Милош у Латинима

СТРУКТУРА ЧАСА СА ВРЕМЕНСКОМ АРТИКУЛАЦИЈОМ

Припремни разговор 4 минута

Најава наставне јединице 30 секунди
Локализација песме 3 минута
Изражајно читање 4 минута
Разговор о непосредном доживљају 2 минута
Тумачење непознатих речи и израза 4 минута
Анализа фабуле 10 минута
Обрада епских ликова 6 минута
Композиција 4 минута
Синтеза 2 минута
Самостални и стваралачки рад 5 минута
ученика
Домаћи задатак 30 секунди
ТОК ЧАСА
Поздрављам ученике, представљам се и
Припремни разговор говорим да ћу им ја одржати данашњи час.
Постављам ученицима питања:
- Да ли волите да путујете?
- Која су вам омиљена места која сте
посетили?
- Да ли путујете и у оквиру своје земље?
- Можете ли да издвојите нешто што је
културно значајно, а изузетно лепо у нашој
земљи?
Ученицима говорим да током својих
путовања по српским градовима радо
одлазим у посету манастирима. Показујем
фотографије манастира Манасије на
презентацији (прилог 1) и истичем да је то
манастир који сам посетила током
претходног путовања. Постављам
ученицима питања:

3
 - Када кажем манастир, шта вас све асоцира
на ту реч? На шта прво помислите?
Манастири су грађевине које су током
векова били најважнији стубови очувања,
окупљања и одржавања онога што је
особено за Србију и њен народ. Одликују се
задивљујућом архитектуром, веома лепим
иконама, а значајни су и зато што у њима
леже мошти најважнијих личности српске
историје, светаца, владара и стваралаца.
Најважнији су симболи традиције и вере,
националности и историје.
Овим питањима и разговором желим да
истакнем основне одлике манастира и
усмерим ученике да промишљају о њиховој
важности и значају за наш народ у циљу
бољег разумевања поступака и осећања
јунака епске песме којом ћемо се бавити
на данашњем часу, а уједно и да
заинтересујем ученике позивајући се на
њихово искуство.

Најава наставне јединице Ученицима говорим да ћемо на данашњем

часу имати прилику да видимо како се
један јунак хвалио и дичио манастирима.
Обрађиваћемо народну песму „Милош у
Латинима”.

Локализација песме Песму стављам у шири друштвени и

историјски контекст, разговарам са
ученицима о Милошу Обилићу и кнезу
Лазару Хребељановићу. Моје излагање
прате фотографије (Прилог 2). Постављам
питања:
- Да ли сте некада чули за Милоша
Обилића? Ко је био Милош Обилић? Милош
Обилић има своју епску биографију,
историјски га је тешко идентификовати.
Према предању, Милош Обилић је
учествовао у Косовском боју 1389. године и
убио турског султана Мурата I. Након тога,
Турци су га ухватили и погубили. Тако је
Милош Обилић постао средишња личност
епских народних

4
 песама, симбол високе части и јуначког
подвига, херој који не преза од очигледне
смрти. Према легенди, вече уочи Косовског
боја, на вечери код кнеза Лазара, оптужен је
да ће у боју издати Србе и прећи на страну
Турака, што је и подсткало Милоша да
покаже оданост својој земљи и народу.

Ученицима постављам питање:

- Да ли знате ко је био кнез Лазар? Који је
град био његова престоница?
Кнез Лазар Хребељановић је рођен 1329.
године у Прилепцу. Био је ожењен
Милицом, ћерком кнеза Вратка који је био
из рода Немањића. После Маричке битке,
створио је највећу и најмоћнију државу на
територији некадашњег Српског царства.
Престоница је био град Крушевац (Прилог
3). Предводио је српску војску у боју на
Косову, где је и погинуо. Радња песме коју
ћемо данас обрађивати дешава се пре
Косовског боја.
Циљ овог разговора је да ученике
информишем о историјским приликама,
Милошу Обилићу (историјска и епска
личност) и кнезу Лазару Хребељановићу
како би боље доживели, разумели и
тумачили епску песму.

