Psihologija se može definisati kao sistematsko izučavanje psihičkog života ljudi i životinja, a na osnovu

proučavanja objektivnog ponašanja ili neposrednog iskustva.

Teorijski zadatak u psihologiji obuhvata upoznavanje karakteristika i zakonitosti psihičkog života.

Odgovara na tri osnovna pitanja:

Šta je opis psihičke radnje?

Opis psihičke radnje obuhvata analizu mentalnih procesa, percepcije, misli, emocija, i motivacije koje
se javljaju kod ljudi i životinja.

Kako se odvijaju psihički procesi i kako se formiraju psihičke osobine?

Psihički procesi se odvijaju kroz složene interakcije između genetskih, bioloških, socijalnih i
kulturoloških faktora. Psihičke osobine se formiraju kombinacijom nasleđenih predispozicija i uticaja
okoline, uključujući socijalno učenje, iskustvo i vaspitanje.

Zašto dolazi do pojave određenih psihičkih fenomena i objašnjava postupke ljudi?

Pojavu određenih psihičkih fenomena uzrokuje kompleksna interakcija između unutrašnjih
(kognitivnih, emotivnih, bioloških) i spoljašnjih faktora (socijalni, kulturološki). Postupci ljudi mogu biti
rezultat različitih motiva, ciljeva, prethodnog iskustva ili trenutnih okolnosti.

Praktični zadatak psihologije sastoji se u primenjivanju rezultata psiholoških istraživanja radi efikasnog
obavljanja različitih ljudskih delatnosti.

Eksperimentalna metoda u psihologiji podrazumeva sistematsko i namerno menjanje uslova kako bi

se proučavale određene psihičke pojave. Nezavisne promenljive su uslovi koji se menjaju, dok su
zavisne promenljive efekti ili reakcije koji se posmatraju.

Retroaktivna inhibicija je fenomen koji se odnosi na naknadnu aktivnost koja deluje unatrag na ono
što je prethodno naučeno i može inhibirati obnavljanje naučenog.

Neeksperimentalno istraživanje se zasniva na posmatranju fenomena sa ciljem utvrđivanja njihovih

karakteristika i uzroka, ali bez sistematskog manipulisanja uslovima.

Introspekcija je tehnika samoposmatranja u kojoj pojedinac prati i izveštava o sopstvenim

doživljajima.

Tehnike psihološkog istraživanja uključuju upotrebu različitih instrumenata kao što su:

Upitnici, koji mogu biti otvorenog ili zatvorenog tipa.

Intervjui, koji podrazumevaju prikupljanje podataka putem razgovora.
Skale procene, koje se koriste za prikazivanje psihičkih procesa ili osobina.
Testovi, koji se koriste za proveru različitih svojstava, kao što su psihičke odlike, sposobnosti, ličnost ili
znanje.
Svesni doživljaji se manifestuju kroz senzacije i opažaje. Senzacije su čisti, neposredni čulni podaci, dok
opažaji uključuju interpretaciju i organizaciju senzacija na osnovu prethodnog iskustva.

Zakoni organizacije draži, prema gestalt psiholozima, uključuju zakon blizine, zakon sličnosti, zakon
simetričnosti i dobre forme, i zakon kontinuiteta ili zajedničke sudbine, koji objašnjavaju kako se
senzacije organizuju u opažaje.

Pažnja

Retikularna formacija je mrežasta struktura koja se proteže kroz stablo velikog mozga, od kičmene
moždine pa naviše, šalje brojne impulse u različite delove kore velikog mozga i na taj način ga održava
u budnom stanju. Povreda moždine može dovesti do stalne pospanosti.

Svojstva pažnje:
- Budnost
- Selektivnost
- Usmerenost

Pažnja osoba je proces kroz koji se nekoj osobi koja se neposredno posmatra pridaju određena
svojstva, osobine i namere. To uključuje i pažnju na emocije i crte ličnosti.

Pažnja emocija obuhvata glavne i najčešće emocionalne reakcije poput sreće, tuge, straha,
iznenađenja, gneva i gađenja. Ove emocije se često manifestuju kroz facijalne ekspresije, odnosno
pokrete mišića lica.

Grupa činilaca koji izazivaju pažnju obuhvataju:

- Prirodnu, urođenu tendenciju ka određenim dražima ili svojstvima koja privlače našu pažnju.
- Unutrašnje činioce kao što su motivi, interesovanja i očekivanja.
- Namernu pažnju koja je usmerena ka određenim sadržajima.

Tipovi ličnosti:

- Melanholični: Osjetljivi, tužni, sa mekim i finim crtama lica.

- Kolerični: Energični, oštri, s naglim i žestokim reakcijama.
- Flegmatični: Opustjeni, pasivni, s blagim izražavanjem emocija.
- Sangvinik: Smireni, stabilni, s pravilnim crtama lica.

