ПОЈАВА СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ

Досељавање на
Балкан → у 6. и 7. веку Стари Словени су населили Балкан

Кнез Растислав → тадашњи владар Велике Моравске, затражио је од византијског

цара цара Михаила да му пошаље учене људе који ће проповедати
хришћанство на словенском језику.

Ћирило и → цар Михаило шаље браћу Ћирила и Методија који су пре тога
Методије превели Свето писмо са грчког на словенски дијалекат.

863. година
→ година када су Словени примили писменост

→ Старословенски → први књижевни језик Словена

језик

Глагољица → прво словенско писмо које је саставио Ћирило по угледу на грчко

писмо.

Ћирилица
→ друго словенско писмо крајем 9. века по угледу на грчку азбуку,
сматра се да га је створио Климент Охридски, ученик Ћирила и
Методија. Имала је више од 40 слова.

Преписи → најстарији споменици из 10. и 11. века

Црквенословенски → сви преписи садрже извесне промене које је правио онај који их
језик је преписивао. Тако су настале редакције старословенског језика.
Све те редакције познате су под именом црквенословенски
језик.

Српскословенски
језик
→ од краја 12. до половине 18. века

Најзначајнији
споменици →Мирослављево јеванђеље писано српскословенским језиком
и ћирилицом – крај 12. века.
Повеља Кулина бана - најстарији српски споменик писан
народним језиком – крај 12. века.
Повеља Стефана Првовенчаног – у 13. веку.
Душанов законик – правни документ писан ћирилицом, 1349.

Велика сеоба Срба → 1690. год. под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића.

Србуље → старе књиге настале у 15. и 16. веку.

Рускословенски
језик → половином 18. века долазе руски учитељи у Србију:
Христифор Жефаровић ,,Стематографија“ из 1741. године.
Јован Рајић на народном језику ,,Бој змаја с орлови“, а на
рускословенском језику ,,Историја разних словенских
народов“ 1794. године

Славеносрпски
→ од друге половине 18. в. као мешовит језик рускословенског
језик
и народног језика:
Захарије Орфелин ,,Славеносрпски магазин“ 1768. године