АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

Одсек ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА

Основне струковне студије
Струковна медицинска сестра

Наставни предмет:
ЗДРАВСТВЕНА НЕГА У ИНФЕКТОЛОГИЈИ
Приказ болесника са AIDS – ом по Процесу здравствене неге

Наставник: Студент:
Др. сци. мед. Биљана Мајсторивић Милица Вилотић
Гордана Станић Број индекса: 98/21, СМС
Група: VII

Београд, 2023.
 СИДА (АIDS)
Стречени имунодефицијентн синдром

Сида (АIDS)- стечени имунодефицијентни синдром је веома тешко инфективно

обољење изазвано вирусом ХИВ-а, који има афинитет према имуном систему, ћелијама
мозга, плућа и мишићног ткива. Другим речима, то је терминалн фаза хриничне
инфекције вирусом хумане имунодефицијенције.

ХИВ припада групи ретровируса. Ретровируси користе РНК како би направили ДНК
копије које затим постају део генетског материјала људске ћелије То је процес који је
супротан уобичајеној ДНК - РНК транскрипцији генетских информција. Код ХИВ-а
протеин на површини вируса, који се зове гликопротеин 120, се качи на CD4 молекул,
након тога улази у ћелију и није обложен. Затим се кроз серију фаза вирални РНК
копира да би направио ДНК. ДНК затим улази у молекул људске ћелије и на крају се
из људске ћелије појављује нови вирус.

Код имуног система главне карактеристике су смањење CD4. Т. лимфоцита.

Разлика између ХИВ и АIDS у томе што особа која је инфицирана ХИВ-ом (ХИВ
позитивна особа), може годинама да нема никакве симптоме болести, најчешће се осећа
сасвим добро, а с обзиром да може годинама бити без икаквих знакова обољења,
епидемиолошки гледано овај период представља „најопаснији“ период за даље
преношење вируса јер се инфицирана особа осећа сасвим „здраво“ и најчешће није ни
сама свесна да је инфицирана. Клинички симптоми се јављају у просеку тек после
неколико година од инфекције (најчешће 7-10 година, па и више) и тек када се појаве
клиничке манифестације, када крене клиничка слика болести, кажемо да је особа оболела
од AIDS-a или сиде.
Вирус ХИВ-а је присутан у крви, семеној течности, вагиналном секрету, мајчином
млеку, амнионској течности, плеуралној течности, перитонеалној течности,
перикардној течности. ХИВ се може наћи и у пљувачки, зноју, сузама које
представљају извор инфекције само уколико су контаминиране крвљу.

Вограликов ланац:

Извор заразе: свака особа инфицирана ХИВ-ом

Путеви реношења: - сексуални пут представља најчешћи пут преношења,

- парентерални пут: крв, крвни деривати, употреба нестерилних игала. Особе које се
најчешће инфицирају на овај начин су интравенски корисници наркотика који користе
исти прибор (бризгалице и игле).

- вертикална трансмисија (са мајке на дете, током трудноће, порођаја и дојења уколко је
мајка ХИВ позитивна).

ХИВ се не преноси преко ваздуха, воде, руковањем, грљењем, љубљењем, кашљањем,

дељењем истог прибора, постељине, коришћењем заједничког тоалета, базена, и тако
даље.

Улазно место: слузница гениталија, ануса и уста или оштећена кожа која долази у
контакт са телесним течностима заражене особе као што су: крв, сперма ,вагинални
секрет,анални секрет,мајчино млеко... ХИВ се може пренети и ако телесне течности
заражене особе дођу у контакт са коњуктивом ока.

Број и вируленција: ХИВ је врло вирулентан вирус јер узрокује оштећење

имунолошког система који је кључан за борбу против болести и има афинитет према
ћелијама мозга, плућа и мишићног ткива. Вируленција може варирати у зависности од:
типа вируса, количине вируса у телу, генетске карактеристике вируса, и здравственог
стања особе која је заражена. Не постоји прецизна број који би одредио најмању
количину вируса ХИВ-а која може узроковати инфекцију.