Изражајно читање Ученицима говорим да се удобно сместе,

затворе свеске и књиге и да ме пажљиво
слушају. Изражајно читам песму (Прилог
4). Након читања правим психолошку
паузу у трајању од неколико секунди.

5
 Циљ изржајног читања је да ученици у
првом сусрету са текстом осете његову
уметничку снагу и да га доживе.

Након кратке психолошке паузе,

Разговор о непосредном доживљају
постављам ученицима питања:
- Какви су ваши утисци о песми?
- Да ли вам је нешто посебно привукло
пажњу? Шта?
- Да ли бисте нешто променили?
- Која осећања је у вама пробудила
ситуација у којој се Милош нашао?
Циљ ових питања је да проверим како су
ученици доживели епску песму. Питања
немају за циљ анализу песме, већ
изражавање властитих запажања и
доживљаја.

Ученици су пре часа добили материјал са

Тумачење непознатих речи и израза
непознатим речима и њиховим значењима
(прилог 5). Њихов задатак је био да код
куће прочитају песму, а током читања су
испред себе имали објашњење речи које би
могле да им буду непознате. Питам
ученике да ли, поред речи које смо
истакли, постоји још нека реч чије им је
значење непознато. Када ученик наведе
која му је реч непозната, усмеравам га да
прво прочита стих/стихове у коме се та реч
налази и на основу контекста закључи које
би значење та реч могло да има. Уколико
ученик и даље није сигуран, питам остале
ученике да ли они знају. На крају, ако баш
нико не зна, објашњавам дату реч.

Пошто смо протумачили непознате речи,

прелазимо на анализу песме.
Анализа фабуле
- Ко је главни јунак ове песме? На основу
чега то можете да закључите?
- Шта примећујете у наслову песме?
- Увиђате ли неку сличност са насловима
других епских песама које сте до сада
учили? Образложите.
- Којим стихом песма почиње?
- Можете ли да се сетите којим стихом
почиње песма Марко Краљевић и бег
Костадин? (уколико ученици не могу да се
сете, подсећам их – Коње јашу до два
побратима)

6
- Уочавате ли разлику међу овим
стиховима? На који су начин повезани са
радњом песме? Образложите.
Овим питањима желим да усмерим
пажњу ученицима да је у епским песмама
често главни јунак именован у самом
наслову. Поред тога, епске песме веома
често почињу карактеристичним
стиховима, при чему су неки везани за
саму радњу песме – Марко Краљевић и бег
Костадин, а неки нису везани за радњу, већ
само појачавају интензитет доживљаја и
на известан начин скрећу читаоцу пажњу
– Милош у Латинима.
Настављам са питањима:
- Шта мислите, у који град иде Милош?
Која се црква помиње? Можете ли на
основу тога да закључите?
Претпостављам да ученици неће знати да
је реч о Солуну, али некада ученици летују
у Грчкој, па се може десити да је неко
посетио ту цркву. Подстичем ученике да
размисле о томе.
Ученицима говорим да Милош иде у
Солун. У песми нам то није директно
речено, али се помиње црква Светог
Димитрија која је заштитник града Солуна.
На основу тога можемо закључити који је
град Милош посетио. Ученицима
приказујем фотографију цркве Светог
Димитрија (Прилог 6). Истичем да је
народни певач цео византијско-римски
свет назвао Латини.
- Због чега је Милош отишао у Латине?
Који је био његов задатак?
- Ко га је тамо послао?
- Како су га дочекали Латини? Прочитајте
ми стихове у којима се описује Милошев
дочек.
- Како разумете речи господском части
угостише? Како замишљате да су се
опходили према њему?
- Шта мислите, чиме је Милош заслужио
такву част?
- Чиме су Латини покушали да задиве
Милоша? Поткрепите свој одговор
стиховима.
- Зашто су то учинили? Која је била
њихова намера? Образложите.

