скелани

4/16/24, 6:39 PM Скелани код Сребренице 1993 - www.zlocininadsrbima.
com
Период: Југославенски ратови 1990-их
Област: Босна
СКЕЛАНИ КОД СРЕБРЕНИЦЕ 1993
Злочин у Скеланима је назив за ужасан ратни злочин који су извршили

припадници 28. дивизије муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине по
командом Насера Орића 16. јануара 1993. године над недужним цивилима,
мјештанима села Скелани, недалеко Сребренице у рејону Бирча, односно
Средњег Подриња.
Тог дана за неколико сати убијено је најмање 70 Срба, махом жена, дјеце и
стараца, а још дупло толико рањено. Најмлађа жртва овог масакра били су
браћа Димитријевић: Александар од 5 година старости и старији Радисав од
11 година. Најстарија жртве покоља биле су Анђелко Павловић и Илинка
Благојевић од 80 година живота.
www.zlocininadsrbima.com/Zlocin.aspx?Naslov=Скелани-1993 1/18
4/16/24, 6:39 PM Скелани код Сребренице 1993 - www.zlocininadsrbima.com
Овај покољ се десио свега неколико дана послије оног у селу Кравица,
општина Братунац, када су исти кољачи из Орићеве казнене експедиције њи
2.500 бојовника навалили на Скелане са истим мотивом истребљења.
Послије рата, Комисија за прикупљање доказа о ратним злочинима

Републике Србске је доставила Тужилаштву Босне и Херцеговине све
потребне доказе о злочину над цивилима у Скеланима, али ти предмети и
даље стоје у фиокама. Хашки Трибунал такође није био заинтересован за ов
случај.
Иронија судбине је то што је Међународни кривични суд за бившу

Југославију ослободио Насера Орића чак и по командној одговорности за
злочине над Србима у босанском Подрињу 1990-их.
БОРС редовно одржава сваке године парастосе 16. јануара и тиме гаји култу
сјећања.
РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995
Ураган * Пофалићи * Фочанска села * Сарајевска Голгота
Ледићи * Мостар * Бравнице * Чардак * Добровљачка
Петровачка цеста * Ф. Јабука * Намјерна Сила * Кукавице
Башчаршија * Јошаница * Сердари * Бањалучке бебе

ЗЛОДЈЕЛА
Бјеловац * Босански Брод * Скелани * Смолућа * Кравица
Казани * Каменица * Брадина * Тузла * Цинцар
Бреза * Горажде * Брежани * Чемерно * Чагаљ * Купрес
Чајниче * Велики парк * Будичин Поток * Иваница
ЗЛОЧИНЦИ Сакиб Махмуљин * Насер Орић * Харис Силајџић
Ахмет Сејдић * Мате Бобан * Ејуп Ганић * ХВО
Мушан Цацо * Рамиз Делалић * Алија Изетбеговић
Мурат Шабановић * Јука Празина * Шеве * Расим Делић
Исмет Бајрамовић * Елфета Весели * Нервин Узуновић

Јадранко Прлић * Крвава Азра * Младен Налетилић
Драган Викић * Миралем Мацић * Перо Вицентић
Самир Кахфеџић * Зулфо Алић * Зелене Беретке
Јасмин Гуска * Енес Туцаковић * Патриотска Лига
Русимир Хаџихусеиновић * Мехо Бајрић * Мостарски
Селим Бешлагић * Оручевић * Амир Кубура
Хаџо Ефендић * Бесим Спахић * Јован Дивјак
Купрешки * Енвер Хаџихасановић * Муџахедини
Дервентски * Сребренички * Сарајевски
Силос * Дретељ * Оџак * Орашје * Стролит * Стела
Сребреник * Челебићи * Храсица * Брчко * Борсалино
ЛОГОРИ Зоил * Хотел Бристол * Бихаћ * Мостар * Лукавац
Зеница * Јајце * Какањ * Бреза * Бугојно * Маглај
Виктор Бубањ * Завидовићи * Фојница * Дервента
Љубо Млађеновић * Драган Васић * Страхиња Живак
Раде Рогић * Слободан Стојановић * Ристовићи
ЖРТВЕ Слађана Кобас * Породица Голубовић * Олга Драшко
Мирјана Драгичевић * Наташа и Милица * Видово Село
Силовања * Кнежевићи *
ПУБЛИКАЦ. Без дистанце * Анђео са горе Заглавак * Јелена '93
Бој за Возућу * Крици и опомена * Одбрана Херцеговине
Мостарска тамница * И крв је горјела * Трново 92
Мртви опомена живима * Живим да свједочим * Јаук
Душан Шеховац * 1335 дана * Побиј, покрсти и протерај
Егзодус поново * Терор у Горажду * Љубо Млађеновић
Знаш мене * Ратни Хирург * Сјећаш ли се мене
Средња Босна * Стан' Неретво * Мјесто покоља
* Чапљина град злочинац
ПРЕТХОДНИЦА
Југославија је била федеративна држава састављена од шест република: СР

Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и
СР Македонија... с тим да је СР Србија имала двије покрјине: АП Војводина
САП Косово и Метохија. И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији
замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су
живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.
Југославенска федерација 1974-1992
Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура

пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био
једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.
Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је

омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касниј
и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвави
ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народн
Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западно
Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.
ЈНА је створена на традицији Титових партизана
Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па так

се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредн
године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се
оснивају и друге странке.
Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. на чувеном XIV

конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних
сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности
заједничке државе. У то вријеме, Њемачка је била уједињена, а "гвоздена
завјеса" је у земљама Варшавског пакта већ била пробијена и на дјелу су
отпочеле ткз. Обојене револуције.
Југославенска шесторка мистерије
Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР

Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације С
Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је нако
45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.
Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена

унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ
спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније и САД. Касније
исламских земаља сјеверне Африке, Блиског и Средњег Истока. Њихов циљ
је био убацивање радикалних исламиста у Европу и ширење Ислама.
Ситуација у Босни и Херцеговини
Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су

живјели Срби, муслимани и Хрвати, заједно са националним мањинама.
Дана 18. новембра 1990. одржани су први вишестраначки избори након

Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке
коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласо
је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше, али је
он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио
рат, нити сукобе са Србима. Уствари, он је био само мамац бирачима на
изборима.
Тако је предсједник Предсједништва БиХ постао Алија Изетбеговић,

пријератни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације"
Предсједник Народне скупштине постао је Момчило Крајишник из странке
СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер Владе. Ова коалиција је издржала 15
мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања априла 1992. године.
Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија

Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још средином 1991. годин
донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да
желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али с
обије странке жељеле да имају етнички и вјерски чисту државу. Односно
Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани радикалну
исламску републику.
Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)
Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још

октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене
пријетње србском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв.
Ханџар дивизије, фашистичке јединице која је 1941-1945 починила стравич
злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинл
углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су
досегнула свој врхунац у мјестима као што су: Пребиловци, Дракулић,
Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес, Драксенић...
У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у Би

које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску
Народну Армију. Наредног мјесеца почело је оснивање мјесних одбора
паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске лиге". У Мостару је у
другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из
Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или
повучени. Касније су отишли у Ужице (СР Србија).
Прваци ХДЗ у Грудама 18. новембра 1991. проглашавају Херцег-Босну,

хрватску парадржаву на тлу БиХ. Она је постојала током рата и циљ је био д
се цијела БиХ интегрише у Хрватску, односно да се обнови НДХ. Имали су
константно помоћ званичног Загреба и Туђмановог режима.
Почетком 1992. тачније 9. јануара србски посланици у Сарајеву проглашава

Републику србског народа у БиХ, као одговор на муслиманске и хрватске
пријетње односно Срби желе да остану да живе у Југославији. Седам недјељ
касније, организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФР
где је 62,4% бирача гласало за независност, што је недовољно да се сматра
важећим. Ипак, земље ЕУ и САД им признају то.
У Лисабону су 23. фебруара представници муслимана, Срба и Хрвата у БиХ

потписали чувени Кутиљеров споразум како би се зауставио рат...
међутим, десет дана касније Алија Изетбеговић повлачи потпис на наговор
Ворена Цимермана америчког амбасадора у Југославији и то послије 10 дан
Жозе Кутљеро из Португала
У Сарајеву су 1. марта припадници "Зелених беретки", које предводи

криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на србске сватове на Башчаршији
и убили младожењиног оца Николу Гардовића, а свештеника Раденка
Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави рат деведесетих,
то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полиција. У
западним медијима овај догађај је лажиран, тј. реченео је да су Срби наводн
пуцали на муслиманске сватове.
Након тога, усљедилили су бројни напади на србска мјеста у БиХ, као и

припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни
представници су били само нијеми посматрачи.
Ситуација у Сребреници
Сребреница је градић, варош на самом истоку Босне и Херцеговине, уз границу са Републиком Србијом, поред ријеке Дрине у
подножију планине Јавор и висоравни Бирач. Сребреница је старо насље, а први трагови људске цивилизације овјде се помињ
још из доба Римског царства. Градић је добио име по налазишту сребра у руднику недалеко самог града, које је откривено
средином 14. вијека. Србски деспот Стефан Лазаревић је 1411. године добио Сребреницу на управљање од угарског краља
Жигмудна.
Биланс Алијине политике и Орићеве работе
Турци у ове крајеве долазе у 16. веку и доносе ислам као религију, градећи џамије. Спроводили су терор према хришћанском
живљу и њихову дјецу потурчавали. Тако је остало све до јула 1878. године, када је цијела Босна и Херцеговина анексирана од
Аустро-Угарске монархије, одлуком Великих сила на Берлинском конгресу. Србска краљевска војска ослобађа Сребреницу 18.
септембра 1918. године и тако она постаје дио Краљевине СХС, сврстана у Дринску бановину.
У Другом свјетском рату, Сребреница потпада под НДХ, када хрватске и муслиманске усташе у овом крају убијају више хиљада
Срба (само у Кравици 600).
Након 1945. Сребреница постаје део СР Босне и Херцеговине. Све до марта 1992. године, баш никаквих међунационалних сук
и проблема није било. Чак се може рећи да су комшијски односи пола вијека били више него добри. Свако је гледао свој по
пољопривреду, шуме, чувала се стока, гајиле разне културе, а било је и оне друге културе са двије стране и уважавања.
Први пут су се у априлу 1992. осјетили "вјетрови" који нису стизали са Дрине, већ из Сарајева, са жељом да Срби нестану ода
Појавили су се тамни облаци и видило се да невријеме стиже у источну Босну. То захлађење, умјесто ветрова, доносили су љ
Нервоза доноси страх за сопствени живот, породицу, имање. По сребреничким селима је као муња прострујала вијест да
Поточарима средином априла 1992. убијена три Србина. Муслимани “проширили дјелатност” својих стража, чак и око србс
кућа.
Обнављају се старе приче из времена НДХ и откопавају затрпане успомене. Сви памте само нож, метак, жицу… Буде се најцрњ
мисли из кошмара државе која се распада и њена трулеж се осећа на сваком кораку. Свако се затвара у свој национални тор,
свињац или кокошињац… Ноћу авети зла шетају селима, патролирају полуаутоматска жива бића са пушкама и реденицима.
Према попису становништва у БиХ 1991. године укупан број становника Сребреница је 5.746, од тога је Срба било 34%, муслим
64%, а 2% осталих...
ПРИЈЕ ЗЛОЧИНА
Муслиманске казнене експедиције су већ од маја мјесеца 1992. године под

командом Насера Орића у ширем подручју Сребренице спроводиле етничко
чишћење над србским цивилним становништвом гдје је на десетине села
уништено, а хиљаде Срба нашло се у збјеговима.
Прије Скелана, Орићеви кољачи су своје крваве трагове оставили у Бљечави

Гниони, Опарцима, Руповом Брду, Ратковићима, Лозничка Ријека, Брежани
Загони, Магашићи, Хранча, Јежестица, Миланова Воденица, Подравње,
Брачан, Факовићи, Бољевићи, Каменица, Бјеловац, Сикирић, Кравица,
Шиљковићи...
Иначе специјалитет Насера Орића био је да напада србска села на велике

православне празнике: Ђурђевдан, Ивањдан, Петровдан, Божић... Слике и
снимке својих монструозних злочина је редовно слао у Сарајево
муслиманском руководству, како би се похвалио. Они су га за то награђивал
са чиновима.
ЗЛОЧИН
Око 05:30 сати 16. јануара 1993. године преко 2.500 припадника злогласне 2
муслиманске дивизије ткз. Армије Босне и Херцеговине опколико је село
Скелани, недалеко Сребренице и одмах је започет покољ Срба цивила
односно мјештана овог подрињског села заједно са засеоцима: Кушићи,
Ћосићи, Калимановићи и Топлица.
Орићева солдатеска има разлога за хвале
Орићеви крвници су по уласку у Скелане кренули да пљачкају куће и да их

