Шта су неједнакости? Неједнакост није исто што и стратификација, то је шири појам.

Неједнакости се односе на различите врсте (разлике) неравнотеже међу људима у друшттву

укљућујући економске, образовне и социјалне аспекте.

Друштвено посредовање (конструкција ) неједнакости: На друштвене неједнакости утичу

различити конструисани фактори као пол, старост, личне способности и особине (специфична
знања, мотивација, интелигенција) , етничке и религијска припадност, социјално порекло и
друђтвене везе, имовинско стање, формално образовање и занимање.

Пример формалних и неформалних правила које стварају неједнакости стратификације:

Стратификација је посебан вид неједнакоссти који се односи на хијерархијско груписање људи
према количини важних ресурса које поседује.(касти- Брамани,Кшатрије, Вајсије, Шудре, Парије)

ФОРМАЛНА ПРАВИЛА- закони који дискриминишу одређене групе људи на основу расе,
пола... ограничавају приступ образовању и запошљавању

НЕФОРМАЛНА ПРАВИЛА-културолошке норме које формирају одређене групе (касте у Индији)

Повезаност моћи, богатства и угледа: Постоје две гледишта.

1)Они који имају више богатства имају и више моћи и угледа, они указују на то да стварање
неједнакости у једној обкласти формила неједнакости у другој области.

2)Неједнакост у богатству не мора утицати на разлике у количини моћи, угледа, већ може
заузети различита места.

Приписана својства су наслеђена. Могу бити природна(боја коже,пол, интелигенција...) или

друштвена(националност, социјално порекло) обележја појединца Не можемо утицати на њих.

Стечена својства то су обележја на које појединац може утицати својом активношћу.То су

образовање, занимање, друштвене везе...

Егалитаризам-идеологија која се залаже за стварање политичке и економске једнакости међу људима

Размере глобалних неједнакости: 20% светске попиулације присваја 80% дохотка, а 20%
најсиромашнијих располаже са свега 1% светског дохотка. Богатство и сиромаштво није
равномерно распоређено. Богате землје БДП по глави ст. 10.000 дилара на северном делу
земље. Средњеразвијене земље БНД између 2.000 и 10.000 долара (Кина, Русија,Индија,
Бразил). Најсиромашније земље БНД не прелази 2.0000 по глави ст.

Објашњење функција неједнакости Дејвиса и Мура: Покушали су да докажу да неједнакости

нису само нужне већ су и неопходне за опстанак друштва. Сматрали су да за функционисање
друштвених послови морају бити подењени и добро обавњани, тако да све улоге морају дати
најквалитетнијим људима и да се улоге разликују по важности али и да у односу на важност
већа је и награда(плаћање).

Функционалисти- сматрају да у сваком друштву постоје заједничке вредности и у зависности

од успешности у реализацији тих вредности појединац ће бити више или мање награђен.

Марксисти- сматрају да расподела богатсва не произилази из заједничких вредности већ на

основу поседовања приватне својине над средствима за производњу.
Врсте неједнакости: Према друштвеним добрима које људи поседују можемо поделити на
економске, политичке и статусне. А према факторима који доводе до различитих неједнакости
говоримо о классно- слојним,етичким,родним,расним, религијским неједнакостима.

Модернизација теорије: Објашњава развој друштва кроз процесе модернизације ,

наглашавајући важности индустријског развоја, образовања и индустријских промена,
урбанизација. Главна идеја – друштво пролази кроз одређене фазе развоја из традиционалног
у модерно друштво.

Култура (теорија) зависности: Она се огледа у томе што људи постају задовољни оним што
добијају од државе уместо да се сами потруде да ссеби обезбеде боље услове за живот.

Апсулутно сиромаштво-када немају средство за задовољавање основних потреба као храну,

одећу,кров над главом(1,25) у подручју супсахарске Африке

Релативно сиромаштво- разликује се од друштва до друштва и зависи од стандарда те земље.

Сиромашан који нема неке неопходне ствари за живот које нису основне потребе.

Различита објашњења сиромаштва:

1) Полази од уверења да сиромашни имају неке недостатке који им онемогућавају да

обезбеде и очувају средства за живот(физички, морални, интелектуални).