Диспозиција: особе које најчешће обољевају од AIDS-a су особе са ,,високо ризичним

понашањем'':

• хомосексуалци и бисексуалци који не користе кондом током сексуалних односа,

• наркомани који узимају дрогу интравенским питем помоћу нестерилних игала и
шприцева,
• особе са промискуитетним понашањем,
• особе оболеле од хемофилије или других крвних обољења који у циљу терапије
морају да примају свежу крв или њене дривате. Овај ризик је данас смањен због
редовне контроле крви.
• деца од родитеља са ризичним понашањем,
• здравствени радници при нправилној и недовољној личној зажтити.
 • остале групе код којих није јасно изражен и тачно назначен фактор ризика, а
који чине 5-7% оболелих.

Период инкубације траје од неколико месеци до неколико година. Такође, сви

инфицирани ХИВ вирусом не морају развити болест. Познато је да особе инфициране
ХИВ вирусом нису показале знаке обољења ни после 10 година.

КЛИНИЧКА СЛИКА

У клиничкој слици разликујемо 4 стадијума. То су:

1. Акутна ХИВ инфекција или Акутни ретровирални стадијум: код преко 90%
инфицираних настаје у току првих 6 недеља од продора вируса. Половина
инфицираних особа има неспецифичне симптоме и знаке акутне инфективне
болести. Клиничка слика може бити налик на инфективну мононуклеозу,грип...,
могу се јавити главобоља, миалгија, астенија, артралгије.
Акутни ретровирални синдром обично спонтано пролази после неколико недеља
и инфекција прелази у хроничну фазу.
2. Асимптоматски период: карактерише стално размножавање вируса.
Инфициране особе изледају потпуно здраво, најчешће не знају да су
инфицирани. Такође, инфицирани представљају потенцијални извор заразе.
3. Рана симптоматска ХИВ инфекција:карактеристике овог стадијума су да број
CD4 линфоцита пада испод 500. Код инфициране особе јављају се симптоми и
знаци који се могу повезати са ХИВ-ом ако особа зна да је ХИВ позитивна.
Јавља се дуготрајно увећање лимфних жлезда, инфицирани имају дуготрајан
пролив, губе у телесној тежини, имају дуготрајан кашаљ. Може се јавити
себороични дерматитис, и блаже гљивичне инфекције у устима. Неретко имају
дуготрајно високу телесну температуру и појаву лабијалних херпеса или херпес
зостер.
4. AIDS: овај стадијум карактерише смањење CD4 лимфоцита испод 200. Јављају
се опорунистичке инфекције и тумори који су необични по узрочнику,
локализацији инфекције или не реагују на класичну терапију. Другачије се зову
AIDS инфективне болести. Неке од њих су: цитомегаловирусни ретинитис,
токсикоплазмоза мозга, Капоши сарком, Pneumocititis cranii pneumonia...
 Терминални узнапредовали AIDS карактерише број CD4 лимфоцита испод 50.
Дешава се потпуни слом одбрамбених способности организма. Рзвија се ХИВ
енцефалопатија.

КОМПЛИКАЦИЈЕ
Најчешћа обољења ове групе су:
1. Тешка запаљења плућа, проузрокована протозоом – Pneumocistitis carini. Овај
узрочник је био познат и раније али је своју патогеност испољавао код
недоношчади, одојчади и старих људи, тј. код особа код којих је имунолошки
систем недовољно развијен или ослабљен. Код њих се јавља врло велика
смртност.
2. Капошијев сарком – је раније сврставан у малигна обољења. Он се код млађих
особа никад није појављивао до појаве AIDS-a. Јављао се обично код старијих
особа преко 60 година старости, локализован на доњим екстремитетима, а
карактерише се мрко црвеним или мрко љубичастим чворовима који су
прирасли за оболелу кожу. Код млађих особа оболелих од AIDS-a, а локализује
се по целом телу са постепеним прелазом на слузокожу усне дупље и
унутрашњих органа.
3. Друге „опортунистичке“ инфекције – изазване различитим бактеријама,
вирусима, гљивицама, итд... Код оболелих у одмаклој фази, најчешћа обољења
су:
▪ Туберкулоза
▪ Хепатитис
▪ Менингоенцефалитис различите етиологије
▪ Цревне инрфекције