потом пале, како мјештани не би могли да се врате у њих.
Занимљиво је и то што у овом нападу на Скелане су дошле и муслиманске

жене из Сребренице које су учествовале у пљачки имовине скеланских Срба
Стотине кућа је тог дана тотално уништено. Скеланчани када су видјели шт
се дешава кренули су да бјеже преко ријеке Дрине у Бајнину Башту
(Република Србија).
Убијено је око 70 Срба, од чега је било 34 жене и петоро дјеце млађе од 13

година. Док је рањених и тешко повријеђених било 170 Срба. Муслимански
бојовници нису имали милости према старцима, јер је убијено њих 15
хладним оружјем који су имали преко 70 година живота били убијени у
својим кућама: Анђелко Павловић (80), Видосава Трифуновић (79), Илинка
Благојевић (80), Радослава Ковачевић (79) и др.
Међу жртвама свакако најтежи случај је Цвјетко Ристић (рођен 1978.), тада
малољетни дјечак коме су муслиманске снаге тог Јануарског покоља убили
оца Новака (41), мајку Иванку (42), сестру Митру и брата Мићу... и то на
најстрашнији начин.
Неки мјештни Скелана у овом масакру су одведени у сребреничке логоре,

њих тридесет, док их је 19 убијено, а само 11 их се вратило са тешким психо-
физичким посљедицама.
Zlocin u Skelanima, svjedocenje Cvjetka Ristica
Приликом овог напада на Скелане 16. јануара, порушено је више од 500 кућ
и помоћних објеката, уништене су двије православне цркве, а демолирана су
и четири гробља...
СВЈЕДОЧЕЊА
Милка Ристић, једна од преживјелих Скеланског покоља, каже:

- "Моја свекрва Милена Ристић нађена је заклана ипред изгорјеле куће у
Кушићима. Убијени су и рођак мог мужа Новак Ристић, његова супруга
Иванка и ћерка Митра а тог дана нестао је њихов син Мићо... Од Ристића је
иначе само Цвјетко преживио, који је тада имао само 14 године...“.
Миленија Митровић је тог дана одведена у сребреничи логор, а данас о

томе каже слиједеће:
- "Одвели су мене и мојих шест чланова породице... Тамо смо једва
преживјели пакао у казамату. Мог супруга Радивоја су заклали у дворишту,
нас одвели у Сребреницу. Тамо су нас тукли, избили су ми све зубе и мучили
на разне начине. Било је страшно!“.
Младен Грујичић начелник општине Сребренице и сам жртва Орићевих

зликоваца такође укаузује на неправду када је у питању злочин над србским
становништвом Скелана и околних србских села:
- "Срамно је што још нико није одговарао за те злочине, али ми који смо
остали живи, морамо помињати имена наших страдалих, трагати за истино
и правдом, сјећати се свих оних који су створили Србску Републику и

омогућили нам да данас живимо безбједно...“.
ИМЕНА ЖРТАВА
Новак (Радисава) Ракић, 1953. Миленко (Петар)