2) Полазе од става да постојие подређени структуални чиниоци и то могу бити

физички(природни услови), друштвени(припадност некој групи), систематски(назапосленост)

Раст- одређује као квантитативна промена која не мења однос ни у структури ни у систем. Раст
треба одредити као једнодимензиално увећање неког друштвеног ресурса или појаве

Развој- означава повећање сложености одређене структуре или промену броја функција неког
система. Развој трерба схватити као усложавање одређене појаве

Прогрес (напредак)- укључује вредносно одређење развоја, означава позитивну друштвену

промену

Три оштра узрока прромена-сукоби, технологија, демографске промене:

1) Различити изуми, проналасци и њихово ширење представљају важне узроке друштвених

промена. Производи који су пронађени у једном делу свет значајан утицај су имали на
промене у другом делу света (проналазак часовника, новца, тканине...)

2) Друштвене тензије и сукоби могу изазваати значајне промене. Расни, класни,етнички и

политички сукоби (Октиобарска рреволуција, због комфликата)

3) Демографске промене специфичан извор друштвених промена, али по правилу се воде

економским и политичким променама. Пораст популације, у корену различитих социјалних
или националних конфликата које воде променама.

Ловачко- сакупљачка друштва- њихов живот је организован око свакодневних активности у

којима значајно место заузимају магијски ритуали, односно тежња да се утиче на природне
силе. Постоји природна подела рада према полу и старости. (Африка и Латинска Америка)
Сточарско-ратарска друштва- друштво које је припитомљавало животиње и обрађивало
земљу , ове активности су често комбиноване. Сточарство доминира у пределу где није било
погодно за обраду земље. Сточарска племена била номадска, а због сталне селидбе нису
могли да гомилају материјално богатство. Ратари имају могућност да створе вишак производа.

Особине модерне епохе и прелази између фаза: Модерно друштво настало је као последица
3 револуције (научне, политичке и индустријске). Карактеришу индустријализација,
капитулистички начин производње, појава националне државе и бирократског начина управе ,
науке и рационализма као погледа на свет. МОДЕРНИЗАЦИЈА. Кључне промене:

-у економији: развијено тржиште , индустриујализација и капитулистички начин производње

-у политици: национална држава постаје кључна институција, а демократија све чешћа

-у култури: доминира рационализам, научни поглед на свет и и појава нових животних стилова
Карактеристике модерног друштва: нестанак традиционалних заједница, ширење
индивидуализма,повећање социјалне разноврсности, развој свести о времену, оријентација на
будућност не на прошлост и традицују.

Еволуционизам- тврди да се друштво развија постепено, нужно , неповратно и прогресивно.

Херберт Спенсер је сматрао да све промене у природи и друштву можемо подвести под један
закон „ закон о преласку из стања некохеретне хомогености у кохерентну хетерогеност“- идеја
је да су првобитна друштва била скупови истоврсних појединца. Значи да се друштвени развој
одвија праволиниски, у правцу све већег степена усложњавања и прилагођавања друштва
захтевима окружења.

Циклизам- је становиште које је у потпуности супростављено еволуционизму јер наглашава

идеју сталног враћања, односно цикличних кругова који представљају путању друштвених
промена.(Платон)

Мануек Кастелс истиче да живимо у информацијком или умреженом друштву.

Жан Бодријар сматра да је савремено друство постало постмодерно друштво (меедија).

Бек-ризично друштво- његово основно обележје је неизвесност. Рзвој науке и технологије

значајно доприноси побољшању стандарда, али доводи и до појаве еколошких ризика
(загађење ваздуха, појава озонских руп, загрејавање планете.)

Бауман-флуидно друштво: Карактерише флексибилност и сталну променљивост у

друштвеним односима. Ову идеју развија анализирајући различите апекте стварности (љубав,
страх, време, културу...). Данас владају људи који се брже крећу, а владе се онима који не могу
да се крећу када хоће и куда хоће.

Друштвени покрети представљају неинституционализовану колективну акцију, усмерену на

реализацију неког циља без обзира на област деловања. Борба за радничка права.

Нови друштвени покрети- обично се сврставају студенски, антинуклеарни, мировни,

феминистички, ЛГБТ, еколошлки антиглобализацијски и алтерглобализацијски покрети.

Стари друштвени покрети- спадају раднички, борба за права жена, покењт за национално
ослобођење,покрет за грађанска права.
Пример транформације неке друштвене појаве: Прелазак са традиционалног на модерно
породично окружење. Нуклеарна породица, промењени неки елементи искључени бабе и
деде, стричеви...Нема слепе послушности деце,основно образовање постало обавезно. У
значајној мери промењена патријархална структура породице.

Тероризам је планирана насилна активност појединца или група, усмерена ка стварању страха
код представника различитих организација, институција или читавог друштва да би се
остварио неки циљ.

