Migrationshintergrund seit 2008. [pdf] Доступно на:
http://www.statistik.at/web_de/static/bevoelkerung_mit_migrationshintergrund_seit_2008_069443.pdf [прегледано
2. фебруара 2015].
Statistik Austria, 2014b. Schlüsselkompetenzen von Erwachsenen - Vertiefende Analysen der PIAAC-Erhebung
2011/12. Wien: Statistik Austria.
Sultana R. and Watts, R., 2006. Career Guidance in Public Employment Services across Europe. International
Journal for Educational and Vocational Guidance, 6 (1), Issue 1, стр. 29–46.
Thorn, W., 2009. International Adult Literacy and Basic Skills Surveys in the OECD Region. OECD Working Papers
No. 26. [pdf] Доступно на:
http://www.oecd-
ilibrary.org/docserver/download/5ksb2zx31xmx.pdf?expires=1422619113&id=id&accname=guest&checksum=533
B11D74EDE6B43E1896EAAAFE769A0 [прегледано 24. октобра 2014].
135
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Thuy, P., Hansen, E. and Price, D., 2001. The public employment service in a changing labour market. Geneva:
International Labour Organisation (ILO).
Titmus, C. J., 1996. Adult Education: Concepts and Principles. У: A. C. Tuijnman, ed. The International
Encyclopedia of Adult Education and Training. Oxford: Pergamon Press, стр. 9–17.
UNESCO (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization), 1972. Learning to be: The world of
education today and tomorrow. Paris: UNESCO.
UNESCO-UIS (Institute for Statistics), 1996. International Standard Classification of Education (ISCED 1997). [pdf]
Доступно на: http://www.uis.unesco.org/Library/Documents/isced97-en.pdf [прегледано 18. новембра 2014].
UNESCO, 2004. The Plurality of Literacy and its implications for Policies and Programs. [pdf] Доступно на:
http://unesdoc.unesco.org/images/0013/001362/136246e.pdf [прегледано 10. децембра 2014].
UNESCO Institute for Lifelong Learning, 2010. CONFINTEA VI. Belém Framework for Action. Harnessing the
power and potential of adult learning and education for a viable future. [pdf] Доступно на:
http://unesdoc.unesco.org/images/0018/001877/187789m.pdf [прегледано 6. новембра 2014].
UNESCO-UIS, 2011. International Standard Classification of Education. ISCED 2011. [pdf] Доступно на:
http://www.uis.unesco.org/Education/Documents/isced-2011-en.pdf [прегледано 14. фебруара 2014].
UNESCO, 2013. 2ndGlobal Report on Adult Learning and Education. Rethinking Literacy. [pdf] Доступно на:
http://unesdoc.unesco.org/images/0022/002224/222407E.pdf [прегледано 3. априла 2014].
Unger, M. et al., 2009. Frühe Studienabbrüche an Universitäten in Österreich. Endbericht. Studie im Auftrag des
Bundesministeriums für Wissenschaft und Forschung BMWF. [pdf] Доступно на:
http://www.equi.at/dateien/Frueher_Studienabbruch_an_Un.pdf [прегледано 27. јануара 2015].
Vellos, R. and Vadeboncoeur, J., 2013. Alternative and second chance education. У: J. Ainsworth, ed. Sociology of
education: An a-to-z guide. Thousand Oaks, CA: SAGE Publications, Vol. 1, стр. 36–40.
Vorhaus J. et al., 2011. Review of research and evaluation on improving adult literacy and numeracy skills.
London: Department for Business, Innovation and Skills (BIS).
Vox [Norwegian Agency for Lifelong Learning], 2012. Karriereveiledning viser vei! En analyse avbrukeres
opplevelse og utbytte av veiledningstilbudet ved et utvalg karrieresentre i Norge. Oslo: Vox.
Ward, K. 1986. Outreach in Practice: Some Examples of Community-based Projects. REPLAN Review, DES.
136
AНЕКСИ
Анекс 1
Доња табела се односи на слику 2.1. у 2. поглављу („Политичке обавезе“). У табели су наведени
политички документи које су пријавиле земље као одговор на следеће питање:
Наведите до три важна стратешка политичка документа објављена у протеклих пет година (тј. између 2009. и 2014), који се
експлицитно односе на приступ развоју вештина, односно квалификација када је реч о нискоквалификованим одраслим
лицима или лицима с ниским нивоом основних вештина. Ако постоји више од три документа, изаберите најрелевантније. Ако
постоје специфичне (тј. самосталне) стратегије које обуватају ову област (нпр. стратегија за описмењавање одраслих),
наведите их међу три најрелевантнија случаја.
Табела је подељена у пет колона. У првој колони је назначена шифра за сваки политички
документ. Те шифре наводе се на слици 2.1. Друга колона означава годину објављивања. У
трећој колони наводи се назив сваког стратешког документа на службеном језику земље и на
енглеском језику, као и линк за документ (прегледано јануара 2015). Четврта колона показује да
ли се за наведене циљеве издвајају одређена финансијска средства. У табели је направљена
разлика између националног финансирања (НФ) и европског финансирања (ЕФ). Пета
колона означава да ли се врши евалуација наведених циљева. То се може односити на
различите видове евалуације, укључујући ex-ante, формативну, односно ex-post процену (у обзир
се узима било која врста од наведених).
