1.

Kojimproblemom se bavi i
štaproučavaMetodikanastaveinformatikekaonaučnadisciplina, šta je
predmetMetodikenastaveinformatike?

Metodikainformatike

Metodikainformatike je teorijsko-tehnološka, naučnopedagoška i

didaktičkadisciplinakojaproučavaopštezakonitosti i sredstvapoučavanja i učenja u
nastaviinformatike.

U oblastiinformatičkogobrazovanjametodikainformatikeproučavapojedinepojave, njihoveuzroke
i posledice, utvrđujezakonitostitihpojava i ukazuje na nepovoljne i povoljneuzrokesaciljem da se
postignuoptimalnirezultati u informatičkomobrazovanju.

Metodikainformatikejestenaučnadisciplina, ako je izgradilasvojmetodološkisistem,

sistemsvojihpravila, zakonitosti i spoznaja. Njenaspecifičnost je u
tomeštomorabitineštovišeodnauke, neštoštonije i ne možebitisamonauka.

Učešće u nastavnomprocesukaoaktivanelementdefinisanZakonom i nadležnimpropisima.

Metodikanastaveinformatike je pedagoško – didaktička i

tehničkadisciplinakojaproučavaopštezakonitosti i sredstvapoučavanja i učenja u
nastaviinformatike, omeđenaciljevimanastaveinformatike.

MNI je i tehnološkadisciplinajer je osnovniproblemovemetodikekojomobrazovnomtehnologijom,

kojimprincipima, metodama, oblicima, modelima, sredstvima i
kakvomorganizacijomnastavnograda se optimalnomoguostvarivaticiljevipoučavanja i učenja u
ovojnastavi.
Efikasnostnastaveinformatike, u direktnoj je zavisnostiodkvaliteta, raznolikosti i
načinametodičkogdelovanja.

Predmetmetodikenastaveinformatike

Glavniproblem MNI razrešenjeodnosa CILJ – SREDSTVO.

Stanjekojemetodičarnastavnikželi da ostvari u formiranjuličnostiučenikailionoštotreba da

budenaziva se CILJ obrazovanja i vaspitanja.

Prematome, odnos CILJ – SREDSTVO u nastaviinformatikekaocelinasuglavnipredmet MNI.

Ciljevisu u nastavnimprogramimakonkretizujuputemishodatj. Štaučeniktreba da razume, zna,
ume, da se osposobi i sl.
Realizacijaciljevaobuhvatanizpitanjakaoštosu: na kojimpretpostavkama se ishodizasnivaju, da li
se moguostvariti i podkojimuslovimakoje se smetnjejavljaju u njihovojrealizaciji.
Predmet MNI tražiodgovore na sledećapitanjazaoptimalnorazrešenjeodnosaCilj-sredstvo:

KO? - Nastavnik. SA KIM? – Sa učenikom. ŠTA? – Nastavnisadržaji ČIME? –

Nastavnimsredstvima, Medijima. KAKO? – Nastavnimmetodama. ZBOG ČEGA? –
Ostvarenjeciljeva, ishodapoučavanja i učenja.
GDE? – Nastavniobjekti i mikroobjekti. KADA? –Po nastavnomplanu.

3. Definišitepojam „Nastava“ (zakonskaodredba)

Na osnovu čl.32 Zakona o osnovnomobrazovanju i vaspitanju

Nastava je osnovaobrazovno-vaspitnogprocesa u školi.

U čl. 34. istogzakonadefinisana je predmetna i razrednanastava.

Za učenikeprvogciklusaorganizuje se razrednanastava, a
zaučenikedrugogciklusapredmetnanastava, a kadapostojeuslovi i
zajedničkanastavavišesrodnihpredmetasainterdisciplinarnimsadržajem, u
skladusaškolskimprogramom.

5. Štasuishodinastave? Objasniti

Ishodisuiskazi o tomeštaučeniciumeju da urade na

osnovuznanjakojasustekliučećikonkretnipredmet.
Predstavljajuopisintegrisanihznanja, veština, stavova i vrednostiučenika u
okvirupredviđenihnastavnihtema.
Polazećioddatihishoda i sadržajanastavniknajprekreirasvojgodišnji – globalni plan
radaizkogaćekasnijerazvijatisvojeoperativneplanove.
Ishodidefinisanipooblastimaolakšavajunastavnikudaljuoperacionalizacijuishoda na
nivokonkretnenastavnejedinice. Sadanastavnikzasvakuoblastimadefinisaneishode.

8. TrioblasticiljevaučenjapremaBlumu. Objasnitisvaki.

Blumovataksonomijaciljeveučenjaprvoraspoređujepremarazličitimdimenzijamaponašanja
(oblastimaučenja)
paihondaunutartihoblastidetaljnijehijerarhijskirasporedujepremakompleksnosti.
Blum razlikujetrioblasticiljevaučenja:

 kognitivnaoblast, ciljeviučenjapovezanisaznanjem i mišljenjem.

 afektivnaoblast, ciljeviučenjapovezanisastavovima, interesovanjima i
procenjivanjemvrednosti.
 psihomotoričkaoblast, ciljeviučenjapovezanisamanuelnim i motoričkimveštinama.

Primer izinformatike:
- kognitivnicilj-učeniktreba da znasintaksunaredbe u nekomprogramskomjeziku
- afektivnicilj- učeniktreba da budespreman da
kontrolišerešenjazadatkapomoćupromeneuslovanaredbe
- psihomotoričkicilj-učeniktreba da budesposoban da veštopozivaodrđenunaredbu u
novimproblemima.

9. Šestkategorijaunutarkognitivneoblasti. Opisati

Unutarkognitivneoblasti Blum razlikuješestkategorija:

 Znanje,
 Razumevanje,
 Primena,
 Analiza,
 Sinteza, i
 Vrednovanje

Pod timkategorijama Blum podrazumeva:

1. "Znanje" značipoznavanje (presvega u psihološkomsmislusposobnostisećanja)
bilokakvihfaktorailiprocedura. U informatici: sposobnostučenika da
sopstevenimrečimaponovisintaksu i značenjenpr. naredbe na srpskomjeziku

2. "Razumevanje" značisposobnostpravilnogprimanjasaopšteneinformacije, prenošenje u

nekidrugioblik i njenuinterpretacijuiliuopštavanje;razumevanjenaredbe: sposobnost da
izrazimisaonitokostvarivanjanaredbe.

3. "Primena" značisposobnost da se u odgovarajućimsituacijamaupotrebeopštapravila i

postupci;Primenanaredbe da upotrebinaredbu u jednostavnijemilikompleksnijemzadatku.
Osposobljenostučenika da primenjujestečenasaznanja i umenjaizprethodnihsaznajnihkategorija-
zna da koristiodgovarajućuterminologiju, poznajebitnečinjenice, razume i
shvataizučavanumaterijutj.primenastečenogznanja.

4. "Analiza" značisposobnost da se informacijarastavi na delove, tako da

njihovimeđusobniodnositj. njihovaorganizacijabudejasna; da
preispitaupotrebunaredbepolazećiodnjegovelogičkeosnovanosti.

5. "Sinteza" značisposobnost da se delovisastave u jednunovucelinu; Da sam pronađeneki primer

i kodiragaupotrebomnaredbe.

6. "Vrednovanje" značisposobnost da se dajumišljenja o

vrednostimaterijalailimetode.Veštinaupoređivanjarazličitihrešenja u odnosu na problemeisteklase
i procenafunkcionalnostitihrešenja.

11. CiljnastavnogpredmetaInformatika i računarstvo u drugomciklusuobrazovanja –

navesti i objasniti

Nastavnipredmet:
INFORMATIKA I RAČUNARSTVO
Razred: V
FOND:36

Cilj: je osposobljavanjeučenikazaupravljanjeinformacijama, bezbednukomunikaciju udigitalnomokruženju,

proizvodnjudigitalnihsadržaja i kreiranjeračunarskihprogramazarešavanjerazličitihproblema u društvukoje se
razvojemdigitalnihtehnologijabrzomenja.

Programnastavnogpredmetainformatika i računarstvo, u drugomciklusuosnovnogobrazovanja ivaspitanja,

organizovan je pospiralnommodelu i orijentisan je na ostvarivanjeishoda.

Ishodigovore o tomeštaučeniciumeju da urade na osnovuznanjakojasustekliučećiovajpredmet.

Predstavljajuopisintegrisanihznanja, veština, stavova i vrednostiučenika u tritematskeceline:

 IKT,
 Digitalnapismenosti
 Računarstvo.

