Архајски(8-6), Класични(5-4),Хеленистички(3-1)

ЗАБАТ троугаони простор који заклапа кров на две воде. Налази се на прочељу и зачељу грчког храма и украшен
је реље- фом у камену.

Фриз је трака са орнаменталним или фигуралним рељефима.

Код дорског храма фриз је триглифима (украс са три вертикална зареза) подељен на метопе (четвртаста поља
украшена рељефом).
Херини храмови у Пестуму у јужној Италији

За разлику од дорског стуба, који је масиван и шири се при дну, јонски је витак и раван. Капител је украшен
увијеним спиралним украсима који се зову волуте. Јонски фриз има рељеф који тече без икаквих прекида.
Артемидин храм у Ефесу(један од 7 светских чуда)

Дорски стуб стоји директно на стилобату и има једноставан капител у облику јастучића са четвртастом каменом
плочом одозго.

Коринтски стил се формирао последњи и више су га користили Римљани него Грци. У свему личи на јонски, осим
по капителу, који је исклесан као корпица са лишћем и цвећем биљке акант.

У уметности архајског доба доминирала су два типа скулптуре: фигуре девојака (коре) и актови младића (куроси).
Оба типа скулптура рaђена су у крутом, фронталном ставу, широких рамена и узаног струка. Фигуре младића,
попут египатских скулптура, имају једну ногу приказану у искораку. Скулптуре овог периода имају
карактеристичан тзв. архајски осмех, као што се види на примеру Москофора. Аристон са Пароса(кора), Курос,
Пирејски Аполон.

До V века пре нове ере формираће се тзв. класични контрапост, поза при којој је ослонац тела на једној нози, док
друга нога, истурена унапред, обезбеђује равнотежу фигуре, као на примеру скулптуре Пирејскої Айолона. При
оваквом ставу, кукови су благо нагнути у односу на рамена, што доприноси опуштенијем ставу фигуре и њеном
природнијем изгледу.

Примери грчког сликарства углавном нису сачувани, осим сликарства на вазама. Од IХ века пре нове ере вазе су
осликаване геометријским украсима и стилизованим фигурама људи и животиња, па је овај стил назван
геометријским. Вазе великих димензија, од преко једног метра, служиле су као надгробни споменици. По
Дипилонском гробљу у Атини, где су пронађене, добиле су назив дипилонске вазе.

Налазили су се више храмова: Партенон, Ерехтеон, Храм Атене Нике и раскошни улаз - Пропилеји.

Храм је био украшен рељефима које је радио Фидија са помоћницима. Сачувана је скулптурална група са
источног забата која приказује три богиње. Компоноване су тако да својим положајима прате косину задата.
Богато набране драперије делују као да су мокре и делимично припијене уз натуралистички моделована тела.

КАРИЈАТИДЕ су добиле име по девојкама из Карије, на Пелопонезу. Данас се на Ерехтеону налазе реплике
каријатида. Четири оригиналне фигуре се чувају у Акропољском музеју у Атини, а две у Британском музеју у
Лондону.

Фидија-Статуе Зевса у Олимпији Мирон-Дискобол(Бацач диска) Поликлет-Дорифор(Копљоноша),Дијадумен

Праксител-Хермес са малим Дионисом, Афродита Книдска

ПОЗОРИШТЕ Најстарија позоришта у Грчкој настала су из култа бога Диониса. Грци су позоришта градили на
отвореном простору, користећи природан пад терена да би поставили седиште. Гледалиште је заузимало већи
део круга, а седишта су била раздељена степеништем. У центру је кружна орхестра, а иза ње платформа, на којој
су се водили дијалози. Иза тога је била сцена, једноспратна зграда са три улаза. Позориште У Епидауру је чувено
по невероватној акустици. Испред сцене се додавао просценијум, дрвени или камени стубови који су имитирали
храм или дворану. Између њих су постављане дрвене осликане плоче како ди се дочарало место радње.
Најзначајнија позоришта у грчкој архитектури су Дионисово позориште у Атини, на обронцима Акропоља,
позоришта у Делфима и Епидауру у Грчкој и позориште у Сиракузи на Сицилији.

МАУЗОЛЕЈ -монументална надгробна грађевина, подигнута у част знаменитих људи, обично владара. Маузолеји
су добили име по каријском владару Маузолу, који је први за себе почео да гради такву гробницу, познату као
Маузолеј у Халикарнасу.(једна од 7 светских чуда). Започету гробницу наставила је да гради његова жена
Артемизија и унајмила склупторе - Скопас. Скопас је на Маузолеју у Халикарнасу извајао реьефе на фризовима
који приказују борбу Грка и Амазонки. Његова композиција је динамична, а изражајне гестове фигура прате и
страствени изрази лица. Грађевина је била висока 50 m, a на њеном врху се налазио четворопрег са скулптурама
Маузола и Артемизије.

Између 3. и 1. века пне

Александрију је основао Александар Велики око 334. године пре нове ере. Град је подигнут по урбанистичком
плану равних улица које су се секле под правим углом и остављале између правилне просторе за градњу. 3бог
доброг положаја Александрија је брзо постала економски и културни центар хеле- нистичког света. Ту су
постојали музеј, библиотека и академија, као школа највишег ранга. Улаз бродовима у луку олакшавало је светло
са светионика на острву Фарос који је зоог своје висине и упечатльивог изгледа проглашен за једно од седам
светских чуда.

Велики културни центар био је и град Пергамон у Малој Азији. Крајем II века пре нове ере подигнут је велики
Зевсов олтар. Основу окружује фриз на коме је приказана гигантомахија - тренут- када богови побеђују гиганте.
Све фигуре су дате у тренутку жестоке дорое- покрету или како падају на колена остварујући динамику. Гиганти
имају ьудски торзо, али змијолике репове. Рељеф је висок, а посебна пажња је посвећена анатомији како би се
приказала снага богова. Некада је овај рељеф био обојен.

Дворски скулптор Александра Македонског био је Лизип. Радио је у бронзи, а његова дела су нам данас позната
по римским копијама. Као и многи скулптори пре њега, истраживао је идеалне пропорције тела. Најпознатије
дело му је статуа Апоксиомена, спортисте који струже прашину са себе. Његова поза са потпуно испруженим
рукама тражи од посматрача да сагледа дело са свих страна, а не да је посматра само фронтално. Лизип
скулптуру заиста схвата као тродимензионалан облик у простору.

Слична тродимензионалност и извијеност фигуре карактерише и скулптуру Нике са Самотраке. Крила повучена
уназад, драперија коју је ветар приљубио уз тело, а изнад свега покрет фигуре стварају утисак кретанња.
Посматрана заједно са рељефима Пергамонског олтара, осликава динамични стил у скулптури П века пре нове
ере. На острву Родос окупљали су се уметници са разних страна грчког света. Ту је настало и последње од седам
светских чуда, бронзани колос, заправо статуа бога сунца Хелиоса, која је стајала на улазу у луку. Са Родоса
потиче скулптурална група Лаокоон и синови. Композиција групе је дата у златном пресеку, са дијагонално
постављеним Лаокооновим телом. Очај и немоћ оца да се одорани од змија и спаcе синове огледају се на
Лаокооновом лицу у пуном интензитету.

У хеленизму су рађене доста реалније фигуре, постоји тродимензионалан облик склуптура.