BEZBEDNOST

I
ZDRAVLJE NA RADU
 BEZBEDNOST
I
ZDRAVLJE NA RADU

Aleksandar Iliü
Uz podršku regionalne kancelarije Fondacije Fridrih Ebert,
(FES)

Regionalni prijekt „Radni odnosi i socijalni dialog u

jugoistoþnoj Evropi“

2
 ULOGA SINDIKATA

ULOGA ZAPOSLENIH

ODNOS
POSLODAVAC-ZAPOSLENI

KAKO ODGOVORITI NA
ZAHTEVE ZAKONA

3
 Aleksandar Iliü
BEZBEDNOST I
ZDRAVLJE NA RADU

Izdavaþ
Granski sindikat metalaca „Nezavisnost“

Za Izdavaþa
Dragan Matiü

Urednik
Aleksandar Todiü

Tehniþka priprema
Milan Markoviü

Dizajn korica
Nebojša Vukoviü

Štampa
BeoSing, Beograd

Tiraž
2000

Beograd, 2006

4
 SADRŽAJ
1. UVOD ............................................................................................................ 7
2. DEFINICIJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU........................... 8
3. ULOGA I ZNAýAJ BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU ............... 9
4. STANJE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU SADA.................... 10
5. ZAKONSKO REGULATIVA ..................................................................... 11
6. STRUKTURA NOVOG ZAKONA ............................................................ 12
6.1 OSNOVNE ODREDBE............................................................................. 13
6.2 PREVENTIVNE MERE ........................................................................... 14
6.3 OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA .................................. 15
6.3.1 AKT O PROCENI RIZIKA .................................................................... 18
6.4 PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH ...................................................... 20
6.5 ORGANIZOVANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA
NA RADU.................................................................................................. 22
6.6 PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I
ZDRAVLJE NA RADU ............................................................................ 23
6.6.1 ODBOR ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU....................... 25
6.6.2 KOLEKTIVNI UGOVOR O BEZBEDNOSTI I
ZDRAVLJU NA RADU ......................................................................... 26
6.7 EVIDENCIJA, SARADNJA I IZVEŠTAVANJE..................................... 28
6.8 STRUýNI ISPIT I IZDAVANJE LICENCE............................................. 29
6.9 UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU ....................... 30
6.10 NADZOR ................................................................................................. 31
6.11 KAZNENE ODREDBE ........................................................................... 32
6.12 PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE.................................................... 32
7. ORGANIZACIJA, UREĈIVANJE I SPROVOĈENJE MERA
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU ............................................... 33
7. ORGANIZACIJA, UREĈIVANJE I SPROVOĈENJE MERA
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU ............................................... 34
8. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU KOD POSODAVCA.............. 35
UPRAVLJANJE SIGURNOŠûU................................................................ 35
U

9. ŠTA JE ULOGA ODBORA ZA BEZBEDNOST I

ZDRAVLJE NA RADU ............................................................................. 37
10. PRAVILNIK O NAýINU I POSTUPKU PROCENE RIZIKA ............... 38
11. SINDIKAT I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU......................... 42
12. PRILOZI..................................................................................................... 43
13. ADRESE I BROJEVI TELEFONA KANCELARIJA
INSPEKCIJA RADA ................................................................................. 54
14. LITERATURA........................................................................................... 55

5
6
 1. UVOD

Izlaskom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (Služ.

glasnik RS br. 101/05) zaposleni dobijaju šansu da se izbore za
bezbedno radno mesto i saþuvaju, tokom rada, zdravlje.
Zakon je, pre svega, napisan uz poštovanje Direktiva
Evropske unije (EU) i Meÿunarodne organizacije rada (MOR), iz
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.Prvi put imamo Zakon, þiji
je ugao gledanja- Obaveze poslodavca-prava zaposlenih i
Zakon koji je, na potpuno savremen naþin, rešio problem
preventive- važan segmet da do povreda i ne doÿe.
Zakon nosi kvalitetne promene u odnosu na stari Zakon o
zaštiti na radu, a ima i svoje nedostatke, koji se ispoljavaju u
manoj meri nego njegova pozitivna rešenja.
Inspekcijska služba, koja je izvršila reorganizaciju u cilju
efikasnijeg delovanja, je važan faktor u primeni Zakona u praksi.
Da bi se Zakon primenio i zaživeo u praksi, traži se
aktivno uþešüe zaposlenih, a bez tog uþešüa neüe biti moguüe
iskoristiti sve pozitivnosti koje novi Zakon donosi.
Zbog uþešüa zaposlenih javila se potreba za pisanjem ove
brošure, s ciljem da ona posluži kao vodiþ kroz novi Zakon i da
ukaže na mesta bitna za angažovanje zaposlenih.
Namera autora ove brošure je bila, da uputi zaposlene i na
konretna rešenja pojedinih, Zakonom propisanih, novina.
U ovoj brošuri üe biti navedeni samo citati Zakona, za
koje je autor smatrao da su posebno interesantni za zaposlene i
njihova prava.
Posebno su naglašene tri novine, izmeÿu ostalih, koje
donosi ovaj Zakon:
- Akt o proceni rizika radnih mesta,
- Predstavnici zaposlenih (Odbor za bezbednost i zdravlje na
radu) i
- Kolektivni ugovor za bezbednost i zdravlje na radu.

7
2. DEFINICIJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA
RADU

Bezbednost i zaštita zdravlja na radu

jedno je od osnovnih prava svakog
þoveka, jer jedino bezbedan rad,
zdrava i bezbedna radna sdredina
omoguüavaju produktivan rad i život.
Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbedjivanje takvih
uslova na radu kojima se, u najveüoj moguüoj meri, smanjuju
povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa
radom i koji pretežno stvaraju predpostavku za puno fiziþko,
psihiþko i socijalno blagostanje zaposlenih (þlan 4. taþka 4.)
Po dokumentima Ujedinjenih nacija, Svetske zdravstvene
organizacije i MOR-a, utemeljeno je stanovište da su bezbednost
i zdravlje na radu najveüe vrednosti svakog pojedinca i zajednice
u celini.
MOR je, 1997. godine, definisala bezbednost i zaštitu
zdravlja na radu kao disciplinu koja se bavi unapreÿivanjem
uslova rada i radne sredine, prevencijom povreda, profesionalnih
bolesti i bolesti u vezi sa radom, zaštitom i unapreÿivanjem
zdravlja zaposlenih.
Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeÿivanje takvih
uslova na radu kojima se, u najveüoj moguüoj meri, smanjuju
povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa
radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fiziþko,
psihiþko i socijalno blagostanje zaposlenih (Zakon o bezbednosti
i zdravlju na radu).
U suštini bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva skup
tehniþkih, zdravstvenih, pravnih, psiholoških, pedagoških i drugih
mera pomoüu kojih se otkrivaju i otklanjaju opasnosti koje
ugrožavaju život i zdravlje osoba na radu i utvrÿuju mere,
postupci i pravila kojima se otklanjaju ili smanjuju opasnosti.

8
 3. ULOGA I ZNAýAJ BEZBEDNOSTI I
ZDRAVLJA NA RADU

Zadatci bezbednosti i zdravlja na radu nisu samo zaštita

zdravlja zaposlenih i oþuvanje sredstava za rad, njeni zadatci su,
svakako, i poveüanje produktivnosti, kvaliteta proizvoda i/ili
usluga, motivacije za rad, zadovoljstva zaposlenih i na taj naþin
poveüanja kvaliteta života pojedinca i društva u celini.
Koliko je ova oblast važna potrvÿuje i þinjenica da je, u
procesu donošenja Nacionalne strategije Srbije za pristupanje
Evropskoj uniji iz juna 2005. godine, jedno celo poglavlje
posveüeno problemima bezbednosti i zdravlja na radu.
U Nacionalnoj strategiji je izneta ocena postojeüeg stanja
kao i ciljevi za period 2006.-2010.godine. Taþno je naveden plan
mera da se to i ostvari.
Posebno mesto u našem zakonodavstvu (i uopšte ugao
gledanja na bezbednost i zdravlje na radu), treba da ima þinjenica
da se u razvijenim državama bezbednost i zdravlje na radu smatra
investicijim, a ne troškom.
Ovo gledište treba primenuti i u praksi.
Srbija, u procesu pridruživanja Evropi i razvijenim
državama, mora poüi tim putem. U suprotnom, nikada neüemo
postati deo zajednice koja ovom pitanju poklanja veoma veliki
žnaþaj.