Финан-
Евалуација
сирање
Назив политичког документа на службеном језику земље; Назив политичког документа на
Шифра
Година
објаве
BEde1 2011 Teilprojekt 4 'Weiterentwicklung der Initiativen im Bereich des Lebenslangen Lernens' des Regionalen
Entwicklungskonzepts der DG 'Ostbelgien Leben 2025'; Subproject 4 'Further development of the LLL
initiatives' of the Regional Development Concept (REK) 'Ostbelgien live 2025' of the German-speaking
Community (Даљи развој LLL иницијатива у концепту регионалног развоја Немачке заједнице x x x
'Ostbelgien Leben 2025');
http://www.dglive.be/PortalData/2/Resources/downloads/staat_gesellschaft/rek-band3.pdf (p. 117)
BEde2 2010 Europäischer Sozialfonds 2007-2013 'Operationelles Programm der Deutschsprachigen Gemeinschaft
Belgiens im Rahmen des Ziels 2', ‘Regionale Wettbewerbsfähigkeit und Beschäftigung’;
European Social Fund 2007-2013 'Operational Programme of the German-speaking Community of
Belgium - Objective 2', 'Regional Competitiveness and Employment' (Европски социјални фонд 2007– x x x
2013: „Оперативни програм Немачке заједнице у Белгији“ – циљ бр. 2 – конкурентност и
запосленост у регији);
http://www.dgeuropa.be/PortalData/38/Resources/dokumente/esf/ESF_OP_2007-2013.pdf
BEfr1 2014 Décret relatif à la formation alternée pour les demandeurs d’emploi et modifiant le décret du 18 juillet
1997 relatif à l’insertion de demandeurs d’emploi auprès d’employeurs qui organisent une formation
permettant d’occuper un poste vacant; Decree on Apprenticeship Training for Job-seekers and
amending the Decree of 18 July 1997 on the Placement of Job Seekers with Employers who Allow a
Trainee to Fill a Vacant Position (Декрет о приправничкој обуци незапослених као допуна уз Декрет x x
од 18. јула 1997. о упућивању незапослених код послодаваца који дозвољавају обуку приправника
на упражњеним радним местима);
https://wallex.wallonie.be/index.php?mod=voirdoc&script=wallex2&PAGEDYN=indexBelgiqueLex.html&
MBID=2014201599
BEfr2 2013 Le plan bruxellois pour la Garantie Jeunes; The Brussels’ Youth Guarantee Action Plan (Бриселски
акциони план за гаранције младима); x x x
http://www.parlbruparl.irisnet.be/wp-content/uploads/2014/07/Accord-de-majorite-REG-FR.pdf
BEfr3 2011 L’Alliance «Emploi – Environnement»; The «Employment – Environment» Alliance (Алијанса за рад и
животну средину); x x x
http://www.parlbruparl.irisnet.be/wp-content/uploads/2014/07/Accord-de-majorite-REG-FR.pdf
BEnl1 2012 Strategisch Plan Geletterdheid Verhogen 2012-2016; Strategic Plan to Raise Literacy Levels 2012-2016
(Стратешки план за подизање нивоа писмености 2012–2016; x
http://www.ond.vlaanderen.be/geletterdheid/plan/StrategischPlanGeletterdheidVerhogen2012-2016.pdf
137
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Финан-
Евалуација
сирање
Назив политичког документа на службеном језику земље; Назив политичког документа на
Шифра
Година
објаве енглеском (српски превод у загради); Линк за преузимање документа
НФ ЕФ
BEnl2 2014 Decreet betreffende het volwassenenonderwijs; Parliamentary Act on Adult Education (Парламентарни
1 закон о образовању одраслих);
( ) x x
http://www.ond.vlaanderen.be/edulex/database/document/document.asp?docid=13914
BEnl3 2012 Loopbaanakkoord 2012-2013;
Career Agreement 2012-2013 (Каријерни споразум 2012–2013); x
http://www.serv.be/sites/default/files/documenten/LR-SERV-VESOC-2012-anysurfer_0.pdf
BG1 2014 Natzionalna strategia za Uchene prez tzelia jivot;
National Lifelong Learning Strategy (Национална стратегија за целоживотно учење); x
http://lll.mon.bg/uploaded_files/strategy_LLL_2014_2020.pdf
BG2 2012 Natzionalna programa za razvitie Balgaria 2020;
National Programme for Development Bulgaria 2020 (Национални програм за развој Бугарске до
x
2020);
http://www.strategy.bg/FileHandler.ashx?fileId=2928
BG3 2011 Natzionalna programa za reformi Balgaria 2020;
National Reform Programme 2011-2015 (Програм националне реформе 2011–2015); x
http://ec.europa.eu/europe2020/pdf/nrp/nrp_bulgaria_en.pdf
CZ1 2014 Strategie vzdělávací politiky České republiky do roku 2020;
Strategy for Education Policy of the Czech Republic until 2020 (Стратегија за образовну политику
x
Републике Чешке до 2020;
http://www.vzdelavani2020.cz/images_obsah/dokumenty/strategie-2020_web.pdf
DK1 2014 Aftale om bedre og mere attraktive erhvervsuddannelser;
Agreement to Improve Vocational Education and Training and Make it More Attractive to Users
(Споразум о унапређењу стручног образовања и обуке, уз постизање веће привлачности за
x x
кориснике);
http://uvm.dk/~/media/UVM/Filer/Udd/Erhverv/PDF14/140224%20endelig%20aftaletekst%2025%202%2
02014.ashx
DK2 2013 Aftaler om Vækstplan Vækstplan DK;
Growth Plan Agreements (Споразуми о плану раста);
http://www.fm.dk/publikationer/2013/aftaler-om-vaekstplan- x x
dk/~/media/Publikationer/Imported/2013/Aftaler%20V%C3%A6kstplan%20DK/web_aftaler_om_vaekstpl
an_DK_pdfa.pdf
DE1 2012 Vereinbarung über eine gemeinsame nationale Strategie für Alphabetisierung und Grundbildung
Erwachsener in Deutschland 2012-2016;
Agreement for a Joint National Strategy for Literacy and Adult Basic Skills in Germany 2012-2016
x
(Споразум о заједничкој националној стратегији за унапређење писмености и основних вештина
одраслих у Немачкој 2012–2016);
http://www.bmbf.de/en/426.php
EE1 2009 Täiskasvanuhariduse arengukava aastateks 2009-2013;
Development Plan for Estonian Adult Education 2009-2013 (Развојни план за образовање одраслих у
x x x
Естонији 2009–2013);
http://www.hm.ee/index.php?popup=download&id=10228
EE2 2014 Elukestva õppe strateegia 2020;
Lifelong Learning Strategy 2020 (Стратегија целоживотног учења 2020); x x x
http://www.kogu.ee/wp-content/uploads/2014/05/Lifelong-Learning.pdf
EE3 2011 Konkurentsikava 'Eesti 2020';
National Reform Programme 'Estonia 2020' (Програм националне реформе „Естонија 2020“);
x x x
https://valitsus.ee/UserFiles/valitsus/en/government-office/growth-and-jobs/estonian-positions-on-eu-
2020/National%20Reform%20Programme%20Estonia%202020.pdf
1
() Закон је први пут усвојен 2007. Наведена година се односи на коначно усвајање, априла 2014.