1. TEMA: IKT

ISHODI

Po završenojtemi/oblastiučenikćebiti u stanju da:

o navedeprimenuinformatikeiračunarstva u savremenomživotu
 o pravilnokoristi IKT uređaje
o imenujeosnovnevrste i komponente IKT uređaja
o pravirazlikuizmeđuhardvera, softveraiservisa
o prilagodiradnookruženjekrozosnovnapodešavanja
o kreiradigitalnislikuiprimeniosnovneakcijeeditovanjaiformatiranja (samostalnoisaradnički)
o kreiratekstualnidokumentiprimeniosnovneakcijeeditovanjaiformatiranja(samostalnoisaradnički)
o primeni alate za snimanjeireprodukciju audio i video zapisa
o kreiramultimedijalnuprezentacijuiprimeniosnovneakcijeeditovanjaiformatiranja(samostalnoisaradnički)
o sačuvaiorganizujepodatke
o razlikujeosnovnetipovedatoteka

2. TEMA: DIGITALNA PISMENOST

ISHODI

Po završenojtemi/oblastiučenikćebiti u stanju da:

o reagujeispravnokadadođe u potencijalnonebezbednusituaciju u korišćenju IKT uređaja;

o dovodi u vezuznačajpravilnogodlaganjadigitalnogotpada i zaštituživotnesredine
o razlikujebezbednoodnebezbednog, poželjnoodnepoželjnogponašanja na internetu– reagujeispravnokadadođu
u kontakt saneprimerenimsadržajemilisanepoznatimosobamaputeminterneta
o pristupainternetu, samostalnopretražuje, pronalaziinformacije u digitalnomokruženju i preuzimaih na
svojuređaj
o informacijamanainternetupristupikritički
o sprovodipostupke za zaštituličnihpodatakaiprivatnostinainternetu
o razumeznačajautorskihprava
o prepoznajerizikzavisnostiodtehnologijeidovodi ga u vezusasvojimzdravljem
o racionalnoupravljavremenomkojeprovodi u radusatehnologijominainternetu

3. TEMA: RAČUNARSTVO

ISHODI Po završenojtemi/oblastiučenikćebiti u stanju da:

o izvodiskupovneoperacijeunije, preseka, razlikeipravilnoupotrebljavaodgovarajućeskupovneoznake

o shvatimatematičko-logičkismisaoreči „i”, „ili”, „ne”, „svaki”, „neki”, izraza „ako...onda”
o znaalgoritmearitmetike (sabiranja, množenja, deljenja s ostatkom, Euklidovalgoritam)
iinterpretiraihalgoritamski
o navederedosledkoraka u rešavanjujednostavnoglogičkogproblema
o kreirajednostavanračunarski program u vizuelnomokruženju
o svrsishodnoprimenjujeprogramskestruktureiblokovenaredbi
o koristimatematičkeoperatore za izračunavanja
o objasni scenario ialgoritamprojekta
o analizira i diskutuje program
o pronalaziiotklanjagreške u programu
o sarađujesaostalimčlanovimagrupe u odabiruteme, prikupljanjuiobradimaterijala u vezisatemom,
formulacijiipredstavljanjurezultataizaključaka
 o odabiraiprimenjujetehnikei alate u skladusafazamarealizacijeprojekta
o navedekorakeiopišepostupakrešavanjaprojektnogzadatka
o vrednujesvojuulogu u grupipriizradiprojektnogzadatkaiaktivnosti za koje je bio zadužen
o postavljarezultatsvogradana internet, radideljenjasadrugima, uzpomoćnastavnika

12. Kako je organizovan program predmeta IIR u drugomciklusuobrazovanjainačega je

orijentisan? Objasniti

Program nastavnogpredmetainformatikairačunarstvo, u drugomciklusuosnovnogobrazovanjaivaspitanja,

organizovan je po spiralnommodeluiorijentisan je naostvarivanjeishoda.

Ishodigovore o tome štaučeniciumeju da uradenaosnovuznanjakojasustekliučećiovajpredmet.

Predstavljajuopisintegrisanihznanja, veština, stavovaivrednostiučenika u tri tematskeceline:

ikt, digitalnapismenostiračunarstvo
15. Navestitipovenastavnihčasovasanjihovimdidaktičkimzadacima:

 obradanovoggradiva (uvod, obradanovogsadržaja, vežbanje, ponavljanje)

 ponavljanjeilivežbanje (uvod, formiranjegrupapremacilju, radnizadacigrupa, rad učenika u
grupama, predstavnikgrupe o rezultatimarada, sintezaukupnihrezultata-evaluacija)
 proveravanjeiocenjivanje (pripremanje, proveravanjeiocenjivanje, proveravanje)
 rekapitulacijaisistematizacija,
 kombinovaničas.

16. Navestioblikeradanačasusanjihovimorganizacionimosobenostima.

Obliciradasusocijalneinterakcijedeceivaspitača.

Najčešćioblicisu:

 frontalni (kolektivni),
 grupni (timski),
 rad u parui
 pojedinačni (individualni).

Obliciradasupostupcinastavnikaiučenika u tokunastave da se
štouspešnijesavladaodređenonastavnogradivoirazvijuodgovarajućesposobnostiučenika.
Obliciradamogubitirazličiti, alisviimajuzajedničkicilj da se
štouspešnijeinterpretiraiusvojiodređenonastavnogradivokoje je planomiprogramomplanirano.
Izboroblikarada u nastaviinformatike u našemobrazovnomsistemu je apsolutno u
korelacijisanastavnimsredstvima. Naime, logika je sledeća:
kolikoimamoučenikapodelimosabrojemračunara, iodnosučenik :računar je dobijenikoličnik. No
adekvatanizbornastavnihoblika je veomadelikatnastvar. Rad savelikimgrupamaučenika u
nastaviinformatike, ne možedatiefikasnerezultate.
Frontalnioblikrada na časuinformatike:

Frontalnioblikrada je istovremenouporedniradnastavnikasasvimučenicima u
odeljenjupodistimradnimuslovima. Sviučenici se stavljajupredistezadatke.
Karakterišeganastavnikovoobraćanjecelomodeljenju. Nastavnikistogradivoizlaže, tumači,
objašnjava, demonstrirasvimaistovremeno. Pitanjapostavljasvima, a
učenikkojiodgovaračinitopredcelimodeljenjem, zato je tokolektivnioblikrada.
Učenicisukoncentrisani na nastavnikovuaktivnost. U
ovomoblikuradanastavnikdominirasaverbalnimmetodamarada. Ovajoblikrada ne
smepostatidominantan, već ga trebakombinovatisaostalimostalimoblicimarada.

Glavneosobineovakvognačinarada:
 ekonomičnost,
 sistematičnost,
 uključivanje i slabijihučenika,
 vaspitavanje u kolektivnomduhu,
 razvijanjetakmičarskogduha
Slabosti:
 usmerenost ka proseku,
 receptorskapozicijaučenika,
 malapovratnainformacijakanastavniku

Grupnioblikrada na časuinformatike:

To je oblik u kome se odeljenjedeli na grupekoje, svakazasebeostvarujepostavljenezadatke i o

rezultatuobaveštavajuodeljenje. nastavnikovaaktivnost je u prvomdelučasakada se
zadajuuputstva i raspodeljujuzadaci. Tokomčasa on diskretnousmeravarad, pružapodršku i
ispravljapopotrebitokomizveštavanja i sumiranja, na krajučasa. Grupemogubititrenutne )ad hoc)
iliustaljenetj. trajnijegrupezaodređenetematskeoblasti. Onedobijajuisteili različite
zadatkezaobradu, samostalnoihobrađuju, da bi se u završnojfaziobavilasintezarezultatasvihgrupa.
Grupeizveštavaju o svojimrezultatima, načinurada i tako se ukupanradsintetiše u
jedinstvenucelinu.

Grupa je organizacionozatvorenazajednicakojanemasanastavnikompermanentanneposredanradni
kontakt, većdiskontinuiranukomunikaciju.
Primenagrupnogoblikanastavnogradaimasvojesociološko,psihološko, pedagoško i
didaktičkoopravdanje. Grupaegzistira
udruštvenomživotuznačajnaposvojimvrednostimakaonezamenljivasocijalnastruktura.
Značajorganizacijerada na časuinformatike je naročitobitanjerje timskiradinačesveprisutan u
informatičkimdelatnostima.
- pedagoškevrednostiradaogledaju se u sledećem:
 Stvaranjesocijalnihradnihnavikazarad u grupi;
  Izgrađivanjepotrebezazajedničkimradom, racionalnokorišćenjeraspoloživog
 vremena na času;
 Shvatanjeznačajapomoćiučenicimakojizaostaju;
 Osposobljavanjeučenikazasamoobrazovanje i permanentnoobrazovanje – Life
 Long Learning;
 Ostvarivanjevećeekonomičnosti u učenju;
 postizanjeradne discipline idogovornosti;

- razvijanjesmislazapodelurada;
 efikasnijekorišćenjerazličitihizvoraznanja;
 većaslobodaučenika u svimfazamanastavnograda;
 efikasnijeosposobljavanjeučenikazasamostalanrad i
 sticanjeznanja;
 većasloboda u kreativnomizražavanju;
 kompletnahumanizacijanastave.

- Psihološkevrednostigrupnogoblikaradajesterazvijanjekodučenikaosećajaza:
 zajedništvo;
 toleranciju;
 adaptivnosti u društvu
 bržeprilagođavanjenovnoastalimsituacijama;
 razumevanja i prihvatanjatuđihstavova i mišljenja;
 uspešnorazvijanjesvestranemisaoneaktivnosti, i dr.

- Sociološkevrednostigrupnogoblikarada
 negovanjedrugarstva i drugarskihveza i odnosa umanjim i većimgrupamaučenika;
 razvijanjesvesti da se udruživanjempostižuvećirezultati i radniefekti;
 kontinuirano i organizovanoformiranjesopstvenihstavova, pogleda, mišljenja,
interesa, ambicija;
 boljeupoznavanjesvojeg “ja” i sopstvenogidentiteta, itd.

Kriterijumpremakojima se formirajugrupesumnogobrojni i raznovrsni, evonekeodnjih:

 mesto sedenja;
 nivoznanjaiz date oblasti;
 fizičkesposobnosti;
 ličneželjeučenika;
 opredeljenjenastavnika;
 željeroditelja;
 afinitetučenikazapojedinesadržajerada;
 zajedničkainteresovanjaučenika;
 sposobnostimogućnostkomuniciranjameđučlanovimagrupe;
 raspoloživimaterijalzarad, itd.
Veličinagrupezavisiod:
 uzrastaučenika;
 područjerada;
 radnihsposobnostiiprostora;
 interesovanjaučenika;
 raspoloživogvremena za rad

Rad u parovima u nastaviinformatike:

rad u parovima je prelaznisociološkiradodindividualnogradakagrupnom, kolektivnom i

masovnom. Može se primenjivati u svimrazredima. Efikasnostprimenezavisićeoduzrastaučenika,
karakteranastavneoblasti i prirodenastavnecelineilijedinice.

Grupeoddvaučenika

Rad u parovimaomogućavabržeosposobljavanjeučenikaza:
 samostalanrad;
 uspešnijekomuniciranje;
 afirmacijusvihkategorijaučenika (slabijih, srednjih i boljih) i
 doprinosistvaranjupovoljnesocijalno – emocijalneklimeštopogodujerazvojusvihučenika.