Ентони Гиденс- значај комуникационих технологија које у делићу секунде преносе

информације до сваког кутка земљине кугле (спонтани историјски догађаји)

Пјер Бурдије- глобализација је смишљен пројекат светских утицајних група ради реализације
њихових уских интереса

Различита разумевања глобализације:

1. Либерализација - процес ослобађања; давање веће слободе. Односи се најчешће на

трговину, односно уклањање трговинских баријера. Према овом схватању највађнији актери су
велике-мултинационалне компаније

2. Интернационализација - споразум по коме све државе имају једнако право да се нечим

користе(реке, територије...). Према овом схватању, глобализација значи пораст обима размене
и међузависности између земаља. Ово подраѕумева да су државе главни актери
глобализације.

3. Детериторијализација - Процес мењања територијалних граница у корист глобалних веза.

Поништавање значаја простора као ограничавајућег фактора за успостављање односа.

Главне дебате око глобализације: У којој мери је она раширена? Да ли живимо у другачијем
свету него што су наши родитељи? Предвиђање даљег тока глобализације, њене последице
или предности? Покретачке снаге глобализације? Економска сигурност. Да ли глобализација
доприноси правди и једнакости.Демократија друштвених односа. Униставање локалних
култура или културних плауризма.

Очување традиционалних друштвених односа- заустављање глобализације

Реформисти- управљање глобализацијом преко јавних политика(глобална влада)

Трансформационалисти- развијање стратегије које би глобаллизацију поставило на нове

темеље

Последице у економској, политичкој и културној сфери:

1. економска- доприноси појави већег броја радних места и снижењу цена робе, али
противници кажу да се појављују финансијски проблеми, повећање незапослености и
смањење плата.

2. политичка- ширење либералне демократије и повећање заштите људских права, али

противници кажу да државе никако нису демократски оријентисане.

3. култура- развој комуникација обогаћује културни плурализам и води бољем разумевању, а

противници кажу да глобализација узрокује уништавање и нестанак локалних култура и да
води културном империјализму запада.
Главне последице глобалног загревања: Отапање поларног леда (подизање нивоа мора),
потапање градова на обалама, проширење пустињског појаса, ширење заразних болести,
смањење пољопривредних приноса, поплаве, урагани, пожари

Глобални еколошки ризици:

1. загађење ваздуха

2. појава озонског омотача који је оштећен (рупе на њему)

3. загревање планете

Најважнији ризици настали као последица људских активности:

1. проблеми са сиромаштвом и прљавим технологијама

2. нуклеарно биолошко и хемијско оружје (постепено постаје доступно и територијалним

групама поред већине држава)

Глокализациј - веза локалног и глобалног, прилагођавање глобалних производа локалним

потребама (глобални производи праве рекламе спајајући њихове производе са традицијом тог
локалитета како би ближе пришли муштеријама)

Вестернизација - глобализацију види као ширење западне културе по целом свету

Волерстин- теорија светског система: представља социолошки приступ који уместо

збиразатворених друштава у центар пажње ставља светски капиталистички систем

Размере глобализације - Кастелс: сматра да глобална економија не укључује све људе па чак
ни већину, али да ипак утиче на све њих

Скептици глобализације - сматрају да се на свету није догодило ништа што још није виђено,
тако да се не мора уопште говорити о глобализацији

Транзиција - користио се у периоду слома Совјетског Савеза и пада Берлинског зида да опише

прелаз из социјализма у капитализам (дешавало се у Средњој и Источној Европи)

Демографија- проучава становништво, основни задатак мерење и објашњење раста или

опадања становника.

Стопа фертилитета - други начин за мерење броја рођених и представља број живорођене
деце на 1000 жена старости између 15 и 49 година (фертилни, односно плодни период
живота).

Морталитет- број умрлих становника на одређеном подручју. Мери се стопом морталитета

која се израчунава као број смрти на хиљаду становника током једне године.

Наталитет- број рођених становника на одређеном подручју. Мери се укупном стопом

наталитета која представља број живорођене деце на хиљаду становника током једне године.

Витална статистика је други извор демографских података. Она анализира податке о

рођеним,умрлим али и венчаним и разведеним лицима. Ови подаци се прикупљају на
општинском нивоу свакодневно, а анализирају се и презентују на годишњем нивоу.
Демографске транзиције: карактеристике и објашњење - демографска транзиција тврди да се
однос између наталитета и морталитета мора сагледати као процес који се одвија у три фазе.
Прву чини описана равнотежа високих стопа наталитета и морталитета, другу демографска
експлозија изазвана опадањем морталитета услед промена до којих је довела индустријска
револуција, а трећу фазу карактерише опадање наталитета и низак ниво стопе раста броја
становништва.