138
Анекси
Финан-
Евалуација
сирање
Назив политичког документа на службеном језику земље; Назив политичког документа на
Шифра
Година
објаве енглеском (српски превод у загради); Линк за преузимање документа
НФ ЕФ
IE1 2014 Further Education and Training (FET) Strategy (2014-2019) (Стратегија за даље образовање и обуку
2014–2019);
http://www.solas.ie/docs/FETStrategy2014-2019.pdf
IE2 2013 Review of ALCES funded Adult Literacy Provision (Преглед програма описмењавања одраслих које
финансира ALCES);
http://www.education.ie/en/Publications/Policy-Reports/Review-of-ALCES-funded-Adult-Literacy-
Provision.pdf
IE3 2011 Statement of Strategy 2011-2014 (Department of Education and Skills) (Изјава о усвајању стратегије
2011–2014, Одељење за развој образовања и вештина);
http://www.education.ie/en/Publications/Corporate-Reports/Strategy-
Statement/des_strategy_statement_2011_2014.pdf
EL1 2013 Ethniko Programma Dia Viou Mathisis 2013-15;
National Lifelong Learning Programme 2013-15 (Национални програм целоживотног учења 2013–15); x x x
http://www.gsae.edu.gr/images/publications/ETHNIKO_PROGRAMMA_2013-2015.pdf
EL2 2010 Nomos 3879/2010: Anaptixi tis Dia Viou Mathisis kai alles diataxeis;
Law 3879/2010: Development of Lifelong Learning and other Provisions (Закон бр. 3879/2010: Развој
x
целоживотног учења и друге одредбе);
http://www.gsae.edu.gr/images/nomothesia/nomoi/Law-3879-LifeLongLearning.pdf
ES1 2011 Plan de acción para el aprendizaje permanente;
Action Plan for Lifelong Learning (Акциони план за целоживотно учење); x x x
https://sede.educacion.gob.es/publiventa/detalle.action?cod=14856
ES2 2012 Estrategia Española de Empleo 2012-2014;
Spanish Employment Strategy 2012-2014 (Стратегија запошљавања у Шпанији 2012–2014); x x x
https://www.boe.es/boe/dias/2011/11/19/pdfs/BOE-A-2011-18146.pdf
ES3 2013 Plan Nacional de implantación de la Garantía Juvenil en España; National Plan for the Implementation of
the Youth Guarantee in Spain (Национални план за имплементацијју гаранција за младе у Шпанији); x x x
http://www.empleo.gob.es/es/garantiajuvenil/queesGJ.html
FR1 2009 La loi du 24 novembre 2009 relative à l’orientation et à la formation professionnelle tout au long de la vie;
Law on Guidance and Lifelong Learning (Закон о каријерном вођењу и целоживотном учењу);
http://www.legifrance.gouv.fr/affichTexte.do?cidTexte=JORFTEXT000021312490&categorieLien=id
FR2 2011 Accord national interprofessionnel sur l’accès des jeunes aux formations en alternance et aux stages en
entreprises;
Intersectoral National Agreement on Young People’s Access to Apprenticeship Training and Internships
x
(Међусекторски национални план за приступ младих програмима стручне обуке и праксе);
http://www.emploi.gouv.fr/files/files/Acteurs/CNML/Actu%20une/pdf_ANI_jeunes_alternance_et_stages_
2011-06-07.pdf
FR3 2014 Loi relative à la formation professionnelle, à l’emploi et à la démocratie sociale;
Law on Vocational Training, Employment and Social Democracy (Закон о стручној обуци,
запошљавању и социјалној демократији);
http://www.legifrance.gouv.fr/affichTexte.do?cidTexte=JORFTEXT000028683576
HR1 2012 Stateški plan Ministarstva znanosti, obrazovanja i sporta 2013.-2015;
Ministry of Science, Education and Sports Strategic Plan 2013-2015 (Стратешки план Министарства
x x x
образовања, науке и спорта 2013–2015);
http://public.mzos.hr/fgs.axd?id=19105
HR2 2011 Strategija Vladinih programa za razdoblje 2012.-2014;
Strategy for Government Programmes in the Period 2012-2014 (Стратегија за спровођење програма
x
владе у периоду 2012–2014);
http://public.mzos.hr/fgs.axd?id=18603
139
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Финан-
Евалуација
сирање
Назив политичког документа на службеном језику земље; Назив политичког документа на
Шифра
Година
објаве енглеском (српски превод у загради); Линк за преузимање документа
НФ ЕФ
140
Анекси
Финан-
Евалуација
сирање
Назив политичког документа на службеном језику земље; Назив политичког документа на
Шифра
Година
објаве енглеском (српски превод у загради); Линк за преузимање документа
НФ ЕФ
Финан-
Евалуација
сирање
Назив политичког документа на службеном језику земље; Назив политичког документа на
Шифра
Година
објаве енглеском (српски превод у загради); Линк за преузимање документа
НФ ЕФ
PL2 2014 Program Solidarność pokoleń. Działania dla zwiększenia aktywności zawodowej osób w wieku 50+;
Programme for Solidarity between Generations: Measures to Increase Economic Activity among People
aged 50+ (renewal) Програм за међугенерацијску солидарност: Мере за унапређење економске
активности међу лицима старијим од 50 година – (обнова)); x x x
https://www.premier.gov.pl/wydarzenia/decyzje-rzadu/program-solidarnosc-pokolen-dzialania-dla-
zwiekszenia-aktywnosci-zawodowej.html