9
 4. STANJE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA
RADU SADA

Svi smo svedoci da se u proteklom, malo dužem periodu,

gotovo ništa nije radilo po pitanju bezbednosti i zdravlja na radu.
Postojao je Zakon o zaštiti na radu, kome se može puno toga
zameriti, ali se ni taj zakon nije adekvatno primenjivao. Razlozi
za njegovo neprimenjivanje su višestruki, ali je glavni razlog što
poslodavci, a ni država, nisu obraüali pažnju na ovu veoma važnu
oblast.
Poslodavac je zanemario ovu oblast ili ispunjavao
minimalno propise iz ove oblasti, a država, preko svog resornog
ministarstva- inspekcijske službe, nije obavljala inspekcije kako
je to Zakon nalagao.
Kao rezultat sveukupne nebrige oko bezbednosti i
zdravlja na radu imali smo katastrofalne posledice po zaposlene.
Podatci, koje je ministarstvo objavljivalo ( kad je
objavljivalo), o broju poginulih i teško povreÿenih na poslu, bili
su iz godine u godinu sve alarmantniji. Kada se uzme u obzir da
pojedini poslodavci nisu obaveštavali inspekciju o povredama,
ionako loši podaci postaju još gori.
Podatak da se smrtnost na radnom mestu u 2004. godini, u
odnosu na 2003.godinu, poveüala za 24%, a broj teških povreda
za þak 42%, dovoljno govore koliko se tome pridavala pažnja i od
strane poslodavca i od strane države.
Pošto je ministarstvo, posle upornih intervecija sindikata
NEZAVISNOST pristalo da objavljuje i kvartalne izveštaje, prvi
put imamo podatak za prvi kvartal 2006. godine (januar-mart)
koji je u najmanju ruku zabrinjavajuüi- broj poginulih, na radnom
mestu je 10 a teških povreda je 253.
Da li uopšte treba postavljati pitanje- možemo li ovako
dalje?

10
 5. ZAKONSKO REGULATIVA

Ustavom Republike Srbije (þlan 38. stav 2. i þlan 72.

stav 1. taþka 4.), utvrÿeno je pravo zaposlenih na bezbednost i
zdravlje na radu. U skladu sa Ustavom donet je Zakon o zaštiti
na radu, koji je važio od 1991. godine do 2005. godine (29.
novembra), kada je stupio na snagu novi Zakon o bezbednosti i
zdravlju na radu. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije, broj 101, od
21. novembra 2006. godine.
Termin „Zaštita na radu“ promenjen je u „Bezbednost i
zdravlje na radu“ iz razloga što termin „bezbednost i zdravlje na
radu“ oznaþava šire polje delovanja ovog zakona, u skladu sa
meÿunarodnim direktivama i konvencijama koje su ratifikovane i
od strane Srbije.
U odnosu na Zakon o zaštiti na radu, Zakon o bezbednosti
i zdravlju na radu donosi odreÿen broj kvalitetnih novina, pre
svega:
- obavezu poslodavca da donese akt o proceni rizika svih radnih
mesta, kao i upravljanje rizikom
- obavezu formiranja Odbora za bezbednost i zdravlje na radu u
Preduzeüu (kao telo koje ima predstavnike zaposlenih)
- obavezu potpisivanja Kolektivnog ugovora o bezbednosti i
zdravlju na radu
- preciznije propisane preventivne mere...
Pored Zakona, ovu problematiku rešava i ostala legislativa
(podzakonski akti –pravilnici) koja reguliše tehniþke mere u
raznim granama delatnosti i raznim oblastima radne sredine.
Izrada novih podzakonskih akata je u toku, uz puno
poštovanje meÿunarodnih direktiva i propisa.

11
 6. STRUKTURA NOVOG ZAKONA

Zakon je sastavljen od 12 oblasti i 82 þlana.

Oblasti su sledeüe:
- Osnovne odredbe (od þlana 1.- þlana 6.)
- Preventivne mere (þlan 7.)
- Obaveze i odgovornosti- podelejen je na tri podoblasti:
1. Opšte obaveze (þlan 8.- þlan 17.);
2. Posebne obaveze (þlan 18.- þlan 26.) i
3. Osposobljavanje zaposlenih (þlan 27.- þlan 31.)
- Prava i obaveze zaposlenih (þlan 32.- þlan 36.)
- Organizovanja poslova bezbednosti i zdravlja na radu
(þlan 37.-þlan 43.)
- Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje
na radu (þlan 44.- þlan 48.)
- Evidencija, saradnja i izveštavanje(þlan
49.-þlan 53.)
- Struþni ispit i izdavanje licence(þlan 54.-
þlan 58.)
- Uprava za bezbednost i zdravlje na radu-
þlan 59.(þlan 60.)
- Nadzor(þlan 61.- þlan 68.)
- Kaznene odredbe(þlan 69. þlan 75.)
- Prelazne i završne odredbe(þlan 76.- þlan 82.)

O savakoj obalsti, u ovoj brošuri, biüe kratak komentar s

aspekta – “šta je novo” i “kako to praktiþno uraditi”.

12
 6.1 OSNOVNE ODREDBE

Ova oblast Zakona ureÿena je þlanovima 1.- 6.

Zakonaodavac u ovoj oblasti definiše ko ima pravo na
bezbednost i zdravlje na radu, daje reþnik pojmova koji se
pojavljuju u ovom Zakonu (što predstavlja kvalitetnu novinu u
odnosu na predhodni zakon) i naþelno objašnjava cilj ovog
Zakona.
Osnovim odredbama je regulisano obrazovanje Uprave za
bezbednost i zdravlje na radu.

Odabrani citati iz Zakona.

Ovim zakonom uredjuje se sprovodjenje i unapredjenje

bezbednosti i zdravlja na radu lica koja uþestvuju u radnim
peocesima, kao i licima koja se zateknu u radnoj okolini, radi
spreþavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i
oboljenja u vezi sa radom (þlan 1.stav 1.)

Za obavljanje odreÿenih poslova državne uprave u oblasti

bezbednosti i zdravlja na radu, ovim zakonom obrazuje se
Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kao organ uprave u
sastavu Ministrarstva rada, zapošljavanje i socijalne politike, i
utvrÿuje njena politika (þlan 1. stav 2.)

Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošüu i

zdravljem na radu, utvrdjene ovim zakonom, bliže se
utvrdjuju kolektivnim ugovorom, opštim aktom poslodavca ili
ugovorom o radu
(þlan 3.)

13
 6.2 PREVENTIVNE MERE

Ova oblast Zakona ureÿena je þlanom 7.

Jednu od suštinskih izmena, novog u odnosu na stari
zakon, svakako predstavlja ova oblast.
Preventivne mere imaju izuzetan znaþaj u spreþavanju
nastajanja svih vrsta povreda na radu, profesionalnih obolenja i
oboljenja u vezi sa radom zaposlenih.
Poslodavac je nosilac svih obaveza. Pri izvršavanju ove
obaveze poslodavac je dužan da se pridržava osnovnih principa.
Principi su sadržani u meÿunarodnim aktima, pre svega u Opštoj
direktivi EU i ugraÿeni u þlan 12. Zakona, a koji se odnose na:
- izbegavanje rizika
- procenu rizika koji se ne mogu izbeüi
- otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih
tehniþkih rešenja
- prilagoÿavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naroþito u
pogledu izbora opreme za rad i metoda rada
- zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada manje
opasnim
- davanje prednosti kolektivnim nad pojedinaþnim merama
bezbednosti
- odgovarajuüe osposobljavanje za bezbedan rad i izdavanje
uputstva za bezbedan rad

Navedeni principi predstavljaju osnov za buduüi rad

poslodavca, pri þemu su njegove aktivnosti usmerene
prevashodno na eliminisanje rizika ili na njegovom smanjivanju.

Suština poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu, trebalo

bi da bude upravo u ovoj oblasti- najbitnije je eliminisati rizike i
stvoriti bezbedno radno mesto.A ako to nije moguüe potrebno je,
te rizike, proceniti i primenuti adekvatnu zaštitu.

14
 6.3 OBAVEZE I ODGOVORNOSTI
POSLODAVCA

Ova oblast Zakona ureÿena je

þlanovima 8.-31.
Opšte obaveze
Obaveze poslodavca, u smislu ovog
zakona i propisa donetih na osnovu
ovog zakona, istovremeno
predstavljaju prava zaposlenih u vezi
sa sprovodjenjem mera bezbednosti i
zdravlja na radu (þlan 8.). Praktiþno
znaþi, da zaposleni imaju prava da
od poslodavca zahtevaju ispunjenje
svih zakonom utvrÿenih obaveza, kao svoje zakonito pravo.
Poslodavac je nosilac svih obaveza i odgovornosti za
uspostavljanje bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja
zaposlenih.
Zkon je jasno precizirao dužnosti poslodavca da obezbedi
sredstva za bezbedno radno mesto i da zaposleni, u tom smislu,
nemaju nikakvih finansijskih obaveza.
Kao najznaþajnija obaveza poslodavca je da za sva radna
mesta donese, u pismenoj formi, Akt o proceni rizika.
Poslodavac je dužan da za svako radno mesto izvrši procenu
rizika i da, na osnovu nje, preduzme sve mere kako bi zaštitio
zaposlene od povreÿivanja, profesionalnih oboljenja i oboljenja u
vezi sa radom.

15
 Poslodavac ima i druge obaveze(ovde su navedene neke
od njih), kao što su:
- Obezbeÿivanje rada na radnom mestu i u radnoj okolini u
kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu (þlan
9. stav 1.)
Ova oblast Zakona ureÿena je þlanovima 1.- 6.
- Poslodavac se ne oslobadja obaveza i odgovornosti u
vezi sa primenom mera
bezbednosti i zdravlja na
radu odredjivanjem
drugog lica ili
prenošenjem svojih
obaveza i odgovornosti na
drugo lice (þlan 9. stav 2.)
- Poslodavac je dužan da
obezbedi da radni proces
bude prilagoÿen telesnim i
psihiþkim moguünostima
zaposlenog a radna okolina,
sredstva za rad i sredstva i
oprema za liþnu zaštitu na radu budu uraÿena, odnosno
proizvedeni i obezbeÿeni da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje
zaposlenog (þlan 9. stav 3.).
- Poslodavac je dužan da odredi lice koje üe se profesionalno
baviti bezbednošüu i zdravljem na radu (þlan 15.)...
Ceo Zakon je, po pitanju obaveza i odgovornosti poslodavca,
pisan obavezujuüim tonom (upotrebljava se reþ dužan a neka
druga kao:trebalo bi...), što daje posebnu težinu po pitanju
obaveza poslodavca.

