Finansijski Menadžment -

Seminarski Rad

Uploaded by Kristina Ristic

 0 ratings · 29 views · 15 pages

AI-enhanced title

Document Information 

Original Title
Download
finansijski now
menadžment - seminarski rad 
Copyright
© © All Rights Reserved

Available Formats
DOCX, PDF, TXT orAKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA JUŽNA SRBIJA
read online from Scribd
ODSEK ZA POSLOVNE STUDIJE LESKOVAC
Share this document


Facebook

Twitter

 Seminarski rad iz predmeta Finansijski menadžment

Email “Finansijska tržišta”

Did you find this document useful?

Mentor: Student:
Dr Tanja Janaćković Kristina Ristić 14298/19
Is this content inappropriate? Report this Document

Leskovac, decembar, 2021.

AD Download to read ad-free.

Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................................1
1. Pojam fnansijskih tržišta................................................................................................................ 2
2. Uloga fnansijskih tržišta.................................................................................................................3
3. Značaj fnanfjskih tržišta................................................................................................................4
4. Istorijski razvoj fnansijskih tržišta.................................................................................................. 6
5. Vrste fnansijskih tržišta..................................................................................................................6
6. Osnovne karakteriske sa vremenskih fnansijskih tržišta..............................................................8
7. Regulacija fnansijskih tržišta.......................................................................................................... 9
8. Učesnici I poslovi u fnansijskom tržištu........................................................................................10
Zaključak....................................................................................................................................................12
Literatura...................................................................................................................................................13

AD Download to read ad-free.

Uvod

Finansijsko tržište je organizovani prostor na kojem se nude, odnosno traže finansijska

novčana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cena tih
sredstava. Na finansijskim trištima se kupuju i prodaju različiti finansijski instrumenti, a plaćanje
se vrši novcem, čime novac prelazi iz ruke onih koji poseduju višak novca u ruke onih kojima je
novac potreban. Finansijsko tržište se može podeliti na tržište novca, devizno tržište i tržište
kapitala I tržište finansijskih derivata. Tržište kapitala je tržište dugoročnih novčanih sredstava i
HOV čiji je rok dospeća preko jedne godine. Tržište novca predstavlja skup transakcija kreiranja
i trgovine kratkoročnim finansijskim instrumentima i jedan je od najvažnijih segmenata
finansijskog tržista jedne zemlje. Plasman novca se ostvaruje na period do jedne godine i ovaj
vid plasmana novca danas je dominantan kod nas, zbog nesigurnosti plasiranja novca na duži
rok. Devizno tržište je prostor gde se usklađuje ponuda i tražnja deviza i obavlja kupoprodaja
deviza. Tržište finansijskih derivata deo je finansijskog tržišta na kojem se trguje finansijskim
ugovorima odn. derivatima čija je vrednost izvedena i zavisi od vrednosti neke druge aktive.

Kroz ovaj seminarski rad detaljnije ću pisati o pojmu, ulozi i značaju finansijskih tržišta,
istoriju razvoja finansijskih tržišta, vrste tržišta, osnovne karakteristike savremenih finansijskih
tržišta, regulaciji finansijskih tržišta, poslovima na finansijskom tržištu, kao i o učesnicima na
finansijskom tržištu.

AD Download to read ad-free.

1. Pojam finansijskih tržišta

Finansijsko tržište predstavlja mesto na kome se sukobljavaju ponuda I tražnja za neka određena
dobra, usluge ili novčanim sredstvima. Prema tome može se reći da je finansijsko tržište ustvari
organizovano mesto ili prostor na kome se nude I traže finansijska novčana sredstva. 1 Zadatak
finansijskih tržišta jeste da usmeravaju tok finansijskih novčanih sredstava od onih koji imaju
viška prema onima kojima novčana sredstva nedostaju. Na ovaj način se povezuju i štednja i
investiranje. Finansijsko tržište se može posmatrati u užem i u širem smislu. U užem smislu
finansijsko tržište se definiše kao organizovani proctor sa tačno definisanim vremenom, tržšnim
pravilima i uslovima kupoprodaje, gde se sukobljavaju ponuda I tražnja za novcem. U širem
smislu finansijsko tržište predstavlja svako mesto gde se obavljaju finansijske transakcije.

Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog

sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Ona omogućavaju normalno odvijanje
privrednih odnosa. Ogroman značaj koji finansijsko tržište ima za nacionalnu ekonomiju ogleda
se od omogućavanja nesmetanog odvijanja procesa proizvodnje i prometa, optimizacije nivoa
novčane mase, likvidnosti nacionalne ekonomije, alokacije novca, ostvarenja profitabilnosti pa
sve do ostvarenja proširene reprodukcije u oblasti proizvodnje i prometa i sigurnosti za plasirani
kapital.

Finansiranje privrednih subjekata može biti na sledeća tri načina:

1) Samofinansiranje je kada subjekat koristi svoja sredstva za održavanje trenutnog stanja i

investiranje u razvoj preduzeća.
2) Direktno finansiranje je kada subjekti kojima je neophodan novčani priliv i subjekti koji
ga imaju viška, direktno stupaju u kontakt.
3) Indirektno finansiranje koje se obavlja preko finansijskih posrednika, uglavnom banaka,
kada one prikupljaju sredstva i plasiraju ga putem kredita kao najčešći pristup u
investicione projekte privrednih subjekata. Podizanje kredita odn. indirektno finansiranje
je najrasprostranjenije kod nas I najefikasnije finansiranje
Slika 1: Način finansiranja
1
Ristić, Ž., (2010) Tržište novca, Tržište kapitala, str. 13.

AD Download to read ad-free.

Izvor: 2

2. Uloga finansijskih tržišta3

Finansijska tržišta, predstavljaju mesta, instrumenti, tehnike i tokovi koji omogućavaju

razmenu novčanih viškova i manjkova. Nerazvijena finansijska tržišta svedena su uglavnom na
banke i depozitno-kreditne odnose. Razvijena tržišta sadrže brojne finansijske instrumente,
institucije, sofisticirane finansijske tehnike i složene finansijske tokove. Finansijska tržišta se,
obično dele na:

 Tržište novca i kratkoročnih hartija od vrednosti,

2
Samuelson P.A. (2000) , Ekonomics, XXIV izd. , McGrow-Hill, str. 522
3
Dr Žarko Ristić, Dr Slobodan Komazec, Dr Kristijan Ristić, (2012), Finansijska tržišta I berzanski menadžment,
Beograd, str. 135
3

AD Download to read ad-free.

 Tržište kapitala i dugoročnih hartija od vrednosti,

 Devizno tržište.

Finansijsko tržište omogućava:

 Brzo imovinsko i finansijsko restrakturiranje subjekata u skladu sa sopstvenim

potrebama i delovanjem tržišta,
 Brisanje granice između likvidnih i nelikvidnih sredstava, jer sekundarno tržište
omogućava likvidnost gotovo svakog člana imovine,
 Disperziju rizika kroz lakše i šire strukturisanje imovine,
 Stalno prilagođavanje ročnosti izvora i plasmana sredstava,
 Izbor plasmana prema znacima sa tržišta,
 Stalno menjanje oblika imovine i kombinovanje oblika imovine prema prinosima,
i drugim motivima,
 Vrednovanje imovine i kvaliteta svakog učesnika na finansijskom tržištu.

Finansijska tržišta podrazumevaju objektivne tržišne kriterijume, ekonomsku alokaciju

sredstava, regularnost i državnu zaštitu učesnika, dok s druge strane uklanja socijalizaciju i
nelegalna prisvajanja.

3. Značaj finanfijskih tržišta4

Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj proizvodnje, povećanje društvenog

proizvoda i ostvarivanje akumulacije.

U daljem tekstu se navode osnovne funkcije finsnisjkih tržišta u kojim se ogleda sam njihov
značaj:

 Funkcija povezivanja
Finansijska tržišta, kao organizovana mesta na kojima dolazi do susreta ponude i tražnje za
različitim oblicima finansijskih instrumenata, omogućavaju povezivanje investicionih subjekata,
4
hp://milovanmaslo.blogspot.com/2011/06/vrste-fnansijskih-trzista.html?m=1

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million

titles without ads or interruptions!

Start Free Trial

Cancel Anytime.

kojima nedostaju finanijska sredstva, i štednih subjekata, koji raspolažu viškovima finansijskih
sredstava.