7
- Како се Милош осећао након њихових
речи?
- Које су речи Милоша највише наљутиле?
Пронађите их у песми и прочитајте.
- Због чега се Милош тако осећао?
- Хајде да се вратимо сада на стихове који
описују Милошев дочек. Увиђате ли неку
нелогичност?
- Шта бисте на основу тога рекли, какви су
Латини према Милошу?
Овим питањима желим да проверим
разумевање песме, али и да подстакнем
ученике да размисле о томе шта су
Латини хтели да постигну својим
поступком. Важно ми је да чујем њихово
мишљење, да их активирам и
заинтересујем за учешће у разговору.
У овом делу песме закључујемо да су
Латини желели да се похвале својом
црквом као културним наслеђем, њеном
изузетном лепотом. Ученицима
објашњавам да је наш народ православне
вероисповести, а Латини су католичке
вероисповести. Самим тим, они су на
известан начин желели да покажу Милошу
да је њихова вера моћнија од Милошеве
тиме што су му рекли да у нашој земљи
нема таквих цркви. Нелогичност увиђамо у
томе што су га угостили господском части,
а са друге стране нису марили што ће га
својим речима повредити и трудили су се
да истакну надмоћ своје вере. На основу
тог догађаја долазимо до закључка да су
били неискрени.
- Како бисте ви оценили њихов поступак?
Како су могли да се похвале, али да
избегну сукоб са Милошем? Шта бисте ви
учинили на њиховом месту?
Овим питањима желим да пробудим
свест код ученика да је сасвим у реду бити
поносан на знаменитости и културна
добра своје земље, али треба водити
рачуна о начину на који се опходимо према
другима по принципу – воли своје, поштуј
туђе
- Како им Милош одговара?
- Прочитајте стихове у којима се Милош
обраћа Латинима. Да ли примећујете неку
сличност? Какву?

8
Долазимо до закључка да при набрајању
сваког новог манастира стихови имају исти
почетак (да видите...).
Циљ ових питања је да ученици на
интуитивном нивоу уоче анафору.
- Шта Милош истиче поред назива
манастира? Због чега је он сматрао
значајним да и то напомене?
- Шта је Милош желео да поручи
Латинима набрајањем задужбина?
- Шта он тиме показује? Којим осећањем
је вођен?
- Шта Милош тиме жели да постигне?
Какву је потребу осетио?
Циљ ових питања јесте да ученике
подстакнем да самостално закључе да је
Милош набрајањем задужбина желео да
покаже Латинима да је српска црква
моћнија од њихове, те да се њихова црква
Димитрија не може мерити са лепотом
српских цркви и манастира. Такође, важно
ми је да ученици уоче да Милош са поносом
говори о прошлости и историји своје земље,
о њеном културном наслеђу, те
владаре/ктиторе манастира наводи
управо да би истакао славну историју и
велике владаре своје земље који су својим
делима учинили многа добра за српску
земљу и народ и оставили нам бројне
манастире и цркве као симбол
православља. Он је осетио потребу да
брани част своје земље, своју православну
веру и да представи њено културно
наслеђе, а тиме и наш национални
идентитет.
Постављам питања:
- Који се манастири помињу у песми?
Док ученици набрајају манастире,
приказујем их на презентацији, указујем им
на њихов изглед и дајем основне
информације о њиховом ктитору и месту на
коме се налазе (Прилог 7).
Циљ ове активности је да код ученика
пробудим свест о важности очувања и
преношења нашег културног наслеђа, да
допринесем развоју љубави према отцбини.
- Обратите пажњу на следеће стихове: Ви
сте мудри господо латинска, јесте мудри
али зборите лудо. Шта примећујте у
Милошевом начину обраћања?