http://www.mpips.gov.pl/seniorzyaktywne-starzenie/program-solidarnosc-pokolen/
PL3 2014 Rządowy Program na rzecz Aktywności Społecznej Osób Starszych na lata 2014-2020;
Government Programme for Senior Citizens’ Social Activity for 2014-2020 (Владин програм за
x x
унапређење друштвене активности старијих грађана за период 2014–2020);
http://www.mpips.gov.pl/seniorzyaktywne-starzenie/rzadowy-program-asos/
PT1 2014 Portugal 2020 – Acordo de Parceria 2014-2020;
Portugal 2020 – Partnership Agreement 2014-2020 (established with the European Commission)
x x x
(Споразум о партнерству 2014–2020 (закључен са Европском комисијом);;
http://www.portugal.gov.pt/media/1325391/20140131%20acordo%20parceria%20portugal%202020.pdf
PT2 2013 Estratégia de Fomento Industrial para o Crescimento e o Emprego 2014-2020;
National Strategy for Industry to Promote Growth and Employment 2014-2020 (Национална стратегија
x x
за унапређење привредног раста и запошљавања 2014–2020);
http://www.qren.pt/np4/np4/?newsId=4042&fileName=RCM91_2013.pdf
PT3 2014 Estratégia Europa 2020 - Ponto de Situação das Metas em Portugal, Abril de 2014;
European Strategy 2020 – Current Position with Respect to the Targets in Portugal, April 2014
x x x
(Европска стратегија 2020 – Актуелна позиција и циљеви Португала, април 2014);
http://ec.europa.eu/europe2020/pdf/csr2014/nrp2014_portugal_pt.pdf
RO1 2011 Legea Educației Naționale, nr. 1/2011 – (Programul «A doua Șansă»);
National Law of Education, no.1/2011 – («Second Chance» Programme) Национални закон о
x x
образовању, бр. 1/2011 – (програм „Друга шанса“);
http://www.edu.ro/index.php/base/frontpage
SI1 2013 Resolucija o nacionalnem programu izobraževanja odraslih 2013-2020;
Strategic Plan for Adult Education in the Republic of Slovenia 2013-2020 (Стратешки план за
x x x
образовање одраслих у Републици Словенији 2013–2020);
http://www.pisrs.si/Pis.web/pregledPredpisa?id=RESO97
SI2 2013 Strategija vključevanja priseljencev v izobraževanje odraslih;
Strategy for the Inclusion of Migrants in Adult Education (Стратегија за укључење миграната у процес
x
образовања за одрасле);
http://arhiv.acs.si/dokumenti/Strategija_vkljucevanja_priseljencev_v_IO.pdf
SI3 2011 Smernice za izvajanje ukrepov aktivne politike zaposlovanja za obdobje 2012-2015;
Guidelines for the Implementation of Active Employment Policy Measures for 2012-2015 (Смернице за
x x x
имплементацију политичких мера активног образовања у периоду 2012–2015);
http://www.ess.gov.si/_files/3286/Smernice_APZ_2012_2015.pdf
SK1 2010 Zákon č. 568/2009 Z. z. o celoživotnom vzdelávaní a zmene a doplnení niektorých zákonov;
Act No. 568/2009 on Lifelong Learning and on the Changes and Supplements to Acts as Amended by
Subsequent Provision (Закон бр. 568/2009 о целоживотном учењу са изменама и допунским
одредбама);
https://www.minedu.sk/data/att/4125.pdf
SK2 2011 Stratégia celoživotného vzdelávania 2011;
Lifelong Learning Strategy 2011 (Стратегија за целоживотно учење 2011);
http://nuczv.sk/wp-content/uploads/strategia-celozivotneho-vzdelavania-2011.pdf
FI1 2011 Koulutus ja tutkimus vuosina 2011-2016 Kehittämissuunnitelma;
Education and Research 2011-2016 Development Plan (Образовање и истраживање 2011–2016:
x
План развоја);
http://www.minedu.fi/export/sites/default/OPM/Julkaisut/2012/liitteet/okm03.pdf
142
Анекси
Финан-
Евалуација
сирање
Назив политичког документа на службеном језику земље; Назив политичког документа на
Шифра
Година
објаве енглеском (српски превод у загради); Линк за преузимање документа
НФ ЕФ
http://www.scotland.gov.uk/Publications/2012/06/2208/0
UK- 2010 Literacy Action Plan: An Action Plan to Improve Literacy in Scotland; (Акциони план за подршку
SCT3 писмености: Акциони план за унапређење писмености у Шкотској); x
http://www.scotland.gov.uk/Publications/2010/10/27084039/0
IS1 2010 Lög um framhaldsfræðslu. 2010 nr. 27 31. mars; Adult Education Act no. 27/2010 (Закон о образовању
одраслих бр. 27/2010); x x
http://eng.menntamalaraduneyti.is/media/MRN-PDF-Althjodlegt/Adult-Education-Act.pdf
IS2 2011 20/20 Sóknaráætlun Íslands; Iceland 2020 – Governmental Policy Statement for the Economy and
Community (Исланд 2020 – Саопштење владе о плану социоекономског развоја); x
http://eng.forsaetisraduneyti.is/iceland2020/
143
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Финан-
Евалуација
сирање
Назив политичког документа на службеном језику земље; Назив политичког документа на
Шифра
Година
објаве енглеском (српски превод у загради); Линк за преузимање документа
НФ ЕФ
144
Анекси
Aнекс 2
Четири табеле у наставку односе се на 6. поглавље, слике 6.3 (табела 1 и табела 2) и 6.4
(табела 3 и табела 4). У њима су дате детаљније информације о наменским инструментима
суфинасирања представљеним на претходним сликама.