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У НЕЗИ И ТЕРАПИЈИ

ОБОЛЕЛИХ ОД AIDS-a

Тежина болести захтева и одређена правила у састављању програма неге и лечења

оболелих. Сестринске интервенције су:
1. Смештај болесника. Болесници се смештају на одељење само за оболеле од
AIDS-a. Главна сестра врши процену стања оболелог и прави тријажу. Болесници
се у другој и трећој фази болести смештају у посебне просторије-изолаторе.
Изолатори морају бити опремљени потребни средствима за рад око болесника
као и посебним кесама за отклањање употребљивог личног и постељног рубља,
посуде са дезинфекционим средствима за инструменте и потрошни материјал.
2. Спровођење неге – редовно одржавање личне хигијене има за циљ спречавање
настанка других инфекција и смањење тегоба код постојећих компликација.
Програм неге заснива се према процени стања оболелог, у терминалној фази
програм неге подразумева интензивну негу и лечење.
3. Спровођење ординиране терапије – познато је да још увек непостоји
специфична терапија код свих вирусних обољења, па нажалост ни код AIDS-a.
Такође за сада не постоји ни вакцина која би спречила настанак и развој болести.
Терапијски покушаји који данас стоје лекарима на располагању, могу се
поделити у четири групе:
• Лечење опортунистичких инфекција и Капоши саркома – симптоматско лечење (
винбластин, блеомицин, комбинована хемотерапија – дријамицин...)
• Субститициона терапија са циљем да се побољша имунолошки дефицит CD4 T
ћелија.( трансфузијом леукоцита,трансплатацијом коштане сржи..)
• Етиопатогенско лечење са циљем да се постигне имуни систем
имуномодулаторима
• Примена антиретровирусне терапије. Антиретровирусна терапија је
комбинована терапија са циљем да се различитим лековима, истовремено делује
на различите стадијуме животног циклуса ХИВ-а, са циљем да се заустави
размножавање вируса и чува одбрамбени систем организма.
HAART терапија подразумева комбиновање два или три лека из једне или више
група антивирусних лекова које болесник узима доживотно, по тачно утврђеној
шеми.
• Осим ових лекова дају се још и кортикостероиди, антибиотици, витамини,
трансфузија, циљана зрачења, али само према посебним индикацијама. Сестра
која даје ове лекове мора добро да позаје начин примене лека, његова нежељена
дејства, да их на време уочи, евидентира и пријави лекару.
 4. Исхрана болесника- представља значајан вид у лечењу оболелих од AIDS-a. Она
мора бити високо калорична,нарочито високо протеинска и витаминска. Режим
исхране треба ускладити са фазама инфекције ХИВ и болести, као и у односу на
узимање антиретровирусне терапије. Правилна исхрана има утицаја и на
искоришћавање, дејство и разлагање лекова у организму. Са појавом
опоротунистичких инфекција јављају се додатне промене у организму, попут
пролива, сувоће уста и грла, афти у устима, мучнине, повраћања и других
промена, при чему се већина ових симптома може избећи придржавањем режима
правилне исхране.
Сестринске интервенције у дијагностичким поступцима оболелих од AIDS-a:
Постављање дијагнозе врши се узимањем узорка крви и доказивањем присуства
антитела на ХИВ у серуму оболеле особе.
Тест који се најчешће користи за доказивање присутности вируса је ELIZA тест (то је
брзи тест, изводи се за 2-5 часова). Према постојећеој препоруци СЗО сви налази који
су са поновљеним ELIZA тестом били позитивни треба да буду потврђени и Western
blotom тестом. Тест може бити позитиван најраније 6-8 недеља од ризичног контакта,
односно тестовима новије генерације 4 недеље од ризичног контакта.
У нашој земљи на основу препоруке Комисије за заразне болести при Савезном
комитету за рад, здравство и социјалну заштиту, уколико је први ELIZA тест
позитиван, други ELIZА тест се врши реагенсима другог произвођача, а уколико је и
овај позитиван, онда се верификација врши Western blotom.

МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ

Као што је познато, вакцина против ХИВ-а не постоји, па су мере превенције једини
начин спречавања ризичног понашања.
Мере превенције обухватају: избегавање ризичног сексуалног понашања, доследна
употреба кондома, едукација кориника интравенских дрога да при свакој новој
употреби дрога користе нов, до тада неотпакован прибор, а након употребе прибор
бацити на начин који је безбедан за друге, тако да други не могу доћи у контакт са њим,
коришћење сопственог прибора за личну хигијену, обавезно тестирање свих давалаца
крви, ткива и органа, ризик од вертикалне трансмисије се смањује увођењем одређене
антриретровирусне терапије код ХИВ позитивних трудница у другом и трећем
триместру трудноће, током порођаја, а потом и код новорођенчета. Такође порођај код
ХИВ позитивних трудница обавља се царским резом, оне не доје своју новорођенчад.
Здравствени радници су по природи своје професије стално изложени болестима, од
којих су многе изузетно тешке па чак и фаталне. У исто време се очекује да на основу
научних достигнућа и прописа, здравствени радници буду што боље заштићени. Пошто
је крв најзараженији пут преноса вируса, мере предострожности морају бити у сваком
моменту на уму:
➢ Ношење заштитне опреме (заштитно одело, капе, маске,рукавице,наочаре..)
➢ Често прати руке
➢ При венепункцији мора се водити рачуна да се крв не пролије
➢ Крв узимати увек вакутајнер системом (узорке крви обележити и добро
обезбедити да не дође до просипања приликом транспорта до лабораторије, а
уколико дође одмах прелити дезинфекционим средством, а потом очистити.)
➢ Потрошни материјал се пакује у специјално непропустљиве кесе, безбедно
руковање оштрим предметима и њихово правилно одлагање
➢ Запрљану радну одећу одмах заменити
➢ Запрљано постељно и лично рубље стављати у пластичне кесе и пре транспорта
обележити знаком „ХИВ инфекција“
➢ Правилна деконтаминација инструмената и остале контаминиране опреме
➢ Инструменте за вишекратну употребу потопити у дезинфекционо средство
најмање два сата, а потом стерилисати прописаним начином и користити само за
прегледе оболелих од AIDS-a.

ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА СА AIDS-ОМ ПО ПРОЦЕСУ ЗДРАВСТВЕНЕ

НЕГЕ

Епидемиолошки подаци

Пацијент НН, старости 36. година, из Новог Сада, по занимању програмер. Заражен је
ХИВ инфекцијом од 2018. године, коју је добио приликом незаштићеног сексуалног
односа. По сазнању да је инфициран ХИВ вирусом, пацијент се лечио алтерантивно,
узимао је разне биљке и витамине, што је било подржано до стране лекара. Пацијент
наводи да није имао партнера од сазнања да је ХИВ позитиван. Пацијент живи сам, у
добрим је односима са сестром док са родитељима нема добар однос још од детињства,
што је као последица тога код пацијента резултирало појавом муцања приликом говора.
Нико од његове породице и пријатеља не зна да је он ХИВ позитиван. Пацијент се бави
јогом и медитацијом, користи одређени апарат који преко уземљења ,, шаље“ вибрације
које му омогућавају да смањи стрес и да се ослободи негативне енергије.

Пацијент је хоспитализован први пут пре три недеље, на одељење интензивне неге, на
Клиници за инфективне и тропске болести „Проф. др Коста Тодоровић” у Београду
због тешке упале плућа. Пацијент се самостално јавио лекару, које га је након
амбулантног прегледа упутио у болницу због високе телеснуе температуре која је
трајала десет дана и била између 38,5- 39°. Поред повишене телесне температуре
пацијент је осећао и благе болове у грудима прликом дисања и повремено је кашљао.
Повремено је губио свест, а према лабораторијским резултатима број CD4 лимфоцита
је био испод 50. Пацијент је имао пласиран плеурални дрен. На одељење ХИВ-а је
пребачен 30.3.2023. године, а са узимањем антиретровирусне терапије је почео
16.марта. Пацијент негира алергије на лекове и храну. Не конзумира алкохол и
цигарете. До сада није боловао од других болести.

Процена стања пацијента 3.4.2023.