Pedagoškevrednosti u parovima:
 vežbanje u dogovoru o saradnji u zajedničkomradu;
 korišćenjepomoćidrugogčlana,
 racionalnokorišćenjeraspoloživogvremena na času,
 efikasnoučenjeprimenomsavremenihmetoda i tehnikarada;
 bržepovezivanjeteorije i praktičnograda i
 upućivanjenasamokontroluisamodisciplinu.

Psihološkevrednostirada u parovima:
 uspešnorazvijanjesvestranemisaoneaktivnosti
 razvijanjesposobnostibržegprilagođavanjanastavnim
 situacijama, adaptacijamai
 kompromisitolerancija, svaki od članovaodriče se od svojih
 stavovakako bi se osiguraladaljasaradnja.

Socijalnevrednostirada u parovima:
 stalnuverbalnu i neverbalnukomunikaciju, međučlanovimatandema i međutandemima;
 zajedničkoplaniranje, organizacijarada i podelaradnihzadataka;
 zajedničkovrednovanjerezultata i razvijanjesvesti da se
Udruživanjempodstičuvećiradniefekti;
 zajedničkopreuzimanjeodgovornosti, čime se povećavasigurnost i
upoznavanjesopstvenogidentiteta;
  uzajamnost u zajedničkojželjizaučenjem, radom, razumevanjem i
pomoćikojuučenikpružajedandrugomdokuče: poštovanjemindividualnosti i prilike da
upravljasamimsobomrazvijaju se osobesasmislomzadruštvenu, kolektivnuodgovornost
Uloganastavnika u radu u parovima
 poznajeindividualnekarakteristikeučenika, sposobnosti, predznanja, interesovanja,
komunikacionesposobnosti i osobineličnosti;
 u zavisnostiodcilja u radu, biranačineformiranjaparova – dijadauzminimalneintervencije
na izboručenika;
 obezbeđujereverzibilnost i obostranostkomunikacija;
 pružepomoć u radukoja je, pravovremena i usmerava na samostalnostparova, ujedno i
motivirajućazadaljirad;
 pažljivoanalizirainterakcije, ističepozitivneprimere u radu;
 motivišeinicijativuikreativnosti
 obezbedijedinstvosvihelemenatavaspitno – obrazovnograda

Individualnioblikrada u nastaviinformatike:

Individualnioblikrada je oblik u komesvakiučenik u

odeljenjusamostalnoradizadatakuzodgovarajućupomoćnastavnika, bilo da
suzadaciistizasveilirazličiti. Postojetrivrsteindividualnograda:
- nastavnikovradsapojedincem
- sviučeniciradeistezadatke
- učenicirade različite zadatke

Individualnioblikrada u nastaviinformatikeimavelkuvaspitnuvrednost.
Naime, razvijapoverenje u sopstvenesnage, osposobljavagazasamokritičnost u samokontrolu,
obezbeđujedisciplinu, navikavaučenikena tačnost i istrajnost u radu.

Vrste individualnogradasu:
 usmereni ili vođeni;
 slobodni.

Metodikaindividualizovanogradausmerena je na to da učenici:
 naučesamostalno da misleiuče;
 radepojedinačno u manjimilivećimgrupama;
 upoređujusvojerezultatasarezultatimadrugihučenika;
 maksimalnorazvijajuinicijativu i samostalnost u neprekidnom
 prihvatanjunovihzadataka

17. ObjasnitipojamnastavnemetodepoPoljaku

U svojojDidaktici Vladimir Poljakdefinišenastavnemetode:

„Nastavnemetodesunačinirada u nastavi. Budući da u nastaviradenatavnik i učenici,
svakametodaimadvostranoznačenje, tj.odnosi se na načinradanastavnika i učenika.
Nastavniciprimenjujunastavnemetodeprilikomizvođenjapojedinihetapanastavnogprocesa,
oduvođenja do proveravanja, pa i učenici na
timistimetapamaprimenjujusasvojestranenastavnemetoderadisticanjaznanja i
razvijanjasposobnosti. Toznači da sunastavnemetodesastavnideonastavnograda na
svimdelovimanastavnogprocesa, i touvek u njihovojdvostranosti s obzirom na nastavnike i
učenike.-PREDAVANJE

19. Kakouopštenodelimonastavnemetode?

Mnogididaktičarisuklasifikovalinastavnemetodealijedinstveneklasifikacijejošnema.
Postojimnoštvoklasifikacija.
Najednostavnijaklasifikacija je:
- po metodamaradanastavnika;
- po metodamaradaučenika.

U klasifikacijamametodanastave, koje se moguizvršitisaraznihstanovišta, u

metodicinastaveinformatikeuočavaju se one koje:

1) preuzimajumetodedidaktikesamanjimkorekcijama,
2) znatnijeuvažavajuspecifičnostnastaveinformatike,
3) uvažavajuspecifičnostnastaveinformatike, a koriste se klasifikacijomnastavnihmetodadatih u
didaktici.

Nastavnemetode se mogupodeliti na:

- Metodezasnovane na posmatranju
- Metodezasnovane na rečima
- Metodezasnovane na praktičnomraduučenika

20. NavestipodelunastavnihmetodapoProdanoviću

Vredanpažnje je i stav prof. T. Prodanovićakojizaklasifikacijumetodauzimakaopolaznuosnovutoksaznajnogprocesa,

pasvemetodedeli u trigrupe:
- verbalno-tekstualne,
- ilustrativno-demonstrativne,
- laboratorijsko-eksperimentalnemetode.KNJIGA

Nastavnemetode se mogupodeliti na (poProdanoviću): -PREZENTACIJA

VERBALNO TEKSTUALNE METODE u kojeubrajamometoduusmenogizlaganja, metodurazgovora,
metodučitanja i rada na tekstu i metodupisanja, i druge.

ILUSTRATIVNO DEMONSTRATIVNE
METODEkaoštosumetodademonstracijeimetodacrtanjaiilustrovanihradova...

LABORATORIJSKO EKSPERIMENTALNEMETODE odkojih je najpoznatijametodapraktičnihradova.

22. Koje metodeubrajamo u verbalnotekstualnenastavnemetode?

Verbalne metode naglašavaju govornu komponentu.

Reči kao znakovi, simboli govora imaju karakter
informacije trećeg reda, jer su posrednici između
stvarnih predmeta, učitelja i učenika.
U grupu nastavnih verbalnih metoda ubrajamo:
• Metoda pripovedanja,
• metodu usmenog izlaganja – predavanja, monološka
• metodu razgovora - dijaloška,
• metodu čitanja i rada na tekstu i
• metodu pisanja.

1. Metodausmenogizlaganja (monološkametoda) u nastaviinformatike

- Pripovedanje
- Predavanje
- Opisivanje

2. Metodarazgovora (dijaloškametoda)
- Instruktivnirazgovor
- Razvojnirazgovor
- Debatnirazgovor
- Razgovor u grupiilisapojedincem

3. Metodaradasatekstom u nastaviinformatike
4. Metodapismenih i grafičkihradova u nastaviinformatike
- Prepisivanje
- Diktati
- Pisaneizveštaje
23. Objasniteprimenupojedinihoblikamonološkemetode: predavanje, opisivanje, diskusija

Predavanje je pretežnoapstraktno-pojmovnoizlaganjesaanalitičko-
sintetičkimmisaonimoperacijamauznužnekomparacije i zaključivanje. Vid teorijskogpredavanja
je varijantausmenogizlaganjakoja se naročitokoristi u praksi. Nekitonazivajuizlaganjemlekcije,
nekirad "ex katedra", dokdrugitonaslovljavajuusmenimizlaganjemilinaprostopredavanjem.
Svakako i ovajvidizlaganja je neophodan i koristan, alizauspeh je važnodobrogaosmisliti,
adekvatnoodreditiširinu i dubinumaterije (saglasnozadacima i situaciji), ali i strukturuprilaza,
elementekojevaljaistaćite i odgovarajućanaglašavanja, rezimea i sl. U
nasatviiinformatikeovakvanastavnametodaimasmislasamo u
kombinacijisasavremenimnastavnimmetodama.
Opisivanje se primenjuje u nastavisvihvrsta i stupnjevakaovidmetodeusmenogizlaganja
(deskripcija). To je u suštiniplastičnoobjašnjenjeproblema o kom se radi na časuinformatike. Uz
ovo svakakotrebaubrojiti i objašnjavanja (objašnjenje) gde se na poznatimčinjenicama i
generalizacijamadolazi do saznanjamanjepoznatihistina, procesa, odnosa i dr. U
nastaviinformatikeovametoda se u
kombinacijisailustrativnodemonstrativnommetodomveomaprimenjuje.
Sviovioblicimetodeusmenogizlaganjakoriste se uzupotrebunastavnihsredstavaiuzkorišćenje i
elemenatametoderazgovora, demonstracije i dr.
Metodarazgovora (dijaloškametoda)
Ova metodakoristi se u nastaviuopšte, ali je nužnoprilagođavanjeuzrasnimmogućnostimaučenika
i njihovimnivoimasposobnosti. Za različite uzraste, naravno, koriste se različitiprilazi u
formulisanjupitanja, postavljanjuproblema, diskusije i sl. Danas se shvatanje da je
ovumetodumogućeuvekkoristiti, naročito u osnovnojškoli, kritikuje. Naime, još u prošlosti je H.
Gaudingskrenuopažnju na nekeopasnostikojerazgovornosisasobom, posebnoako se
vodibezjasnopostavljenogcilja. Ovakavkritičkiprilaznaveo je mnoge na razmišljanje i
realnijesagledavanjevrednostinastavnograzgovora. Naime, utvrđeno je da
razgovorimaizvesneprednostinadmonološkommetodom, ali i ovametodanijebeznedostataka.
Dobrastranametoderazgovora je što se takouspešnijeaktivirajuučenici u nastavi, više se
kodnjihrazvijasamorad u odnosu na primer, na monološkumetodu. Sem toga,
priobradigradivadijalogom (razgovorom) učenicisu na časuinformatikeprinuđeni da
samiuočavajuodnoseizmeđupojmova, sudova, da izvodezaključke, vršeuopštavanja, pa se
takovežbaju u samostalnommišljenju, i radnimaktivnostima. Naučenonaovajnačinbolje se
razume, shvataipamti. Ali ova metodaimasvojeslabosti. Nedostatakovemetode je taj što se ona ne
možeupotrebljavatiuvekpriobradisvihvrstagradiva. Dijalogpružadostasituacija u kojimamože da
se izgubinužnasistematičnosticelovitost u učenju, pogotovoakonastavniknijeosposobljen za
njegovuprimenu. «Opasnost je, dakle, u činjenici da sumnogiučeniciskloni da skrenusa "pravog
puta", budući da tekupoznaju problem pa nastavnikimapovećaneobaveze da budeveomaobazriv
da se ne izgubipravacdiskusijekoju je zamislio” [61].