16
Posebne obaveze

U oblasti posebnih obaveza zakonodavac propisuje obaveze

poslodavca za konretne radnje, i to:
- prijava inspekciji rada poþetak svog rada, poþetak rada odvojene
jedinice, svaku promenu tehnološkog postupka, ukoliko se na
njemu menjaju uslovi rada
- elaborat za izvoÿenje radova koji traju duže od 7 dana
- odnos dva ili više poslodavca koji obavljaju radove na istom
prostoru
- dužnost poslodavca prema zaposlenima koje je angažovao kod
drugog podlodavca a za obavljanje svojih poslova...

Osposobljavanje zaposlenih

Poslodavac je dužan da izvrši

osposobljavanje zaposlenog za
bezbedan i zdrav rad kod
zasnivanja radnog odnosa,
odnosno premeštanja na druge
poslove, prilikom uvoÿenja nove
tehnologije ili novih sredstava za
rad... (þlan 27.)

17
 6.3.1 AKT O PROCENI RIZIKA

Pošto je ovo jedna od najvažnijih novina ovog Zakona, potrebno

je pojasniti njenu suštinu i koja je uloga zaposlenih u izradi Akta
o proceni rizika.
Poslodavac je dužan da donese Akt o proceni
rizika u pismenoj formi za svako radno
mesto u preduzeüu, kojim üe se utvrditi
naþin i postupak otklanjanja rizika ili naþin i
sredstva kako üe zaposlene zaštiti od rizika,
koji postoje na njihovim radnim mestima.
U sluþaju da postoje rizici od kojih
poslodavc ne može da zaštiti zaposlene oni
moraju znati koji su to rizici i kakvog
uticaja imaju na njihovo zdravlje. Zaposleni
moraju znati koje beneficije im pripadaju, za
radna mesta sa rizicima koji se ne mogu otkloniti. Zaposleni
moraju uzeti uþešüe u procesu izrade Akta o proceni rizika.
Nameüe se pitanje: KAKO?
Akt o proceni rizika izraÿuju struþna lica sa licencom, uz uþešüe
medicine rada i lica koje profesionalno obavlja poslove za
poslodavca, vezane za bezbednost i zdravlje na radu. Zakon daje
moguünost da u procesu izrade Akta o proceni rizika svoje uþešüe
uzmu i predstavnici zaposlenih, koji üe formirati Odbor za
bezbednost i zdravlje na radu.
Svakako, ti predstavnici nisu struþna lica sa položenim struþnim
ispitom ili licencom, niti im je to potrebno da bi uzeli uþešüe u
izradi Akta o proceni rizika. Njihovo uþešüe bi trebalo da se
izvede u delu sakupljanja OPASNOSTI na radnom mestu.

18
Ko bolje poznaje opasnosti na radnom mestu, ako to nisu
zaposleni? ýlanovi Odbora za bezbednost i zdravlje, bi trebalo,
da uz konsultaciju zaposlenih, prikupe sve opasnosti vezane za
radna mesta i da se potrude da Akt o proceni rizika
sadrži te opasnosti. U kasnijoj fazi izrade Akta,
te opasmosti üe biti procenjene kako to
Metodologija (koji propisuje
Ministarstvo) nalaže. Bitno je da se
sagledaju sve opasnosti i da te
opasnosti naÿu svoje mesto u Aktu. Iz
ranijih iskustava, po pitanju
ispunjavanja zakonskih obaveza,
poznata je pojava da su se mnogi
akti radili šablonski, da bi
zadovoljili zakonske propise.
Upravo tu leži uloga zaposlenih, da preko svojih predstavnika to
ne dozvole.
Akt o proceni rizika je dokument koji podleže izmeni.
Kada se na radnom mestu, iz bilo kog razloga, poveüa nivo
opasnosti, zaposleni, preko svojih predstavnika, imaju pravo da
zahtevaju (a poslodavac je dužan da to ispuni) da se Akt o
proceni rizika izmeni.

19
 6.4 PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH

Ova oblast Zakona ureÿena je þlanovima 32.-36.

Uloga zaposlenog u ostvarivanju bezbednih uslova rada i
oþuvanju zdravlja je veoma znaþajna, jer od njegovog ponašanja i
primene propisanih mera i sredstava zaštite u velikoj meri zavisi
nivo ostvarene zaštite.
Zakon predviÿa osnovna prava i obaveze zaposlenog u
preventivne svrhe, kao i više moguünosti u kojima zaposleni ima
pravo da odbije da radi zbog ugroženosti zdravlja na
radnom mestu. Spisak situacija u
kojima zaposleni ima pravo da odbije
da radi je u ovom Zakonu proširen, u
odnosu na predhodni Zakon (þlan
33.)
Zakonom je uvedeno posebno pravo
zaposlenog. Zaposleni ima pravo : da
poslodavcu daje predloge, primedbe i
obaveštenja o pitanjima bezbednosti
i zdravlja na radu;
da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u
skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti (þlan 33. stav 2.)
Zaposleni ima pravo, kada mu preti neposredna opasnost po život
i/ili zdravlje, da primeni odgovarajuüe mere u skladu sa svojim
znanjem pa þak i da napusti radno mesto, a nije odgovoran za
štetu koju izazove u takvoj situaciji.
Pravo da kontroliše svoje zdravlje zaposleni mora da shvati kao
svoju obavezu, jer od redovnog kontrolisanja tj. od zdravlja
zaposlenog umnogome zavisi spreþavanje povreÿivanja na radu
(naravno i þuvanje zdravlja).

20
Zaposleni ima obavezu da radi na radnom mestu sa poveüanim
rizikom, ako služba medicine rada utvrdi da je zaposleni
zdravstveno sposoban da obavlja taj posao.
Nova obaveza zaposlenog je da, pre poþetka rada, pregleda svoje
radno mesto, sredstva za rad i sredstva i opremu za liþnu zaštitu.
U þlanu 75. navedene su i kazne za zaposlene u sluþajevima kada
ne postupaju po ovomom zakonu.
Novþanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara kazniüe se za
prekršaj zaposleni:
1. ako ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav
rad, ako nenamenski koristi sredstva za rad i opasne
materije ili ako ne koristi propisana sredstva i opremu za
liþnu zaštitu na radu ili ako sa njima pažljivo ne rukuje
(þlan 35.)
2. ako, u skladu sa svojim saznanjima, odmah ne obavesti
poslodavca o nepravilnostima, nedostacima, štetnostima,
opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu
mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili
bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih (þlan 36. stav 1.)

21
 6.5 ORGANIZOVANJE POSLOVA
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Ova oblast Zakona ureÿena je þlanovima 37.-43.

Kao i veüina obaveza, propisanih ovim Zakonom, i
obaveza organizovanja poslova je obaveza
poslodavca.
U organizovanju poslova bezbednosti i zdravlja na
radu Zakon je uneo, možda i najviše
novina, u odnosu na predhodni.
Znaþajnu novinu predstavlja to da su
poslodavcu ostavljene moguünosti da
za obavljanje poslova bezbednosti i
zdravlja na radu može da:
- obavlja sam, ako ima do 10
zaposlenih, ako radi u delatnosti koja
po prirodi posla nije riziþna, nije
dužan da ima položen struþni ispit
- odredi jedno ili više lica iz reda zaposlenih
(mora da položi struþni ispit)
- da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji ima licencu.
U odnosu na predhodni Zakon, novi Zakon je uveo obavezu
poslodavca da, za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na
radu, angažuje Službu medicine rada, naroþito u:
- postupku procene rizika radnih mesta
- sprovoÿenja zdravstvene zaštite zaposlenih
- vršenja predhodnih i periodiþnih pregleda.
Imajuüi u vidu da se radi o veoma složenom poslu, Službe koje
imaju propisanu opremu, opremljene prostorije i struþni nadzor
moüiüe da obavljaju ovaj posao.

22
 6.6 PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Ova oblast Zakona ureÿena je þlanovima 44.-48.

Jedana od bitnih novina novog Zakona je, svakako, pravo
zaposlenih da izaberu svoje predstavnike, koji üe se
baviti pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.
Predstavnici zaposlenih (najmanje tri
predstavnika) sa predstavnicima
poslodavca (ako poslodavac ima 50 i
više zaposlenih, dužan je da da najmanje
jednog svog predstavnika, a uvek bar
jednog manje od predstavnika
zaposlenih) obrazuju Odbor za
bezbednost i zdravlje na radu (u
daljem tekstu Odbor).
Odnos poslodavca i zaposlenih
odnosno njihovih predstavnika reguliše se
Kolektivnim ugovorom o bezbednosti i zdravlja na
radu.
Cilj izbora predstavnika zaposlenih je da se obezbedi
saradnja sa poslodavcem u pogledu bezbednosti i zdravlja na
radu, pri þemu predstavnik zaposlenih zastupa interese zaposlenih
koji su ga izabrali.
U vršenju ove funkcije predstavnik zaposlenih ima više
moguünosti delovanja, a prema zakonu, tri su osnovne:
- da poslodavcu daje predloge o svim pitanjima koja se odnose na
bezbednost i zdravlje na radu
- da zahteva od poslodavca da preduzme odgovarajuüe mere za
otklanjanje ili smanjenje rizika
- da zahteva nadzor od strane inspekcije rada, kao i da prisustvuje
inspekcijskom nadzoru(þlan 46.)