Prva impresija može uticati na odnos prema osobi o kojoj je stvorena, ali često je samo površinska i ne
obuhvata dovoljno informacija.

Greške u opažanju drugih osoba uključuju halo efekat, inferencijalnu teoriju, neopravdanu
funkcionalnu analogiju, aproksimaciju, stereotipnost i etničke stereotipe.

Atribucija je proces zaključivanja o uzrocima ponašanja osobe koja se posmatra. Uobičajeno se

unutrašnji uzroci ponašanja objašnjavaju unutrašnjim faktorima, dok se slično ponašanje drugih
objašnjava spoljašnjim faktorima.

Učenje je svesna, namerna aktivnost koja može biti uslovljena ili neuslovljena. To može uključivati
procese kao što su habituacija, sensitizacija, i klasicko uslovljavanje.

Pamćenje podrazumeva zadržavanje i reprodukciju informacija. Ovo uključuje kratkoročno pamćenje,

dugoročno pamćenje i procese kao što su reprodukcija, prepoznavanje i ušteda pri ponovnom učenju.

Racionalizacija se odnosi na težnju za osmišljavanjem i opravdavanjem vlastitog ponašanja ili

mišljenja.

Asimilacija kod pamćenja se odnosi na tendenciju da se novo iskustvo ili informacija integriše u
postojeće shvatanje ili znanje.

Sugestivna pitanja mogu dovesti do falsifikovanja osećanja ili sećanja.

Princip potkrepljenja je mehanizam učenja koji podrazumeva nagradu koja dovodi do zadovoljenja
nekog motiva ili jačanja nagrađenog načina ponašanja. Svako učenje zahteva postojanje nekog motiva
i njegovo zadovoljenje.

Učenje putem viđenja koristi inteligenciju i mišljenje, odlikuje se logikom i izbegavanjem ponavljanja
grešaka, te uviđanjem odnosa u datoj situaciji.
Učenje po modelu podrazumeva ugledanje na uzor, identifikaciju sa njim i oponašanje njegovog
ponašanja, što može odrediti karakter i super ego (svest) jedne osobe.

Sticanje motornih veština obuhvata posmatranje uzora, stvaranje vizualne predstave, brojna
ponavljanja, povezivanje radnji u celinu i automatizaciju.

Verbalno učenje podrazumeva učenje verbalnog gradiva, bilo napamet ili sa razumevanjem.

Transfer učenja je efekat ranijeg učenja na kasnije učenje ili kasniju aktivnost.

Pamćenje se odnosi na trajanje onoga što je prethodno naučeno, dok je zaboravljanje slabljenje ili
nestajanje prethodno stečenog znanja ili nemogućnost aktivacije tih tragova.

Vrste pamćenja uključuju reprodukciju (sećanje), prepoznavanje (rekognicija) i uštedu pri ponovnom
učenju.

Kratkoročno pamćenje traje kratko i ima ograničen kapacitet, dok se dugoročno pamćenje odnosi na
trajno zadržavanje informacija.

Racionalizacija je mehanizam koji se odnosi na težnju za osmišljavanjem i opravdavanjem sopstvenog

ponašanja.

Asimilacija kod pamćenja podrazumeva izjednačavanje starog iskustva sa novim.

Sugestivna pitanja mogu dovesti do falsifikacije osećanja ili sećanja.

Zaboravljanje je situacija kada se ranije naučeni materijal ne može više reprodukovati ili prepoznati.

Retroaktivna inhibicija je fenomen kada sadašnje učenje ometa pamćenje ranije naučenog.

Proaktivna inhibicija je fenomen kada ranije naučeno ometa pamćenje gradiva koje se sada uči.

Veličinu retroaktivne ili proaktivne inhibicije mogu odrediti faktori poput sličnosti gradiva,
vremenskog razmaka između učenja, stepena naučenosti gradiva, razgraničenja gradiva i
organizovanosti usmišljene celine.

Hipermnezija se odnosi na preterano bogata i živa sećanja, koja se ponekad pojavljuju u situacijama
opasnim po život.

Inteligencija podrazumeva shvatanje i uočavanje odnosa između različitih elemenata, kao i

sposobnost apstraktnog mišljenja.

Hipnotička hipermnezija je pojačanje pamćenja koje se može postići hipnozom.

Potiskivanje je mehanizam odbrane koji podrazumeva aktivno, nesvesno zaboravljanje, gde osoba nije
svesna ni svoje namere ni samog procesa.

Mišljenje je proces shvatanja i uočavanja veza, koji može biti divergentno (imaginarno) ili
konvergentno (realističko).