29. Kibernetičkenastavnemetode (nabrojatiiobjasnisti)

1. Analitičko-sintetička metoda

Analiza je raščlanjavanjestanovitemisaonecelinenanjenesastavneelemente, podsisteme, u

ciljuupoznavnjaiproučavanjadelova, podsistemainjihovihmeđusobnihodnosa.
Analiza se koristikadtrebaposmatratinekipredmet, opisatinekiobjekat,
rastavitinekipostupakiliradnutehniku u pojedine faze, izdvojititemelje, elemente,
principdjelovanjailifunkciju, tragati za okolnostima, stvarnimodnosima, relacijamaiuzrocima,
upozoritinarazlikeilisličnosti.
Nasuprotanalizi, sinteza je misaonopovezivanjeelemenata, podsistema, u stanovitucelinu.
Sinteza se primenjujekadatreba ¨oblikovatiilizasnovatinekipredmet, izvesticrtež,
formuliratidefiniciju, pronaćipostupak, istražitinekiodnos, ostvaritinekispoj. Analiza se
koristikodistraživanjakarakteristikaupravljivihsistema, dok se
sintezakoristikodizgrađivanjaupravljivihsistema. Analitičko-sintetičkimetodmože se
sažetoprikazati po sledećemalgoritmu:

 Posmatratinajprecelinu, stećipotpunipregledceline.
 Rastaviticelinu u delove, elemente, steći time uvid u strukturu.
 Izrazitifunkcijuelemenatakaopojedinačnihobjekata, i u celini.
 Posvetitipažnjunajznačajnijimdelovima.
 Istražitiobostraneodnoseimeđudelovanjebitnihdelova.
 Izgraditiponovocelinu.
 Uporeditisasličnimpredmetimainaćizajedničkipojam.
 Primeniti u praksinoveinformacije.

2. metodakvantovanja
Metodkvantovanja je kibernetskimetod, pokojem se složenisistemirastavljaju
napojedineelemente, podsisteme. Moguće je vršitikvantovanje s obzirom na sadržaje i
navremekada se procesi u okvirusistemaobavljajupofazama.
Kvantovanje se možeprimeniti i u nastaviinformatike.
Najopštijekvantovanje, istovremeno u odnosu na vreme i sadržaj, vrši se
prilikomizradeglobalnoggodišnjeg, polugodišnjeg i
tematskogplanapredmetazajednuškolskugodinu.
Kvantovanje u odnosu na sadržaje se vršigrupisanjemnastavnogprograma u teme: obradateksta,
tabelarnaproračunavanja, algoritmi, razgranatestrukture, itd. Kvantovanje s obzirom
navremeodnosi se na vremenskiperiodplaniranjaobradepojedineteme.Ovametoda se sastoji utome
da se složenisistemirastave u pojedinedelove (podsistemeilielemente). Ona senaročitoprimenjuje
u programiranjuposebnokadsupredmetposmatranjasloženiobjekti(pojaveilisistemi). Kad se
kvantovanjevrši s obzirom na sadržaje (može i s obzirom na vreme),tada se procesi u
okvirusistemaobavljajupofazama.
Primer u nastaviinformatike: Metodakvantovanja je izuzetnodobarmetod u nastavi
urazmatranjuobjektnogprogramiranja, gdepodatkesvrstavamo u klase, objekte...

3. metodaapstrahovanja i idealizacije
Apstrahovanje je misaoniprocesizdvajanja, odabiranja, selekcionisanjabitnihsvojstava u datim
sistemima, a eliminisanjeznačiodvajanje, isključivanjenebitnihobeležja.
Apstrahovanjem se izdvajabitnoodnebitnog, a eliminisanjem se odbacujunebitnielementi da bi
ostalisamobitni.
Za kibernetiku je karakteristično da čestooperišesaapstraktnim (idealnim) objektima - sistemima.
Oni se dobijajuapstrahovanjem u čijojpozadiniležinaglašavanjeodređenihbitnihsvojstava. Ta
bitnasvojstva u kiberneticisuonakodkojih se polazisastanovištaupravljanja. I u nastaviinformatike
je mogućprilazsastanovištasistemskogpristupa.
Metodaapstrahovanja je odizuzetnogznačaja u nastaviinformatike, kako
unastavnikovojpripremičasa, tako i u realizacijipredviđenenastavnejedinice.
Primenomovogmetoda,
nastavniktokomnastavnogčasainformatikeizdvajanastavnisadržajjednenastavnejediniceiznastavno
gprograma, istovremenoodabira, selektujenastavnimaterijal i eliminišenebitnenastavnesadržaje.
Adekvatnomprimenomovogmetodaučenici se rasterećujunevažnihdetaljatokomizvođenjačasa.
Apstrahovanje, kaomisaonaoperacijaveomamnogodolazi do izražaja i u informatici, kao i u
nastaviinformatike. Ono je uvek i svudaprisutno u nastaviinformatike, čak i
kodrešavanjanajelementarnijihproblema. Katkadće, na prvipogled, izaći da objektisakojima se
operiše u nastaviinformatike, nemajunikakvevezesarealnomstvarnošću. Međutim, onipopravilu,
akosuispravnokonstruisani, potičuizrealnestvarnosti i nalazekonkretnuinterpretaciju u praksi.
Metodaapstrahovanjapokrivaobradukompletnogsadržajagradivanastaveinformatike.
Bezapstrakcijepojmova u nastaviinformatikenemanirešavanjaproblema,
nitirazumevanjaosnovnihpojmova i relacijameđunjima.

4. metodasistematizacije

Ova metoda je odposebnogznačajazakibernetiku, ali i zanastavuinformatike.

Onanalazisvojuprimenukodplaniranjaupravljanja i regulacije da bi
krozizvesnovremeusmeravalaodređenuaktivnost, premapostavljenomcilju. U
nastaviinformatikesistematizacija se pojavljuje i kaoelemenatmišljenja. Sistematizacijom se
prelaziodrazmatranjapojedinačnihelemenata (ilipodsistema) na razmatranjecelogsistema,
kojisadržiteelemente (ilipodsisteme). U tomerazmatranjupojedinačnihelemenata (ilipodsistema),
sistematizacijom se možeobuhvatitisistematizacija:
  pojmova;
 stavova;
 zadataka.

Sistematizacija je u najužojvezisageneralizacijom. Ona je u nastaviinformatikesastavnideo

svakogčasajer se obradagradiva, vežbanje, ponavljanje, uvekzavršavasistematizacijom.
generalizacija? …dolazak do opštegzaključka...

5. metodaanalogije
Metodaanalogije, jednaodmetodaveomakarakterističnazakibernetiku, informatiku, ali i
zanastavuinformatike. Analogijaoznačavapodudarnost u odnosimameđuelementimakvalitativno
različitihcelina, podsistema. Metodanalogije je postupakpokojem se zaključuje na
osnovusličnostijednogposebnogslučaja u odnosu na drugiposebanslučaj. Analogija u
nastavipospešujestvaranjepretpostavki, s jednestrane i objašnjenje, s drugestrane.
Algoritammetoda
analogijeobuhvatatrifaze:
 prikaznovogznanjapomoćuanalogijesaranijestečenim;
 ukazivanje na jednakosti, sličnosti, ali i razlike;
 dovođenje do novogsaznanjaonogašto je većusvojeno i provereno u praksi.

Metodanalogije se možeprimenitikodsvihtipovačasa u obrazovnomprocesu, npr:

 kodobradenovoggradiva – analogijamožebitiodkoristikodobjašnjavanjanovoggradiva
naosnovustarog, većusvojenog;
 koduvežbavanja – nastavnikmetodomanalogijeukazuje na načinrešavanjatipskihvežbi;
 kodutvrđivanja – primenommetodaanalogije, olakšava se načinutvrđivanjagradiva, te se
negubivreme u objašnjavanjukakotrebarešavatikontrolnezadatke, kako se
sistematizujegradivo...
Pojamanalogiječešće se susreće u nastavnojpraksinego u teorijskojmetodičkojrazradi.
Učenicičestopokušavaju da rešenekiproblempoanalogiji na većpoznateprobleme. Inače,naglašava
da je analogijanastavno-logičkipostupakkojiprožimasvemetode, metodskeoblike ipojedinosti, a
prvenstvenorešavanjezadataka. Često se analogijatumačikaonekavrstasličnosti, gde je reč o
sličnostimeđusistemima. Mišljenje u analogijamajestprelaženjeodjednogsistema na drugi.
Analogija je zaključivanje o jednakostidvaobjekta na osnovujednakostiizvesnogbroja (ne svih)
njihovihodredaba, tj. analogija je zaključivanje na osnovusličnosti.
I poredtogašto se zaključivanjempoanalogijidošlo do nizaveomaznačajnihotkrićatrebanaglasiti da
zaključivanjepoanalogijinijedovoljnopouzdano. Međutim, trebanaglasiti da i
porednedovoljnepouzdanosti, zaključivanjepoanalogijitreba da imavelikuprimenu. Da bi
učenicirešavalizadatkepoanalogijimoraih se osposobljavatizaotkrivanjeanalognihelemenata u
dvasistema. Međutim, učeniketreba, istotako, obavestiti da analogijanemasnagudokaza, a
ponekadzaključivanjepoanalogijimožebiti i pogrešno.
Metodaanalogije, trebanaglasiti,
imasvojeposebnoznačajnomestou .savremenojnastaviinformatike, jerona u
znatnojmeriinicirastvaralačkomišljenje. Za ovumetodu se možepostavitisledećialgoritam:
Prikažinovopoanalogiji s ranijim!
Pokažijednakosti, sličnosti, aliirazlike!
Dovedi do novogsaznanja, onogašto je inačevećizgrađenoiprovereno u praksi! Analogijaje
značajanmisaoniproces koji u
kontekstuinformatikeznačiprenosiskustavasanižihnavišenivoeinformatičkihznanja.