23
 Zakon nije regulisao ulogu Odbora u procesu izrade Akta
o proceni rizika radnih mesta, ali Odbor mora uzeti ulogu koju
smo objasnili u poglavlju AKT O PROCENI RIZIKA RADNIH
MESTA.
U cilju funkcionisanja Odbora, poslodavac je dužan da
dostavi Odboru na uvid sva akta, koja se odnose na bezbednost i
zdravlje na radu, da uþestvuje u razmatranju svih pitanja koja se
odnose na sprovoÿenje bezbednosti i zdravlja na radu (pa i u
izradi Akta o proceni rizika), kao i da ga informiše o svim
podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje
na radu(þlan 45.).

24
6.6.1 ODBOR ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA
RADU

Zakon nije precizan kod ove obaveze poslodavca,

odnosno prava zaposlenih. Nameüu se pitanje:

KO INICIRA FORMIRANJE ODBORA?

Odbor za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja

izuzetno važan zakonski instrument zaposlenih.
Zakon u oblasti VI. PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU, þlanovima od 44.- 48.
reguliše ovo pravo zaposlenih.
ýlan 44.- Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da
izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na
radu. Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za
bezbednost i zdravlje na radu.
Zakon ne propisuje naþin kako formira Odbor, ali sugeriše
þlanom 44. da je to pravo dato zaposlenima. Zaposleni su ti koji
treba da izaberu svoje predstavnike i formiraju Odbor a
poslodavac odreÿuje svoje predstavnike za Odbor. Broj
predstavnika zaposlenih mora uvek biti veüi za najmanje jedan od
broja predstavnika poslodavca.
Broj predstavnika zaposlenih nije regulisan Zakonom, ali
bi zaposleni trebalo da vode raþuna o tome da iz svake
organizacione celine izaberu po jednog predstavnika, tako da sva
radna mesta budu „pokrivena“ svojim predstavnikom.
Ako je preduzeüe komplikovano po strukturi, zaposleni
mogu formirati i više Odbora, u svakoj organizacionoj celini po
jedan a na nivou preduzeüa Zajedniþki Odbor. Zajedniþki Odbor
ima zadatak da koordinira radom Odbora i da sa poslodavcem na
nivou preduzeüa saraÿuje po pitanjima bezbednosti i zdravlja na
radu.

25
6.6.2 KOLEKTIVNI UGOVOR O BEZBEDNOSTI I
ZDRAVLJU NA RADU

U delu Zakona III OBAVEZE I

ODGOVORNOSTI- 1. Opšte obeveze
, þlan 14.- Poslodavac je dužan da
opštim aktom, odnosno kolektivnim
ugovorom, utvrdi prava, obaveze i
odgovornosti u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu.
Ovaj þlan Zakona unosi
zabunu, kada je reþ o Kolektivnom
ugovoru o bezbednosti i zdravlju na
radu. Kako je napisan, ovaj þlan daje
pravo poslodavcu da oblast bezbednosti i zdravlja na radu
reguliše Pravilnikom ili Kolektivnim ugovorom. Zaposleni,
odnosno njihove sindikalne organizacije sigurno hoüe da ovu
oblast regulišu kroz Socijalni dijalog- Kolektivnim ugovorom.
Ovde se postavlja pitanje:
DA LI POSLODAVAC MORA DA OVU OBLAST
REŠI KOLEKTIVNIM UGOVOROM ILI MOŽE DA TO
REŠI PRAVILNIKOM?
Ovo pitanje se nameüe iz jednostavnog razloga.
Dosadašnje iskustvo, iz Zakona o radu, vrlo jasno pokazuje kao
poslodavac rešava probleme vezane za Zakon o radu,
Pravilnikom a kako Kolektivnim ugovorom o radu. Pravilnici
sadrže minimum zakonskih obaveza poslodavca a Kolektivni
ugovori sadrže rešenja svega što Zakon nije: predvideo, jasno
propisao, vanzakonske dileme koje muþe zaposlene, viša prava
zaposlenih u odnosu na Zakon….
Znaþi, povoljnije je da zaposleni u procesu dogovora sa
poslodavcem naÿu rešenja za niz pitanja koje Zakon nije
predvideo ili do kraja pojasnio i da se to naÿe u Kolektivnom
ugovoru.

26
 Odgovor na postavljeno pitanje oko potpisivanja
Kolektivnog ugovora rešava þlan 44.- Poslodava koji ima 50 i
više zaposlenih dužan je da u Odbor imenuje najmanje jednog
svog predstavnika, tako da broj predstavnika zaposlenih bude
veüi za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca.
Postupak izbora i naþin rada predstavnika zaposlenih kod
poslodavca, kao njihov odnos sa sindikatom uredjuje se
kolektivnim ugovorom.
Ovim þlanom Zakona jasno je reþeno da poslodavac ovu
problematiku rešava Kolektivnim ugovorom o bezbednosti i
zdravlju na rad.

27
6.7 EVIDENCIJA, SARADNJA I IZVEŠTAVANJE

Ova oblast Zakona ureÿena je þlanovima 49.-53.

Ovom oblašüu zakona reguliše se obaveza poslodavca da
vodi evidenciju (o radnim mestima sa poveüanim rizikom i ko
radi na njima, o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i
oboljenjima vezanim za radno mesto,o osposobljavanju
zaposlenih, o opasnim supstancama...), da izveštava inspekciju
rada i nadležne organe za unutrašnje poslove (o svakoj smrti,
kolektivnoj ili teškoj povredi na radu, o svakoj opasnoj pojavi
koja bi mogla da ugrozi bezbednost...), da izveštava o tome
zaposlene, organizacije nadležne za zdravstveno i penziono i
invalidsko osiguranje.
Jedna od novina Zakona je obaveza poslodavca, sindikata,
osiguravajuüih društava, organizacija nadležnih za zdravstveno i
penziono i invalidsko osiguranje da meÿusobno saraÿuju i time
doprinesu unapreÿenju bezbednosti i zdravlja na radu.
Zakon uvodi obavezu poslodavca da osigura zaposlene od
povrede na radu, profesionalne bolesti i oboljenja vezanih za
radno mesto, radi nadoknade štete.
I do sada su pojedini poslodavci osiguravali zaposlene.
Ovaj Zakon misli na sasvim drugaþije osiguranje, koje üe
zavisiti od nivoa rizika u preduzeüu. Ovakav naþin ureÿivanja ove
problematike trebalo bi da posluži kao osnova za ureÿenje
kompletne problematike bezbednosti i zdravlja na radu. Ova
zakonska obaveza poslodavca, trebalo bi da bude još jedan od
(veoma uticajnih) inspekcijskih instrumenata da poslodavac
ozbiljno i savesno reši probleme bezbednosti i zdravlja na radu.

28
 6.8 STRUýNI ISPIT I IZDAVANJE LICENCE

Ova oblast Zakona ureÿena je þlanovima 54.-58.

Zakon nalaže poslodavcu da za poslove, odgovornog lica za
bezbednost i zdravlje na radu, mora da imenuje odgovorno lice ili
da angažuje pravno lice, odnosno
preduzetnika, koji üe za
njegov raþun to da obavlja.
Da bi lice koje imenuje
poslodavac obavljalo
poslove vezane za
bezbednost i zdravlje na
radu, mora da polaže struþni
ispit. Naþin i uslove za
polaganje struþnog ispita
propisalo je nadležno
ministarstvo (Pravilnik o
programu, naþinu i visini
troškova polaganja struþnog ispita za obavljanje poslova
bezbednosti i zdravlja na radu i poslova odgovornog lica,
Sl.glasnik RS, br. 29/2006.).
Da bi za poslodavca obavljao poslove vezane za bezbednost i
zdravlje na radu, pravno lice, odnosno preduzetnik, mora da ima
licencu. Naþin i uslove za dobijanje licence propisalo je nadležno
ministarstvo (Pravilnik o uslovima i visini troškova za izdavanje
licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu, Sl.glasnik RS, br. 29/2006.).

29
6.9 UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA
RADU

Ova oblast Zakona ureÿena je þlanovima 59.-60.

Prema novom Zakonu u

Ministarstvu obrazuje se Uprava za
bezbednost i zdravlje na radu.
Iz opisa poslova, koji su joj
propisani þlanom 60., vidi se da je to
telo ministarstva koje vodi brigu o
bezbednosti i zdravlju na radu, na
nacinalnom nivou i u interesu
zaposlenih i u interesu svih
zainteresovanih za ovu
problematiku.
Ovde üemo navesti samo delove
poslova koje zakonodavac propisuje kao obavezu Upravi.
Uprava obavlja sledeüe poslove:
- Priprema propise u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i
mišljenje za njihovu primenu;
- Priprema struþne osnove za izradu nacionalnog programa
razvoja bezbednosti i zdravlja na radu i prati njegovo ostvarenje;
- Prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja naradu....;
- Istražuje i podstiþe razvoj u oblasti humanizacije rada;
- Pruža struþnu pomoü u oblasti bezbednosti i zdravlja
zaposlenih;
- Priprema metodologiju za obavljanje poslova pregleda i
ispitivanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
- Organizuje polaganje struþnog ispita iz þlana 54. ovog zakona, o
þemu vodi evidenciju;
- Stara se o primeni medjunarodnih akata u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu...