Драгомир (Јово) Ракић, 1953. Миловановић, 1941.
Миломир (Јово) Ракић, 1957. Радивоје (Стојан) Николић,
Радиша (Славко) Ракић, 1961. 1952.
Драгомир (Марјан) Ракић, 1940. Миленко (Војислав)
Миле (Дико) Ивановић, 1952. Николић, 1940.
Предраг (Мило) Ивановић, 1973. Петко (Мићо) Тодоровић,
Желимир (Милутин) Ивановић, 1940.
1968. Филип (Ђорђе) Живановић,
Жарко (Миленко) Павловић, 1931.
1938. Стојан Живановић, 1925.
Милорад (Чедо) Трифуновић, Милојко (Анђелко)
1958. Јаковљевић, 1957.
Богдан (Јово) Живановић, 1927. Саво (Милован)
Добрина (Михаила) Живановић, Максимовић, 1932.
1923. Роса Неђић, 1933.
Тадија (Милорад) Ракић 1930. Владислав (Лазар) Ристић,
Дамјан (Жико) Максимовић, 1947.
1934. Радивоје Митровић, 1942.
Анђелко (Светозар) Павловић, Милија (Митар) Јаковљевић,
1914. 1957.
Видосава Трифуновић, 1915. Мирко (Максим) Митровић,
Небојша (Предраг) Илић, 1969. 1939.
Марко (Саво) Милановић, 1954. Миленко (Милан)
Алекса (Дражо) Глигић, 1968. Јаковљевић, 1946.
Шћепо (Симо) Јањић, 1947. Новак (Цветко) Ристић, 1951.
Симо (Перо) Јањић, 1948. Илија Милановић, 1922.
Владо (Саво) Мијатовић, 1966. Радо Ристић, 1920.
Милан (Милош) Миловановић, Душанка Милановић, 1920.
1967. Миленија (Петко) Јанковић,
Милун (Раденко) Марковић, 1970. 1963.
Анђа (Симо) Јањић, 1927. Миленко (Станоја)
Гордана (Остоја) Секулић, 1966. Тодоровић, 1928.
Александар (Томислав) Никола (Јово) Живановић,
Димитријевић, 1987. 1921.
Радисав (Томислав) Радинка Митровић, 1946.
Димитријевић, 1984; Миленка Ристић, 1930.
Драган (Јован) Димитријевић, Иванка (Милорада) Ристић,

1965; 1950.
Радован (Драган) Симић, 1966; Митра (Новак) Ристић, 1974.
Драгоје (Бориша) Милошевић, Мићо (Новак) Ристић, 1977.
1960. Мирко (Радисав) Ракић, 1925.
Радосава Ковачевић, 1915.
Илинка Благојевић, 1914.
Даринка Митровић, 1922.
ПОСЉЕДИЦЕ
Тек средином марта мјесеца 1993. године Србска војска у Босни и

Херцеговини ослобађа ово подручје: Кравицу, Скелане и др. када је прогнан
становништво могло да се врати на своја згаришта.
Биланс Орићевих покоља
Тада су и медицински стручњаци почели да прикупљају лешеве и врше

обдукцију, те праве извјештаје са којима су обавјестили међународну јавнос
која није била заинтересована за то.
Муслиманске снаге су наставиле све до јула 1995. године да организовано

тероришу србско становништво у регији Средњег Подриња, пошто је ОУН
прогласио Сребреницу за демилитаризовану зону, што је значило да Србска
војска у овом дијелу БиХ не смије да има тешку артиљерију нити велики бро
војника, а то је заправо омогућавало муслиманским бојовницима да
некажњено праве покоље над цивилима.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
У Хашком трибуналу се годинама судило Насеру Орићу за злочине у

Сребреничком крају и Подрињу по командној одговорности, али је он на
крају ослобођен 3. јула 2008. године, тако да за ове злочине над Србима у
Подрињу није одговарао нико... јер Тужилаштво Босне и Херцеговине
намјерно годинама врши опструкцију над предметима у којима су оптужени
муслимани а жртве Срби.
Дочек Орића посље ослобођења у Хагу
Десет година након заврштетка босанско-херцеговачког рата 2005. године у

Скеланима је подинут споменик за жртве које су убијене 1992-1995. Народ
овог краја редовно обиљежава Скелански масакр парастосом, полагањем
вијенаца и пригодним програмом.
РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар
Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина
Словенија Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат
Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић
Александар Михаиловић
Хрватска
и Крајина Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар
Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна
Борово Село * Радосављевић * Томислав Мерчеп * Масленица
Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец
Иван Векић * Лора * Славонска Пожега Марино Село * Кораде
Книн Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш
Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко
Мирко Норац * Миљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише
Ђуро Бродарац * Добросав Парага
Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза
Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани
Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић
Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде
Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Босна и
Херцеговина
Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ
Љубо Млађеновић * Смолућа * Фоча Сефер Халиловић
Сакиб Махмуљин * Чардак * Хрватско Вијеће Одбране
Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно
Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * Сердари * Цацо
Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај
Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац
Кадри Весељи * Шутаковић * Агуши * Отац Харитон

Косово и
Метохија
Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко
Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац
Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак
Оцените нам овај члан

