Svi mi imamo san koji živi u nama od malena.

Imalo ih je mnogo, ali neke smo zaboravili,

neke prevazišli a neke i preboleli.

Ipak, ostao je taj jedan, poseban, kog se setimo kada slušamo omiljenu pesmu, trčimo
po kiši, ležimo na travi i gledamo zvezde i zamišljamo sebe u trenutku kada taj naš najveći san,
ono što smo duboko u sebi želeli, postaje realnost, i ma koliko neostvarivo izgledao, toliko smo
sigurni da će se kad tad ostvariti, da ništa taj mali trenutak sreće ne može da zameni. San na koji
pomislite kada sedite na terasi i u letnjoj noći posmatrate svoj voljeni grad, ljude u njemu, i
uživate u tišini i svojim mislima, i u tom trenutku jednostavno volite svoj život. Čak i u trenucima
koje provodite sa svojim prijateljima, u buci, smehu, priči, odvojite se na trenutak od svega toga
i pomislite kako će sve ispasti dobro, kako će se ta vaša vizija ostvariti. To je nešto što našem
životu daje smisao, nešto što i nas same tera da budemo bolji, da se menjamo, da koračamo
napred. Treba verovati u sebe. Treba slediti svoje ideale, živeti punim plućima ovaj život koji
nam je dat, proživeti svašta i ma šta god se desilo, bićemo jači, uspešniji, svesviji samih sebe i
svojih mogućnosti. Ne možete znati odgovore na sva pitanja, ali možete da uživate u svakom
trenutku, a naročito u onim lošim, jer iz njih najviše učite. Ne želite da budete prazni mladi ljudi,
koji se boje i koji nemaju nikakav cilj, perspektivu, sa suvoparnim, monotonim životima.

Sve u životu je vaš, i samo vaš izbor, vi odlučujete o svemu. Zato odlučite da sledite taj
svoj san. San zbog kog se budite, za koji dišete. Jer jesmo, prolazni smo, a život je samo jedan.

Sanja Petrović IV4