30
 6.10 NADZOR

Ova oblast Zakona ureÿena je þlanovima 61.-68.

x Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa

donetih na osnovu ovog zakona, tehniþkih i drugih mera
koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, kao i nad
primeni mera o bezbednosti i zdravlju na radu propisanim
opštim aktima poslodavca, kolektivnim ugovorom ili
ugovorom o radu, vrši Ministarstvo rada, zapošljavanja i
socijalne politike, preko inspektora rada.

x Inspektor rada dužan je da izvrši nadzor odmah, nakon

prijave poslodavca o svakoj smrtnoj, teškoj ili kolektivnoj
povredi na radu, kao i o opasnoj pojavi koja bi mogla da
ugrozi bezbednost i zdravlje na radu, odnosno odmah
poprijemu zahteva, odnosno obaveštenja iz þlana 33. stav
3. i 4. ovog zakona.

x Inspektor rada može da naloži da se sprovede i opšte

priznata mera koja se može otkloniti opasnost pri radu ili
smanjiti rizik po zdravlje zaposlenog, u meri u kojoj je to
moguüe.
x O izvršenom inspekcijskom nadzoru i utvrÿenom stanju,
inspektor obaveštava poslodavca i zaposlenog ili
predstavnika zaposlenog (Odbor).

31
 6.11 KAZNENE ODREDBE

Ova oblast Zakona ureÿena je þlanovima 69.-75

Propisane novþane kazne su izuzetno visoke. Predviÿeni visoki

iznosi novþanih kazni treba da podstaknu poslodavca da uredi
oblast bezbednosti i zdravlja na radu. Kazne se moraju shvatiti
kao preventivna mera, odnosno cilj zakonodavca je bio da do
kažnjavanja i ne doÿe.
Kazne su predviÿene i za zaposlene, ako oni ne ispunjavaju
obaveze koje im nalaže zakon.

6.12 PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Ova oblast Zakona ureÿena je þlanovima 75.-82.

U ovoj oblasti zakonodavac propisuje vreme usklaÿivanja

pravnih lica sa novim zakonom, u roku od godinu dana od dana
njegovog stupanja na snagu.

Danom stupanja na snagu ovog Zakona, odnosno 29.11.2005.

godine, prestao je da važi Zakon o zaštiti na radu.

32
 7. ORGANIZACIJA, UREĈIVANJE I
SPROVOĈENJE MERA BEZBEDNOSTI I
ZDRAVLJA NA RADU

Još jednom üemo ponoviti, sa naznakom u kom þlanu se nalaze

bitne novine ovog Zakona.
Bitna novina u naþinu regulisanja obaveza i odgovornosti
poslodavca, u vezi organizovanja i sprovoÿenja mera za
bezbednost i zdravlje na radu, je da one, istovremeno,
predstavljaju prava zaposlenih.
Sve obaveze oko organizacije, ureÿivanja i sprovoÿenja mera
bezbednosti i zdravlja na radu, kako je to zakonom regulisano, su
obaveza poslodavca.
U daljem tekstu navešüemo samo neke od karakteristiþnih
þlanova zakona koji regulišu ovu problematiku:

U þlanu 13.- Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika

u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi
naþin i mere za njihovo otklanjanje…

U þlanu 14.- Poslodavac je dužan da opštim aktom, odnosno

kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

U þlanu 15., stav 3.- Obaveštava zaposlene i njihovog

predstavnika o uvodjenju novih tehnologija i sredstava za rad kao
i o opasnostima od povrede i ošteüenja zdravlja koji nastaju
njihovim uvodjenjem, odnosno da u takvim sluþajevima donose
odgovarajuüa uputstva za bezbedan rad.

33
U þlanu 30.- Poslodavac je dužan da obezbedi da zaposlena žena
za vreme trudnoüe, zaposleni mladji od 18 godina života i
zaposleni sa smanjenom radnom sposobnošüu, i pored
osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, budu u pismenoj formi
obavešteni o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o
merama kojima se rizici otklanjaju u cilju poveüanja bezbednosti
i zdravlja na radu.

U þlanu 31.- Poslodavac je dužan da vidno obeleži i istakne

oznake za bezbednost i/ili zdravlje radi obaveštenja i informisanja
zaposlenih o rizicima u tehnološkom procesu, pravcima kretanja i
dozvoljenim mestima zadržavanja kao i merama za spreþavanje
ili otklanjanje rizika.

U þlanu 33. Zaposleni ima pravo da odbije da radi: stav 1.- Ako
mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što
nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na
radnom mestu na kom je odredjen sve dok se temere ne
obezbede…

U þlanu 34.- Kada mu preti neposredna opasnost po život ili

zdravlje, zaposleni ima prava da preduzme odgovarajuüe mere, u
skladu sa svojim znanjem i tehniþkim sredstvima koja mu stoje
na raspolaganju i da napusti radno mesto, radni proces, odnosno
radnu okolinu. U sluþaju iz stava 1. ovog þlana zaposleni nije
odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu.

34
 8. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU KOD
POSODAVCA

UPRAVLJANJE SIGURNOŠûU

Upravljanje sigurnošüu u
osnovi je meÿunarodnog
standarda menadžmenta
kvalitetom (ISO 9001:2000),
upravljanje zaštitom životne
sredine (ISO 14001:1997),
upravljanje bezbednošüu i
zdravstvenom zaštitom na radu
(ISO 18001) i upravljanje
rizicima (ISO 17000).
Upravljanje sigurnošüu
znaþi indetifikovati u organizaciji izvore moguüih opasnosti i
rizika po zdravlje, proceniti potencijalne uþinke tih rizika i
planirati adekvatne mere i aktivnosti za njihovo smanjivanje i/ili
eliminisanje. Dalje to znaþi definisane planove primeniti,
kontrolisati njihove efekte i stalno poboljšavati postojeüa rešenja.
Iznalaženje efikasnih naþina upravljanja ukupnom sigurnošüu
praktiþno i nije moguüe bez kvalitetnog sistema upravljanja
kvalitetom.
Analiza rizika üe pokazati šta je potrebno uraditi na polju
preventive (otklanjanja tih opasnosti i rizika i/ili njihovog
smanjivanja), na polju zaštite zaposlenih (ako se oni ne mogu
ukloniti ili smanjiti). U procesu upravljanja sigurnošüu odmah se
nameüu sredstva i oprema za zaštitu, kao i potreba merenja i
praüenja pojedinih štetnosti.

35
 Za upravljanje sigurnošüu potrebno je:
- osposobiti zaposlene.
- ukljuþiti medicinu rada oko praüenja zdravlja
- uspostaviti sistem kontrole nad svakom fazom vezanom
za sprovoÿenje brige oko bezbednosti i zdravlja na radu.

U upravljanju sigurnošüu imaju veoma važnu ulogu:

- inspekcija rada
- poslodavac
- ovalšüeno lice za bezbednost i zdravlje na radu
- sindikati
- zaposleni (predstavnici zaposlenih, Odbor)
- služba medicine rada
- institucije koje se profesionalno bave ovom oblašüu

36
9. ŠTA JE ULOGA ODBORA ZA BEZBEDNOST I
ZDRAVLJE NA RADU

Šta zakonodavac propisuje kao obavezu poslodavca prema

predstavnicima zaposlenih- þlanovima Odbora
ýlan 45.- Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih,
odnosno Odboru omoguüi:
- uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
- da uþestvuje u razmatranju svih pitanja koja se odnose na
sprovodjenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan da predstavnike zaposlenih, odnosno
Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na bezbednost i
zdravlje na radu
ýlan 47.- Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih,
odnosno Odbor upozna:
- sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;
- sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnom
oboljenjima i oboljenjima uvezi sa radom i o preduzetim merama
za bezbednost i zdravlje n aradu
O preduzetim merama za spreþavanje neposredne opasnosti po
život i zdravlje.

ŠTA JE PRAKTIýAN ZADATAK ODBORA

Pored gore navedenih prava, koje je propisao zakonodavac,

Odbor pre svega mora, bar u poþetku svoga rada, da sakupi sve
opasnosti na radnim mestima i da se potrudi da te opasnosti udju
u akt o proceni rizika. Time üe akt o proceni rizika biti uradjen za
njihova radna mesta. Tako üe eliminisati, eventualni, pokušaj
poslodavca da nekim opteprimenljivim aktom samo zadovolji
zakonsku formu. Od suštinskog znaþaja je da dobijemo dobro
uradjen akt o proceni rizika jer je on osnovni dokument za dalje
vodjenje politike bezbednosti i zdravlja na radu.

37
 10. PRAVILNIK O NAýINU I POSTUPKU
PROCENE RIZIKA NA RADNOM MESTU I U
RADNOJ OKOLINI
(Sl.glasnik RS, br.72/2006.)
Pravilnik o naþinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u
radnoj okolini, koji je nedavno izašao,
opisuje naþin na koji üe se izradjivati
Akt o proceni rizika radnih mesta.
Ovaj Pravilnik, pre svega, detaljno
grupiše sve opasnosti i štetnosti na
radnom mestu i u radnoj okolini.
U ovoj brišuri navešüemo samo delove
Pravilnika, upravo one koje govore o
grupisanju opasnosti i štetnosti, s
ciljem da upravo ovo grupisanje
opasnosti i štetnosti posluže Odborima
za bezbednost i zdravlje na radu kao
pomoü u sakupljanju opasnosti na radnom mestu i radnoj okolini.