 Alokativna funkcija
Finansijska tržišta omogućavaju alokaciju slobodnih finansijskih sredstava, usmeravanjem
tokova finansijskih sredstava od onih subjekata koji raspolažu viškovima sredstava ka onim
subjektima kojima ta sredstva nedostaju.

 Funkcija razvoja
Finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju, jer dovode do povećanja mobilnosti
finansijskih sredstava.

 Funkcija efikasnosti
Preko finansijskih tržišta omogućava se efikasno korišćenje finansijskih sredstava jedne
nacionalne ekonomije, čime se obezbeđuje efikasnije poslovanje u privredi.

 Funkcija određivanja cene finansijskih sredstava

Na finansijskim tržištima se određuju cene finansijskih sredstava, odnosno obrazuju se cene
korišćenja finansijskih sredstava.

 Funkcija smanjenja troškova

Finansijska tržišta omogućavaju smanjenje troškova spajanja subjekta koji želi da proda, sa
subjektom koji želi da kupi određeni finansijski instrument. Takođe, dolazi i do smanjenja
troškova u vezi sa pribavljanjem određenih informacija koje se mogu dobiti na finansijskim
tržištima.

 Funkcija pouzdanosti
Finansijska tržišta omogućavaju da se smanjuje rizik iz poslova koji se obavljaju na ovim
tržištima.

4. Istorijski razvoj finansijskih tržišta

5

AD Download to read ad-free.

Finansijska tržišta nastaju sa samim nastankom I razvojem novca. Ranije su trgovci

skupljali I čuvali hranu I druge proizvode koje su dali u zajam, zajmoprimci su morali da vrate
istu vrstu robe, uz davanje visokih kamata. Potvrde ovih transkacija su služile kao sredstvo
plaćanja. U Staroj Grčkoj razvoj zanastva I trgovine uslovljava razvoj novca. Svaki grad ili
država imao je svoj novac, zamenu novca su vršili specijalizovani posrednici koji su vršili
poslove zamene da bi ti gradovi ili države mogli međusobno da trguju. U Rimu posebne vrste
banaka, koje vrše poslove primanja uloga depozita, davanja zajmova uz više kamate, kao I
poslova platnog prometa kroz čitavo Carstvo. Srednji vek obeležen je ratovima, pljačkama I
prevarama. Metalni novac je predmet koji se kvario zbog nejasnih dimenzija I težina. Kasnije
dolazi do razvoja finansijskih I bankarskih poslova, dve grupe poslova I to su menični depozitni.
U 15. I 16. veku, prve berze su otkriće Amerike, stimuliše razvoj finansiranja preko okeanskih
putovanja. Krajem 16. veka nastaju dve osnovne vrste HOV obveznice I akcije. Krajem 17. veka,
nastaju fnansijske institucje koje trebaju da vode računa o monetarno-finansijskim tokovima, a to
su bile centralne banke. Posle prvog svetskog rata SAD postaju najveće finiansijsko tržište. Nju
Jork postaje najveći finansijski centar. Nakon Drugog svetskog rata razvila su se tržišta na
Dalekom istoku (Južna Koreja, Hong Kong Singaput), i u Latinskoj Americi (Argentina I
Brazil).

5. Vrste finansijskih tržišta5

Postoji veliki broj kriterijuma za podelu finansijskih tržišta. Najvažniji podela jeste prema
tipu finansijske aktive, i po tom kritertijumu imamo četiri vrste finansijskih tržišta

Prema tipu finasnijske aktive imamo četiri vrste finansijskih tržišta I to:

a) Tržište novca

5
hp://milovanmaslo.blogspot.com/2011/06/vrste-fnansijskih-trzista.html?m=1

AD Download to read ad-free.