9
Долазимо до закључка да се Милош са
поштовањем обраћа Латинима, те им прво
говори да су мудри, али опет има потребу
да одбрани част своје земље, свестан да
српска црква поседује бројне манастире и
цркве, величанствене архитектуре и
изузетне лепоте које представљају прави
симбол вере.
- Чиме је Милош желео да потврди своје
речи? Како се односи према величини
цркве Димитрије? У ком делу песме ми то
видимо?
- Да ли су Латини поверовали да може да
пребаци буздован преко цркве?
- Како су разрешили ту ситуацију?
- Шта је Милош урадио како би му Латини
поверовали? Поткрепите свој одговор
стиховима.
- Шта мислите, зашто се Милош обраћа
Богу пре него што оствари оно што је
наумио и моли га за опроштај?
- Шта он тиме показује?
- Да ли је Милош успео да пребаци
буздован?
- Каква је невоља Милоша задесила? Шта
се догодило са буздованом? Прочитајте
стихове у којима је садржан одговор.
- Како су Латини поступили након
немилог догађаја?
- Због чега су они тако поступили? Да ли
су само марили за живот банових синова?
Образложите.
- Хајде да упоредимо њихове поступке са
поступцима са почетка песме. Шта
примећујете? Какви су Латини према
Милошу?
Циљ ове групе питања је да проверим да
ли ученици разумеју догађаје у песми, али и
да их подстакнем да размисле о
поступцима јунака како бисмо у наредном
делу часа квалитетније разговарали о
особинама епских ликова.
- Како се Милош понаша у тамници? Шта
покушава да уради?
- Коме се Милош обратио за помоћ?
- Којим речима се обраћа Кости?
Прочитајте ми те стихове.
- Како разумете израз Богом брате? Због
чега му се тако обраћа?
- Шта Милош жели да Коста учини?

10
 - Коме Милош пише писмо?
- На који начин пише? Шта нам то говори?
- Како је поступио кнез Лазар након што је
добио писмо?
- Шта је захтевао од Латина? Прочитајте
ми стихове у којима се налази одговор на
ово питање.
- На шта је спреман кнез Лазар како би
избавио Милоша? Шта на основу тога
можете закључити?
- Како се ситуација разрешила? Шта су
Латини учинили? Прочитајте завршетак
песме.
- Какво је ваше мишљење о моћи кнеза
Лазара која је представљена у песми?
Овим питањима проверавам разумевање
догађаја у даљем току песме, подстичем
ученике да логички промишљају, опажају,
износе своје мишљење. Поред тога,
последњим питањем желим да скренем
ученицима пажњу да је моћ кнеза Лазара
мало преувеличана, а преувеличавање је
честа одлика епских песама и углавном
има за циљ величање јунака и историјских
личности, појачавање доживљаја и
утиска који песма оставља на читаоца.

Карактеризацију ликова започињем

Обрада епских ликова питањима:
- Дакле, који се ликови појављују у песми?
- Шта бисмо могли рећи о Милошевим
особинама? Какав је он? Које особине
поседује?
Особине приказујем на презентацији
(Прилог 8), али претходно очекујем од
ученика да их самостално наведу.
Овим питањима желим да проверим да ли
су ученици уочили да је Милош показао
храброст, неустрашивост, снагу,
сналажљивост, оданост својој вери,
култури, и народу, честитост, понос,
речитост.
- У којим стиховима уочавамо да је
Милош храбар? Зашто мислите да је он
тим поступком показао храброст?
- Коју особину уочавате у делу песме када
Милош исказује страхопоштовање према
Богу и цркви?
- У којим стиховима можемо приметити
његову сналажљивост?