OPASNOSTI

• Mehaniþke opasnosti, koje se pojavljuju korišüenjem

opreme za rad, kao što su:
- Nedovoljna bezbednost zbog rotirajuüih ili pokretnih
delova
- Slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti
povredu zaposlenima
- Unutrašnji transport i kretanje radnih mašina ili vozila,
kao i pomeranje odredjene opreme za rad
- Korišüenje opasnih sredstava za rad, koji mogu proizvesti
eksplozije ili požare
- Nemoguünost ili ograniþenost pravovremenog ukljanjanja
sa mesta rada, izloženost zatvaranju, mehaniþkom udaru,
poklapanju i sl.
38
- Drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehaniþki
izvori opasnosti

• Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa

karakteristikama radnog mesta, kao što su:
- Opasne površine (podovi i sve vrste gazišta, površine sa
kojima zaposleni dolaze u dodir, a koje imaju oštre ivice-
rubove, šiljke, grube površine...
- Rad na visini ili dubini, u smislu bezbednosti i zdravlja na
radu
- Rad u skuþenom, ograniþenom prostoru
- Moguünost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave
površine)
- Fiziþka nestabilnost radnog mesta
- Moguüe posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe
sredstava liþne zaštite
- Uticaj usled obavljanja procesa rada korišüenjem
neodgovarajuüih ili neprilagodjenih metoda rada
- Druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi
karakteristikama radnog mesta

• Opasnosti koje se pojavljuju korišüenjem elektriþne

energije, kao što su:
- Opasnost od direktnog dodira sa delovima elektriþne
instalacije i opreme pod naponom
- Opasnosti od indirektnog dodira
- Opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektriþna
oprema i instalacija
- Opasnost od udara groma i posledica atmosferskog
pražnjenja
- Opasnost od štetnog uticaja elektrostatiþkog
naelektrisanja
- Druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa
korišüenjem elektriþne energije

39
ŠTETNOSTI

• Štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada,

kao što su:
- Hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, unošenje u
organizam, prodor u telo kroz kožu, trovanje i sl.
- Fiziþkeštetnosti (buka i vibracija)
- Biološke štetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima
i alergenima)
- Štetan uticaj mikroklime (visoka ili niska temperatura,
vlažnost i brzina strujanja vazduha)
- Neodgovarajuüe- nedovoljno osvetljenje
- Štetni uticaj zraþenja (toplotnog, jonizujuüeg ili
nejonizujuþeg, laserskog, ultrazvuþnog)
- Štetni klimatski uticaji (rad na otvorenom)
- Štetnosti keje nastaju korišüenjem opasnih materija u
proizvodnji, transportu, pakovanju, skladištenju ili
uništenju
- Druge štetnosti koje se pojavljuju u radnom prostoru, a
koje mogu biti uzrok povrede na radu zaposlenog,
profesionalnog obolenja ili obolenja vezanih sa radom

• Štetnosti koje proistiþu iz psihiþkih i psihofiziþkih

napora koji se uzroþno vezuju za radno mesto i
poslove koje zaposleni obavlja, kao što su:

- Napori ili telesno naprezanje (ruþno prenošenje tereta,

guranje ili vuþenje tereta, razne dugotrajne telesne
aktivnosti i sl.
- Nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje,
þuþanje, kleþanje i sl.)
- Napori pri obavljanju odredjenih poslova koji prouzrokuju
psihološka optereüenja (stres, monotonija i sl.)
- Odgovornost u primanju i prenošenju informacija,
korišüenje odgovarajuüih znanja i sposobnosti,
40
 odgovornost u pravilima ponašanja, odgovornost za brze
izmene radnih procedura, intezitet u radu ...

• Štetnosti vezane za organizaciju rada, kao što su:

- Rad duži od punog radnog vremena
- Rad u smenama
- Skraüeno radno vreme
- Rad noüu
- Pripravnost za sluþaj intervencije....

• Ostale štetnosti koje se pojavljuju na radnim

mestima,kao što su:

- Štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema

licima koja rade na šalterima, lica za obezbedjenje i sl.)
- Rad sa životinjama
- Rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom
- Rad u blizini vode ili ispod površine vode

Pravilnikom je regulisano i niz drugih pitanja, kao što su:

- Osnov i svrhu procene rizika

- Šta obuhvata procena rizika
- Šta je to snimanje organizacije rada
- Utvrdjivanje naþina i mera za otklanjanje, smanjivanje ili
spreþavanje rizika
- Kako se menja akt o proceni rizika
- Ko pokreüe postupak izrade akta o proceni rizika
- Odredjivanje lica za sprovodjenje procene rizika
- Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika....

41
11. SINDIKAT I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA
RADU

Bezbednost i zdravlje na radu spada u red osnovnih socijalnih i

sindikalnih prava, pa samim tim i predstavlja jedno od
najznaþajnijih pitanja kojima se sindikat bavi.
U vremenu kada je novi Zakon stupio na snagu, sindikalna
aktivnost bi, pre svega, trebala da bude usmerena na njegovu
doslednu primenu u praksi.
Pregledom novog Zakona pokušali smo da naznaþimo bitna
mesta i ulogu sindikata u njemu, kao i naþin kako to sprovesti.
Zaposleni, preko svojih sindikalnih povereništava, moraju uzeti
uþešüe u primeni odredbi ovog zakona, jer üemo u suprotnom
imati još jedan dobar zakon koji ostaje „mrtvo slovo na papiru“.
Sindikati moraju, ako to veü nisu, reorganizovati svoje redove i
odrediti þlanove koji üe se baviti ovom oblašüu, kako bi
odgovorili na zahteve novog Zakona.
Pošto je, stupanjem novog Zakona na snagu, poþelo ureÿivanje u
ovoj oblasti (koja je dugi niz godina zapostavljana), trebalo bi se
zalagati da sindikalne organizacije dobiju profesionalce koji üe
pratiti sveukupnu probelamatiku vezanu za bezbednost i zdravlje
na radu.

42
 12. PRILOZI

PRILOG br.1

ORGANIZACIONE JEDINICE MINISTARSTVA RADA,

ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE
REPUBLIKE SRBIJE
ƒ Sektor za rad
ƒ Sektor za zapošljavanje
ƒ Sektor za ekonomsko-fimansijske poslove
ƒ Sektor za socijalnu zaštitu
ƒ Sektor za boraþko-invalidsku zaštitu
ƒ Sektor za zaštitu porodice i dece
ƒ Sektor za zaštitu osoba sa posebnim potrebama
ƒ Sektor za penzijsko i invalidsko osiguranje
ƒ Sektor inspekcije rada
ƒ Sektor za harmonizaciju sa pravom EU,
medjunarodnu saradnju i upravljanje projektima
UNUTRAŠNJE ORGANIZACIONE JEDINICE SEKTORA
INSPEKCIJE RADA
ƒ Odelenje za normativno-pravne, sudsko analitiþke
poslove i nadzor
ƒ Odelenje za drugostepeni postupak
ƒ Odelenje inspekcije rada sa sedištem u Beogradu
ƒ Odelenja inspekcije rada van sedišta Ministarstva u:
Subotica, Zrenjanin, Kikinda, Panþevo, Sombor, N.Sad,
Sr.Mitrovica, Šabac, Valjevo, Smederevo, Požarevac,
Kragujevac, Jagodina, Bor, Zajeþar, Užice, ýaþak, Kraljevo,
Kruševac, Niš, Prokuplje, Pirot, Leskovac, Vranje i Kosovska
Mitrovica

43
PRILOG br.2

DIREKTIVE EVROPSKE UNIJE

89/391/EEC (1989.), o uvoÿenju mera za podsticanje

poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radnom mestu
89/645/EEC (1989.), o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i
bezbednosti na radnom mestu, prva pojedinaþna Direktiva;
· 89/655/EEC (1989.), o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i
bezbednosti prilikom korišüenja opreme za rad od strane radnika
na radnom mestu, druga pojedinaþna Direktiva;
· 95/63/EC (1995.), o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i
bezbednosti prilikom korišüenja opreme za rad od strane radnika
na radnom mestu, druga pojedinaþna Direktiva-prva izmena i
dopuna;
· 2001/45/EC (2001.), o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i
bezbednosti prilikom korišüenja opreme za rad od strane radnika
na radnom mestu, druga pojedinaþna Direktiva-druga izmena i
dopuna;
· 89/656/EEC (1989.), o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i
bezbednosti prilikom korišüenja liþne zaštitne opreme od strane
zaposlenih na radnom mestu, treüa pojedinaþna Direktiva;
· 90/269/EEC (1990.), o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i
bezbednosti prilikom ruþnog prenošenja tereta tamo gde postoji
rizik od povreÿivanja leÿa radnika, þetvrta pojedinaþna Direktiva;
· 90/270/EEC (1990.), o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i
bezbednosti pri radu sa opremom sa ekranom, peta pojedinaþna
direktiva;
· 2004/37/EC (2004.), o zaštiti radnika od rizika povezanih sa
izlaganjem kancerogenima ili mutagenima na radu, šesta
pojedinaþna Direktiva;
· 2000/54/EC (2000.), o zaštiti radnika od rizika koji su vezani za
izloženost biološkim agensima na radnom mestu, sedma
pojedinþna Direktiva;

