Pokretanje ostavinskog postupka

Ostavinski postupak (postupak za raspravljanje zaostavštine) sud pokreće po službenoj dužnosti,

kada sazna za smrt nekog lica.
Nadležni matičar je dužan da sudu dostavi izvod iz matične knjige umrlih u roku od 30 dana od
dana upisa činjenice smrti. O činjenici smrti sud može biti obavešten i od strane osoba kojima je
u interesu da se raspravi zaostavština umrlog, i to putem predloga za pokretanje ostavinskog
postupka.
Ukoliko ne postoje razlozi za obustavljanje ostavinskog postupka (vidi dole), sud će zakazati
ročište za raspravljanje zaostavštine i na njega pozvati zainteresovana lica.

Nadležnost za sprovođenje ostavinskog postupka

Ostavinski postupak sprovodi osnovni sud na čijem je području umrlo lice (ostavilac) u vreme
smrti imalo prebivalište, odnosno boravište. U slučaju da ostavilac u tom trenutku nije imao ni
prebivalište niti boravište na teritoriji Republike Srbije, nadležan je sud na čijem se području
nalazi pretežni deo njegove zaostavštine.
Ostavinski sud može poveriti raspravljanje zaostavštine javnom beležniku, i to po pravilu onom
koji je sastavljao smrtovnicu.

Smrtovnica
Za pokretanje ostavinskog postupka neophodno je sačiniti smrtovnicu. U pitanju je dokument
koji sadrži lične podatke umrlog, podatke o supružniku, deci i srodnicima koji bi mogli biti
pozvani na nasleđe, kao i podatke o ostaviočevoj imovini i dugovima. Takođe, uz smrtovnicu se
prilaže i testament (ako postoji), kao i sve informacije vezane za testament.
Smrtovnicu sastavlja javni beležnik na osnovu sudskog rešenja. Javni beležnik je dužan da
smrtovnicu dostavi ostavinskom sudu u roku od 30 dana od dana kada je primio rešenje.
Sud može i sam sastaviti smrtovnicu ako nađe da je to celishodno.

Obustavljanje ostavinskog postupka

Ostavinski postupak se obustavlja ako ostavilac nije imao imovinu, ili ako je ostavio samo
pokretnu imovinu, a niko od lica pozvanih na nasleđe ne traži raspravljanje zaostavštine.
Ako postoji pokretna imovina, lica pozvana na naleđe zadržavaju pravo da kasnije zahtevaju
raspravljanje zaostavštine.
Moguće je i da zainteresovana stranka, naslednik ili poverilac dostavi sudu dokaze o smrti
ostavioca i na taj način predloži pokretanje ostavinskog postupka.

Matičar upisuje smrt u matičnu knjigu umrlih i dužan je da u roku od 30 dana dostavi sudu
umrlicu.

Sud donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu i preda je sudu u
roku od 30 dana.

Po pozivu beležnika srodnici umrlog dostavljaju osnovne podatke o preminulom, o imovini

koja čini zaostavštinu i osobama koje mogu biti pozvane na nasleđe. Beležnik proverava da li
je posle umrlog ostao testament i ako jeste prosleđuje ga sudu i istom beležniku se poverava
ostavinska rasprava.

Zakazuje se ročište na koje se pozivaju svi koji polažu pravo na nasleđe i zakonski i
testametarni naslednici. Tada se raspravlja o svemu vezanom za nasleđe, a naročito o pravu na
nasleđe i veličini nasleđenog dela.

Ako su među naslednicima sporne neke činjenice postupak će biti prekinut i oni se
upućuju da pokrenu sudski postupak radi utvrđenja spornih prava. Ako nema spora,
imovina se podeli prema zakonskom pravu na nasleđe ili dogovoru.