Малтусова предвиђања о становништву- тврдио је да је раст броја становништва директна

последица повећања благостања. Раст становништва ће бити заустављен услед глади, ратова
иболести. По његовом мишљењу, човечанство је осуђено да живи у беди, а једини начин да
сеизбегне је морално уздржавање. Према његовој теорији би раст становништва требало да
буде очекивано у најбогатијим земљама.

Популациона политика и примери- скуп циљева и практичних мера које нека држава
поставља у циљу контолисања демографских процеса. Основни циљеви се односе на контролу
рађања. Мере којима држава подстиче или ограничава наталитет првенствено су економске
природе. Да би се подстакао раст популације држава уводи дечји податак, продужава
законски минимум плаћеног породиљског одсуства, даје пореске олакшице породицама са
више деце.

Римски клуб - почетак седамдесетих година 20. века. Група научника која је на основу
анализепостојећих трендова дошла до закључка да планета Земља неће моћи у наредних сто
година да издржи овакав темпо индустријског раста.

Одрживи развој - подразумева наставак индустријског раста уз обећање да ће се заштити

необновљиви ресурси. Задовољава потребе садашњице, а да не доводи у питање способност
будућих генерација да задовоље властите потребе. Подразумева коришћење нових
технологија које ће омогућити да садашња генерација будућим нараштајима остави планету
онакву какву је затекла.

Извори еколошких опасности- две најважније врсте еколошких опасности представљају

загађење околине отпадним материјама и исцрпљивање необновљивих природних ресурса.
Највећи загађивачи су индустрије, домаћинства, човек, угљен-диоксид, издувни гасови, киселе
кише...

Најважнији еколошки ризици савременог доба су:

1. проблеми произашли из еколошког разарања

2. проблеми у вези са сиромаштвом и прљавим технологијама

3. претње нуклеарно биолошким и хемијским оружјем

Исцрпљење ресурса - Крчење шума, сечење шума, глобално загревање

Насеље – заједнички назив за одређени скуп стамбених јединица који може бити различите
величине по броју становника и површини.

Одлике града:
 Величина
 Бројност популације
  Физичка структура – уређеност улица, тргова зграда, инфраструктурних објеката итд.
 Функција – духовна, политичка, образовна, здравствена, привредна, трговинска итд.
 Урбане функције – становање, рад, рекреација, саобраћај, слободно време итд.

Субурбанизација – процес настајања приградских насеља услед миграција село-град и

досељавања радника око фабрика лоцираних у близини градова.

Урбанизацја у земљама у развоју. Разлози за увећање популације у градовима:

 Велике миграције село-град услед убрзане индустријализације
 Велики природни прираштај (навике које су остале услед живљења на селу)

Карактеристике постсоцијалистичке урбанизације:

 Приватизација поседа који су били у друштвеној или државној својини
 ,,дивља градња“ – последица неконтролисане интензивне стамбене изградње
 Просторно раздвајање друштвених слојева према месту становања
 Комерцијализација делова градова (нпр. Изградња тржних центара)
 Појачан процес субурбанизације

Урбанизација у Србији:
 Подстицај урбанизацији дају отварање рудника и железница у 19. веку
 Укупан број варошица (места са одређеном функцијом) је 64 – настале у различито
време
 Процес насељавања и настанка градова расте између два рата
 Насељавање градова услед тешког живота. Процес ,,посељачавања“ градова услед
сеоског начина живота.
 Пораст урбанизације после Другог св. рата због социјалистичке индустријализације

Глобални град:
 Глобализација, интернет и развој технологије појачали су значај градова и постају
главне тачке за развој привреде
 У градовима се налазе седишта компанија, фабрика, банака, технолошких институција
 Четири функције глобалних градова према Саксији Сасен (социологичарка): седишта
институциа која усмеравају светску економску политику, центри иновација у новим
привредним гранама, центри кључних финансијских институција, значајни трговински
центри.
 Глобални градови: Њујорк, Токио, Париз, Хонгконг, Сингапур, Франкфурт, Москва,
Шангај, Њу Делхи итд.

Настанак градова:
 Настао када су људи задали себи нове циљеве (технолошки проналасци)
 Потреба за местом које ће имати религиозну, политичку, економску и бојну функцију
 Развијали су се под климатски, рељефним, географским и друштвеним факторима
 Историјски посебни градови су полиси (град-државе) и антички Рим
 Утицај на стварање имале су институције слободних градова, повластице и права
 Најважније институције су биле гилде (удружења за помоћ својим члановима), црква и
универзитет.
 Главни град се издваја као седиште државе, место боравка владара и центар
администрације
 У новијем добу више се насељују већ постојећи развијени градови уместо да се граде
нови