6. metodatransformacije
Suštinametodetransformacije se sastoji u prelazuodjednognačinapredstavljanja na drugi.
Kaže se da sepritomevršitransformacija. U obradisadržajanastaveinformatiketransformacijaje
stalnoprisutna. Primenommetodetransformacije u
realizacijisadržajanastaveinformatikečininepotrebnimpamćenje i
memorisanjevelikogbrojasintaksiilialgoritama. Dovoljno je pamtitiosnovnulogiku.
Točininastavniprocesracionalnijim, a takavpristuputiče na razvijanje
funkcionalnogmišljenja
Učeniketrebausmeravati da primenjujuusvojeneinformacijezarešavanjepraktičnihzadataka u
novimsituacijama (transferznanja: matematika-informatika, na primer).

7. metodamodela

Metodamodela se zasniva na uočavanjupostojanjasličnostiizmeđudvaobjektailisistema.

Kodtogajedanodobjekata (sistema) je original, a drugi je njegovmodel.
Ova metodasastoji se u tome da seizponašanjamodelazaključujekako se ponaša original
Stogamodelmoraodražavatibitnestrukture i ponašanjeoriginala, i tojošpreglednije i jasnijenego
original.
Inače, trebanaglasiti, da je modelsamoaproksimacijaoriginala i da nikada ne
možebitiidentičanoriginalu. Primenommetodemodelazanemaruju se sprovedene,
trenutnonevažnekarakteristikeoriginala, a naglašavajunjegovabitnasvojstva.
Model je nekavrstaaproksimacije.
Pomoćunjegajednostavno i preglednoutvrđujemozavisnostizmeđustvari i pojava.
U procesuspoznavanja, model se možemenjati i usavršavati - polazi se odgrubogmodela(skice),
koji se postepenousavršava. S kibernetičkoggledištato je ravnoprocesuupravljanja.
Takozanastavuinformatikepripremaju se skicečasovatenastave (modeli).
Onesuaproksimacije, koje se koristekodizvođenjačasova. U tokuizvođenjačasauočavaju se
greške, koje se otklanjaju, a pripremljenimodel na tajnačin se usavršava.

8. metoda "crnekutije"
Metoda "crnekutije" imaznačajnuulogukaosastavnideokibernetskogradnogprocesaposebnou
rešavanjuzadatakamodelovanjaupravljivihsistema. Pod "crnomkutijom" podrazumeva
sesistemzakojisuposmatračudostupnesamoulazne i izlazneveličine, a unutrašnjeuređenjesistema
je nepoznato.
Primenommetode "crnekutije" deluje se podacima (inputs) na sistemčija je strukturajošnepoznata
(black-box). Izlaznipodaci (veličine) omogućujudonošenjezaključaka o
unutrašnjojstrukturisistema. Pomoćuovemetodemogu se izvestizaključci o
ponašanjusistemasamo na osnovuposmatranjapromenaizlaznihveličina,
kojerezultirajuizpromenaulaznihveličina
Primenametodecrnekutije u sferiefikasnogupravljanjaograničena je ne samo u obrazovanjuveć i u
drugimsistemima. Psihološkakutija ne možebitidovoljnotransparentna, ališto je ona“svetlija”
toćebitimanjepotrebnonastavnikuinformatikezaefikasnunastavu.

9. Metodapokušaja i pogreške
Ako se u ispitivanjunekogpredmeta, pojaveilisistema, u
organizacijinastaveilirešavanjuzadatakačineslučajnipokušajikaže se da se primenjujemetoda
"pokušaj i pogreška". Pogreškese analiziraju i postavljahipoteza.
U tokucelogprocesarada, primenommetode, vrši se proveravanjepričemu se
negativnirezultatiodbacuju, a pozitivnidaljerazrađuju.
Trebanaglasiti, da su i aktivnostiprimenomovemetodeusmerenepremaodređenomcilju. Tovredi i
zanastavneaktivnosti. Rezultati se uvekupoređujusaunapredpostavljenimciljemkako bi
oveaktivnostidobilekarakteristikeupravljivogprocesa.
Čistametoda "pokušaj i pogreške" se, uglavnom, potiskuje, a najčešće se vršinjenamodifikacija,
tako da se u raduvršibrzovrednovanje, spoznajaradiusmeravanjapremaodređenomcilju.
Metode "crnekutije" i "pokušaja i pogreške" sumeđusobnovišestrukopovezane. Ove
metodepravilnoprimenjivane (u nastaviinformatikekatkadmodifikovane) podstičuučenike na
aktivnost isamostalnost. Na kraju se dajejedanopštialgoritammetode "crnekutije" i metode
"pokušaja ipogreške":

 posmatrajdatizadatakidetaljno se s njimupoznaj;
 ispitajpomoćudatihpodataka, pokušajarešavanjairezultatatihpokušajasvojstva, uslovei
date odnose;
 popuniulaznepodatkenanačinkakosudativećpostojećizadaci;
 izvedipostupkekojećešikasnijemoćiprimenjivati.

10. problemskametoda
Veomačesto, u lancukibernetskihrasuđivanja, će se pojavitiproblemskesituacije. Ove situacijeje
inajpogodnijerešavatiproblemskommetodom. To ćeposebnoiveomačestobiti u
nastaviinformatike, koja se takođe, možeuzetikaokibernetski model.
Problemskametodavodiodnesamostalnogmišljenja, koje je samohodanje po
utabanimputevimagotovemisli, dosamostalnogmišljenja, tj. dosamostalnopostignutogznanja.
U sklopurešavanjaproblemainastaveorganizovanoproblemskommetodomuzima se
kaoveomaznačajanfaktorumećenastavnika da vodiprocesrešavanjaproblemaodnižeg ka
svevišemstepenusamostalnostiučenika.
Problemskametoda je veomapogodan put za realizacijusadržajanastaveinformatike.
Njenapogodnostležiupravo u zahtevu, koji onapostavlja, a to je AKTIVNOST UČENIKA. Da
bise to ostvariloučenik se mora motivisati za rešavanjeproblema. U
njemutrebaprobuditivelikopitanje: ZAŠTO? - koje je prirodnopitanjesvakogdeteta.
Posebnavrednostovemetode (u intelektualnompogledu) je što se
onamožesmatratipogodnimoblikomrazvojamisaonihoperacija: analizeisinteze,
apstrakcijeigeneralizacije, indukcijeidedukcije. Ono što se učinijedato u finalnomobliku. U
nastavi se stvaraproblemskasituacijaza koju ne postojigotovoranijenaučenorešenje, već se do
rešenjadolazikombinovanjemvećstečenihznanjauztraženjenovihinformacija.
Za problemskusituaciju je karakteristično:
- poznatisunekielementisituacije,
- nekielementinisupoznati,
- trebajasnovidetiuočiti u čemu je problem.

Učenici sam odabirajušta im je potrebnozarešavanjetogproblemakreirajuilibirajuput, način

rešavanjaproblemaiproveravajudobijenorešenje.

Ciljovogoblikaučenjanije u prvomplanusadržaj, tjsticanjeznanja, nego:

 razvijanjeumenja, metodaitehnikasuočavanjasaproblemimairešavanjaproblema
 razvijanjesamostalnosti u obavljanjuintelektualnihaktivnosti,
 podsticanjeinicijativnostikodučenika,
 formiranjestava da većinuživotnihsituacijačinezapravoproblemskesituacije i da se problema
 ne trebaplašitivećimatipremanjimaaktivanodnos.

AlgoritamProblemskeMetode:

 AnalizaAnalizirajproblemskusituaciju, njenekomponente i odnosemeđunjima! Formuliši

ključnopitanjeipokušajnaći bar smisaoglavnemisliistanovišta;

 Pokušajiiprovera, 1) ispitajmogu li tvojaiskustvaiznanjapridonetirešenju; 2) pri tome

sekoristiisličnostima (analogijama), naglašavanjimaistruktuiranjima 3) prilagodi,
pojednostavljujitražiodnose u različitimsmerovima; 4) postavljajhipoteze.

 Programiranjerešenja, 1) utvrdi program 2) razmislikojesuetapeinjihovredosled,

kojeparcijalneproblemetrebarešitiikoja bi se pomagalamoglaprimeniti; 3) primenianalitičko-
sintetičkumetodu u rešavanjuparcijalnihproblema;
 Savladavanjeteškoća. Priuklanjanjuteškoćaiprotivrečnostiobnoviuputstva 1. do 3.
ipotražiusloveiizaberinajracionalnije;

 Rezultati i konačnakontrola, 1) iskažirezultateiproveri je li ključnopitanjerešeno; 2)

proverirešenje u praksi.