Dvo-faktorska teorija inteligencije obuhvata opšti faktor (g) i specifične faktore (s).

Emocije obuhvataju fiziološke promene, promene u spoljašnjem ponašanju i subjektivni doživljaj.

Primarne emocije su osnovna jednostavna osećanja, dok su raspoloženja manje intenzivna ali
dugotrajna emocionalna stanja.
Sentimenti su složenije i suptilnije emocije ili osećanja, koja se odnose na pojedine objekte.

Trauma se odnosi na snažne i dramatične događaje opasne po integritet ili opstanak osobe.

Stres predstavlja svaki zahtev za novim prilagođavanjem koje okolina postavlja organizmu.

Neurotski strah je iracionalan ili preteran strah od određenih spoljašnjih objekata.

• Robotski strah je unutrašnji strah koji se može preneti na neki spoljašnji objekat.

• Psihosomatska oboljenja su bolesti izazvane psihičkim uzrocima, dugotrajnim neprijatnim

emocijama i strahovima koji mogu izazvati organske poremećaje unutrašnjih organa.

• Motiv predstavlja pokretačku snagu aktivnosti organizma.

• Potreba označava nedostatak određenih materija u organizmu i nužnost da se one nadoknade.

• Nagon je svesno doživljena potreba.

• Želja se javlja kada uz potrebu i nagon postoji u svesti predstava privlačnog cilja koji može da
zadovolji postojeću potrebu.

• Težnja je neodređen motiv usmeren ka nekoj vrsti objekta.

• Namera predstavlja voljnu radnju i odluku.

• Homeostazni motivi su oni koji su vezani za održavanje unutrašnje ravnoteže organizma, kao što su
glad, žeđ, seksualni motiv, potreba za kiseonikom, snom, pražnjenjem, mokrenjem, a tiču se organskih
potreba i urođeni su.

• Nehomeostazni motivi su složeniji, viši motivi poput društvenosti, ličnih motiva, agresije, koji nisu
direktno povezani sa održavanjem unutrašnje ravnoteže organizma.

• Agresivnost je težnja nanošenja štete, povrede, pa čak i uništenja druge jedinke. Prema Konradu
Lorencu, agresivnost je urođena.

• Hijerarhija motiva, prema Abrahamu Maslowu, uključuje fiziološke potrebe, potrebe za sigurnošću,
potrebe za ljubavlju i pripadnošću, potrebe za poštovanjem i potrebe za samoostvarenjem.

• Stavovi su izraženo pozitivan ili negativan odnos prema pojavama ili osobama, formirani na osnovu
iskustva i sadrže direktivni dinamički karakter.

• Interesovanja su spremnost za bavljenje određenim aktivnostima i zadovoljstvo u tome, a povezana

su saznajnom, emocionalnom i delatnom komponentom.

• Vrednosti predstavljaju pozitivan i trajan odnos prema objektima i idejama za koje smo uvereni da
su za nas posebno važni.

• Propaganda je pokušaj uticaja na postupke drugih ljudi putem saopštenja kojima se nastoje izmeniti
njihovi stavovi i uverenja, a može biti ekonomska, zdravstvena ili politička.

• Javno mnenje su stavovi i mišljenja stanovništva ili delova stanovništva o raznim društvenim
pitanjima.

• Frustracije su velike i teške prepreke koje se ni dugotrajnim naporima ne mogu savladati.

• Konflikti nastaju kada se dva ili više motiva suprotstave jedan drugom.
• Odbrambeni mehanizmi su različiti načini na koje se ličnost brani od pretnji, a uključuju
rationalizaciju, identifikaciju, projekciju, potiskivanje, reakcionu formaciju, regresiju, sublimaciju,
negaciju ili poricanje.

• Ličnost se sastoji od opštih i relativno trajnih osobina kao što su temperament, karakter i
sposobnosti.

• Tipologija ličnosti prema Hipokratu obuhvata četiri temperamenta: holerički, sangvinik, melanholik i
flegmatik.

• Svest o sebi predstavlja znanje o vlastitim doživljajima i oceni vlastitih svojstava.

• Identitet je osećaj sigurnosti u tome da smo u različitim situacijama i vremenskim periodima ista
ličnost.

• Integritet je jedinstvo ličnosti, međusobno povezano i zavisno o doživljajima i svojstvima.

• Sposobnost se manifestuje kao manifestovano ponašanje ili doživljaj.

• Tipologija ličnosti može biti introvertna, ekstrovertna ili mešovita.

• Socijalizacija se odnosi na proces usvajanja i prenošenja društvenih normi, vrednosti i obrazaca

ponašanja putem interakcije sa društvenim okruženjem.

• Kvalitetna ličnost je intelektualno, emocionalno i konativno-socijalno zrela, što se postiže

socijalizacijom.