2
( ) За дефиницију појма „ 'нискоквалификована одрасла лица“' видети Речник термина.
145
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
146
Анекси
Извор: Eurydice за BE, DE, EE, ES, HR, CY, LV, LU, MT, AT, PL и LI.
Шпанија По уговору о обуци и учењу, умањење Појединци у старосној групи од 16 до 24 године који
социјалних доприноса који иду на терет немају званичну квалификацију, односно стручну
послодаваца, као и делимично или квалификацију признату у оквиру система стручног
целокупно финансирање трошкова обуке оспособљавања за запошљавање
Италија Ваучери за послодавце који покривају 80% Запослени с највише основним образовањем (ISCED 1)
трошкова обуке у оквиру програма „хитне
интервенције за подршку запошљавања“
Луксембург Највише стопе рефундације трошкова Запослени који похађају курс образовања и обуке а
исплате зарада (35%) за послодавца који немају никакве формалне квалификације
(највише са завршеном основном школом, тј. нивоом,
ISCED 2) и с мање од десет година рада у конкретној
компанији
Покривање разлике између износа накнаде Приправници укључени у програме средњег
за допунску обуку приправника укључених у образовања
програме иницијалног образовања и износа
минималне зараде
Аустрија Покривање школарина и дневница за Жене с ниским или средњим нивоом квалификација
екстерне предаваче који долазе у компанију
у оквиру програма обуке за МСП
(Qualifizierungsförderung für Beschäftige)
Уједињено Покривају се трошкови обуке за приправнике Приправници
краљевство (50% за приправнике у старосној групи 19–
- Енглеска 24, односно до 50% за старије од 25 година)
Извор: Eurydice за BEnl; DE; ES; LU и UK-ENG and Cedefop (база података о финансирању образовања одраслих) за IT
and AT.
4
() За дефиницију појма „нискоквалификована одрасла лица“, укључујући запослене, видети Речник термина.
147
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Естонија Бесповратна средства Лица искључена с тржишта рада због болести и радне
неспособности
Француска Бесповратна средства на основу уговора о Запослени који се враћају на посао након одсуства због
стручној обуци (période de неге детета
professionalisation)
Бесповратна средства Запослени који имају преко 45 година живота и 20
година радног искуства, под условом да су најмање
годину дана запослени у компанији
Италија Ваучери за послодавце, који покривају 80% Жене старије од 40 година
трошкова обуке у оквиру програма „хитне
интервенције за подршку запошљавања“
Литванија Бесповратна средства Незапослена лица која траже посао
Луксембург Бесповратна средства Запослени старији од 45 година и с десет година
искуства
Аустрија Бесповратна средства Запослени старији од 45 година
Пољска Накнада трошкова обуке и премије Незапослени тражиоци посла који по завршеном курсу
стручног образовања и обуке успешно положе завршни
испит
Финска Бесповратна средства Лица искључена с тржишта рада због болести и радне
неспособности, као и дугорочно незапослена лица која
траже посао
Извор: Eurydice за BEnl, DK, EE, FR, LT, LU, AT, PL и FI и Cedefop (база података о финансирању образовања одраслих)
за IT.
(5) Категорија „друге специфичне групе“ обухвата лица привремено искључена с тржишта рада (нпр. Незапослени
тражиоци посла који су се враћају на тржиште рада након одсуства ради неге детета или из здравствених разлога),
старије запослене, односно лица која нису изворни говорници језика средине
(6) Под „незапосленим тражиоцима посла“ у табели се подразумевају лица на обуци (и евентуално ангажована) од
стране послодавца који прима финансијску подршку.
148
РЕЧНИК ТЕРМИНА
Шифре земаља
MT Малта
BE Белгија NL Холандија
BG Бугарска RO Румунија
DK Данска SK Словачка
DE Немачка FI Финска
EE Естонија SE Шведска
IT Италија IS Исланд
CY Кипар LI Лихтенштајн
LT Литванија NO Норвешка
LU Луксембург TR Турска
MK*: ISO ознака 3166. Оквирна ознака која ни на који начин не прејудицира коначну номенклатуру за ову земљу, која ће бити договорена након
закључења преговора који се тренутно воде по овом питању пред Уједињеним нацијама
(http://www.iso.org/iso/country_codes/iso_3166_code_lists.htm).