44
· 92/57/EEC (1992.), o primeni (poštovanju) minimuma zahteva
za bezbednost i zdravlje na privremenim i pokretnim gradilištima,
osma pojedinaþna Direktiva;
· 92/58/EEC (1992.), o minimumu zahteva za obezbeÿivanje
oznaka za bezbednost i/ili zdravlje radnika na radu, deveta
pojedinaþna Direktiva;
· 92/85/EEC (1992.), o uvoÿenju mera za podsticanje poboljšanja
bezbednosti i zdravlja na radu trudnica i radnica koje su se
nedavno porodile ili doje, deseta pojedinaþna Direktiva;
· 92/91/EEC (1992.), o minimumu zahteva za poboljšanje
bezbednosti i zaštite zdravlja radnika zaposlenih na vaÿenju
mineralnih sirovina u dubokim bušotinama, jedanaesta
pojedinaþna Direktiva;
· 92/104/EEC (1992.), o minimalnim zahtevima za poboljšanje
bezbednosti i zaštite zdravlja radnika na površinskim i dubinskim
kopovima industrije minerala, dvanaesta pojedinaþna Direktiva;
· 93/103/EC (1993), o minimumu zahteva za bezbednost i
zdravlje na radu pri radu na plovilima za ulov ribe, trinaesta
pojedinaþna Direktiva,
· 98/24/EC (1998.), o zaštiti zdravlja i bezbednosti radnika od
rizika vezanih za hemijske agense na radu, þetrnaesta pojedinaþna
Direktiva,
· 1999/92/EC (1999.), o minimumu uslova za podsticanje
poboljšanja bezbednosti i zaštite zdravlja radnika koji su izloženi
potencijalnom riziku od eksplozivnih atmosfera, petnaesta
pojedinaþna direktiva;
· 2002/44/EC (2002.), o minimumu zahteva za zdravlje i
bezbednost radnika od rizika

45
PRILOG br.3

MOGUûI MODEL
KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA BEZBEDNOST I
ZDRAVLJE NA RADU

I. OSNOVNE ODREDBE
ýlan 1.
Ovim se kolektivnim ugovorom utvrdjuju prava i obaveze
iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o
bezbednosti i zdravlju na radu (Službeni list R.Srbije 101/2005.),
izmedju____________________________(naziv poslodavca-
organizacije) i predstavnika sindikata (taþan naziv sindikata) te
prava i obaveze iz rada ipo osnovu rada zaposlenih kod
poslodavca a u vezi sa bezbednošüu i zdravljem na radu.
ýlan 2.
Poslodac üe obavezati novoosnovana društva (novog
eventualnog poslodavca, ako dodje do promene vlasništva i pri
svakoj promeni poslodavca), koja üe nastati izdvajanjem od
poslodavca da nastave na zaposlene primenjivati najmanje ovaj
kolektivni ugovor.
ýlan 3.
Odredbe ovog kolektivnog ugovora primenjuju se
neposredno, osim ako pojedina pitanja za zaposlene nisu
povoljnije uredjena drugim izvorima zakona (zakoni,
podzakonski akti, pravilnici o radu, ugovori o radu i sl.).
ýlan 4.
Svi izrazi u ovom kolektivnom ugovoru koriste se u
smislu njihovih definicija iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na
radu (u daljem tekstu Zakon, þlan 4. Zakona ) i drugih propisa.

46
 II. RADNA MESTA SA POVEûANIM RIZIKOM
ýlan 5.
Radno mesto sa poveüanim rizikom jeste radno mesto
utvrdjeno aktom o proceni rizika na kom, i pored potpuno ili
delimoþno primenjenih mera u skladu sa Zakonom, postoje
okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog.
ýlan 6.
Poslodavac je dužan da obezbedi da predstavnici
zaposlenih za bezbednost (koji su þlanovi Odbora za bezbednost i
zdravlje na radu) uþestvuju u izradi akta o proceni rizika kao i u
njegovoj reviziji (þlan 13. stav 2 Zakona “Poslodavac je dužan da
izmeni akt o proceni rizika u sluþaju pojave svake nove opasnosti
i promene nivoa rizika u procesu rada.”)
Shodno þlanu 16. Zakona, poslodavac je dužan da aktom
o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, odredi
posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za
obavljanje odredjenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini
ili za upotrebu pojedine opreme za rad.

III OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH

ýlan 7.
Poslodavac je dužan da organizuje osposobljavanje
zaposlenih kako je zakon predvideo.
Poslodavac se obavezuje da üe izraditi Plan
osposobljavanja radnika za bezbedan rad u pismenoj formi
Plan osposobljavanja radnika za bezbedni rad mora u sebi
sadržati:
- naþin osposobljavanja radnika kod zasnivanja radnog
odnosa kao i pismeni dokaz da je zaposleni osposobljen,
- naþin osposobljavanja radnika kada se on premešta na
drugo radno mesto odnosno na druge poslove kao i
pismeni dokaz da je zaposleni osposobljen,
- naþin osposobljavanja radnika pri uvodjenju novih
tehnologija ili novih sredstava za rad, kao i kod promene
procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za

47
 bezbedan i zdrav rad kao i pismeni dokaz da je zaposleni
osposobljen.
Poslodavac se obavezuje da üe za zaposlene na radnom mestu
sa posebnim rizikom, kako to pokaže akt o proceni rizika, saþiniti
poseban Program za osposobljavanje i da üe taj Program, pored
stavki iz ovog þlana stav 2., sadžati i obavezu da se
osposobljavanje obnavlja najmanje jednom godišnje a i þešüe u
zavisnosti od novih saznanja vezanih za rizike koje to radno
mesto sadrži, kao i naþin pismenog dokumentovanja da je
osposobljavanje izvršeno.
Osposobljavanje iz ovog þlana poslodavac obezbedjuje u toku
radnog vremena, a troškovi osposobljavanja padaju na teret
poslodavca, kako je zakon predvideo.
Poslodavac se obavezuje da üe u izradi plana uþestvovati
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.

IV PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH I ODBOR ZA

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
ýlan 8.
Predstavika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu
predlaže sindikalna organizacija (ako u preduzeüu postoje više
sindikalnih organizacija svaka predlaže po najmanje jednog svog
predstavnika).
Broj predstavika zaposlenih zavisi od veliþine radne
organizacije ali nemože biti manji od 3 (tri).
Predloženi predstavnici zaposlenih sa predstavnikom
poslodavca obrazuju Odbor za bezbednosti zdravlje na radu (u
daljem tekstu Odbor) radne organizacije.
Poslodavac je dužan (þlan 44. Zakona) da u Odbor
predloži najmanje jednog svog predstavnika ali Odbor mora uvek
imati jednog þlana više iz redova predstavnika zaposlenih.
Ako je radna organizacija sa više organizacionih celina u
svaku od njih se bira posebni Odbor, a koordinatori Odbora
formiraju zajedniþki Odbor u þiji sastav mora pored predstavnika
zaposlenih, predstavnika poslodavca uüi i lice koje je poslodavac
48
angažovao za poslove bezbednosti i zdravlja na radu kao i
predstavnik medicine rada.
Troškovi angažovanja predstavika medicine rada snosi
poslodavac.
O naþinu rada zajedniþki Odbor donosi Pravilnik o radu
zajedniþkog Odbora.
ýlan 9.
Izabrani Odbor, iz þlana 8., bira izmedju sebe
koordinatora Odbora.
ýlanovi Odbora, za vreme obavljanja ove funkcije, kod
poslodavca imaju prava na 4 (þetiri) þasova plaüenih nedeljno za
obavljanje dužnosti koje proistiþu iz funkcije þlana Odbora.
Koordinator Odbora ima pravo na 8 (osam) þasova plaüenih
nedeljno za obavljanje poslova koji proistiþu iz funkcije
koordinatora Odbora.
Ukoliko je radna organizacija složena i sastoji se od više
organizacionih jedinica u svakoj od njih se mora oformiti Odbor a
koordinatori Odbora biraju medjusobom koordinatora svih
odbora. Koordinator svih odbora kod poslodavca ima pravo da za
vreme obavljanja ove dužnosti bude oslobodjen od obaveze rada
uz pravo na nadoknadu zarade kao da radi.
Predstavnici zaposlenih (þlanovi odbora), koordinatori i
glavni koordinator bira se na vreme od 4 (þetiri) godine.
SINDIKATI üe u roku od 30 (trideset) dana od dana
poþrtka primenjivanja ovog kolektivnog ugovora poslodavcu
dostaviti popis izabranih/imenovanih predstavnika za bezbednost
i zdravlje na rdu kao i izabranog koordinatora.