11. Projektnametoda

Bliskopovezanasaproblemskommetodom je projektnametodakoja je
vođenaprincipomorijentisanostkaradnji. Često se ovedvemetodeposmatrajukaojedna.
Projektnametodaimapotvrđenupedagoškutradiciju. U teorijiobrazovanjapedagoškihklasičaraističe
se presvegakaoprvipostulatkvalitetnogobrazovanja - samostalnadelatnostčoveka.
Sloboda sopstvenogmišljenjapojavljujesakaocentralniciljobrazovanja.
Pedagoškiprojekatpredstavljazajedničkipreduzetuakcijuodstranenastavnika, učenika,
roditeljaitd.kako bi spojiliživot, učenje i rad, da se možeobraditiodgovarajućatemailiproblem,
društvenorelevantnikojiistovremenozaviseodindividualnihpotreba i interesaučenika,
unutariliizvanrazreda.
Projektnanastavaimaistaknutujasnudidaktičkusvrhu i smisao: učinitiučenje SMISLENIM i
zanimljivijimodnosnoostvaritispecifičneciljeveučenja.

Projektnommetodompostiže se da se školskoučenjemaksimalnopribliži i rešavanjuproblema i

sticanjuznanja u praktičnimživotnimsituacijama. PROJEKAT je posebnavrstaiskustvakoje je
rezultatželjeučenika.Toznači da učenici u školi ne treba da dobijajugotova, većtrebasami da
stičuznanja i toaktivnimuključivanjem u rešavanjeaktuelnihživotnihproblema

Etapeprojektnenastave

• Inicijativazaprojekat( Polaznusituacijuzaprojekatkarakterišeotvorenost • Predučenicima se

iznosipodsticaj, zadatak, problemiliželju da se baviodređenomaktivnošću. •
Moženametnutinekaaktuelnatema)
• Pronalaženjeteme
• Formulisanjecilja (Štaželimopostići? • Na kojinačinćemoostvarititajcilj?)
• Planiranje (Podelarada u okvirugrupe • Izborresursa • Izbormetodarada • Mesto i vremerada •
Glavnicilj je timskirad
• Izvođenjeprojekta. (Radnizadaci se moguobavitizajednički, u višemanjihgrupailiindividualno •
Grupasprovodi plan u delo)
• Predstavljanjeprojekta.
• Rezultati / utisci o projektu (Projekat se završavarazmišljanjem o rezultatima •
Ciljevikojisupostavljeni na početkuse procenjuju • Važna je i samoevaluacija i
evaluacijaprocesarada, učenja i odnosaučenikapremaradu i premadrugima u grupi)
CILJ projektnemetode je osamostalitiučenike, stvaralačkiihpobuditi, osposobitizasamostalno
procenjivanjepostignutog i samokritičnost.

12. Korak pokorak

Principovemetodesastoji se izredoslednoguključivanjasvakogsledećegkoraka u
odvijanjuradnogciklusapotačnoutvrđenompostupku.
Teorijavezanazasopstvenaiskustvalakše se prihvata i pamti, a verovatno se i u
praksimožemnogoboljeprimeniti.
Učeniciunapredtrebajusaznatištaće se odigrati i koja je svrhanjihovogangažmana.
Prvimeđukorak (korakpokorak) demonstrirati i datinaredbuzaizvršenje.
Sledeće (delimičnekorake) voditiinstrukcijamapounapredpredočenimproceduralnimkoracima.
Trecikorak je da na osnovunekogslučajaili, jošbolje, na
osnovupraktičnogprimeraiziskustvaučenikauradimovežbu.
Četvrtikorak je da pozavršetkuprodiskutujemovežbukako bi došlo do povratnesprege u
okviruteorije. U okviruovogkoraknajcešceležinajvažniji "saznajnimomenat". U
ovojtačkicestonastupatrenutakprepoznavanjaranijepoznatogprimera.

Metodakorakpokorak, vodi do novespoznajetako da učenikpratećinjegovapitanja sam zaključujei

novuspoznaju prima kaosvoju.
Učeniciponavljajupodatimuputstvimačitavproces (daju se unapredpojedinimeđukoracikoji se
morajupreći da bi imalizajedničkiritam) i opisujusvojpostupak i radnjuučestvujući u razgovoru.
4. Petikorak je vežbanjetokaradnjekojipolaznicitreba da vežuzasopstvenupraksutako da se
naučenoznanjeodrži i nakonkursa. Takocegaučeniciboljemoćiprimeniti. Polazišteovemetode je da
se stvoripozitivnaradnaatmosfera. Osnovnamisao je da je ucenjekorakpokorak,
proširenjeonogaštopolaznicivecznajuiliumejuputempozitivnogstimulisanjamnogouspešnijeoddru
gihnastavnihmetoda. Nastavnikdajegotovoznanjeputemizvođenjademonstracije.

Uspeh “ Stepbystep ” sekvencezapsihomotornoučenje se možepovećatiako se greškekoriguju u

prvomprolazu. U tusvrhuučeniketrebakontrolisati i kad je
čitavrazredtajmeđukorakbezgreškeuradiomože se nastavitidaljirad.
O greškama ne trebadugo da se polemiše, većnastavnikjošjednomizvršavameđu-
korakpotpomognutglasnimrazmišljanjem. Ako se demonstracijaprekinezbogpunopitanja i
grešakatrebaprinastavkuradanajpreukazati na dosaduspešanzajedničkitok. Ako je
jedantoknaročitokompleksanučenici bi trebalidobitinastavnilistićsaopisompojedinihkorakaili da
se učenicima bar u petomkoraku da prilika da pojedinekorakezapišu.

30. Koje su značajnekarakteristikeprojektakoji se moguprimeniti na nastavnimodel?

Opisati i objasnitiznačajnekarakteristikaprojektakoji se moguprimeniti na nastavnimodel:

Projekat je privremenipoduhvatkojiimasvojpočetak i kraj.

Za rezultatimajedinstvenproizvodiliuslugu – u nastavi ISHOD.

Usmeren je kaodređenom, unapreddefinisanomcilju.

Sadržiutvrđenrasporedobavljanjaaktivnosti, odnosnofazerazvoja,koječineživotniciklusprojekta.

Prikazujesposobnosttimaipojedinaca u timu

Težišteutemeljujeprvenstvenonakvalitetnimrešenjima

33. U čemu je posebnavrednostproblemskemetode

(inakognitivnominaafektivnompodručju)?

Veomačesto, u lancukibernetskihrasuđivanja, će se pojavitiproblemskesituacije. Ove situacijeje

inajpogodnijerešavatiproblemskommetodom. To ćeposebnoiveomačestobiti u
nastaviinformatike, koja se takođe, možeuzetikaokibernetski model.
Problemskametodavodiodnesamostalnogmišljenja, koje je samohodanje po
utabanimputevimagotovemisli, do samostalnogmišljenja, tj. dosamostalnopostignutogznanja.
U sklopurešavanjaproblemainastaveorganizovanoproblemskommetodomuzima se
kaoveomaznačajanfaktorumećenastavnika da vodiprocesrešavanjaproblemaodnižeg ka
svevišemstepenusamostalnostiučenika.
Problemskametoda je veomapogodan put za realizacijusadržajanastaveinformatike.
Njenapogodnostležiupravo u zahtevu, koji onapostavlja, a to je AKTIVNOST UČENIKA. Da
bise to ostvariloučenik se mora motivisati za rešavanjeproblema. U
njemutrebaprobuditivelikopitanje: ZAŠTO? - koje je prirodnopitanjesvakogdeteta.
Posebnavrednostovemetode (u intelektualnompogledu) je što se
onamožesmatratipogodnimoblikomrazvojamisaonihoperacija: analizeisinteze,
apstrakcijeigeneralizacije, indukcijeidedukcije. Ono što se učinijedato u finalnomobliku. U
nastavi se stvaraproblemskasituacija za koju ne postojigotovoranijenaučenorešenje, već se do
rešenjadolazikombinovanjemvećstečenihznanjauztraženjenovihinformacija.
Za problemskusituaciju je karakteristično:
- poznatisunekielementisituacije,
- nekielementinisupoznati,
- trebajasnovidetiuočiti u čemu je problem.

Učenici sam odabirajušta im je potrebnozarešavanjetogproblemakreirajuilibirajuput, način

rešavanjaproblemaiproveravajudobijenorešenje.
Ciljovogoblikaučenjanije u prvomplanusadržaj, tjsticanjeznanja, nego:

 razvijanjeumenja, metodaitehnikasuočavanjasaproblemimairešavanjaproblema
 razvijanjesamostalnosti u obavljanjuintelektualnihaktivnosti,
 podsticanjeinicijativnostikodučenika,
 formiranjestava da većinuživotnihsituacijačinezapravoproblemskesituacije i da se problema
 ne trebaplašitivećimatipremanjimaaktivanodnos.

34. Navestimetodičkialgoritamorganizacijeproblemskenastave. Objasnitikorake (8 koraka)

AlgoritamProblemskeMetode:

 AnalizaAnalizirajproblemskusituaciju, njenekomponente i odnosemeđunjima! Formuliši

ključnopitanjeipokušajnaći bar smisaoglavnemisliistanovišta;

 Pokušajiiprovera, 1) ispitajmogu li tvojaiskustvaiznanjapridonetirešenju; 2) pri tome se

koristiisličnostima (analogijama), naglašavanjimaistruktuiranjima 3) prilagodi,
pojednostavljujitražiodnose u različitimsmerovima; 4) postavljajhipoteze.

 Programiranjerešenja, 1) utvrdi program 2) razmislikojesuetapeinjihovredosled,

kojeparcijalneproblemetrebarešitiikoja bi se pomagalamoglaprimeniti; 3) primenianalitičko-
sintetičkumetodu u rešavanjuparcijalnihproblema;

 Savladavanjeteškoća. Priuklanjanjuteškoćaiprotivrečnostiobnoviuputstva 1. do 3.
ipotražiusloveiizaberinajracionalnije;

Rezultati i konačnakontrola, 1) iskažirezultateiproveri je li ključnopitanjerešeno; 2)

proverirešenje u praksi
36. Za predmet Informatikairačunarstvo u
petomrazreduplaniranisu kakvi projektnizadaci? Dati primer

Za predmetinformatikairačunarstvo u petomrazreduplaniranisuprojektnizadaciizoblasti IKT-a idigitalnepismenosti

koji podrazumevajukorelacijuisaradnjusanastavnicimaostalihpredmeta, koja se možeostvaritinaraznenačine -
izradaintervjuailičlanaka o zanimljivostiizsveta sport, umetnost, nauke, zatimizradapravilaponašanja u sportskojsali,
bezbedniji rad nainternetu, zaštitazdravlja.