Статистичке ознаке
: Нису доступни подаци (–) Није применљиво
149
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Дефиниције
Политике активних мера на тржишту рада (ALMP): Мере које помажу незапосленим лицима да
се врате у процес рада, укључујући службе за тражење посла, реализацију накнада и програме
интервенције на тржишту рада као што су обука и отварање нових радних места.
Образовање одраслих: Опште или стручно образовање које се организује за одрасле након
иницијалног образовања и обуке за професионалне, односно личне потребе, које има циљ да:
обезбеди опште образовање за одрасле у областима које их посебно занимају (нпр. отворени
универзитети);
- обезбеди допунске програме за стицање основних вештина које нису стечене у току
иницијалног образовања или обуке (као што је писменост, математичка писменост), чиме
се учесницима омогућује да:
- стекну квалификације које из различитих разлога нису стекли у систему иницијалног
образовања и обуке;
- стекну, побољшају, односно ажурирају своје знање, вештине и компетенције у одређеној
области; у овом случају реч је о програмима континуираног образовања и обуке (Cedefop,
2008).
Одрасли ученици: За потребе овог извештаја, под одраслим ученицима се подразумевају
појединци старији од 18 година који су већ напустили систем иницијалног образовања и обуке.
Млађа лица (узраста 16 или више година) узимају се у обзир само уколико су њима намењени
програми образовања и обуке доступни и лицима старијим од 18 година.
Одрасли с ниским степеном основних вештина: За потребе овог извештаја термин се односи
на одрасла лица која не поседују основне вештине (за више информација видети „основне
вештине“).
Основне вештине, односно програми за стицање основних вештина (у образовању и
обуци одраслих): Упркос покушајима да се утврди заједничка терминологија на европском
нивоу, често се истиче, и у старијој и у новијој истраживачкој литератури, да не постоји
међународнопризната дефиниција основних вештина, као ни било ког сродног термина (нпр.
кључне вештине, темељне вештине итд.). Cedefop (2008, стр. 37) дефинише појам основних
вештина као „вештине које су неопходне за живот у савременом друштву, нпр. слушање, говор,
читање, писање и математика“. Поред основних вештина, исти извор наводи нове основне
вештине „као што су вештине у области информационо-комуникационих технологија (ИКТ),
знање страних језика, друштене, организационе и комуникацијске вештине, технолошка култура
и предузетништво“ (ibid., стр. 132). Све основне вештине и нове основне вештине заједно,
наводе се као кључне вештине (ibid. 101).
За потребе овог извештаја, под појмом основних вештина (или програма за стицање основних
вештина) подразумевају се језичка, математичка и ИКТ писменост (с позивањем или без
позивања на друге вештине).
Централни ниво, односно органи на централном нивоу: Централни ниво је највиши ниво за
област образовања. То је национални (државни) ниво у великој већини земаља. У неким
земљама, регије (заједнице, Länder, итд.) су надлежне за сва питања у вези са образовањем. У
Белгији, Немачкој и Уједињеном Краљевству, свака јурисдикција има своје сопствено
министарство образовања.
Инструменти суфинансирања (у образовању и обуци одраслих): односи се на програме у
којима најмање две стране учествују у трошковима образовања и обуке (нпр. ученици,
послодавци, државни органи). Инструменти суфинансирања углавном су доступни у форми
стипендија (бесповратних средстава), ваучера, кредита и субвенција за плаћено одсуство ради
обуке.
150
Речник термина
1
() Препорука Савета од 20. децембра 2012. године о признавању неформалног и информалног учења, 2012/C 398/01,
22. 12. 2012. г.
2
() Препорука Европског парламента и Савета од 23. априла 2008. године о успостављању Европског оквира
квалификација за целоживотно учење, Сл. лист 2008/C 111/01, 6. 5. 2008
3
() ibid
151
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
радом, породицом или слободним временом а које није организовано нити структурисано у
погледу циљева, времена или подршке за учење; може бити ненамерно из перспективе ученика;
пример исхода информалног учења јесу вештине стечене кроз животна и радна искуства,
вештине управљања пројектима, ИКТ вештине стечене у раду, познавање страних језика и
међукултурних вештина стечених током боравка у другој земљи, ИКТ вештине стечене изван
рада, вештине стечене кроз волонтирање, културне активности, спорт, рад с младима и кроз
активности у кућном окружењу (нпр. чување детета). Статистичка истраживања (конкретно
Анкета о образовању одраслих) дефинишу информално учење као „учење с намером, али у
мањој мери организовано и структурисано […], које може обухватити на пример догађаје
(активности) учења у породици, на радном месту и у свакодневном животу сваке особе, а
усмерено је на потребе самог појединца, породице или друштва“ (Eurostat, 2006).
Иницијално образовање: Формално образовање, најчешће за младе људе пре ступања на
тржиште рада (прилагођено из UNESCO–UIS, 2011).
Међународна испитивања вештина одраслих: Односи се на три међународна истраживања у
области вештина одраслих, а то су „PIAAC – Анкета о вештинама одраслих“, „ALL – Анкета о
писмености и животним вештинама одраслих“ и „IALS – Међународна анкета о писмености
одраслих“.