V PRAVA I OBAVEZE PREDSTAVIKA ZAPOSLENIH-

ýLANOVA ODBORA
ýlan 10.
Poslodavac se obavezuje da üe obezbediti sledeüe uslove
za nesmetan rad predstavnicima zaposloneih-þlanovima Odbora:
- administrativne poslove za predstavnike zaposlenih-
Odbor po njihovom nalogu obavljaüe zaposleni
poslodavca koji te poslove obavlja za Sindikate
49
 - predstavnici zaposlenih-Odbor koristiüe, po potrebi,
oglasnu tabli i/ili sredstva internog informisanja
zaposlenih (koji postoje u radnoj organizaciji) radi
obaveštavanja zaposlenih
- poslodavac je dužan da obezbedi nameštenu i opremljenu
(telefon, PC itd.) prostoriju za nesmetan rad Odbora
- poslodavac üe osigurati pretplatu koordinatorima na
struþna informativna izdanja iz bezbednosti i zdravlja na
radu
ýlan 11.
Predstavnici zaposlenih- þlanovima Odbora imaju pravo
na 3 (tri) plaüena radna dana godišnje radi osposobljavanja
organizovanog od strane njihovog Sindikata, uz obavezu da svom
predpostavljenom to najave najmanje 8 (osam) dana unapred.
ýlan 12.
Za vreme obavljanja dužnosti u Odboru, kao i godinu
dana nakon toga poslodavac nemože otpustiti predstavnike
zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu.
ýlan 13.
Predstavnici zaposlenih- þlanovi Odbora imaju pravo
prisustvovati unutrašnjoj kontroli organizacionih jedinica, nad
primenama pravila bezbednosti i zdravlja na radu kao i uvidjaju
koji se sprovode kada se dogodi povreda na radu.
Služba ili lice koje kod poslodavca obavlja poslove oko
bezbednosti i zdravlja na radu dužni su obavestiti predstavnika
zaposlenih o mestu, danu i vremenu poþetku unutrašnje kontrole
tri dana unapred, a o terminu uvidjaja povodom povrede na radu
po saznanju o dogadjaju.
ýlan 14.
Poslodavac se obavezuje da üe preko Službe ili lica koji
obavljaju poslove oko bezbednosti i zdravlja na radu, u smislu
konsultovanja sa zaposlenima i njihivim predstavnicima, kod
uvodjenja nivih tehologija/proizvoda, dostavljati predstavnicima
zaposlenih- þlanovima Odbora procenu rizika u vezi zaštite
zdravlja zaposlenih.

50
 ýlan 15.
Radeüi u interesu zaposlenih, predstavnici zaposlenih-
þlanovi Odbora su dužni pratiti naþin na koji se sprovode
utvrdjene mere bezbednosti na radu, a naroþito:
- ispravnosti sredstava rada, odnosno primenu pravila
bezbednosti na radu na sredstvina rada,
- ispravnost radne sredine,
- naþin rada zaposlenih,
- korišüenja liþnih sredstava zaštite,
- opasnih supstanci (ispravno skladištenje, pakovanje,
deklaracije, upustvo za rad sa opasnim supstancama itd.)
Kada uoþi da je ugrožen život i zdravlje zaposlenih kao i o
uoþenim nedostacima predstavnik zaposlenih dužan je da
obavesti rukovodioca tog dela radne organizacije, Službu ili lice
koje obavlja poslove oko bezbednosti i zdravlja na radu i Odbor.
ýlan 16.
Predstavnik zaposlenih- þlan Odbora dužan je
zaposlenima skretati pažnju u vezi bezbednosti i zdravlja na radu
kao i oko korišüenja liþnih zaštitnih sredstava.

VI PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH

ýlan 17.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako proceni da mu
preti neposredna opasnost za život i zdravlje, zbog toga što nisu
preduzete sve mere za bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, a u
skladu sa Zakonom.
Zaposleni je dužan da o situaciji iz stava 1. ovog þlana,
odmah obavesti predpostavljenog i svog predstavnika- þlana
Odbora.
ýlan 18.
Zaposleni imaju pravo na besplatni dodatak toplom
obroku u vidu napitka (mleko ili neki drugi napitak), kako to
pokaže akt o proceni rizika radnog mesta (PRILOG I).

51
 ýlan 19.
Poslodavac se obavezuje da uputi zaposlene, pod uslovom
da kod poslodavca rade neprekidno najmanje pet godina, na
plaüeni medicinski aktivni odmo, ako zaposleni radi pod
uslovima za koji mu se isplaüuje dodatak (uslovi iz akta o proceni
rizika, PRILOG II).
Dužina plaüenog medicinskog odmora zavisi od faktora
kojim se isplaüuje dodatak a nemože biti manja od 7 (sedam)
dana.
Poslodavac se obavezuje da pošalje zaposlenog na plaüeni
medicinski godišnji odmor i ako služba medicine rada oceni da je
zaposlenom zbog poboljšanja radne sposobnosti to neophodno.

VII REŠAVANJE SPOROVA IZ OVOG UGOVORA

ýlan 20.
Sve strane, potspisnice ovog Ugovora, se obavezuju da
sporove nastale iz ovog ugovora prvo pokušaju da reše
dogovorom- mirenjem.
Mirenje je uspelo ako se obe straneke iz spora dogovore i
potpišu sastavljeni predlog naþina rešavanja spora.
U sluþaju da stranke ne postignu mirno rešenje nadležnost
preuzima sud.

VIII PRIMENA I TRAJANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA

ýlan 21.
Ovaj kolektivni Ugovor važi 3 (tri) godine od momenta
potpisivanja ovlaštenih predstavika ugovornih strana.
ýlan 22.
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu danom
potpisivanja.

IX IZMENE, DOPUNE, OTKAZ I IZRADA NOVOG

KOLEKTIVNOG UGOVORA
ýlan 23.
Svaka ugovorna strana može predložiti izmene i dopune
ovog kolektivnog ugovora.
52
 Predlog izmene i dopune iz stava 1. ovog þlana mora biti
podnet u pismenoj formi i obrazložen.
Strana kojoj je podnet predlog o izmeni ili dopuni
koliktivnog ugovora mora pristupi pregovorima o predloženoj
izmeni i dopuni u roku od 30 dana od dana primanja predloga.
ýlan 24.
Svaka strana može otkazati ovaj ugovor.
Otkazni rok je tri meseca od dana kada se dostavi otkaz
drugoj strani.
Strana koja je otkazala ovaj kolektivni ugovor dužna je
pokrenuti nove pregovore za vreme trajanja otkaza.

X ZAVRŠENE ODREDBE
ýlan 25.
Ovaj kolektivni ugovor sastavljen je _________primeraka.

DATUM SKLAPANJA UGOVORA

POTPISI UGOVARAýA

53
 13. ADRESE I BROJEVI TELEFONA KANCELARIJA
INSPEKCIJA RADA
SEVERNOBAýKI ZAPADNOBAýKI
Trg Lazara nešiüa 1, Subotica Trg Cara Uroša 1, Sombor
024-552-398 025-22-367
SREDNJEBANATSKI JUŽNOBAýKI
Trg Slobode 10, Zrenjanin Bul.M.Pupina 10, N.Sad
023-534-714 021-420-075
SEVERNOBANATSKI JUŽNOBANATSKI
Trg srpskih dobrovoljaca 12, Kikinda Trg Kralja Petra I 2-4, Panþevo
0230-21-030 013-344-378
SREMSKI MAýVANSKI
Svetog Dimitrija 8, Sr.Mitrovica Gospodar Jevremova 6, Šabac
022-554-799 015-342-245
KOLUBARSKI PODUNAVSKI
Karadjordjeva 31, Valjevo Trg Republike 5, Smederevo
014-227-955 026-611-251
BRANIýEVSKI ŠUMADIJSKI
Drinska 2, Požarevac Save Kovaþeviüa 7, Kragujevac
012-225-741 034-336-220
POMORAVSKI NIŠAVSKI
Knjeginje Milice 80a, Jagodina Stahinjiüa bana bb, Niš
035-234-481 018-523-256
BORSKI TOPLIýKI OKRUG
Trg Ĉ.Stanojeviüa 5/1, Negotin Takovska 2, Prokuplje
019-544-041 027-324-948
ZAJEýARSKI PIROTSKI
Generala Gambete 44, Zajeþar Srpskih Vladara 125, Pirot
019-421-626 010-312-545
ZLATIBORSKI JABLANIýKI
Dimitrija Tucoviüa 52, Užice Pana Ĉukiüa 9-11, Leskovac
031-513-949 016-214-181
MORAVIýKI PýINJSKI
Župana Stracimira 2, ýaþak Peti kongres 1, Vranje
032-224-183 017-24-968
RAŠKI GRAD BEOGRAD
Trg Jovana Sariüa 3, Kraljevo Omaldinskih brigada 1, Beograd
036-312-043 011-330-93-78
RASINSKI KOSOVSKA MITROVICA
Pana Ĉukiüa 1, Kruševac Ul. Osloboÿenja-Vatrogasni dom
037-440-478 028-422-845
54
 14. LITERATURA

1. Zakon o bezbednosti i zdralju na radu- Sl. Glasnik RS br.

101/05
2. Nacinalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne
Gore Evropskoj Uniji- Vlada Republike Srbije, Beograd,
2005.g.
3. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu sa komentarom,
Zlata Zec i Dragica Mišljenoviü, Zaštita DM, Beograd,
2006.g.
4. Pravilnik o naþinu i postupku procene rizika na radnom
mestu i u radnoj okolini- Sl. Glasnik RS br. 72/06
5. Inspekcija rada- vodiþ za profesiju- Volfgang fon
Rithofen, Beograd, 2005.g.
6. Principi i praksa Inspekcije rada- priruþnik za obuku i rad,
Volfgang fon Rithofen, Beograd, 2005.g.
7. Izveštaj o radu Sektora Inspekcije rada za 2004. godinu,
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike,
Beograd, 2005.g.

55
56