Tržište novčanih sredstava i kratkoročnih HOV, koje se nude i traže da bi se održala

likvidnost, obavila proizvodnja i robni promet. Kratkoročna HOV je instrument tržišta novca
koje njihov vlasnik može pretvoriti u novac tj. vlasniku donosi finansijsku korist u vidu kamate.
Centralna banka kontroliše rad ovog tržišta i to putem eskontne stope i politikom operacija na
otvorenom tržištu.6

b) Tržište kapitala
Tržište kapitala je tržište dugoročnih novčanih sredstava i HOV. Novčana sredstva se
nude i traže dugoročno tj. ako su nekom potrebna investiciona sredstva on može pribaviti
emitujući obveznice i akcije. Postoji primarno i sekundarno tržište kapitala. Primarno je kada
preduzeće dolazi do sredstva emitujući nove HOV koje nisu potvrđene na tržištu. Sekundarno je
kada se vrši promet već emitovanih HOV, koje su već potvrđene. Tržište kapitala je važno za
preduzeće, jer se na njemu nabavlja kapital za finansiranje poslovanja. Ovo tržište omogućava
kupcu kupovinu pod najpovoljnijim uslovima na tržištu, ali i prodavcu kapitala da po
najpovoljnijim uslovima prodaju kapital.7

c) Devizno tržište
Devizno tržište je prostor gde se usklađuje ponuda i tražnja deviza i obavlja kupoprodaja
deviza. Devize su svako potraživanje u inostranstvu koje glasi na stranoj valuti. Devizno tržište
je promet deviznih sredstava između banaka i preduzeća. Centralna banka vodi računa o
funkcionisanju ovog tržišta i stabilnosti deviznog kursa. Poslovna banka organizuje promet
deviza i usklađuje njihovu ponudu i tražnju čime se formira devizni kurs. Na deviznom tržištu
vrši se kupoprodaja deviza i formira devizni kurs. Devizni kurs je cena jedinice strane valute
izražena brojem jedinica domaće valute. Neophodno je osnovati ovo tržište da bi se jedna valuta
pretvorila u drugu i obavile međunarodne transakcije.8

d) Tržište finansijskih derivata

Tržište finansijskih derivata deo je finansijskog tržišta na kojem se trguje finansijskim
ugovorima odn. derivatima čija je vrednost izvedena i zavisi od vrednosti neke druge aktive. Ta

6
hp://www.vps.ns.ac.rs/SB/2008/2.6.pd
7
hp://www.vps.ns.ac.rs/SB/2008/2.6.pd
8
hps://www.eko.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2019/11/14.-poglavlje1.pd

AD Download to read ad-free.

druga aktiva za koju se vežu može biti u vidu robe ili osnovnih HOV. Zato se trgovina
derivatima obično obavlja istovremeno s kupoprodajom osnovne aktive. Razvoj terminskih
poslova na finansijskom tržištu kod kojih je izražen rizik od neispunjenja obaveza, kako kupca
tako i prodavca, bitno je doprineo razvoju tržišta finansijskih derivata. 9

6. Osnovne karakteristike sa vremenskih finansijskih tržišta

Jedna od bitnih karakteristika savremenih finansijskih tržišta je kontinuelnost, koja

podrazumeva mogućnost stalnog trgovanja akcijama. Kontinuelna tržišta su ona gde se cene
neprekidno formiraju tokom celog radnog dana, sve dok se izvršavaju nalozi kupaca i prodavaca.
Međutim, postoje i određene promene u svetu savremenih finansijskih tržišta koje je teško
klasifikovati, međutim postoji klasifikacija u pet osnovnih kategorija, koje ujedno predstavljaju i
osnovne karakteristike savremenih finansijskih tržišta:

 Internacionalizacija i globalizacija finansijskih tržišta

Internacionalizacija i globalizacija finansijskih tržišta predstavlja jednu od osnovnih
karakteristika savremenih finansijskih tržišta. Razvoj savremenog finansijskog tržišta uslovljen
je procesima konkurencije, koji vode stalnom kreiranju novih finansijskih instrumenata i širenju
tržišta, odnosno njegovoj globalizaciji.

 Pojava i razvoj finansijskih inovacija

Inovacije na finansijskom tržištu mogu se podeliti na inovacije proizvoda, procesa i
organizacije. Inovacije proizvoda odnose se na stvaranje novih finansijskih instrumenata.
Finansijski instrumenti predstavljaju odgovor finansijskog tržišta na promene u okruženju,
posebno na kolebljivost kamatnih stopa, i tehnološki progres u komunikacijama i razvoj
kompjutera. Inovacije u procesima, procedurama poslovanja na finansijskom tržištu, vezane su
za infrastrukturu tržišta, odnosno korišćenje kompjuterske tehnologije i komunikacija. One se
odnose na elektronski prenos podataka. Organizacione inovacije sadržane su u kreiranju novih

9
hps://jusssbp.fles.wordpress.com/2020/05/65-66-trc5beic5a1te-fnansijskih-derivata.pd

AD Download to read ad-free.

institucija na tržištu, kao što su investicione kompanije čija delatnost dovodi do novih proizvoda
i procesa.