Међународна стандардна класификација образовања (ISCED):
Када је реч о образовним нивоима, овај документ се позива на Међународну стандардну
класификацију образовања (ISCED). Међународна стандардна класификација образовања
(ISCED) осмишљена је да олакша поређење статистичких података и показатеља о образовању
међу земљама на основу једнообразних и међународноприхваћених дефиниција. ISCED
обухвата све организоване и континуиране могућности учења за децу, омладину и одрасле,
укључујући оне с посебним образовним потребама, независно од установа или организација у
којима се организује настава, односно од форме у којој се она реализује.
Класификација ISCED 97 (UNESCO–UIS, 1996), као главна референца за овај документ, прави
разлику између седам нивоа образовања:
ISCED ниво 0: Предшколско образовање
Предшколско образовање се дефинише као иницијална фаза организоване наставе.
Организује се у школама или центрима и намењено је деци узраста од најмање 3 године.
ISCED ниво 1: Нижи разреди основног образовања
Ниво образовања почиње између 5. и 7. године живота, обавезан је у свим земљама и
генерално траје од 4 до 6 година.
ISCED ниво 2: Виши разреди основног образовања
Представља наставак основних програма у нижим разредима, мада је настава углавном
више усмерена на појединачне предмете. Најчешће се крај овог нивоа подудара са
завршетком обавезног образовања.
ISCED ниво 3: Средње образовање
Овај ниво почиње на крају обавезног образовања, углавном на узрасту од 15 или 16
година. Захтев за упис обично подразумева завршетак обавезног образовања али се
често дефинишу и други минимални захтеви. У поређењу са ISCED нивоом 2, настава на
нивоу 3 често је више усмерена на поједине предмете. ISCED ниво 3 најчешће траје у
распону од три до пет година.
ISCED ниво 4: Постсекундарно нетерцијарно образовање
Програми на овом нивоу постављају границу између средњег и терцијарног образовања.
Служе да прошире знање матураната на ISCED нивоу 3. Најчешћи примери су програми
152
Речник термина
(4) Препорука Европског парламента и Савета од 23. априла 2008. године о успостављању Европског оквира
квалификација за целоживотно учење, Сл. лист 2008/C 111/01, 6. 5. 2008. г.
(5) Препорука Савета од 20. децембра 2012. године о признавању неформалног и информалног учења, 2012/C 398/01,
22. 12. 2012. г
154
Речник термина
6
() ibid
7
() ibid
155
З АХВАЛНОСТ
B-1049 Brussels
(http://eacea.ec.europa.eu/education/eurydice)
Главни уредник
Arlette Delhaxhe
Аутори
Екстерни експерти
Cedefop и Eurostat
Прелом и графика
Patrice Brel
Координатор продукције
Gisèle De Lel
157
ЗАХВАЛНОСТ
B-1049 Brussels
(http://eacea.ec.europa.eu/education/eurydice)
Главни уредник
Arlette Delhaxhe
Аутори
Екстерни експерти
Cedefop и Eurostat
Прелом и графика
Patrice Brel
Координатор продукције
Gisèle De Lel
157
EURYDICE НАЦИОНАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ
АУСТРИЈА КИПАР
Eurydice-Informationsstelle Eurydice Unit
Bundesministerium für Bildung und Frauen Ministry of Education and Culture
Abt. IA/1b Kimonos and Thoukydidou
Minoritenplatz 5 1434 Nicosia
1014 Wien Допринос јединице: Christiana Haperi (Министарство
Допринос јединице: Mario Steiner (спољни експерт) образовања и културе); експерт: Professor Mary
Koutselini (University of Cyprus)
БЕЛГИЈА
Unité Eurydice de la Fédération Wallonie-Bruxelles ЧЕШКА РЕПУБЛИКА
Ministère de la Fédération Wallonie-Bruxelles Eurydice Unit
Direction des relations internationales Centre for International Cooperation in Education
Boulevard Léopold II, 44 – Bureau 6A/008 Dům zahraniční spolupráce
1080 Bruxelles Na Poříčí 1035/4
Допринос јединице: Заједничка одговорност; експерти 110 00 Praha 1
из Француске заједнице Белгије (образовање) и из Допринос јединице: Jana Halamová;
регија (обука) експертt: Jan Brůha
Eurydice Vlaanderen
Departement Onderwijs en Vorming/ ДАНСКА
Afdeling Strategische Beleidsondersteuning
Hendrik Consciencegebouw Eurydice Unit
Koning Albert II-laan 15 The Agency for Higher Education
1210 Brussel Bredgade 43
Допринос јединице: coordination by Eline De Ridder; 1260 København K
Експерти из Сектора за образовање и обуке: Tine Допринос јединице: заједничка одговорност са данским
Swaenepoel, Andy Thoelen, Katlijn Schroyens, Liesbet министарством образовања
Vermandere, Isabelle Goudeseune, Anton Derks, Debby
Peeters ЕСТОНИА
Експерт из Сектора за рад и социјалну економију:
Isabel Van Wiele Eurydice Unit
Експерт из VDAB (Фламанска служба за запошљавање Analysis Department
и Агенција за стручну обуку): Els Van de Walle Ministry of Education and Research
Експерт за EPOS (Национална агенција одговорна за Munga 18
спровођење Еразмус+ у Фландрији): Renilde Reynders 50088 Tartu
Експерт из SYNTRA (Фламанска агенција за Допринос јединице: Kersti Kaldma (координација);