11
 - На основу којих поступака можемо
закључити да је Милош поносан на своју
веру, културу и народ?
- Како бисте ви поступили да сте се нашли
у његовој ситуацији? Сматрате ли да је
поступио исправно? Зашто?
- Какве особине бисте приписали
Латинима?
- Која особина је заједничка Милошу и
Латинима? На основу чега то закључујете?
- У којим деловима песме уочавате
неискреност Латина?
- Како је представљен кнез Лазар?
Овим питањима желим да проверим да ли
ученици могу да објасне и препознају
конкретне поступке у којима су ликови
испољили одређене особине.
Постављам ученицима питања:
- Шта знамо о Милошу Обилићу као
историјској личности? Сетите се нашег
разговора са почетка часа.
Ученике желим да подсетим да је у
списима Константина Филозофа наведнео
да је цара Мурата убио један српски
племић који је био означен као нелојалан
свом господару.
- Које особине је он тиме испољио? Шта је
тим поступком желео да докаже?
- А како је Милош Обилић представљен у
овој песми? Које му особине можемо
приписати?
- Шта на основу тога можете закључити?
Због чега је баш њему додељена улога
браоница српске вере и достојанства?
- Како је представљен кнез Лазар у овој
песми?
- Зашто му је народни певач приписао
такву моћ? Уколико се позовемо на
историјске изворе и сазнања о српској
држави за време кнеза Лазара, до којих
запажања можемо доћи?
Овим питањима желим да направимо
разлику између књижевног лика и
личности.

Пошто смо завршили са обрадом ликова,

Композиција постављам ученицима питања:
- Коју врсту песме смо данас учили?
- По чему се ова песма разликује од лирске
песме?

12
- О чему певају лирске, а о чему епске
песме?
- Које сте епске песме учили до сада?
Говорим ученицима да епске песме
опевају значајне догађаје и знамените
јунаке. Постављам питање:
- Шта бисте рекли, који догађај је опевала
песма Милош у Латинима?
Народне песме се најчешће певају уз
пратњу гусли. Уколико ученици не знају
како изгледају гусле, показујем
фотографију на презентацији. Епске песме
често развијају родољубива осећања, то је
једна од њихових одлика.
- Да ли је ова песма подељена на строфе?
Од чега се састоји?
Приказујем на презентацији први стих
песме (Прилог 9):
Боже мили, чуда великога!
Постављам ученицима питања:
- Од колико слогова се стихови састоје?
Како називамо такав стих?
Ученицима издвајам још један стих, те
заједно долазимо до закључка да је песма
написана у десетерцу, односно, стихови се
састоје од десет слогова.
- Да ли сте уочили да се у песми неке речи
понављају више пута? Које су то речи?
(бјела црква, ситна књига)
Ученицима говорим да су то сталне речи
које су заступљене у готово свим епским
песмама. Приказујем ученицима још неке
примере сталних речи (епитета) у епским
песмама (Прилог 10):
Марко Краљевић и орао
...Онде били моји орлушићи, па
их скупи Краљевићу Марко, он
их скупи у свил'на недарца,
однесе их двору бијеломе,
па их храни читав месец дана,
читав месец и недељу више, па
их пусти у гору зелену,
састадох се с моји орлушићи;
то је мени учинио Марко...

Стари Вујадин
Ђевојка је своје очи клела
„Чарне очи, да би не гледале
Све гледасте, данас не виђесте
Ђе прођоше Турци Лијевњани,

13
 Проведоше из горе хајдуке
Вујадина са обадва сина...”

...Не одајте ви јатаке наше Код

којих смо зиме зимовали,
Зимовали, благо остављали Не
одајте крчмарице младе, Код
којих смо рујно вино пили,
Рујно вино пили у потаји...

Издвојила сам сталне епитете (бјели

двор, гора зелена, чарне очи, рујно вино) из
две епске песме прилагођене узрасту како
бих конкретним примерима поткрепила
речено.

Пролазим са ученицима још једном кроз

Синтеза фабулу песме, разговарамо о
карактеристичним догађајима и
поступцима. Након тога, постављам
питања:
- Присетите се о чему смо говорили на
почетку часа, како је Милош Обилић
описан као историјска и епска личност?
Уколико пођемо од тога, шта мислите,
зашто су народни певачи имали потребу да
баш њему доделе улогу браниоца српског
достојанства и вере?
- Како би се Милош извукао из тамнице да
није било кнеза Лазара? Шта мислите?
- Како бисте се ви осећали да сте се нашли
у ситуацији у којој се нашао Милош? Коме
бисте се обратили за помоћ?
- Због чега је важно да у животу имамо
особу којој се увек можемо обратити?
Какве потешкоће имају људи који су у
туђини, без иког свог?