40. Kojesu faze rešavanjaprojekta u nastavi IIR (za svakufazunavestikorake)?

FAZA – Priprema projekta

 • Inicijativa za projekat – dati podsticaj, zadatak, problem ili želju da se bavi određenom
aktivnošću, aktuelna tema, učenicima poznata
• odabir projektne teme – obrazloženje, svrha, pojašnjenje
• priprema učenika za temu (potrebno predznanje...)
• organizacija projekta:
- podela rada u grupe - timski rad
- izbor resursa
-metodologija rada
- mesto i vreme
1. FAZA – Postavljanje problema
• postavljanje problema - problem mora biti postavljen dovoljno otvoreno i složeno (po
mogućnosti, povezati sa realnim situacijama)
• brainstorming (navala ideja)
• sređivanje i grupisanje ideja – razlaganje problema u parcijalne probleme
• izbor parcijalnih problema koji će se obraditi
• preciziranje zadataka
• određivanje strukture tima
• podela u grupe
2. FAZA – Rad u grupama
 prikupljanje radnih materijala (izvori informacija)
 Organizacija potrebnih sredstava (računar, potrebna znanja)
 Procena rizika (potencijalno)
 komunikacija s drugim grupama (zadaci grupa mogu se delom preklapati i
nastavljati jedni na druge)
 dokumentacijski radovi (rad na projektu bitno je dokumento- vati)
3. FAZA – nastavak:
 međurezime rada:
◦ Kontrolni blic izveštaji o radu grupa,
◦ Provera međurezultata, konstruktivna kritika
◦ nove smernice od tima ili nastavnika
VAŽNO!!!
Nastavnik celo vreme nadgleda rad na projektu!
(uloga project – manager-a)
3. FAZA – Integrisanje radnih rezultata
• Uobličavanje finalnog proizvoda
• Priprema dokumentacije, dopune
• integrisanje rezultata u celoviti proizvod
• Interna kontrola i vrednovanje ostvarenog, kritika
4. FAZA – Prezentacija projekta
 • Različiti su oblici prezentacije rezultata. Učenici mogu izraditi digitalnu
prezentaciju ali postoje još i mogućnosti kao što su letak, plakat, brošuru, emisiju
za radio, video

• Dolaze do izražaja neke druge osobine učenika/ca kao što su elokventnost, liderstvo,
izdržljivost, organizatorske sposobnosti…

4. FAZA – Evaluacija projekta

• Diskusija rezultata: tačnost, funkcionalnost rešenja
• Doprinos nauci, društvu,zajednici ili pojedincu
• Predviđanje daljih mogućnosti rada
• uspostavljanje veze s nastavnim programom

Etapeprojektnenastave

• Inicijativa za projekat( Polaznusituaciju za projekatkarakterišeotvorenost • Pred učenicima se

iznosipodsticaj, zadatak, problem iliželju da se baviodređenomaktivnošću. •
Moženametnutinekaaktuelnatema)
• Pronalaženjeteme
• Formulisanjecilja (Štaželimopostići? • Na koji načinćemoostvariti taj cilj?)
• Planiranje (Podelarada u okvirugrupe • Izborresursa • Izbormetodarada • Mesto ivremerada •
Glavnicilj je timski rad
• Izvođenjeprojekta. (Radnizadaci se moguobavitizajednički, u višemanjihgrupailiindividualno •
Grupa sprovodi plan u delo)
• Predstavljanjeprojekta.
• Rezultati / utisci o projektu (Projekat se završavarazmišljanjem o rezultatima • Ciljevi koji
supostavljeninapočetku se procenjuju • Važna je isamoevaluacijaievaluacijaprocesarada,
učenjaiodnosaučenikapremaraduipremadrugima u grupi)
CILJ projektnemetode je osamostalitiučenike, stvaralačkiihpobuditi, osposobiti za samostalno
procenjivanjepostignutog i samokritičnost.

43. Definišiteformativnoisumativnoocenjivanje

Sumativno ocenjivanjeje vrednovanje postignuća učenika na kraju programske celine ili

na kraju polugodišta iz obaveznog predmeta, izbornih programa, aktivnosti i vladanja.
Ocene dobijene sumativnim ocenjivanjem u prvom razredu su opisne i na kraju polugodišta,
odnosno školske godine iskazuju se kao napredovanje učenika u ostvarivanju ishoda,
angažovanje i preporuka. Ocene dobijene sumativnim ocenjivanjem u ostalim razredima su po
pravilu brojčane.
Sumativne ocene se evidentiraju u propisanoj evidenciji o obrazovno-vaspitnom radu (u daljem
tekstu: dnevnik), a mogu biti unete i u pedagošku dokumentaciju, u skladu sa ovim pravilnikom.
Pored standardnog, sumativnogvrednovanjakojejošuvekdominira u našemsistemuobrazovanja
(procenjujeznanjeučenikanakrajujedneprogramskecelineisprovodi se
standardizovanimmerniminstrumentima - pismenimiusmenimproveramaznanja, esejima,
testovima, što za posledicuimakampanjskoučenjeorijentisanonaocenu),
savremenipristupnastavipretpostavljaformativnovrednovanje-
procenuznanjatokomsavladavanjanastavnogprogramaisticanjaodgovarajućekompetencije.
Rezultatovakvogvrednovanjadajepovratnuinformacijuiučenikuinastavniku o tome
kojekompetencijesu dobro savladane, a koje ne (npr.
učenikzadovoljavajućerazumepročitanitekst, alislaborazumegovoreni tekst; zadovoljavajuće piše
u skladu s pravilima, ali u govoru ne poštuje pravila kongruencije itd.), kao i o efikasnosti
odgovarajućih metoda koje je nastavnik primenio za ostvarivanje cilja.
Formativno merenje podrazumeva prikupljanje podataka o učeničkim postignućima, a najčešće
tehnike su: realizacija praktičnih zadataka, posmatranje i beleženje učenikovih aktivnosti tokom
nastave, neposredna komunikacija između učenika i nastavnika, registar za svakog učenika
(mapa napredovanja) itd. Rezultati formativnog vrednovanja na kraju nastavnog ciklusa
treba da budu iskazani i sumativno - brojčanom ocenom. Ovakva ocena ima smisla ako su u
njoj sadržana sva postignuća učenika, redovno praćena i objektivno i profesionalno beležena.
Savremene didaktičke koncepcije ne daju apsolutnu prednost formativnom ocenjivanju nad
sumativnim, nego su im težnje usmerene ka tome da se do sada dominirajuće ocenjivanje,
svođeno na međusobno poređenje učenika prema stepenu savladanosti predviđenih zadataka,
izjednači po značaju sa kriterijumskim ocenjivanjem kome je osnova u programskim
standardima, definisanim kompetencijama koje su rezultat učenja.
Dakle, sumativnonormativno ocenjivanje zadržava značajno mesto, ali se ono sada zasniva na
empirijskom utvrđivanju standarda postignuća.

Praćenjerazvoja, napredovanjaiostvarenostipostignućaučenika u tokuškolskegodineobavlja se

formativnimisumativnimocenjivanjem.
Formativnoocenjivanje, jesteredovnopraćenjeiprocenanapredovanja u
ostvarivanjupropisanihishoda, standardapostignućaiangažovanja u okviruobaveznogpredmeta,
izbornihprograma, aktivnosti (projektnenastaveislobodnihnastavnihaktivnosti) sai bez modula,
kaoipraćenjevladanjaučenika. Formativnoocenjivanjesadržipovratnuinformaciju o
ostvarenostipropisanihishodaistandardapostignućaiangažovanja u okvirupredmeta,
izbornihprograma, aktivnostisai bez modula, preduzeteaktivnostiodstranenastavnika za
unapređivanjepostignućaučenika, procenanjihovedelotvornostiijasneikonkretnepreporuke za
daljenapredovanje.
Formativneocene se po praviluevidentiraju u pedagoškojdokumentacijinastavnikainajčešće se
odnosenaredovnopraćenjenapretkapostignućaučenika, načinkakouči, stepensamostalnosti u radu,
načinostvarivanjasaradnje u procesuučenjasadrugimučenicimaidrugipodaci o učenikubitni za
praćenje.
Sumativnoocenjivanje,
jestevrednovanjepostignućaučenikanakrajuprogramskecelineilinakrajupolugodištaizobaveznogpr
edmeta, izbornihprograma, aktivnostiivladanja.
Ocenedobijenesumativnimocenjivanjem u prvomrazredusuopisneinakrajupolugodišta,
odnosnoškolskegodineiskazuju se kaonapredovanjeučenika u ostvarivanjuishoda,
angažovanjeipreporuka. Ocenedobijenesumativnimocenjivanjem u ostalimrazredimasu po
pravilubrojčane.
Sumativneocene se evidentiraju u propisanojevidenciji o obrazovno-vaspitnomradu (u
daljemtekstu: dnevnik), a mogubitiunetei u pedagoškudokumentaciju.

46. Kojesuosnovnefunkcijeocene. Objasnitisvaku

Ocena predstavlja objektivnu i pouzdanu meru napredovanja i razvoja učenika, kao i

angažovanja učenika i njegove samostalnosti u radu.

Funkcije ocene: motivaciona, informativna i orijentaciona.

Ocena je opisna i brojčana.

Ocena je i pokazatelj kvaliteta i efikasnosti rada nastavnika i škole u ostvarivanju

propisanih ishoda i standarda postignuća.

