Naziv: Arnika

Latinski naziv: Arnica montana

Arnika (lat. Arnica montana) je višegodišnja zimzelena biljka iz porodice
glavočika (Asteraceae). Narodna imena: brđanka, veprovac, vučji zub, moravka.

Podzemni deo je debeo i valjkast. Stabljika je slabo razgranata, visoka do 50 cm

sa cvetnim glavicama zlatno-žute boje na vrhu stabljike.

Cveta od juna do avgusta. Listovi su smešteni pri dnu i dugoljasto-jajastog su

oblika. Čitava biljka je pokrivena kratkim dlakama. Planinska aromatična biljka,
ima specifično smolasti miris.

Gde raste arnika?

Arnika raste na području skoro cele Evrope od južnog dela Pirinejskog poluostrva
do južnog dela Skandinavije. Raste do nadmorskih visina od skoro 3.000 metara
na suvim livadima, planinskim obroncima i brdima, na obodima četinarskih šuma.

Koji deo arnike se koristi kao lekovito sredstvo?

U proizvodnji lekova koriste se cvet — lat. Flores Arnicae i koren.

Koja svojstva i kakvo dejstvo ima arnika?

Cvet arnike sadrži:

 gorku bojenu supstancu arnicin do 4%, koja je glavni aktivni sastojak.

Arnicin je smeša 3 supstance: arpidiola (arnidendiol), faradiola (izoarnidiol)
i zasićenog ugljovodonika
 cinarin
 esencijalno ulje 0,04 – 0,07%
 ulje koje sadrži 56% nesaponifikovanih supstanci, saponifibilni deo ulja
sadrži 50% zasićenih kiselina
 ugljovodonici
 smolaste materije
 crvena bojena supstancalutein
 organske kiseline u obliku soli kalcijuma i kalijuma, kao i u slobodnom
stanju: fumarna, jabučna i mlečna
  vitamin C oko 21 mg/%
 tanine 5%
 inulin
 proteine
 fruktoza 2,5%
 ostale redukujuće šećere 0,5%
 saharoza 1%
 balastne materije
 holin
 alkaloide.

Koren arnike sadrži:

 nezasićene ugljovodonike
 fitosterole
 organske kiseline: izobuterinska, mravlja, angelinska (anđelična) kiselina
 esencijalno ulje (sveža sirovina sadrži do 1,5% i sušena0,4 – 0,6%).

Arnika ima:

 hemostatsko
 antiinflamatorno
 zaceljujuće
 holeretičko (poboljšava lučenje žuči)
 analgetičko dejstvo.

Biljka ima razna farmakološka svojstva, jer cvet i koren sadrže supstance
različitog hemijskog sastava.

Preparati od korena arnike blagotvorno deluju kao koronarni vazodilatatori kod

angine pektoris i srčane insuficijencije, poboljšavaju ishranu srčanog mišića. Kao
rezultat dejstva arnicina, povećava se amplituda srčanih kontrakcija, proširuju se
koronarni sudovi, poboljšava se trofizam miokarda. Hemostatski efekat je
zabeležen kod diapedetičnog krvarenja.

Arnika takođe ima antisklerotična svojstva, smanjuje nivo holesterola u krvi, što
je povezano sa prisustvom cinarina u biljci.

Za oralnu primenu kao deo kompleksne terapije, arnika se koristi kod

kardiovaskularnih bolesti:

 ishemijska bolest srca

 miokarditis
  arterijska hipertenzija
 kardioskleroza
 ateroskleroza
 srčani angiospazam
 angina pektoris.

Preparati od cvetova arnike u malim dozama imaju tonički efekat na centralni

nervni sistem, u velikim dozama mogu imati sedativni, antikonvulzivni efekat-
Smanjuju refleksnu ekscitabilnost mozga i proširuju cerebralne sudove.

Zbog toga se arnika koristi za lečenje bolesti centralnog nervnog

sistema:

 epilepsija
 traumatska povreda mozga
 migrena
 nakon cerebralne hemoragije kako bi se ubrzalo obnavljanje funkcionalnog
stanja nervnog sistema.

U akušerskoj i ginekološkoj praksi tinktura cvetova arnike preporučuje

se kao hemostatsko sredstvo kod:

 krvarenja iz materice različite etiologije (u postpartalnom periodu i kod

inflamatornih bolesti genitalnog trakta)
 mioma materice sa hemoragičnim sindromom
 slabe kontraktilnost materice u postpartalnom periodu
 obilne menstruacije i krvarenja povezana sa ginekološkim bolestima.

Holeretički efekat arnike, povezan sa prisustvom smola i biljnih ulja,

koristi se za lečenje gastrointestinalnih bolesti:

 holecistitis
 holangitis
 peptični čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Faradiol koji sadrži arnika deluje lokalno nadražujuće, pospešuje

resorpciju krvi kod lokalnog krvarenja i koristi se za spoljnu
upotrebukod:

 modrica, hematoma
 edema povezanih sa prelomima kostiju
 pustulozne bolesti kože
 površinskog flebitisa
  trofičnih čireva
 lakših opekotina
 bolova u mišićima i zglobovima reumatske geneze
 upala na mestima ujeda insekata
 furunkula i apscesa.

Zaceljujuća i antiinflamatorna svojstva delimično se mogu objasniti kombinacijom

elementa u tragovima mangana i karotena.

Arnika se koristi u narodnoj dermatologiji za unutrašnju upotrebu kod

lečenja:

 psorijaze
 nodoznog eritema i drugih zaraznih i alergijskih bolesti;
za spoljnu upotrebu kod:
 vitiliga
 trauma sa hemoragijom
 proširenih krvnih sudova
 crvenila kože
 masne i porozne kože