Пацијент свестан, оријентисан у времену и простору. Дисање је благо отежано,

R=17/min, пацијент заузима Фовлеров положај у постељи, пулс је ритмичан, добро
пуњен Fr=75/min, нормалног крвног притиска ТА=120/70 mmHg, температура је
нормална 36,5°. Не кашље. Микција је нормална, редовно мокри без тешкоћа приликом
мокрења. Дефекација је нормална, наводи да има две столице у току дана, столица је
чврста, формирана, нормалног изгледа, браон боје. Пацијент не повраћа, има појачано
знојење током ноћи. Нема присуства декубиталних рана. Слузокожа усне дупље је
благо исушена, усне благо суве. На кожи су присутне вирусне брадавице. Самостално
се храни, поред болничке хране узима и допуне у виду кикирики путера и меда, апетит
је нормалан, пацијент уноси мању количину воде. Пацијент негира болове. Сан је
испрекидан, буди се током ноћи због повременог знојења, увече теже заспи. Сензорне
функције су очуване. Пацијент је уплашен због свог тренутног стања, недовољно је
информисан у вези са антиретровирусном терапијом. Сарадљив је, покретан у постељи,
личну хигијену обавља самостално и редовно, самостално се храни, облачи, обува и
устаје из кревета. Има пласирану интравенску канилу на десној руци. У горњем делу
грудног коша, са десне стране, налази се краста од депласираног плеуралног дрена.

Дијагнозе неге и колаборативни проблеми

1. Dispnea

Програм неге:

1. Праћење дисања на 3 сата.

2. Праћење боје коже на 3 сата.
3. Оксигенотерапија по потреби.
4. Ординирана терапија.
5. Фовлеров положај.

2. Verrucae vulgares ( вирусне брадавице)

Програм неге:

1. Праћење изледа коже 2 пута.

2. Редовно одржавање личне хигијене.
3. Разговор са дерматологом.

3. Измењена слузокожа усне дупље у вези са појачаним знојењем и смањеним

уносом течности, што се манифестује сувоћом усне дупље и сувим уснама.

Програм неге:

1. Праћење изгледа слузокоже усне дупеље три пута.

2. Корекција уноса течности, саветовати пацијента да узима чешће а мање
количине течности.
3. Редовна тоалета усне дупље физиолошким раствором или 3% ацици борици, три
пута, по потреби чешће.
4. Стављање крема на бази вазелина на усне по потреби.
 4. Измењен квалитет сна у вези са ноћним знојењем и забринутошћу због
тренутног стања, што се манифестује буђењем у току ноћи и тежим
успављивањем.

Програм неге:

1. Разговор са пацијентом.
2. Купање.
3. Замена личног и постељног рубља.
4. Удобан положај пред спавање.
5. Вечерња масажа.
6. Обезбедити књигу или штампу.

5. Измењен интегритет коже у вези са депласираним плеуралним дреном што се

манифестује појавом красте на месту депласирања дрена.

Програм неге:

1. Праћење изгледа коже 2 пута, по потреби чешће.

2. Тоалета ране 2 пута, уз поштовање мера антисепсе.
3. Узимање бриса из/око ране за бактериолошке анализе, по потреби.

6. Измењено субјективно стање у вези са тренутним здрављем и недовољном

информисаношћу о антиретровирусној терапији, што се манифестује страхом,
забринутошћу и неизвесношћу даљег тока болести.

Програм неге:

1. Разговор са лекаром и сестром о актуелној терапији и тренутном здравственом

стању.
2. Разговор са психологом.
3. Пружање подршке пацијенту.
4. Дружење са другим болесницима.

7 . Могућност упале вене због пласиране интравенске каниле.

Програм неге:

1. Праћење ткива око каниле при сваком апликовању терапије.

2. Испирање каниле ако је потребно са 0,9% раствором натријум-хлорида.
3. Хепаниризација каниле после употребе.
4. Алкохолни облог ако дође до промена.
5. Замена фластера за фиксацију каниле по потреби.
6. Замена каниле на 3 дана.
7. Депласирање каниле.

8 . Могућност настанка инфекције због присуства красте услед депласираног

дрена.

Програм неге:

1. Праћење изгледа коже 2 пута, по потреби чешће.

2. Тоалета ране 2 пута, уз поштовање мера антисепсе.
3. Узимање бриса из/око ране за бактериолошке анализе, по потреби

ТЕРАПИЈА

1. Bactrim (1 таблета) – антибиотик.

Нежељена дејства: мучнина са или без повраћања, упала слузокоже усне дупље,
пролив, осоп по кожи, црвенило на кожи, вртоглавица, неубичајен напад кашља,
тешкоће прликом дисања, висока температура, оток жлезда, главобоља, сметње током
лучња мокраће. Могу се јавити, оштећење јетре, промена крвне слике, жутица, упала
слузокоже очију.