1 2 3 4 5
Tags:
BARATUNAC SELO MUSLIMANSKI ISTOCNA DEVEDESETE SREDNJE NASER JANUAR
SREBRENICA SKELANI ZLOCINI BOSNA GODINE PODRINJE ORIC 1993
UBIJANJE ALEKSANDAR ILINKA RASPAD RAZBIJANJE 28. ARMIJA CVETKO

CIVILA DIMITRIJEVIC BLAGOJEVIC SFRJ JUGOSLAVIJE DIVIZIJA BIH RISTIC
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!
Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!
Албански Бугарски Комунистички Мађарски Муслимански Немачки Словеначки Хрватски

скелани

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

скелани

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

4/16/24, 6:39 PM Скелани код Сребренице 1993 - www.zlocininadsrbima.

Период: Југославенски ратови 1990-их

СКЕЛАНИ КОД СРЕБРЕНИЦЕ 1993

Злочин у Скеланима је назив за ужасан ратни злочин који су извршили

Послије рата, Комисија за прикупљање доказа о ратним злочинима

Иронија судбине је то што је Међународни кривични суд за бившу

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

Ураган * Пофалићи * Фочанска села * Сарајевска Голгота

Ледићи * Мостар * Бравнице * Чардак * Добровљачка

Петровачка цеста * Ф. Јабука * Намјерна Сила * Кукавице

Башчаршија * Јошаница * Сердари * Бањалучке бебе

Казани * Каменица * Брадина * Тузла * Цинцар

Бреза * Горажде * Брежани * Чемерно * Чагаљ * Купрес

Чајниче * Велики парк * Будичин Поток * Иваница

ЗЛОЧИНЦИ Сакиб Махмуљин * Насер Орић * Харис Силајџић

Ахмет Сејдић * Мате Бобан * Ејуп Ганић * ХВО

Мушан Цацо * Рамиз Делалић * Алија Изетбеговић

Мурат Шабановић * Јука Празина * Шеве * Расим Делић

Исмет Бајрамовић * Елфета Весели * Нервин Узуновић

Јадранко Прлић * Крвава Азра * Младен Налетилић

Драган Викић * Миралем Мацић * Перо Вицентић

Самир Кахфеџић * Зулфо Алић * Зелене Беретке

Јасмин Гуска * Енес Туцаковић * Патриотска Лига

Русимир Хаџихусеиновић * Мехо Бајрић * Мостарски

Селим Бешлагић * Оручевић * Амир Кубура

Хаџо Ефендић * Бесим Спахић * Јован Дивјак

Купрешки * Енвер Хаџихасановић * Муџахедини

Дервентски * Сребренички * Сарајевски

Силос * Дретељ * Оџак * Орашје * Стролит * Стела

Сребреник * Челебићи * Храсица * Брчко * Борсалино

ЛОГОРИ Зоил * Хотел Бристол * Бихаћ * Мостар * Лукавац

Зеница * Јајце * Какањ * Бреза * Бугојно * Маглај

Виктор Бубањ * Завидовићи * Фојница * Дервента

Љубо Млађеновић * Драган Васић * Страхиња Живак

Раде Рогић * Слободан Стојановић * Ристовићи

ЖРТВЕ Слађана Кобас * Породица Голубовић * Олга Драшко

Мирјана Драгичевић * Наташа и Милица * Видово Село

ПУБЛИКАЦ. Без дистанце * Анђео са горе Заглавак * Јелена '93

Бој за Возућу * Крици и опомена * Одбрана Херцеговине

Мостарска тамница * И крв је горјела * Трново 92

Мртви опомена живима * Живим да свједочим * Јаук

Душан Шеховац * 1335 дана * Побиј, покрсти и протерај

Егзодус поново * Терор у Горажду * Љубо Млађеновић

Знаш мене * Ратни Хирург * Сјећаш ли се мене

Средња Босна * Стан' Неретво * Мјесто покоља

* Чапљина град злочинац

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република: СР

Југославенска федерација 1974-1992

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је

ЈНА је створена на традицији Титових партизана

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па так

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. на чувеном XIV

Југославенска шесторка мистерије

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су

Дана 18. новембра 1990. одржани су први вишестраначки избори након

Тако је предсједник Предсједништва БиХ постао Алија Изетбеговић,

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија

Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у Би