Ocena je javna i saopštava se učeniku odmah po dobijanju, sa obrazloženjem.

Obrazloženje ocene sadrži preporuku koje aktivnosti učenik treba da preduzme u daljem
radu.

U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u toku školske godine, učenik se

ocenjuje opisnom ocenom iz obaveznog predmeta, izbornih programa i aktivnosti
(projektne nastave).

U okviru predmeta, u prvom razredu, u toku školske godine, opisnom ocenom izražava se
napredovanje u ostvarivanju propisanih ishoda.

Od drugog do osmog razreda, u toku školske godine, učenik se ocenjuje opisno i brojčano
iz obaveznog predmeta, izbornih programa i aktivnosti (projektne nastave i slobodnih
nastavnih aktivnosti) i vladanja.

Brojčana ocena iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik je: odličan
(5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) je
neprelazna.
Uspeh učenika iz izbornih programa i to: verska nastava i građansko vaspitanje, maternji
jezik/govor sa elementima nacionalne kulture i aktivnosti (projektne nastave i slobodnih
nastavnih aktivnosti) ocenjuje se opisno i to: ističe se, dobar, zadovoljava.

49. Koji sudominantni, a koji dodatnikriterijumiocenjivanjaspecifični za

predmetInformatikeiračunarstva? Objasniti

Dominantni kriterijumi u vrednovanju postignuća u nastavi informatike i računarstva:

1. Usvojenost sadržaja

2. Primena znanja

3. Samostalnost u radu

4. Odgovornost

Dodatni kriterijumi specifični za predmetne kompetencije:

6. Rešavanje problema

7. Kreativnost, inovativnost

8. Istraživačke veštine

9. Inicijativa

10. Sposobnost za timski rad

Prema programu predmeta Informatika i računarstvo

Vrednovanje ostvarenostiishodavršitikroz:

- praćenjeiocenaostvarenostiishoda usticanjuznanja (40%- 50%)

- praćenjeiocenarazvojaveštinapriizradipraktičnogradaučenikaiaktivnostnačasu

(30-40%)

- projektnizadatak (20-30%)

50. Navestikriterijume za dodeljivanjebrojčanihocenaučenicima (5,4,3,2,1)

Brojčana ocena iz obaveznih predmeta i izbornog programa drugi strani jezik, u toku
školske godine, utvrđuje se na osnovu sledećih kriterijuma: ostvarenost ishoda,
samostalnost i angažovanje učenika.

Ocenu odličan (5) dobija učenik koji:

− u potpunosti pokazuje sposobnost transformacije znanja i primene u novim situacijama;
− lako logički povezuje činjenice i pojmove;
− samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;
− rešava probleme na nivou stvaralačkog mišljenja i u potpunosti kritički rasuđuje;
− pokazuje izuzetnu samostalnost uz izuzetno visok stepen aktivnosti i angažovanja.
Ocenu vrlo dobar (4) dobija učenik koji:
− u velikoj meri pokazuje sposobnost primene znanja i logički povezuje činjenice i pojmove;
− samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;
− rešava pojedine probleme na nivou stvaralačkog mišljenja i u znatnoj meri kritički rasuđuje;
− pokazuje veliku samostalnost i visok stepen aktivnosti i angažovanja.
Ocenu dobar (3) dobija učenik koji:
− u dovoljnoj meri pokazuje sposobnost upotrebe informacija u novim situacijama;
− u znatnoj meri logički povezuje činjenice i pojmove;
− većim delom samostalno izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima i delimično
samostalno rešava pojedine probleme;
− u dovoljnoj meri kritički rasuđuje;
− pokazuje delimični stepen aktivnosti i angažovanja..
Ocenu dovoljan (2) dobija učenik koji:
− znanja koja je ostvario su na nivou reprodukcije, uz minimalnu primenu;
− u manjoj meri logički povezuje činjenice i pojmove i isključivo uz podršku nastavnika izvodi
zaključke koji se zasnivaju na podacima;
− ponekad je samostalan u rešavanju problema i u nedovoljnoj meri kritički rasuđuje;
− pokazuje manji stepen aktivnosti i angažovanja.
Nedovoljan (1) dobija učenik koji:
− znanja koja je ostvario nisu ni na nivou prepoznavanja i ne pokazuje sposobnost reprodukcije i
primene;
− ne izvodi zaključke koji se zasnivaju na podacima;
− kritički ne rasuđuje;
− ne pokazuje interesovanje za učešće u aktivnostima niti angažovanje.
Brojčanaocenaizobaveznihpredmetaiizbornogprogramadrugistranijezik, u tokuškolskegodine,
utvrđuje se naosnovusledećihkriterijuma: ostvarenostishoda,
samostalnostiangažovanjeučenika.
Ocenuodličan (5) dobijaučenik koji:
- u potpunostipokazujesposobnosttransformacijeznanja i primene u novimsituacijama;
- lakologičkipovezuječinjenice i pojmove;
- samostalnoizvodizaključkekoji se zasnivaju na podacima;
- rešavaprobleme na nivoustvaralačkogmišljenja i u potpunostikritičkirasuđuje;
- pokazujeizuzetnusamostalnostuzizuzetnovisokstepenaktivnosti i angažovanja.
(savladaosveelementeprograma, shvata i tumačinavodećinove i spostvene primere,
poznajeuzrokepojava, zna da se služiznanjem u rešavanjuzadataka,
posedujevisokstepeninteresovanja, uporan, tačan, samostalan,
koristiliteratururadisamoobrazovanja).

Ocenuvrlodobar (4) dobijaučenikkoji:

- u velikojmeripokazujesposobnostprimeneznanja i logičkipovezuječinjenice i pojmove;
- samostalnoizvodizaključkekoji se zasnivaju na podacima;
- rešavapojedineprobleme na nivoustvaralačkogmišljenja i u znatnojmerikritičkirasuđuje;
- pokazujevelikusamostalnostivisokstepenaktivnostiiangažovanja.
(razumeprogramskesadržaje, samostalnoizlaže,povezujeranijasanovimznanjima,
osposobljen za primenuznanja u rešavanjuzadataka,
navremesvojeobavezeispunjava,manjesamostalan u sticanjunovihznanja)

Ocenudobar (3) dobijaučenik koji:

- u dovoljnoj meri pokazujesposobnostupotrebeinformacija u novimsituacijama;
- u znatnoj meri logičkipovezuječinjeniceipojmove;
- većimdelomsamostalnoizvodizaključke koji se
zasnivajunapodacimaidelimičnosamostalnorešavapojedineprobleme;
- u dovoljnoj meri kritičkirasuđuje;
- pokazujedelimičnistepenaktivnostiiangažovanja.
(služi se znanjem, primena u sličnimsituacijama, nijedovoljnosamostalan u
izlaganjuitumačenju, rešavajednostavnezadatke, ne ispunjavanavremesveobaveze,
nijedovoljnouporan)
Ocenudovoljan (2) dobijaučenik koji:
- znanjakoja je ostvariosu na nivoureprodukcije, uzminimalnuprimenu;
- u manjojmerilogičkipovezuječinjenice i pojmove i
isključivouzpodrškunastavnikaizvodizaključkekoji se zasnivaju na podacima;
- ponekad je samostalan u rešavanjuproblema i u nedovoljnojmerikritičkirasuđuje;
- pokazujemanjistepenaktivnosti i angažovanja.
(shvataosnovnesadržaje, izlaže i objašnjavauzpomoćnastavnikovihpodpitanja,
rešavanajjednostavnijezadatke)

Nedovoljan (1) dobijaučenikkoji:

- znanjakoja je ostvarionisuni na nivouprepoznavanja i ne pokazujesposobnostreprodukcije
i primene;
- ne izvodizaključkekoji se zasnivaju na podacima;
- kritički ne rasuđuje;
- ne pokazujeinteresovanjezaučešće u aktivnostimanitiangažovanje.

52. Kakodelimotestoveznanja (navestikarakteristike)?

 Kao najobjektivnije sredstvo za merenje znanja predloženi su testovi znanja ili

postignuća. Oni se ponekad nazivaju i nastavni testovi.

 Testovi znanja su testovi pomoću kojih se određuje koliko je znanja

pojedinac stekao kroz određenu aktivnost ili određeni period učenja.

 Oni se sastoje iz zadataka (datih u specijalnim oblicima) pomoću kojih se

ispituje znanje učenika iz celokupnog gradiva jednog predmeta, ili pojedinih
njegovih delova.

 Baždareni (standardizovani) testovi:

 Imaju utvrđene metrijske karakteristike

 Napravljeni od strane stručnjaka

 Obuhvataju celokupan program određenog školskog predmeta

 Upotrebljavaju se u većem broju škola

 Nebaždareni testovi (nizovi zadataka objektivnog tipa):

 Zadaci imaju isti oblik kao i u baždarenim testovima

 Nisu utvrđene metrijske karakteristike

  Konstruiše ih sam nastavnik za potrebe kontrole znanja učenika u njegovom
predmetu

 Pored opštih stvari mogu da obuhvate i detalje gradiva kojima je nastavnik

posvetio pažnju tokom obrade

53.Koje suspecifičnostiprocenjivanjapostignućaučenika u nastaviinformatike i

računarstva?

 Specifičnost procenjivanja postignuća učenika u nastavi Informatike i računarstva

je u naglašavanju tehničkih veština i znanja, ali i odgovarajuće lične osobine i
veštine bitne za IT poslove.

 Jednu od najvažnijih ličnih veština u ovom smislu predstavljaju: algoritamski način

rešavanja problema i timski rad, odnosno veština kolaboracije.

 Koncipiranje zadataka mora uključiti ove dve komponente.

 Međutim, u obrazovanju se često zanemaruje ova veština, pogotovu u kontekstu

programiranja. U nastavi IIR OCENJIVANJEM PODSTICATI osim tehničkih
znanja i veština iz odgovarajućih tehnologija - razvoj timskog duha učenika.