Ученицима дајем наставни листић (прилог

Самостални и стваралачки рад 11). Обилазим ученике и по потреби им
пружам прилагођену помоћ и подршку.
Проверавамо решења на презентацији
(прилог 12).

Ученицима делим папире са домаћим

Домаћи задатак задатком (прилог 13). Њихов задатак је да
замисле да су туристички водичи.
Потребно је да одаберу град у Србији и да
напишу које би знаменитости тог града
представили туристима и на који начин.

14
 Током истраживања могу користити
интернет уз помоћ одраслих. Делим
ученицима запис за свеске (прилог 14).
Тиме завршавам час.

ПРИЛОЗИ
Прилог 1

Прилог 2

Прилог 3

15
Прилог 4
Народна песма
Милош у Латинима
Боже мили, чуда великога!
Када славни српски кнез Лазаре
посла зета Милош-Обилића
у Латине да купи хараче:
Латини га дивно дочекаше, и
господском части угостише,
па га воде пред бијелу цркву,
пред бијелу цркву Димитрију,
пак се вале Латинска господа:
„Гле, видиш ли, војвода Милошу!
видиш нашу цркву Димитрију,
какова је и колика ли је?
Ви нејмате таковијех цркви.”
Вели њима војвода Милошу:
„Ви сте мудри, господо Латинска,
јесте мудри ал' зборите лудо!
Да ви знате наше намастире,
наших славних цара задужбине,
какови су и колики ли су!
Да видите лавру Студеничку
недалеко од Новог Пазара! Да
видите Ђурђеве ступове код
Дежеве, старијех дворова,
задужбине цара Симеуна!
Да видите чудо невиђено,
б'јел Вилиндар усред горе Свете,
Задужбину Саве светитеља и
његова оца Симеуна!
Да видите Жичу код Мораве и
код Ибра више Карановца!
Сопоћане Рашки на извору,
Задужбине Светога Стевана,
српског краља Првовјенчанога;
Да видите Папраћу велику Виш'
Зворника, Спречи на извору под
високом гором Бороговом,
задужбину Вукана жупана!
Да видите Високе Дечане
код Призрена, града бијелога,
задужбину краља Дечанскога!
Да видите Рачу пребијелу
код Сокола, украј воде Дрине!
Да видите лијепу Троношу
код Лознице, на р'јеци Троноши,
задужбину браће Југовића!
Да видите славну Раваницу
у Ресави, ниже Параћина, на
студеној р'јеци Раваници,
задужбину нашег господара,
господара, славног кнез-Лазара!
И остале српске намастире, да
видите, пак да се дивите какови
су и колики ли су!
Шта је ваша црква Димитрија?
Ја ћу вам је сада претурити а
из руке тешким буздованом!”
Ал' Латини то не вјероваше,
но с Милошем они с' опкладише
У хиљаду жутијех дуката.
Узе Милош перна буздована
и засука бијеле рукаве, пак се
моли богу истиноме:
„Прости, боже, и бијела цркво!
да се једном бацим преко тебе:
нећу на те, него преко тебе.”
Пак потеже перним
буздованом, Буздован се замче
у облаке: Једни веле: „Јесте
претурио!” Други веле: „Није
претурио!” Трећи веле: „Јесте,
те високо!” Кад се врати перни
буздоване изнад б'јеле цркве из
облака, он удари у банове
дворе, те полупа срчали
чардаке, и ту уби два банова
сина и четири морска џенерала
и дванаест великих властела. Кад
то виђе господа латинска, уватише
војводу Милоша, бацише га на дно
у тамницу. Често Милош кроз
прозор погледа,
16
не би л' мог'о кога угледати;
ал' угледа Косту Циганина,
па га поче Богом братимити:
„Богом брате, Коста Циганине,
ево тебе три дуката жута,
донеси ми један лист хартије,
лист хартије, књиге без јазије.”
То је Коста за бога примио,
донесе му један лист хартије,
лист хартије, књиге без јазије.
Милош сједе ситну књигу писат
своме тасту, српском кнез-Лазару;
не пише је чим се књиге пишу,
већ је пише крви од образа;
све му каза што је и како је.
Кад Лазару ситна књига дође,
и он виђе што му књига каже,
ону гледа, другу ситну пише,
те је шаље господи латинској;
у књизи им овако бесједи:
„Чујете ли, господо латинска,
пустите ми мог зета Милоша,
подајте му од земље хараче
и опкладе хиљаду дуката; ако
ли га одмах не пустите, вјера
моја тако ми помогла, дић' ћу
на вас Србље и Маџаре, сву ћу
вашу земљу похарати,
похарати, огњем попалити.”
Кад Латини књигу проучише,
брже-боље пустише Милоша,
дадоше му од земље хараче,
и опкладе хиљаду дуката.