2. Piptaz ( 4 x 4,5 g) – пеницилински антибиотик широког спектра

Нежељена дејста: озбиљан осип по кожи који може напредовати до појаве пликова или
љуштења коже, чир у устима, грлу, носу, на екстрмитетима и гениталијама,
коњуктивитис. Може се јавити оток лица, уста, језика и других делова тела, краткоћа
даха, отежано дисање, жута боја очију или коже, оштећење крвних ћелија, промена боје
урина до тамно смеђе, крварење из носа, модрице, пролив, грозница, осећај слабости.

3. Nutridrinik (2x)- комплетна високоенергетска течна храна богата глутамином,

погодан као главна или допунска исхрана. Користи се за превенцију и лечење
малнутриције.
4. 5% Glukoza – раствор за интравенску надокнаду угљених хидрата и течности.

Нежељена дејства: хипергликемија, полиурија, поремећај нервог система, поремећај

рада бубрега и уринарног система, локалне реакције на кожи: црвенило, оток, бол

5. Hartman – инфузиони раствор за надокнаду течности и соли у организму.

Нежељена дејства: локална или генерализована уртикарија, црвенило коже, свраб, оток
коже, задржавање течности испод коже, око очију или целог лица, отицање грла са
отежаним дисањем, кашаљ, кијање, поремећај електорлита, убрзан рад срца, успорен
рад срца, болови у грудима, конгестија носа.

6. Diflucan 400g – припада групи антигљивичних лекова.

Нежељена дејства: тешкоће приликом дисања, стезање у грудима, отицање очних

капака, усана или лица, црвенило коже, оспи, замор, губитак апетита, повраћање,
главобоља, жутица, пролив, бол у мишићима, смањен апетит, губитак косе.

7. NaCl 9% - инфузиони раствор за надокнаду течности и електролита.

Нежељена дејства: ако се прима велика количина може довести до недозвољено

високог нивоа натријума и хлорида.

8. Ciprofoxacin – антибиотик

Нежељена дејства: мучнина, пролив, повраћање, болови у зглобовима, убрзан рад срца,
губитак апетита, гљивичне суперинфекције, вртоглавица, главобоља, хиперактивност,
бол у зглобовима, губитак слуха, болови у стомаку, ослабљена функција бубрега,
повећање алкалне фосфатазе у крви, поремећај рада јетре, жутица, низак крвни
притисак, замућен вид.

9. Truvada – антиретровирусни лек

Нежељена дејства: лактатна ацидоза, дубоко убрзано дисање, поспаност, мучнина

повраћање, бол у желуцу, слабост која почиње од шака и стопала и напредује према
трупу, дрхтавица, хиперактивност, пролив, повраћање, мучнина, тешкоће са спавањем,
смањен апетит, повећање триглицерида, билирубина или шећера у крви.

10. Tivicay – антиретровирусни лек

Нежељена дејства: главобоља, пролив, мучнина, осип, свраб, болови у стомаку,

несаница, вртоглавица, неуобичајени снови, депресија, недостатак енергије,
анксиозност, гасови, повећане вредности ензима јетре, запаљење ткива јетре, суицидне
идеје, бол у зглобовима, бол у мишићима.

11. Zarzio – припада групи протеина-цитокина.

Нежељена дејства: бол у мишићима, зглобовима, пораст вредности мокраћне киселине,

смањене вредности глукозе у крви, леукоцитоза, иске вредности крвних плочица,
крварење из носа, увећана слезина, главобоља, анемија, дијареја, обољење слезине,
губитак калцијума из костију, губитак косе, смањење крвног притиска, појава крви у
урину, недостатак ваздуха.

12. Fraxiparin 0,6 – антитромболитички лек

Нежељена дејстав: здрушавање крви ( мали хематом) на месту примене лека, настанак
крварења на различитим местима, реакција на месту примене, повећање вредности
ензима јетре и липазе, скривена крварења која могу довести до анемије, повећање
вредности калијума у серуму.