 Deregulacioni tokovi
Deregulacioni tokovi razlikuju se među zemljama, ali imaju jednu zajedničku
karakteristiku, a to je smanjenje uloge države u regulisanju finansijskih tržišta. Deregulacioni
tokovi kao i procesi konkurencije razvoj komunikacija i inovacije vode rastućoj globalizaciji
tržišta. Deo tog procesa je i rastuća trgovina na finansijskom tržištu van matičnih država.

 Tehničko – tehnološke inovacije

Uloga tehničko-tehnoloških inovacija u razvoju berzi i finansijskih tržišta je oduvek bila
izuzetno velika. Ona je omogućila brži prenos informacija, podataka, naloga i trgovanja. Razvoj
tehnike i tehnologije je pružio neslućene mogućnosti u razvoju savremenenih finansijskih tržišta.
Razvoj tehnologije je doveo do kompjuterizacije većine savremenih finansijskih tržišta. Jedna
od direktnih posledica razvoja informacione tehnologije, koja ujedno predstavlja nezaobilaznu
karakteristiku savremenih finansijskih tržišta je mogućnost neprekidnog obavljanja transakcija i
trgovanja.

 Sekjuritizacija
Sekjuritizacija predstavlja složen proces u kome se vrši uzimanje kredita i različitih
instrumenata duga kako bi se kreirala jedna ili više HOV, čime se menja njihov kreditni status, a
koje se kasnije iznose na tržište radi prodaje trećim licima. Ove hartije od vrednosti imaju rokove
dospeća koji odgovaraju rokovima dospeća orginalnih kredita, a otplata prihoda investitoru vrši
se iz prihoda koje banka ima na osnovu datog kredita. Na taj način se za banku smanjuje rizik
likvidnosti i rizik kamatne stope

7. Regulacija finansijskih tržišta

AD Download to read ad-free.

Finansijska tržišta se u velikoj meri oslanjaju na samoregulaciju koju sprovode učesnici

na tržištu, koja se sastoji u poštovanju vlastitih pravila poslovanja i etičkih kodeksa. Važnost
dobre regulacije se posebno odnosi na institucije koje igraju ulogu posrednika na finansijskim
tržištima, kao što su brokerske kuće, banke ili investicioni fondovi, s obzirom da oni ulažu novac
svojih klijenata u razne finansijske instrumente. Stoga se finansijska tržišta regulišu i od strane
državnih regulatornih agencija. Cilj regulacije je sprečavanje zloupotreba sredstava klijenata od
strane finansijskih posrednika. Tržište bi moglo i samo da se izbori sa nesavesnim posrednicima,
jer se za prevare sazna pre ili kasnije. Problem je u vremenu koje je potrebno da tržište otkrije ko
su prevaranti, te šteti koja se nanese za vreme dok se to ne otkrije. Slobodan ulazak nesavesnih
posrednika bi mogao i potpuno uništiti poverenje u finansijsko tržište. Državna regulacija se u
osnovi svodi na: 10

 propisivanje potrebnih uslova za rad i pravila poslovanja finansijskih posrednika,

te izdavanje i oduzimanje dozvola za rad,
 kontinuirani nadzor nad poslovanjem finansijskih posrednika,
 propisivanje procedura za izdavanje finansijskih instrumenata, kao i naknadnih
obaveza izdavalaca u pogledu objavljivanja informacija,
 sprečavanje korišćenja povlašćenih informacija i drugih oblika manipulacija u
trgovanju,
 zaštitu prava manjinskih akcionara u preduzećima gde veći akcionari pokušavaju
steći značajno ili većinsko učešće u kapitalu

8. Učesnici I poslovi u finansijskom tržištu

Učesnike na finansijskim tržištima čine

 finansijske institucije (centralna banka I poslovne banke ) i

 finansijski posrednici

10
Dr Slavomir Kaličanin (2011), Berze I fnansijska tržišta, Beograd str. 30

10

AD Download to read ad-free.

Download