предузетничко образовање): Annelies Goethals експерт: Kairi Solmann (Министарство образовања и
Експерт из тима за грађанску интеграцију науке)
(административне службе фламанске владе): Piet De
Glas ФИНСКА
Eurydice-Informationsstelle der Deutschsprachigen
Gemeinschaft Eurydice Unit
Autonome Hochschule in der DG Finnish National Board of Education
Monschauer Strasse 57 P.O. Box 380
4700 Eupen 00531 Helsinki
Допринос: Stéphanie Nix Допринос јединице: Aapo Koukku
БУГАРСКА ФРАНЦУСКА
158
Захвалност
НЕМАЧКА ИТАЛИЈА
Eurydice-Informationsstelle des Bundes Unità italiana di Eurydice
EU Bureau of the German Ministry for Education and Istituto Nazionale di Documentazione, Innovazione e
Research, PT-DLR Ricerca Educativa (INDIRE)
Rosa-Luxemburg-Str.2 Agenzia Erasmus+
10178 Berlin Via C. Lombroso 6/15
Допринос јединице: Hannah Gebel; експерти: Thomas 50134 Firenze
Bartelt (Савезно министарствo образовања и науке), Допринос јединице: Erika Bartolini, Erica Cimò;
Nicole Lederle (Јединица за истраживање у областима experts: Luca Tucci (Dirigente, Dipartimento
образовања, интеграција и родних питања, PT-DLR) dell'Istruzione, Direzione Generale per gli ordinamenti
scolastici e la valutazione del sistema nazionale di
Eurydice-Informationsstelle der Länder im Sekretariat der
istruzione, Ministero dell'Istruzione, dell'Università e della
Kultusministerkonferenz
Ricerca - MIUR), Enrica Tais, Sebastian Amelio (Dirigenti
Graurheindorfer Straße 157
scolastici, Dipartimento dell'Istruzione, Direzione Generale
53117 Bonn
per gli ordinamenti scolastici e la valutazione del sistema
Допринос јединице: Thomas Eckhardt и Brigitte Lohmar
nazionale di istruzione, Ministero dell'Istruzione,
dell'Università e della Ricerca – MIUR), Donatella Rangoni
ГРЧКА (Istituto Nazionale di Documentazione, Innovazione e
Eurydice Unit Ricerca Educativa, INDIRE).
Ministry of Education and Religious Affairs
Directorate for European Union Affairs ЛЕТОНИЈА
37 Andrea Papandreou Str. (Office 2172)
Eurydice Unit
15180 Maroussi (Attiki)
State Education Development Agency
Допринос јединице: Magda Trantallidi, Anastasia Kotsira
Vaļņu street 3
and Nicole Apostolopoulou.
1050 Riga
Допринос јединице заједничка одговорност, експерти
МАЂАРСКА Министарства образовања и науке: Karīna Brikmane
Eurydice National Unit and Jeļena Muhina; експерти Државне агенције за
Hungarian Institute for Educational Research and развој образовања: Didzis Poreiters (руководилац
Development националне базе података о приликама за учење) и
Szalay u. 10-14 Ilze Astrīda Jansone, Euroguidance Latvia
1055 Budapest
Допринос јединице: Mártonfi György (eксперт) и Olasz ЛИХТЕНШТАЈН
Krisztina (координација)
Informationsstelle Eurydice
Schulamt des Fürstentums Liechtenstein
ИСЛАНД Austrasse 79
Eurydice Unit Postfach 684
Education Testing Institute 9490 Vaduz
Borgartúni 7a Допринос јединице: Schulamt Fürstentum Liechtenstein
105 Reykjavik
Допринос јединице: заједничка одговорност ЛИТВАНИЈА
Eurydice Unit
ИРСКА National Agency for School Evaluation
Eurydice Unit Didlaukio 82
Department of Education and Skills 08303 Vilnius
International Section Допринос јединице: Заједничка одговорност и сарадња
Marlborough Street са спољним експертом Saulius Samulevičius
Dublin 1
Допринос јединице: Phil O Flaherty, Marian Carr and ЛУКСЕМБУРГ
Tom Slevin (Department of Education & Skills);
Unité nationale d'Eurydice
Clare Condron (SOLAS); Andrina Wafer (Quality
ANEFORE ASBL
Qualifications Ireland); Brian Mc Cormack, Shay Conway
58, boulevard Grande-Duchesse Charlotte
(Department of Social Protection)
1330 Luxembourg
Допринос јединице: Chantal Fandel (MENJE
Luxembourg); Kathleen Lapie (National Eurydice Unit
Luxembourg)
МАЛТА
Eurydice Unit
Research and Development Department
Ministry for Education and Employment
Great Siege Rd.
Floriana VLT 2000
Допринос јединице: заједничка одговорност; Maria
Brown and Louise Gafà
159
Oбразовање и обуке одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
160
EC‐04‐14‐940‐SR‐N
Образовање и обука одраслих у Европи: повећање доступности прилика за учење
Задатак Eurydice мреже јесте да разуме и објасни начине организације и рада различитих
европских образовних система. Мрежа пружа описе националних образовних система,
упоредне студије посвећене одређеним темама, показатеље и статистичке податке. Све
публикације Eurydice мреже доступне су бесплатно на веб сајту Eurydice мреже или у
штампаној верзији на захтев. У свом раду, Eurydice мрежа тежи да промовише разумевање,
сарадњу, поверење и мобилност на европском и међународном нивоу. Мрежу чине
националне јединице из европских земаља, чија су координација и управљање у надлежности
Извршне агенције ЕУ за програме у области образовања, медија и културе. За више
информација о Eurydice мрежи видети http://eacea.ec.europa.eu/education/eurydice.
ISBN 978‐92‐9492‐418‐6