Slobodni dvoglasni stav

Glasovi su melodijski i ritmički samostalni, ali se i međusobno moraju uklapati po određenim

pravilima. Oni su pisani u komplementarnom ritmu, što znači kada jedan glas ima duže notne
vrednosti, drugi ima kraće i obrnuto. To ne znači da glasovi ne mogu imati isti ritam, mogu ali
kratkotrajno. Dva glasa koja istovremeno zvuče moraju obrazovati konsonancu bez obzira na
kom se taktovom delu nalaze, jer se nalaze u odnosu nota prema noti, a to je kao da se nalaze na
tezi. Od ovog pravila odstupa sledeći slučaj koji je moguć u kadenci, a to je kada se u jednom
glasu nalazi sinkopirana disonanca (zadržica), a u drugom teška prolaznica.

Disonance se inače koriste na nenaglašenom taktovom delu (2, 4, 6, 8) pri bočnom kretanju
(jedan leži, a drugi se kreće) kao prolaznice naviše i naniže i skretnice naniže. Disonance se
mogu koristiti kao teške prolaznice, a i kao pripremljene zadržice. Pri razrešenju zadržice onaj
drugi glas se može pokrenuti postupno ili skokom do one druge nesavršene konsonance.

Glasovi treba da se kreću što više suprotno, a ako se kreću paralelno, onda se mogu kretati u
paralelnim tercama i sekstama, ali ne više od 3, jer se time narušava samostalnost glasova. Treba
da postoji kulminacioni ton koji će biti duža nota (u drugom glasu može i najdublji ton, ali nije
obavezan kulminacioni ton).