17
Прилог 5
„Милош у Латинима”, народна песма
- речник непознатих речи-

Латини – у песми назив за представнике католичке вере;

кнез – племићка титула, владар кнежевине;
харач – порез;
валити – хвалити;
какова – каква;
нејмате – немате;
таковијех – таквих;
вели – говори;
војвода – заповедник војске, старешина веће области у српској средњовековној
држави;
зборити – говорити;
намастир – манастир;
задужбина – грађевина коју владар или истакнути појединац оставља народу на
коришћење;
лавра – манастирско насеље са црквом и другим зградама у којима живе монаси;
Дежева – насеље код Новог Пазара, потиче из доба Немањића;
Вилиндар – Хиландар, српски манастир на Светој Гори;
Карановац – старо име града Краљева;
Спреча – река у Босни и Херцеговини;
студена – хладна;
претурити – пребацити;
буздован (топуз) – врста средњовековног оружја које се састоји од краће дршке на
чијем се врху налази гвоздена кугла са шиљцима;
дукат – новац из 13. века, златник;
перни буздован – буздован са више пера;
срчали – стаклени;
бан – намесник у некој покрајини;
џенерал – генерал;
властела – господа;
јазија – писмо, писање;
ситна књига – писмо;
бесједити – говорити;
похарати – уништити, разорити;
огањ – ватра;
Студеница, Жича, Сопоћани, Папраћа, Високи Дечани, Рача, Троноша,
Раваница – манастири.

18
Прилог 6

Прилог 7

19
Прилог 8

20
Прилог 9

Прилог 10

21
Прилог 11
„Милош у Латинима”, народна песма

1. Допуни реченицу.

Епске народне песме углавном имају стих од __________ слогова који се због тога
назива ___________.

2. Пронађи и прецртај уљеза.

Иде санак уз Марко Краљевић

улицу и бег Костадин

Милош у
Латинима

Мишја моба Пас и његова

сенка

Зашто си одлучио/ла да прецрташ то дело?

__________________________________________________________________________

3. Повежи називе манастира са њиховим фотографијама.

22
 Троноша

Жича

Високи Дечани

Сопоћани

4. Наведите места која сте посетили у Србији или која бисте волели да посетите, а
која имају велики културни и историјски значај.

Прилог 12

23
Прилог 13

„Милош у Латинима”, народна песма

Народне епске песме опевају значајне догађаје и знамените јунаке. Најчешће су

опеване у десетерцу, стиху који има десет слогова.
Јунак епске народне песме „Милош у Латинима” је храбар, неустрашив, сналажљив,
поносан на своју државу и њену прошлост. Он је неустрашив и спреман да се
супротстави како би одбранио православну веру.

Прилог 14

ДОМАЋИ ЗАДАТАК

Замисли да си туристички водич. Потребно је да одабереш град у Србији и да

напишеш које би знаменитости тог града представио/ла туристима и на који начин.
Током истраживања можеш користити интернет уз помоћ одраслих.

24